Расејани позив Србима

August 29, 2004

ЗВЕЗДЕ У НЕБЕЛУ

Покрет "Светозар Милетић" био је уистину једна од оних српских организација која је пуно обећавала. Наиме, добио се утисак, да се ту коначно започело са озбиљним прегруписавањем српских умних сила. Сваки добронамеран човек у Србији, као и сваки Србин у свету, очекивао је да ће такав покрет успети да разбије учаурену српску "памет" и створи једно ново интелектуално језгро, које ће бити у стању да у себи сабере све оне српске високоумне главе, које, силом прилика или прецењивањем властитог значаја и вредности, делују као "независни интелекталци" или "слободне звезде" на српском ментално смраченим небом. Помислило се да је дошло време, у коме ће се оформити једно тело од оних српских стручњака из разних области људског сазнања, које ће својим
великим ауторитетом бити у стању да коригује и "укомпаси" брод српске подводничко-поданичке политике. Наивно смо поверовали да је и такво "чудо" могуће.

АУТО ОГЛАВ

Нажалост, како је време пролазило, примећивало се да стара српска "болест", оличена у компулзивној потреби за самошибајућом и самовешајућом надмено-отменом изолацијом, лагано почиње да нагриза здравље "Милетићевог" организма. Међусобна трвења и борбе (ратови упарађених "звезда"), сасвим невидљиве споља, повећале су ту стандардно српску "инфлуенцу", уз константан раст самогенеришуће температуре и притиска. Такав српски, у месту покретни аутоклав (аутоглав или ауто-оглав), толико је у својој изнутрици сабрао
српску снагу, да је запретила реална опасност да у њему дође до неконтролисане "ланчане реакције" и опасне поплаве неурачунљивих аутосрпских "патриота". Памет је морала да се негде испољи.

НАДУВАВАЊЕ

Уважени академици Недељковић и Крестић, уместо да задрже "узде" Покрета у својим рукама, чине велику грешку, допуштајући да се покрет неконтролисано шири. Нови чланови се примају на лицитацијама, тендерима и аукцијама превелике српске памети. Добија се утисак, да се брзином светлости остварује чувена комунистичка идеја о "ширикој интелектуалној бази и умним (самосвесним) народним масама". Пошто је омогућено да сви Срби све знају, наравно, није било никакве потребе, да Покрет настави са оним значајном
"едукацијом", са којим је успео да придобије симпатије у великом делу свога рода. Изабрано је ново име Покрета, које у себи укључује, поред "памети", неизбежну демократију и привреду, наравно, уз отварање "нових радних места", "просперитет" и "благостање" - "Народно-демократска и привредна снага Светозар Милетић"!

ПРЕВРТАЊЕ ЋУРАКА

Логична последица таквог прекомерног ширења, у коме су похлепни појединци схватили да би такву "масовну базу" могли да искористе за своје личне циљеве, било је прерастање Покрета "Светозар Милетић" у политичку партију. Нешто слично, али унапред смишљено у земљи и иностранству, десило се покрету "Отпор" и финансијском мини-монструму Г-17 пљус! Дакле, Покрет часних српских умова извратио се у оно што нико, ко добро познаје српску политичку сцену, накако не би могао да пожели. Заправо, таквој трансформацији Покрета, од "васпитача" до "управљача", могу се радовати само српски непријатељи.
Изгубивши све раније оријентире, Покрет се удружује са партијама, које мало ко познаје на српској политичкој сцени: маргинални Вуксановићев НДС и Драгашев ПСС.

ФАРБАЊЕ ДИЈАСПОРЕ

Након силних грешака, сигурно почињених ненамерно од оних који Покрет формално воде и који су му и данас на челу, умне главе су се коначно сетиле и српске дијаспоре. Наравно, заборавили су да нас упуте у њихове ранија лутања по српском расејању, њихову несмотрену (срамотну) подршку фамозном КСЕ сасвим су прикрили, а тиме и показали да нису спремни да се са својим ранијим наопаким активностима отворено суоче. Колико је мени познато, на апеле УСДЕ никада нису реаговали (зашто?), нити су имали намеру да пажљиво саслушају аргументе Николе Јанића, који су их јасно упућивали на прави пут
за озбиљно организовање српске дијаспоре. И данас, видимо, Покрет (да ли глувих и слепих?), упућује позив Србима у расејању, као да се на том пољу ништа до сада није радило. За њих, изгледа, не постоји УСДЕ ни часна понуда тих европских Срба, која чека да српска свест сазри и прихвати њихову поштену и свима јасну понуду, за једно крајње човечно и достојанствено сабирање Срба у Европи? Да ли таквим непромишљеним поступком Покрет "Светозар Милетић" доказује своју зрелост? Сумњамо, баш као што сумњамо да ће Покрет, уз такво игнорантно понашање, ишта добро учинити у будућности.
Прилика да Покрет буде оно што је у почетку обећавао (Стожер српског ума), чини се, заувек је испуштена.

Заинтересовани читалац може прочитаи и реакцију господина Србуловића на горњи текст, као и мој одговор њему (текст у ПДФ формату) или на страницама српске дискусионе групе "Сорабиа".