Kada sam rekao da bi možda gospodin Trifković mogao da pokuša da okupi jednu ekipu vrsnih stručnjaka, nisam uopšte mislio na nekakve ljude iz čuvenih svetskih advokatskih kancelarija, već upravo na ljude kakvi su prof. Čavoški, Ivanišević. Oni su, koliko znam, već u timu Karadžićeve odbrane. Zapravo, interesuje me da li je sam Trifković spreman (i koliko) da pomogne u jednom od, verovatno, najsudbonosnijem procesu za srpski narod i srpske zemlje. Mislim da bi bilo daleko bolje po sve nas kada bi gospodin Trifković ili ozbiljno ušao u "priču" kada je Karadžić u pitanju ili se potpuno držao sa strane. Umesto jedne od ove dve navedene opcije, on se izgleda odlučio za treću (najgoru), to jeste, odlučio se da javno ukaže na neke, pretpostavljam svima vidljive, nedostatke u čvrstini Karadžićeve ličnosti. Svi oni koji su pažljivo posmatrali Radovanova istupanja pred haškom inkvizicijom, primetili isto to što i Trifković, ali, kako vidimo, nikome od srpskih rodoljuba nije palo na pamet da o tome udara "na sva zvona" i da na tome utvrđuje vlastitu pamet ili autoritet. Dakle, jedno je kada se o sličnim problemima raspravlja u jednom zatvorenim krugu, kakav bi trebalo da bude tim za Karadžićevi odbranu, a sasvim je drugo ukoliko se na slabe tačke ukazuje preko "razglasa" i to, čini se, samo u cilju promocije vlastite pameti.
Ustvari, kada malo bolje razmislim, čini mi se (ako me sećanje ne vara) da je i Šešeljev prvi nastup u Haškom kazamatu bio donekle nesiguran, pa i pomalo obeshrabrujući, baš ovako nekako kao i ovaj Karadžićev o kojem danas govorimo. Znajući da je Karadžić u toku svih ovih godina bio pod ogromnim psihičkim pritiskom, jasno je da se sve to moralo u izvesnoj meri odraziti na čvrstinu njegovog duha.. Ipak, mislim da je to samo trenutna slabost, koje će se on već u prvim sledećim pojavljivanjima pred sudom, sasvim osloboditi.
Jasno je da vlada Republike Srbije neće sama ništa preduzeti da bi pomogla odbranu Radovana Karadžića. No, ja ne mislim da bi se s takvom situacijom trebalo pomiriti. Ubeđen sam da bi se dobro osmišljenim pritiskom, peticijama, pojavljivanjima u medijima, demonstracijama, čak i ova antisrpska vlast mogla naterati da, barem finansijski, u nekom dobrom delu pomogne odbranu Radovana Karadžića. Najgora su, rekao bih, ona razmišljanja, koja stoje na polazištu, da sa "izdajnicima" uopšte ne bi trebalo voditi razgovore, niti ih za bilo šta pritiskati, a posebno ne - moliti. Kao što već gore nagovestih, svako onaj ko smatra da je suđenje Karadžiću od sudbinskog značaja za Srbe, mora bi da koristi sve moguće metode, počev od medijskog pritiska, demonstracija, apela, molbi, peticija, plaćenih bilborda, plakata koje bi bukvalno oblepile srpske gradove i u kojima bi se, ukoliko se vlast ogluši na sve prethodno nabrojno, pozivalo na građansku neposlušnost. Zapravo, ja sam ovde naveo samo deo onoga što bi jedna ozbiljna ekipa, sastavljena od ljudi koji znaju šta hoće, mogla sigurno da izvede.
Ipak, moram da priznam da ste u pravu kada kažete da su gotovo sve niti, koje bi trebalo da vezuju Srbe u matici i u svet, debelo iskidane. Evo, i ovaj primer naše prepiske pokazuje da Srbi nisu spremni da odvoje ni minut vremena, da bi barem moralno podržali one koji bi hteli da nešto pokrenu. Ne znam koliko ljudi ima na ovoj listi... Danas kada postoji gotovo neverovatna mogućnost međusobnog saobaćanja putem interneta, koju drugi narodi svrhovito koriste, dobija se utisak da su Srbi postali umorniji (kao što ste i sami primetili) nego u ono vreme kada je pošta putovala mesecima. Postoji i druga stvar koja je Srbe obeshrabrila da u bilo kakvoj komunikaciji sa svojom sabraćom uzmu ozbiljnije učešće. Naime, za proteklih nekoliko decenija, svakojake barabe su išle po svetu, sakupljale novac, navodno za "braću u nevolji", da bi taj isti novac na kraju završio na nečijem privatnom računu. Čak je i "majka" Srbija (čitaj državni službenici) "zavrnula" svoju "decu" iz dijaspore za čitavih 6 miliona evra i, koliko znam, ni do današnjeg dana nije bilo političke volje da se tom novcu uđe u trag.
Slažem se s vama da bi uvodno i završno izlaganje moralo da bude pripremljeno na najbolji, vrhunski način i da bi kroz takva izlaganja trebalo stalno provlačiti one momente koji ukazuju na nepravednost suda, mada, ne mislim da bi tu nekakvo, kako vi kažete, "nipodaštavanje" bilo od praktične koristi. Za razliku od vas, ja verujem da se Karadžić i Srbija jedino mogu braniti istinom, to jeste, čvrstim i neoborivim činjenicama, koje će se jasno i odlučno predočiti onima koje je taj sud "ovlastio" da pronađu put kojim bi da zapečate sudbinu Radovana Karadžića, a time i Republike Srpske i srpskog naroda u celini. U ovom slučaju, stvar je mnogo ozbiljna da bi joj se smelo prići na jedan nonšalantan (amaterski) način.
Veliko je pitanje da li će ovog puta haška ka(r)lakurnica dopustiti Radovanu Karadžiću da se sam brani. I sa takvom mogućnošću (da mu se nametne branilac) trebalo bi najozbiljnije računati. Ubeđen sam da će Karadžić biti u stanju da se sam efikasno brani (ukoliko mu to haška inkvizicija dopusti) jedino u slučaju da iza njega stane ozbiljan i veliki tim saradnika, koji bi bio u stanju da gotovo svaki Karadžićev potez unapred isplanira. U partiji šaha, igrač je najvažniji, ali tu su i sekundanti koji nastupaju u svakom prekidu. Za razliku od partije šaha, uspeh na ovakvom suđenju može se zasnovati samo na onome što se uradi u "prekidima".
Na kraju, osvrnuo bih se na to što kažete da ste se obraćali gospodinu Čavoškom, ali da od njega niste dobili nikakav odgovor. Ne znam da li ste mu više puta pisali ili samo jednom? Da li je adresa na koju ste poslali to pismo ispravna? Pitam vas to zbog toga što mi je teško da poverujem da vam Čavoški ne bi odgovorio, ako je vaše pismo video. Ukoliko je on vaše pismo pročitao, ene mareći za odgovor, tada bi se moglo reći da i on spada u onu "vrhunsku" ili "nedodirljivu" elitu do koje se nikako ne može doći, a zbog koje Srbi, i pored briljantnih pojedinačnih umova, tavore na samom dnu samosvesnih i dostojanstvenih naroda.
Dušan Vukotić
----- Original Message ----
From: Michael Boyich
To: pravoslavnatribina@pravoslavljedanas.info
Sent: Monday, September 22, 2008 11:17:08 AM
Subject: Re: [tribina] Karadzic na prekretnici -- S. Trifkovic("Glasjavnosti")
Nekoliko stvari,
Dobro bi bilo, kako napisa Gospodin Vukotic, kada bi se i to moglo dogoditi da vlada Srbije ucestvuje u odbrani Dr Kardzica. No problem tek tu i zapocinje. Kako ce ona vlada, koja je satavljena od zute kuge, a na cijem se celu nalaze nekoliko seksualnih deformiteta, i koja je vlada u stvari uhapsila i isporucila Dr Karadzica Haskoj inkviziciji da sada ucestvuje u odbrani toga coveka? To bi bilo isto kao da se Isus Hristos obratio Judi da ga brani od Pontija Pilata.
Zatim gospodin Vukotic predlaze da se Srbi koji ne zive u ostatku od trenutne Srbije, koju eto imamo zahvaljujuci bas upravo tim koje spomenuh zutim haskim isporuciteljima, a u isto vreme apeluje na gospodina Trifkovica da on pronadje tim dobrih strucnjaka da brane Dr Karadzica. Prvo zuta kuga ne moze da svari Dr Trifkovica,a kamo li njegovog advokata. Onda, za tako nesto bi bilo potrebno mnogo miliona dolara, a rezultat bi bio nikakav. U pravnom timu sam Dr Kardzic ima profesora Kostu Cavoskog, i boljeg strucnjaka s pravne strane ne treba da ima. Jer ono sto po Americi promovisu kao izuzetne branioce krivicnih slucajeva, to u stvari nisu nekakvi veliki pravni strucnjaci, nego jednostavno velike advokatske kancelarije, koje zbog ogromnog novca, imaju jakog uticaja. Njihov uticaj u Americi ne znaci da bi oni imali ama bas ikakvog uticaja pred Haskom inkvizitorskom tamnicom. Jer Haska inkvizitorska tamnica nije sud vec politicki forum, koji po svemu lici na produzenu ruku Staljinovih cistilista. U to treba nadodati, i to, da i sami americki advokati, nisu naviknuti na atmosferu, gde sudije presudjuju u krivicnim postupcima, a ne porota. Mozda ne bi bilo lose dodati u tim odbrane nekoga advokata kao sto je to david Stepanovic, ili Djordje Deretic, pogotovu ovaj poslednji koji je svojevremeno bio sudija, pa kao takav bih mogao da pomogne da se bolje razume psihologija onih koju u slucaju Dr Kardzsica predsedavaju u sudskom vecu.
Problem se satoji jos i u tome. recimo mene konstantno pozivaju i pisu mi nasi ljudi, iz patriotski srpskih zajednica sa ovoga kontinenta i mole da pokrenem akciju da se otvori fond i prikupi novac radi odbrane Dr Karadzica. Ja se toga posla nikada prihvatio ne bih dok se u njega ne bi ukljucili oni koji cine trenutni tim u odbrani Dr Kardzica. Pokusavao sam da stupim u kontakt sa profesorem Cavoskim, i da vidim ako je on zainteresovan da krene put Kanade i SAD da sakuplja novac. No profesor mi nikada nije odgovorio. Tako losa saradnja izmedju patriotskih Srba iz Beograda, i nas koji zivimo u drugim delovima sveta, pogotovu na ovom kentinentu, nikada nije bila losija. Mi smo imali bolju saradnju u vreme kulminacije komunizma sa intelektualnom patriotskom sredinom iz Beograda, pa cak i sirom bivse Brozoslavije, nego danas. Nije li to dovoljno da se neko malo i pocudi.
Inace oslanjati se mnogo na evidentne cinjenice pred Hauskom Tamnicom je iluzija. Da bi se bilo sta postiglo, to se jedino moze postici na nacin, nipodastavanja i ponizenja te inkvizitorske institucije, koju jedino moze da ponizi i da je u pravnom izgledu diskredituje, bas onaj kome se sudi i koji brani sebe samoga. Jer svakog advokata takav sud moze da kontrolise, pretnjom omalovazavanja suda. Onoga koga je taj sud unapred osudio, ne moze da kontrolise, jer takav ima mogucnost da im govori istinu u lice. Najvaznija su dva momenta uvodno i zavrsno izlaganje. U oba izlaganja treba ukljuciti sve one nemoralne postupke kojih ova inkvizitorska prostitucija ima na pretek. Treba im reci da su inkvizitori. treba ih podsetiti da je nacisticki lajppciski proses, bio proces humanizma o odnosu na metode koje primenjuju haski inkvizitori. A kako ova dva izlaganja treba saciniti, o tome nekom drugom prilikom.
No comments:
Post a Comment