Док се тзв. КСЕ "шири" од Лондона до Београда (како смо видели из лажног представљања Симе Мраовића и Миле Алечковић у "школици" зелено-алтернативних "пацифиста" у Паризу, августа ове године), можда не би било лоше да мало пажљивије анализирамо на који начин то двоје српских ренегата успевају да већ дуже времена вуку за нос европску српску дијаспору.
Будући да тај двојац познаника себе именује као некакву "ауторитативну групу", вероватно захваљујући својим звучним "титулисањима", Сима и Мила су се одличили да се окрену "светским центрима моћи", док Отаџбину остављају "за ледјима". По њиховој плиткоумној (сензалској) логици, право гласа наших исељеника може се исфорсирати преко Савета Европе и УН. На страну то што би такав приступ био прилично дискутабилан у моралном смислу, али да погледамо да ли би заиста светске институције биле у стању (чак и да прихвате Милино и Симино трабуњање) да натерају власти Србије да свој ригидни став према нашем исељеништву измене? Можда би и могле, но сасвим је сигурно да то ни у таквом случају не би желеле да учине. Ономе ко је иоле пратио рад Савета Европе и функционисање других медјународних институција, није потребно објашњавати зашто је такво размишљање Симе и Миле најобичнија глупост. Наравно, све је то смишљено, да би Сима и Мила показали да умеју да "открију" нешто ново, што још српској дијаспори није пало на памет. Ту је и друга бриљантна замисао српско-париско-џамахиријских "мученика", то јесте, да дијаспора не улаже у привреду Србије него да подстиче наталитет. Да то њих нимало не занима, сем као "црвени плашт" за "српске бикове", схватићемо оног часа када приметимо да се они не упуштају у даље разрадјивање такве несувислости, јер знају да је тако нешто неизводљиво.
Сима неуморно гази "дијаспорном" пијацом годинама и тражи нову жртве (купце), којима ће увалити рог за свећу. Свима нам се дешавало да некада кренемо у куповину и тамо налетимо на некога ко нам "заманта" свест и прода нам нешто што нам уопште не треба и то по далекој већој цени од регуларне. Такви "трговци" углавном имају очи постављене уско у корену носа, врло убедљиво причају и врло лако вас доведу у позицију да се и против своје воље машите новчаника. Ти "омадјијаши" су углавном далеко мање интелигентни од своје жрве, али изгледа да се ту уопште не ради о интелигенцији, већ о некаквој другој способности, коју чак ни "врсни" психолози попут Миле, још нису успели да растумаче. На чудесан начин и сама Мила је Симина жртва, мада се то не би рекло, када се узме у обзир да му она служи као писар, јер њен "претпостављени" је једва у стању да сриче слова.
Сигурно да није случјно и то што је Сима више пута наглашавао, да је КСЕ "микроскопска" организација, пошто је био свестан да ниједна озбиљнија српска организација неће прихватити његов "мамац" и залетети се као сом на бућкалицу. То показује да њега и не занима да се српска дијаспора озбиљно организује, већ му је једина жеља да самом себи прокопа подземни тунел до значајних европских и светских институција. Мада је Сима, како сам тврди, неурофизиолог и доктор филозофије (цврц! минхаузенске свакако), њему ни самом још није јасно да су му замрле све централно мождане функције, те да се светом још котрља само захваљујући свом виталном вегетативном систему подгузнух живаца. Мравовић је давно приметио да има однекуд натприродан утицај на вољу других људи и да му се таква способност увећавала што је више и осионије лагао. Ипак, звезде му, на његову несрећу, нису биле до краја наклоњене, тако да су се децнијама таложени екскременти у његовом хабитусу данас усковитлали и почели да куљају, пуше се и диме, у свим отворима његовог, некада сјајно угланцаног организма. Он се очајнички труди да то народ не примети, запушава рупе како и чим стигне, али све мање успева да их сасвим заптије. Некако би се навикао на сопствени смрад, али неподношљиво му је када види да они у његовој близини однекуд све чешће запушавају носеве.
Мени није јасно да ли Сима и Мила уопште негде раде или живе од "шибицарења", односно, долазе до материјалних средстава, варајаћи људе, сличне "богатом" и припростом Перићу, кога је, колико сам чуо, Мраовић добрано олешио. Волео бих када би нам се Перић јавио и рекао да ли у таквим причама има истине. Перићева кукњава и "бежање" од КСЕ-а након "конгреса" у Румлангу, наговестили су нам да тамо где има дима има и ватре. Ако је горња претпоставка, о Симином и Милином "завртању" нашег света, тачна (а сва је прилика да јесте, јер онај ко се лажно представља, најчешће то чини да би се некако окористио на људској лаковерности), тада би наши људи у дијаспори требало добро да се припазе сличних продаваца магле.
Без обзира што често раде у тандему, Сима и Мила такодје су врло неповерљиви једно према другом, јер добро знају каква им је природа и да би били спремни да преваре и родјену мајку, ако би се на томе могло профитирати. "Куд' ће то Мила"?, пита Сима, а Мила размишља: "Шта ли то Сима сада снује"? Медју самим "конгресменима", од којих велики број није ни знао коме "богу" треба да се захвале што су се нашли у "елитном" друштву великих српски "умова", након скарабуџене "конгресоманије", дошло је до великих препирки, али, новим лажним обећањима Сима и Мила су успели да ту распуклу тикву донекле сакрију од јавности. Сада су заведени "конгресмени" у позицији коцкара, који је сав новац изгубио, па му не остаје ништа друго него да још једном покуша да уложи, сада кућу и имање, како би евентуално повратио оно што је својом ранијом несмотреношћу и похлепом изгубио. Зна се како се такве ствари завршавају. Слично Лазаревићевом "Први пут..." Ојадјени, а од Симе и Миле "изабрани" Срби, као да уопште нису у стању да размишљају сопственом главом. Паралисани су као бодљикаво прасе које се надје под страшним погледом анаконде. Знају да ће бити "прогутани", али ноге су им се одсекле.
С друге стране, требало би и разумети те несрећнике, јер су то људи који не би желели да своју бруку, за коју, мање више, не сносе кривицу, сем наивности која их је утерала у Симин марвени (мравени) тор, изнесу пред свет, већ би радије да то некако са собом однесу у гроб. Брука је увек брука, признали ми то или не, а једини начин да се човек искупи, јесте, да изадје на светло дана са целокупном истином. Грех је варати, а никако бити преварен, јер ретки су људи на планети који некада нису попустили пред преварантском слаткоречивошћу оних којима ништа није толико свето, да то не би злоупотребили и стрпали у властиту прождрљиву утробу.
Верујем да ће неко од чланова "иницијативног одбора" сакупити довиљно снаге да нам саопшти праву истину о Симиним и Милиним марифетлуцима, те стога прилажем и списак оних који су били предвиђени да у тој КСЕ папазјанији учествују. Знам да су већина са те листе часни и достојанствени људи, те ће се, уколико буду читали ове редове, одазвати властитој савести и објаснити нам детаљније како поменути двојац превараната функционише:
Томислав Перић, председник, Српског Културног Савеза у Свајцарској, Свајцарска
Дусан Остојић, публициста, Француска
Драган Котарац, Француска
Видоје Пурић Француска
Глигорије Лазин Француска
Сима Павловић Свајцарска
Миско Кораћ Свајцарска
Др. Бранка Ђорђевић Швајцарска
Дипл.Инг.Арсеније Поповић, председник Удружења Срба Северне Италије
Проф. Зорка Петровић, председник Културнох одбора Удружења Срба Северне Италије
Јован Јовановић Новинар, Италија
Маја Копривица-Поповић Италија
Ана Цетковић, Италија
Вера Марјановић Аустрија
Тривун Станић Председник српских удружења у Аустрији,
Радомир Путниковић, аутор и публициста, Енглеска
Ангелина Цуцић, Белгија
Никола Живковић, Немацка
Раде Сандић, председник Српско-југословенских клубова и удружења С. Баварске
Раде Митровић Председник Српско-југословенских фудбалски клубова, Келн Немачка
Дусан Ћурић Шведска
No comments:
Post a Comment