Писмо Војиславу Коштуници

Friday, January 30

Поштовани господине Коштуница,

Откада је света и века, на планети Земљи влада закон јачега. Стога, у потпуности разумем врло незавидну ситуацију у којој сте се нашли након недавних парламентарних избора у Србији. Једно од најмучнијих места на глобусу, где би поштен човек намеравао да се бави политиком, јесте ова наша мала и прилично несрећна Србија. Ви сте се ту појавили у једном од преломних момената у српској дугачкој историји. Октобар 2000. године никако не би имао изгледа на успех, да међу тадашњом српском опозицијом није било Вас и вашег дугогодишњег угледа, којег сте стекли у роду својим умереним и разумним политичким деловањем у последњој деценији двадесетог века. Људи су тада, ваљда с правом, поверовали да ће политичар из Коштунића, то јесте Ви, увести Србију међу онај мали број земаља на свету, у којима "демократија" није само јалови појам или пак средство за безочно варање својих грађана.

Нажалост, као што сви добро знамо, након одласка Милошевићевог режима са власти, па до данашњег дана, врло је мало од тадашњих предизборних обећања ДОС-а било испуњено. Чувени Уговор с народом, којег је осамнаесточлано удружење опозиционих снага у Србији тада понудило гласачима у халабучној, "ратним" бубњевима испуњеној предизборној кампањи, показало се, није испоштован готово ни у једном сегменту. Штавише, већина опозиционих лидера била је толико заслепљена дугоочекиваним успоном на политичком небу Србије, у коме су се, након дугогодишње јалове борбе, коначно домогли полуга власти, а тиме и личне, појединачне моћи, да су се сасвим дезоријентисали и кренули путем безглавог хедонизма и нарцисоидне "аутокопулације" - јавно и наочиглед читавог народа.

Народ је три године немоћно гледао развратно понашање својих "великаша", који, нажалост, никако нису могли да схвате да након победе на изборима више нису опозиција (ДОС), већ да су у своје руке преузели огромну, пред Богом и људима најсветију обавезу и одговорност за судбину рођене земље. Ви сте мало отезали да се дистанцирате од такве погубне политике, али, на крају сте то ипак учинили и тиме и надаље задржали велико поверење народа стечено у ранијем времену.

На несрећу, након трогодишње трагично поразне политике српске власти, Ви се данас, малтене, налазите на оном истом месту, на коме сте били у последњој години прошлог миленијума. У унутрашњем политичком смислу, Србија се нигде није померила, али је зато у економском (материјалном) још више потонула у глиб, који би, у блиској будућности, могао да сасвим "потопи" нашу несрећну земљу. Наравно, јасно је да је "стадо" без "пастира" препуштено на милост и немилост вуковима. Похлепа и саможивост људи који и данас владају Србијом (верујем да то и сами примећујете) и који из властитог шићарџлука шире безнађе по Србији, свакодневно узима "данак" и гура српски народ у најстрашнији облик мазохизма или суицидне екстазе, чему је Србин већ одавно у извесном степену био склон.

Господине Коштуница, опростите ако грешим, јер ми се чини да ви данас вучете оне политичке потезе на које Вас упућују или принуђују "господари света", односно они светски финансијско-политички центри, без чије воље или "аминовања", малтене, не постоји ниједна влада на земаљској кугли . Јасно ми је да би свакоме ко би се данас нашао на Вашем месту било изузетно тешко да донесе једну аутономну одлуку и смело "заобиђе" оне политичке кругове у свету, од којих ми одавно не добијамо "савете" већ наредбе, које се морају беспоговорно извршавати. Тако се десило да двојица наших политичара, Слободан Милошевић и Зоран Ђинђић, слепо извршавајући "задатке", које је пред њих стављала "међународна заједница" (у којој одавно нема места за народ/е/), крајње неславно и тужно (трагично) окончају своје политичке амбиције. Стога, чини ми се, пред Вама су два пута: један је, условно речено, "безопасан", у коме би се десило да се институције српске државе
(скупштина, влада, председник) уопште не конституишу, те да дође до нових избора, у којима је више него сигурно, да би Ваш политички "рејтинг" био барем преполовљен, а Ви би остали упамћени као личност у српској политици, која је имала прилику да наше друштво духовно и морално (тиме и економски) опорави, али, која за то није имала довољно мудрости, а, великим делом, ни смелости; други пут би био тај, да учините оно што нико у Србији од Вас тренутно не очекује, нити верује да сте у стању да то учините, односно, да
формирате парламентарну већину са СРС и тиме омогућите избор стабилне владе у следећем четворогодишњем периоду. Свакако, други пут би по Вас лично био далеко опаснији, јер бисте, барем у почетку, били изложени огромним притисцима "света", али и оног дела српске "јавности" чији би "кримо-профит" под таквом владом био дебело угрожен, пред којима човек никада не може битисигуран како ће се окончати.

И поред тога што је СРС проскрибована као "ултранационалистичка", а понегде и као "фашистичка" партија, Вама је, убеђен сам, јасно, да то ни издалека није истина. Та партија није била никада екстремна, чак ни оном њеном "златном" добу, када је њен страначки лидер Војислав Шешељ знао да "раздрма" јавност "пуцњима" из "празног пиштоља" и неким, показало се, неодмереним изјавама. Откако је Шешељ у Хагу, та партија је, евидентно, добила један другачији, умеренији, да не кажем "разумнији" профил. Вештим дипломатским маневрима, верујем, било би могуће да се у једном релативно кратком времену потру неповерење и анимозитет Запада према тој претпостављеној ДСС-СРС коалицији. Наравно, пре него што би се такво удруживање "по народној вољи" остварило,
било би неопходно да имамо тим умних људи, не само из те две странке, већ свих оних Срба у земљи и свету, који интерес нације стављају на прво место и који би не само били способни да предвиде будуће кораке "међународних фактора", већ би знали како да се правовремено и ефикасно амортизују први(најопаснији) удари, који би одонуд неминовно дошли.

Наравно, ја намерно нисам поменуо и трећу могућност, а то је, да Ви данас пристанете на једну "већинску" владу, у којој би, поред СПО, Г-17 и ДСС, била заступљена и Демократска странка. Иако не верујем да бисте Ви као частан и доследан политичар, који је дао "реч" свом народу, могли да се одлучите на такав корак, ипак, будући да знам да сте данас изложени великиммукама, које обичан свет тешко да може да разуме, није искључено да пред таквим "навалама" попустите. Наравно, такво "финале" би за Вас било, чини ми
се, најгоре решење, јер бисте тиме потврдили све оне, не тако ретке сумње, да сте човек без "мушке снаге" и крајње неспособни да узјашете оног "коња", кога сте својевремено сами "укротили". Опет, на страну таква Ваша немила политичка судбина, пошто би таквом Вашом евентуалном одлуком, цела Србија и наше потомство били препуштени још једно (не)одређено време на милост и немилост онима, које сем голе власти ништа друго не занима. Тако бисте Ви Вашу неодлучност (хтели не хтели) мазохистички "пројектовали" или "рационализовали" по главама убогих становника Србије. Верујем, да Ви нисте спремни да толики товар народних и дечјих суза преузмете на своја плећа, па због тога сам у самом почетку такав "трећи богаз" искључио као део могућег "расплета" на данашњој српској политичкој позорници.

Ви сте се одавно декларисали као "легалиста", и није ми јасно због чега такав, сигурно, врло снажан "аргуменат" не употребите у овом тренутку. Једноставно, Ви сте у прилици да кажете Србији, да сте одлучили да испоштујете "народну вољу". Јасно је и то да би далеко боље било да СРС учествује сада са ДСС-ом у власти, јер би Ваша странка била значајан
"коректив" за све оно чега се један део српске јавности, можда и с правом, плаши, а то је, да би Српски радикали могли гурнути земљу у нов сукоб са "светом" и нову изолацију. Грађани Србије би се, претпостављам, тако уверили да ли нам таква "политичка варијанта" може донети добра. Орочите ту владу на одређен временски период. Дајте шансу Србији да покуша да се извуче из пропасти, јер се у овом часу, чини се, таквим Вашим избором, више се ништа не би могло изгубити. Претходна власт је сваком нормалном човеку у Србији показала да не само што је неспособна, већ је и деструктивно настројена према сопственој Отаџбини и рођеном народу.



Искрено Ваш,

Душан Вукотић