Питања за КСУ (Конгрес српског уједињења)

Октобар 25, 2004

Веома занимљиво!
КСУ (Конгрес српског уједињења), ето, коначно је "схватио" шта би требало да раде у "наредном" времену.
Погледајмо ста каже председник КСУ, Ненад Вукичевић:
"Ми смо, као амерички грађани, у МОГУЋНОСТИ да контактирамо наше изабране представнике у Представничком дому Конгреса и Сенату и..."

- Ту се одмах, сасвим логично, намећу одређена питања:

1. Шта је то КСУ до сада чекао?

2. Шта се то тако значајно променило у међусрпским или америчким (и светским) приликама, да смо одједном дошли у МОГУЋНОСТ да делујемо на представнике Конгреса и Сената?

3. Да ли се то раније није могло утицати на конгресмене и сенаторе или се сада неко из укалупљеног и инертног КСУ тога сетио напрасно?

4. Ако се таквог "кокусирања" неко сетио тек сада, тада би било крајње људски, да нам КСУ саопшти разлоге њихове раније неактивности и индиферентности према свему ономе у чему поједини чланови КСУ нису имали своје личне интересе?

5. Могу ли такви људи, са четрнаестогодишњим "спавајућим" стажом уопште да се покрену, сем на моменте, као онда када су "скакали" на миг америчке Администрације (Сент Андреја нпр.)?

6. Засто се КСУ из петних жила труди да спречи крајње смислено организовање Срба у Европи (УСДЕ)?

7. Да ли би једна смислена српска организација, каква је УСДЕ, могла да поквари одређене планове КСУ "спавача"?

8. Уколико би могла, тада би требало да нам КСУ, неприкосновени српско-амерички административци, кажу, да ли су ту на неки начин угрожени интереси Срба или је реч само о жељи да ту КСУ и даље сама "ведри" и "преврће ћурак" по ојађеној српској грбачи, заправо, њиховој "вољеној" земљи, о којој КСУ "цапо ди цапи" нема баш много лепих речи?

9. Као своју највећу заслугу, КСУ наводи успешно спречавање Лантошеве резолуције о независности Косова и Метохије.
Питање:
- Да ли би та резолуција у овом часу уопште могла да прође, цак и да се српски Кокус за то није тако "здушно" залагао?
- Ако би могла, зашто би могла? (Ономе ко се имало разуме у "светску" политику, ствар би ту морала да буде до краја јасна).

10. Да ли "похвала" Тадићеве "храбрости" уистину (како је КСУ тврдио) спада
у "велики успех" тзв. српског лобија? (Кажем тзв. јер тамо не видимо никога сем оних који су раније и без Кокуса радили исто оно што раде данас са Кокусом).

11. Да ли ће тај фамозни КОКУС радити на исти начин К'О КСУ до данашњих дана?

12. Главна перјаница у Србији, колико видимо, за КСУ је Председник Тадић.
- Откуда то да се деси, да се Тадић нађе измедју два "пласта сена" (Буша и Керија), мада је добро познато да се КСУ о тој великој дилеми текућих америчких председничких избора уопште јавно не изјашњава? (Иако Буша подржавају "испод жита").
- Није ли тиме КСУ показао да му је више стало до властитих интереса него до интереса Срба, Србије и Републике Српске?

13. Коначно, да ли КСУ намерава да престане са поткопавњем свега онога што је данас здраво у српском бићу, а посебно, да ли ће престати да спречава уједињење Срба у Европи (УСДЕ), које би једино данас могло помоћи да се Срби саберу и схвате да српска политика (унутрашња и спољна) мора бити далеко виспренија, вреднија, а нарочито суптилнија (паметнија и промућурнија) у оним чињењима и одлукама од којих ће увелико зависити судбина целокупног српског рода?


Душан Вукотић

П.С.
Јасно ми је да никоме из вођства КСУ неће пасти на памет да одговара на горња питања. Уосталом, зашто би? Они су сами себи довољни и није им потребна никаква српска "боранија" (слична мени) да им "соли" памет. Ипак, надам се да ће на поменута питања покушати да дају одговор они Срби, којима српство не служи само као параван. иза кога ће се јести печење, испијати пиво и бусати у јектичава прса. Заправо, на сва таква питања, верујем, одговор би требало да дају европски Срби и покажу нам да нису узалуд близу"мајчиног" (отаџбинског) прага.