Коме Србин верује

СУМЊА У НЕВЕРИЦИ
Већ деценијама у српском бићу се размножавају (коте) разорне мисли, под заједничким именитељем, који нас све заједно гура у страшни амбис неверице. Познато је да неверица израста из сумње, а сумња из оног дела наше свести, свеједно да ли рационалне или интуитивне, у коме знамо, осећамо или наслућујемо превару која ће (или која би могла) тек уследити. Због свега тога, српски ум је склон да се често превари и тамо где никакве преваре није било, чак ни у минималним траговима. Наша новија историја пуна је фантастичних, несхватљивих и болних ломова, насталих управо због НЕВЕРОВАЊА, које је великим делом продрло у саму основу нашег неуравнотеженог и крајње осетљивог духовног склопа. Заправо, човек кога дубоко раздире сумња (кога су змије уједале и гуштера се боји) и чији је основни супстрат бића неверица, убедљиво је најсклонији томе да буде преварен. Реч је о једном парадоксу, где се веровање и неверовање своде на исто и где се не зна ко ће се грдније преварити, онај ко верује у све и свашта или неко ко не верује ни у шта. Српска сумња се толико распомамила, почев од "сазнања" да нам комшија краде кокошке, па до фаталних виђења да нам читав свет ради о глави. У свему томе је занимљиво да "кокошке" никада нисмо тачно пребројали, а од света смо се сакрили тако што стављамо руке на очи као слабашна и несигурна деца, која су "мајчин скут" ненадано изгубила.

УЈЕДИЊЕНА СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОПЕ
Да здрава и свежа српсковучја крв није сасвим разводњена и да наше српско "стадо" још у себи садржи мушкост, снагу, али и памет која нас може сабрати, показују нам и доказују Срби из горе поменуте друге групе, који знају, умеју и имају с ким, да крену путем јасног организовња српских интелектуалних и духовних сила. УСДЕ (Уједињена Српска Дијаспора Европе) Србима нуди нешто што ми још никада раније нисмо имали у нашем уморном и прилично расточеном српском телу: нуди нам праведан, поштен и један крајње демократичан вид организовања. Познато је да је Никола Јанић (иницијатор таквог српског окупљања) најчешће нападана личност на српским интернет страницима. Истина, углавном од оних хијена из треће групе, које немају смелости да нам саопште своје име и који повремено извирују из својих црних рупа. Речи једног од оних ретких Срба који су смогли снаге и непоштења да у куђењу Николе Јанића учествују јавно, сада су дословно пренесене на сајт Serbian Business, наравно безимено. Чудног ли процеса! Да ли је то и Звонимир Трајковић, са својом чувеном "подвалом", одлучио да пређе у анонимне мутавце? Ипак, да видимо у чему се огледа поменута "УСДЕ подвала". Можда у томе што свим српским организацијама у Европи, а потом и свету, нуде један модел окупљања, где ће свака појединачна организација сачувати своју аутономност? Или у чињеници, што одбацују било какво лидерство нити било коме намећу своју вољу као једину истину? Зато што су до краја јасни и искрени и што сматрају да представници свих српских организација имају право на свој глас (једна организација један глас)? Ту је ствар толико јасна, да ту више нормалном човеку није потребно постављати питање веровања или неверовања, већ се ради о томе да ли је неко будала или није будала, па да поверује да приватно удружење КСЕ (које воде људи који никога не представљају, па чак и они који су из српских удружења прогнани или најурени) може да се уопште пореди са јасно дефинисаним и крајње поштено и доследно замишљеним начином организованог српског наступа нашег расејања, како у свету тако и у Србији. Зар Сима Мраовић и његова похлепна братија заиста мисле да су Срби у Европи малоумни и да нису схватили да су се они најпре приватно "основали" и да сада на свој приватни дернек покушавају да довуку српске организације и оне људе који у свету и Матици имају углед и поштовање. Све је то толико провидно, да је сасвим сигурно да се КСЕ-у могу придружити само они којима фали пола мозга. Видевши да су кренули подмукло и наопако, КСЕ-овце су се досетиле и након што су одржали "сеоско прело" назвавши такву "журку" Оснивачком скупштином, замислимо, ни мање ни више већ Конгреса Срба Европе(!), ти сески ђилкоши су се досетили да им следећи корак буде Изборна скупштина, на коју ће позвати све оне које нису тражили онда када је требало. Дакле, КСЕ отворено краде замисао УСДЕ-а, али, наравно, тек сада када су српски лешинари обезбедили своје личне позиције претходном спрдачином и ујдурмом, коју су назвали звучним именом. То вам је као оно када самац (нежења) позива брачни пар који се тек доселио у комшилук, да додју на "групњак" који он организује. "А колико ће нас тамо бити", питају муж и жена. "Па...уколико вас двоје додјете, биће нас троје!"

ПИР СРПСКИХ ДУШЕУКОПНИКА
Заправо, највећу неверицу код човека (Србина) коме мозак још није одстрањен, изазива чињеница да постоје они, за сада углавном у Србији, који су спремни да се на поменути "групњак" одазову. Можда због еротског набоја Миле, који опет никакве везе нема са супротним полом, јер је и њој набрекао кавернозни уд спреман за дубоку пенетрацију у бездани лавиринт српске несвести. Оформљен је "блок" у коме се безглаво убетонирао чак и један српски покрет, који је пуно обећавао. Светозар Милетић се због злоупотребе његовог имена сада сигурно преврће у гробу. Није јасно зашто су часни људи попут академика Недељковића или проф. Јефтића пристали на секташку "сеансу" српских душеукопника, а нису подржали здрави начин организовања, какав нам нуди УСДЕ. Ипак, јасно је да је Србија духовно и морално толико разорена, да је сасвим природно да душеждери потраже своје основно упориште баш у Матици. Срби у Европи би морали бити тога свесни, а ја сам убедјен да јесу, те да неће дозволити да им се КСЕ куга запати у прилично здравом телу. Са УСДЕ-ом створени су сви предуслови за нормално функционисање српског организма у Европи и нема места никаквој сумњи нити неверици да то није исправан пут. Све је отворено и толико јасно да чак и нема велике потребе да се о томе много распреда прича. А они који још увек не верују, нека изволе и обате се УСДЕ-у и Николи Јанићу лично. Одонуд ће, за разлику од мутавог и глувог КСЕ-а, добити прецизан одговор на свако жељено питање, јер ти људи знају шта је добро, најпре за укупан српски род, а тек потом за сваког од нас појединачно. Дакле, брате Србине, веруј у оно што видиш својим очима, а не у оно у шта те неко из чисте похлепе жели да убеди!