Date:
Поштована господо,
Прекјуче сам упутио писмо госпођи Марјановић, као одговор на њен допис, у коме нам открива да Сима Мраовић својеглаво наставља са, надам се, узалудним "гурањем КСЕ камена узбрдо", који би се ипак могао "скотрљати" на недужне српске главе, како у дијаспори, тако и у матици. Очекивао сам да ће Вера, уколико је уистину занима судбина рођеног народа одговорити на поменути текст, али се то, како видимо, није догодило.
То нам показује, да се Вера ни по чему не разликује од Симе Мандарина, те да јој је на првом месту властита корист, а никако добробит Срба. Та дама сада, очигледно, очекује да је Сима позове (можда се то у међувремену и десило) и да јој понуди нову улогу, која би одговарала њеном великом "глумачком таленту". Заправо, реч је о једној КСЕ рашомонијади, у којој се не зна ко је од кога гори (покваренији): Вера од Миле, Мила од Симе и Вере или господин Перић, неписмени кафеџија, кога Сима оптужује да је главни кривац за неуспех оног опаког "конгре(п)совања" у Румлагу прошлог пролећа.
Ипак, цела "прича" око злочиначког деловања такве отпадничке тројке против интереса српског народа, добила је нове моменте, јер нам се у међувремену јавио некакав "мистер" Кнежевиц из Клуба "Тененум" (председник је извесни Мирослав Хиба), који је због мог "учтивог" обраћања Вери, поверовао да је та српска крвопија у некаквом дослуху са мном.
Више, верујем, нема никакве дилеме, да у свему томе постоји повезаност америчког КСУ и Мајкла Ђорђевића (слуге САД администрације), Кнежевићевог
Тененума (насталог злоупотребом латинског имена града Книна у мондијалистичком или разбојничком стилу), невладине организације Група 484 и
сличних српских авети, са покушајем да се спречи разумно српско уједињење на простору европског континета, уз помоћ вец именованих српских КСЕ
злотвора: Симе Мраовића, Миле Алечковић; Вере Марјановић, Томислава Перића, Жељка Кнежевића, Мирослава Хибе и сличних, који су се у такво ђаволско коло, из властите похлепе, одавно ухватили.
Њихова свађа око "ражња", док је "зец" у шуми, показује нам сву њихову подмуклу природу, какву нормалан људски ум тешко може појмити. Њихова борба личи на филм "Убиј све и врати се сам", наравно са новцем добијеним за велеиздају, која има за циљ да угуши сваку помисао Срба у Европи да наставе путем истинског уједињења, каквим је кренуо УСДЕ.
На руководствима оних српских организација, које јос нису ушле у Уједињену српску дијаспору Европе, остаће такође злочиначки жиг велеиздаје, уколико
се и даље не буду изјашњавали по, данас, најважнијем питању европских Срба. Остаје им да бирају, да и даље "мудро" ћуте (чиме потврђују да су део српског најгорег отпада) или да се "покају" и врате се оној стази, која нам нуди смисао нашег српског и уопште људског постојања.
Душан Вукотић
