Friday, January 16, 2009

Shackled Cattle


But let us imagine that the original meaning was less definite, perhaps “large quadruped” or the like (the meaning “donkey” of the Armenian reflex is worthy of notice in this context).



Or might it be more definite? For instance, why not something like ‘hoof’? Is hoof related to coffin? An unusual question, isn’t it? How this sounds to you, crazy, foolish, silly… naive?


But, let us first see what the earliest history of hoof might be? According to Pokorny that word comes from the PIE root *kāpho-/ *k^ō̆pho-. Is the German word Huf (hoof) related to Skr. śapha- (hoof, claw) and Serbian šapa (paw; Russ. лапа; Cz. tlapa ‘paw’)? Vasmer says (following the Kluge’s earlier conclusion: …dass an russ. ‘kopát’ angeschlossen werden kann) that Slavic kopito (hoof) comes from the verb kopati (dig, shovel). Can it be accepted as an unshakable truth?


Is Slavic kopati related to German klopfen (to beat, nock, clap; Serb. klepati and lupati ‘beat’, ’strike’,‘clap’, ‘pound’, ‘throb’)?


Let us try to go a step further. What if English coin (OFr coigne, Lat. cuneus ‘wedge’) is related to Slavic kovati (to coin, hammer, forge; Russ. ковать, Cz. kovat) and klin (quoin, wedge, bolt, nail)? Greek κόπτω (to hammer, beat, strike) also belongs to the same sort of IE words.


Is the Serbian verb čupati (pluck, tear out, pull out) in any relation with English chop? What Serbian čupav (tufted) and čuperak/ćuba (tuft) have to do with the above-mentioned words? Of course, Serbian čupav tufted) is not directly related to the Serbian verb čupati (pluck), but both words are derived from the same root, or from the same basis.


Could we grasp that Serbian stopalo (sole; Russ. ступня) and taban (sole) are related to šapa (paw; Cz. tlapa, Russ. lapa) and dlan (Pol. dłoń; Russ.ладонь*; OSl длань)?


Are we able to understand the “unusual” relation between Latin solea (sole; cf. Gr. σανδάλιον; Aeol. σάμβαλον!) and solum (bottom, ground, soil), on one side, and the “connection” among Serbo-Slavic taban (sole), dlan (palm, flat of the hand), šapa (paw; from šlapa/tlapa), dolina (valley, dingle, dale) and zemlja (earth, soil) on the other?


Might the Greek word ἵππος (horse. mare) be derived from the above mentioned κόπτω or κοπτός (pounded, forged; κόπτε δ δεσμούς ‘to forge fetters’)? Is horseshoe a kind of fetter? Compare Slavic okov (fetter) and podkov (horseshoe; pod-okov, literally ‘under-fetter’; Serb. pot-kovica, from pod okov; Cz. pod-kova ‘horsehoe’, kovat ‘forge’, koval ‘forged’; Russ.ковать ‘hammer, forge’, подкова ‘horseshoe’, Pol. pod-kowa ‘horseshoe’, wy-klepywać ‘hammer out’).


English chain is derived from Latin catena (fetter). Although it is difficult to prove, it is quite possible that catena comes from Latin capto, similar to the Serbian verbs okovati, hvatati (catch) and German heften (to tack, staple); German Haft (arrest, jail) is the word equal to Serbian haps/ana (arrest, jail); cf. Ger. ver-haften (to arrest) = Serb. hapsiti (to arrest); also Haft (haft, handle) = Serb. hvat (handle, haft). I suppose I do not need to explain that the German adjective gefesselt (enchained, bounded) is the same word as Serbian uvezan/svezan (bounded, tied; Serb. s-veza-li su ga ‘they tied him up’).


Starting from the “more definite” we are now (unwillingly) pushed back to the David’s “less definite”. Comparing Latin asinus, Gothic asilus with the OSl осьлъ (Cz. osel; Pol. оsiоɫ, Sorb. wоsоɫ) it would probably be possible to imagine ("reconstruct") the PIE ur-word for that horse’s cousin; it could be something similar to *ha-hin-lu-s or even *ha-gni-(b)lu-s. In Serbian, donkey is also called tovar (load, cargo), because donkey is well known draught animal.


Animals, cabalus and asilus, apeared to be related to the PIE "root" for animal.(*ane-). Although it doesn’t look like that, Latin and Slavic general word for animal are derived from the same basis. Caballus is nothing else but animal and Latin animal is related to Slavic životinja (animal) in the same way as čelovek (man) and galava (head) are related to human and head (OE heafod). One of the arguments that animal sounded once as g/khanibal is the Breton word aneval (animal; cf. Lith. gyvulys and Latv. dzīvnieks); also Greek words ζώων, ζωικός, ζωώδης (animal) seems to be very close to Slavic životnoe, životinjsko, živinsko, živina (animal).


The main problem here is to "reconcile" two different meanings, kovati (coin) and živeti (live) and to understand which one of these two was used as a name for horse (equus = okovan/okovat/hvat/uhvaćen/Haft ‘fettered’ or življenje ‘living’, živo(l)tinja ‘animal’. In some cases is absolutely impossible to determine the way of evolution of a certain word although we know exactly the basis from which that word began its “journey".


For instance, Gothic asilus sounds very close to Greek ἀσυλαι̂ος (asylum). Asilus in asylum! :-) Let us first see why the Greeks used the same word for ‘letters’ as the Serbs did: slova = συλλαβαί (letters, syllable). There are two possibilities in Serbian. One is that the word ’slovo’ (letter, word; OSl слово) is related to ’slava’ (glory, celebration; OSl слава; Gr. κλέος ‘fame’, ‘glory’; see Vasmer p. 3,673) and the Slavic verbs sliti, slivati (pour off; amalgamate, merge, cast), izlivati (pour out), which is indirectly related to iz-lagati/iz-ložiti (to tell, speak; Gr. λόγος) via the verb iz-linuti (pour out; from iz-lignuti). Maybe, it would be interesting to mention that Greek verb αγάλλομαι (to exult, glory, jubilate) sounds almost the same as Serbian galama (noise, uproar; cf. Gr. γλώσσα tongue, language; Serb. glas voice). The other possibility iz that Greek and Serbian slova (letters) are mutually connected by the way how the letters were casted (Serb. iz-liti, iz-livati) from lead (Serb. olovo; from liti, livati ‘pour’, ‘cast’; livid color is in fact the color of lead). The simillar could have happened to the English word letter in relation to lead (metal) if the word lead is a cognate of Latin fluito (to flow; from PIE *plou-d-).


Greek σλη means “right of seizure", “right of reprisal” and it might be compared to the Serbian nouns sila (force, power), silina (intesity) and the adjective silan (mighty, vehement, terrific). Similar as in Serbian, the Greek language has the word συλλείβω “collect by streaming", which is equal to Serbian sliv (confluence) and the verb slivati/slijevati se (to flow; novac se sliva “the money flows in").


Above mention “right of reprisal” or “right of seizure” is a “right to use the force” (Serb. sila ‘force’); also σύλλεκτος ‘gathered’, Serbian slagati (to gather, pile up). In reality, Serbian sila (force), Greek σύλησις (spoiling, plundering) and Serbian silovanje (violation, raping) are the words with the clear association to the river flowing or the river flooding. As we can see, the both languages, Greek and Serbian, used the “flowing of water” (Serb. slivanje “pouring"; Greek συλλείβω “collect by stream", “flow together") to name the letters (Gr. συλλαβαί; Serb. slova) and to describe a violent behavior (Serb, silovanje, sila; Greek σύλησις, σλη).


Now it becomes clear that ‘asylum’ is a place were the use of force (Serb. sila) is forbidden (α-̓συλαι̂ος without violence). Most of the Greek and Serbian words used the same basis, but usually it is very difficult to detect. For instance, who would say that Greek συγκλειστός (shut up) is the same word as Serbian zaključati (lock up, shut)? Above mentioned Serbian silovanje (violence), prisiljavanje (forcing, compulsion) or siljenje (forcing) are in fact just one form of sudden movement, similar to the Serbian verb kuljanje/suljanje/sukljanje (gushing; kuljati to spout, gush) and kuljanje comes from kobeljanje (rolling about; Eng. hobble) => gibanje (movement, motion, stir). Namely, it seems that all idea about life and movement is originally connected to the movement of clouds (Serb. oblak; from gnoblak => hoblak).


There is a “byname” for donkey in Serbian - sivonja - and that word (just like caballus) goes back to “animal” (Serb. životinja, živina); i.e. to the above mentioned kobeljanje/gibanje or življenje (gibati ‘move’ = živeti ‘live’). In order to understand this logic of “living” (gi-b-lenie => ži-v-lenie; Lith. gyvuoti) the Serbian word ugibati (to die, perish, expire; Lith. keipti) could be of a great help. Ugibati/ugi(b)nuti (die) is an antonym to živeti (live). Slavic konj (horse, OSl конь), from the proto Slavic *kobnь (Vasmer, p. 2316), and kobila (mare) are cognates to Latin caballus (pack-horse).


The diminutive of the word osel (donkey) is oslić and it rhymes with poslić (a small job). It is hard to tell if Serbian posao has anything in common with English business (busy; OE bisig). In Serbian, posao is probably related to the verb slušati (hear) and poslušati (obey; Russ. послушаться); hence the Slavic words sluga/posluga (servant; OSl слоуга; Cz. sluha, služebna; Gr. κλύω to hear; κέκλυτέ μευ “hear from me", analogous to Serbian saslušajte me “hear me", “listen to me").


Although it is evident that ass/donkey is a man’s servant his name appeared to have nothing to do with his “servile” behavior. The name osel/Esel is most probably derived from the PIE root *stol-b- wherefrom we obtained the words like Slavic stub/stolb (OSl стлъпъ column, pillar, pole), Eng. stubborn, stub, stupid (OE stybb), Serb. tupav, zatupljen; dialect. zatupit (stupid). Now we can understand that osel/Esel is a “stupid animal", an ass that was named like that in accordance with his stupidity. One of the key evidences for such an assumption is Russian word остолоп (ostolop; gawk, chump), also known as ослоп (metatheses ostolp => oslopt; oslo-p “fool, idiot"; Vasmer, p. 3,161).


What about the Latin word equus -i (horse)? Is it related to caballus (pack-horse)? Is the phonetic similarity between word equus, equi- (horse) and aqua- (water) just a product of pure coincidence? If we compare Serbian adjectives uhvaćen (captured, arrested, caught) and ukvašen (soaked, wet) we can suppose that the verb uhvatiti shifted to ukvasiti in accordance with the Serbian syntagn “uhvatila ga kiša” (caught by rain). Even the noun kiša (rain) appears as to be derived from ‘kvašenje’ (wetting, soaking)? Is Latin capto related to aqua and equus in the same way as the Serbian verbs hapsiti (arrest) and hapiti (take. seize) are related to hvatati (catch), kobila (mare), konj (horse; from *kobnь) and possible to kvasiti (soak, wet)?


What about the history of the words like Slavic skot/skotin/stoka (cattle, animal) and Gothic skatts (money), German Schatz (jewelry), OFries sket (money, cattle)? Does English catlle really originate from Latin caput? Why not from Latin capio or habeo or Gemanic haban/habt? What is the relation (if any) among words capio, habeo, haben, imanje and caput, heafod, golova, kefalos, globe etc.?


Finally, let me try to answer the question I postulated in the beginning of this “essay” about the origin of “equally-aqueous-equus-as/s-caballus". :-) Is it not interesting that coffin also has the meaning “the horny part of a horse’s hoof” (Slavic kopyto)? In Serbian kofa is bucket (kofa from kabao, kabal, kablica bucket, pail) and coffin is kovčeg (box, chest, trunk) and it appeared to be related to the noun kovanje (forging, coining, mintage) as well as to kovač (blacksmith) and to kopča (buckle, fastener, clutch, clasp, fibula). Maybe, this is a good enough evidence that kopyto (hoof) is related to kovati (forge) and okovati (shackle); hence possible Serbian govedo (cattle), from okovati (shackle; dial. okovato ’shackled); okovato govedo “shackled cattle”?

Thursday, January 01, 2009

Mafijaški parlament

Парламентарна мафија
 

Упанцирени сателити

Ових неколико последњих година наслушали смо се свакојаких партијско-предизборних обећања, почев од "отварања нових радних места", преко "борбе против корупције и криминала", па све до "кандидатуре" за место подворника пред вратима разједињене Европске уније. Истина, било је ту и оних обећања, које су они које би народ "изабрао" и "дао" им власт, барем привидно, покушавали да испуне. Сетимо се само силних "мафија", које су некакви изасланици "милосрдног анђели правде", с чарапама на главама, хапсили уз рефлекторе, камере и справе за ноћно осматрање: дуванска, царинска, друмска, просветна, фудбалска, гасна, коначно, и полицијска... Могло би се чак рећи, да једно време у Србији ниједан лопов није могао бити сигуран да га неће стићи рука правде, осим ако није уз себе имао владин "панцир" или "сателит".
 
Приватизација стечаја

Једино се, ваљда, још нису стекли услови за хапшење стечајне мафије (под диригентском палицом приватних агената из Агенција за приватизације), у чије се џепове, не њиховом кривицом, стекло више пара него што је то успело да се прилије у касе свих осталих (горе побројаних и, приде, непобројаних) мафија ђутуре. Председник државе је, негде у септембру прошле године, доказујући своју елиот-несовску оданост "борби против разбојништва", као и несаломиву прврженост "основним принципима правде и права", изашао пред своју партију и отворено признао, да је "корупција у Србији постала начин живота". Тада је председник Србије "одлучно" наговестио да ће најпре помести двориште испред своје ДС куће, те да ће се позабавити и другим странкама, пошто се и тамо налази "извор корупције".

Визија иза решетака
 
Наравно, како то иначе обично бива, говор страначког лидера тада је пропраћен френетичним аплаузом чланства, на који је овај "загонетно" одговорио: "Нисам сигуран да баш сви треба да се радују овој мојој реченици у ДС-у и осталим странкама". И заиста, није прошло дуго, у затвору се нашао један од чланова Главног одбора ДС - градоначелник Зрењанина Горан Кнежевић. Многи су у Демократској странци (али и у "демократској" Србији) били затечени таквом врстом борбе против, сада "новоформиране" грађевинске мафије, на чијем "челу" се нашао, нико други до један од најцењенијих функционера ДС и човек, који је само годину дана раније, добио награду "Градоначелник с визијом", као тадашњи најбољи лидер локалне самоуправе. Иоле информисани грађанин Србије, у часу хапшења "најбољег међу једнаким", логично је могао да очекује да ће барем деведесет посто градоначелника и председника општина бити такође стрпани иза решетака.

Хрватска веза

Данас постаје јасно да се Кнежевићу не суди ни за какву крађу, јер је пљачка у држави Србији одавно легалан "посао" оних који су на или близу власти. Једноставно, на Кнежевићеву несрећу, прорадила је "хрватска веза", пошто је Зрењанин већ прилично дуго у чељустима "аустро-угарске" економске "визије", коју здушно надгледају хрватски тајкуни и српски Хрвати. Заправо, у Зрењанину се све зна: Кнежевићу је "робију" напаковао нико други, до његов "најбољи" партијски "друг, Предраг Гргић, звани Грга. Опет, иако то сви знају, никоме не пада на памет да то јавно каже, те да дође под удар тог "српско-хрватског" моћника. Пуне три године, Предраг Гргић је провео у Загребу, где је прошао специјалну обуку хрватских служби, да би се одонуд вратио 2004. године и преузео једну од тренутно најважнијих функција у Извршном већу АП Војводине - где је задужен за област регионалне и међународне сарадње. Ако томе додамо да је покрајински секретар Покрајинског секретаријата за "међународне односе" Ивана Дулић-Марковић (као и Предраг хрватски кадар), тада постаје јасно да су "вањски односи" Војводине (која се на званичном сајту војвођанског government-a већ именује као "европски регион"; читај аустроугарски), потпуно самостални у односу на државу Србију.

Господар из сенке

Заправо, заточење првог човека зрењанинске општине, Горана Кнежевића, својеврсно је упозорење преосталим "српским кадровима", како у Зрењанину тако и у целој Војводини, каква ће их судбина задесити, уколико покушају и да помисле да се супроставе интересима државе Хрватске. Када знамо да Предраг Гргић и Ивана Дулић Марковић имају несумњиву срчану подршку председника Републике Србије, тада постаје јасно, због чега се и сам Кнежевић, из затвора, не усуђује да јасно укаже прстом на онога због кога је уклоњен са политичке сцене. Заправо, Кнежевић се још нада, да ће, кад малакса "хрватска" јарост, ипак успети да се избави из тамнице и, на неки начин, настави своју политичку каријеру. Јасно је, да је миг за хапшење Кнежевића дошао директно из Републике Хрватске, јер је њихова инфилтрација у економске и политичке токове северне српске покрајине све снажнија; то јесте, утамничењем Горана Кнежевића, који је годинама уназад био један од два-три водећа политичара у Војводини и чија је популарност могла само да расте, Хрватска је показала да је њен "намјештеник", "штовани" господин Гргић, сада неприкосновени господар у Војводини.

Подмићени од србо-кољача

На овом месту, можда ће се неко упитати, како је могуће (ако је све горе речено истина), да на такве активности нама непријатељске државе Хрватске не реагује нико из Београда, ниједан Србин који се тамо налази на власти, да ћуте посланици у српском парламенту, те да, ка крају крајева, о томе озбиљније не проговори српска штампа? Зар је могуће да је сва Србија пала на колена пред хрватском политичко-економском кнутом и пред оним ко је главни заступник хрватских интереса у Србији, а који је тренутно, на српску жалост, и српски (или пре хрватско-српски) председник. Несхватљиво је да су се српски политичари, сви до једног, продали онима који су у прошлом веку пола Срба поклали а пола протерали са територије, на којој су данас формирали нову НДХ. Како објаснити да они Срби, који се налазе на местима са којих би могли да остваре одређен утицај на освешћивање српске политике и српског народа у целини, ништа не предузимају, иако су им сви детаљи око преузимања Војводине од стране Хрватске морали бити познати. На горња питања постоји само један могући одговор, а тај је, да су се политичари Срби продали, неко за веће неко за мање своте новца.

Арчибалдова истина

Данас се најбоље може видети оно што је некада о српским политичарима говорио велики пријатељ Срба - Арчибалд Рајс! Наиме Арчибалд је приметио да српски политичари (а донекле и интелектуалци) посматрају свој род с крајњим презиром. Ево шта он каже у чувеном чланку "Чујте Срби!": "Обичаји професионалних политичара прво искорењују врлине српског тла. А, на несрећу, политичари су вам свемоћни. Политика се меша у све и свуда управља. Укаже ли се неко место у власти, било оно важно или осредње, свеједно, о избору не одлучују заслуге кандидата, већ политичке везе. Може он бити и највећа незналица, најнечаснији човек, ако је "штићеник" политичара-странчара странке на власти, победиће и човека најквалификованијег и у стручном и у моралном погледу." Изгледа да се ништа није променило од тог доба, када нас је Арчибалд тако немилосрдно, а опет, тако добронамерно "(из)грдио". Данас смо, захваљујући "прозору у свет", сви ми сведоци једног неописивог бешчашћа у српском парламенту, какво, вероватно, ни сам Рајс није могао да замисли. И заиста, да ли је тај осведочени пријатељ Срба могао да претпостави да ће Срби, само за дизање руку, моћи да инкасирају читавих два милиона евра? Или, можда нису у питању милиони, већ некаква "тричава" сума од неколико стотина хиљада "еврића"? Свеједно. Јасно је да је "најпатриотскија" српска странка, СРС, догурала дотле, да је спремна да "испуњава жеље" и да "пева" било коју "песму", само ако јој се добро плати.

Душа у ђубрету

Ко год је пред крај 2008. године пратио заседање парламента, морао је, и да није ни хтео, да примети како су на завршним сесијама "радикали" срдачно ћаскали са онима на њиховој десној страни. Гледаоци су били збуњени, јер нису могли да верују да су се "шешељевци" и "тадићевци" толико слизали, као да су род најрођенији. Као да до јуче једни друге нису називали издајницима и проданим душама, као да им је идеологија иста, као да нема ничега на белом свету што би те две партије, једну "леву" и једну "десну", могло раздвојити или сукобити. А државотворност, интерес народа, национална идеја, очување Косова и Метохије у оквирима Србије, борба против криминала и корупције, заустављање депопулације и повећање наталитета, радна места са и без мотки? Кришто? Опет "брат" Хрват, ко би други? Но добро, за њега је јасно. Није никакво чудо да он "леши" себи непријатељску државу, као што никакво изненађене не би требало да буде када нам сутра Борис, Предраг и Ивана, и Хрватска држава, тако запапре чорбу, да будемо принуђени да се селимо и из Војводине. Хрвати добро знају, одреши кесу и плати Србину, и он ће самом себи да гради вешала. Заправо, наши политичари верују да они нису рођени за страдање, барем не док још има њихових сународника, које ће бацати као храну у ждрело незаситој Медузи. Вратимо се још једном Арчију и чујмо шта нам је он давно поручио:
"Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у том ђубрету које се на њој наталожило нарочито после рата. Нација која је, попут ваше, одолела вековном ропству, која се повукла преко Албаније и која је, изгнана из своје земље, али не и поражена, успела да се врати на своја огњишта као победник – не допушта да је подјарми шака себичних и подмитљивих политичара, гнусних шићарџија, презира достојних забушаната и злочинских профитера и зеленаша."


Српска Зора Бела