Закупљивање политике
http://vukotic.awardspace.com/atom.htm
По речима одбеглог заменика СРС-а, Томислава Николића, српски бизнисмен Мишковић је био један од "спонзора" његове бивше странке (СРС). Наравно, мало је оних који су таквим Николићевим речима изненађени, јер се у Србији, мање-више, одавно зна (или барем наслућује), да су све странке под дебелим утицајем оних кругова који их незванично финансирају. Најновија вест, о томе, да је новоотцепљено крило СРС, под привременим именом "Напред Србијо", узело у закуп ексклузивни простор у центру Београда, сугурно је, за разлику од претходне (горе наведене), веома зачудила све оне који су у Томиславу Николићу и "Напред Србијо" видели оличење "српског поштења" и "домаћинског" односа према својој држави и народу.
(Пред)видљиво цепање
Ових дана, на интернету се појавила страница на којој нам се представљају некадашњи чланови СРС, који су пребегли у "Напред Србијо". Необично је да се на таквом сајту, поред слика посланика новоформиране странке, налази и Google adds на руском језику (реклама от Google!). Можда је то све случајност, а можда и не; можда је поменути сајт лажан, али, свакако, не може бити случајност да се таква, још нерегистрована странка, под "радним" називом "Напред Србијо" финансира од оних кругова (људи) који поседују велики капитал, било у Србији или негде другде у свету. Простор од 300 квадрата, који је отцепљена грана СРС "закупила" у Чика Љубиној улици у Београду, власништво је познатог српског бизнисмена (тајкуна) Ђорђа Ницовића, што је очигледан доказ да једна будућа странка у Србији, по први пут јавно, озваничава "сарадњу" српског "бизниса" и политике. Наиме, поменути "руски" сајт "напредне" Србије не мора бити ни у каквој вези са Николићевом политичком групацијом, али је сасвим јасно да Николић, без помоћи домаћих (да ли и страних?) "донатора, никако не би могао ни да помисли да цепа СРС, нити да одатле гради нову политичку странку.
Тома прихватљив
У чланку, објављеном 3. маја 2008. године у Њујорк Тајмсу, може се видети да је један број "западних дипломата" тада сматрао, да је "Томислав Николић мања опасност за западне интересе од премијера Војислава Коштунице". Подршка, коју ових дана добило одбегло крило СРС, на челу с Томом Николићем, од британског амбасадора у Србији, Стивена Вордсворта, додатно нас утврђује у убеђењу, да је најновија расподела политичких "снага" у Србији производ заједничких напора, с једне стране, српских "бизнисмена", а са друге, оне западне политике коју у Београду репрезентују дипломате САД и Велике Британије. Наравно, ни овог пута, поздрављајући цепање једне српске партије, амбасадор Вордсворт није пропустио прилику, да укаже на "скривену" чињеницу, да се "будућност Србије, као стабилне европске демократије, заснива на њеној способности да сарађује с њеним суседима". Наравно, није потребно много памети да би се схватило, да поменути британски дипломата међу српске "суседе" убраја и незакониту и самопроглашену "државу" Косово.
Војводе без војводства
С друге стране, некада значајна и, сигурно, утицајна СРС, постала је, у само једном трену, бледа слика онога што је пре само који секунд (пре "побуне" њеног "заменика председника"), представљала на политичкој позорници Србије. Драган Тодоровић и друге српске "војводе" и "војвоткиње", срозали су се од сјајних одора и расних "радикалних" коња, до потученог (утученог) измученог ратника на изгладнелом кљусету или сиромашка у ритама. На њихову несрећу, вођа им је још увек у хашкој инквизиторској ка(р)лакурници, а новопостављени "заменик" је далеко од оне каризме и интелектуалне снаге, која би била у стању да заустави нагло суновраћивање "радикалних идеја" и константно осипање обезглављених СРС "војника".
Ко гине за идеале
Још једном се показало да у српском бићу не постоје идеје (о идеалу да и не говоримо!), које би могле бити значајније од пуке егзистенције појединца. Највећи део "радикалних" посланика данас је пред страшном (мало измењеном) дилемом "тамног вилајета": ако ме (не) узмеш кајаћеш се! Заправо, показало се да су набеђени "српски националисти" далеко од било какве националне замисли, те да им је "aura sacra fames" једина водиља, баш као и онима којима је антисрбовање и уништење властитог рода главна професија. Ту долазимо до страшне, али истините спознаје, да између мотива којима се воде српски само-мрзитељи - чедоморци (они који би да не буду Срби), "српске демократе" и "српски родољуби" не постоји ама баш никаквих суштинских разлика. То јесте, свима њима (и патриотима и издајницима), заједнички мотиви су новац, материјална корист и лично благостање; док питање припадности одређеној политичкој опцији, за њих није питање идеја, већ је то ствар најприземније ћифтинске калкулације - идем тамо где ми је добит већа или с онима који ми више нуде!
Мајско прецветавање
У сенци бурних догађаја у СРС, још једна бивша чланица ужег руководства Шешељевих "радикала", Маја Гојковић, најавила је оснивање своје политичке странке, које ће наследити "групу грађана", који су присутни у парламенту покрајине Војводине. При недавном усвајању Статута града Новог Сада, чини се, да је Мајина одборничка група играла кључну улогу у подршци ДС, а као противтежа другим минорним странкама, каква је ЛСВ или Г17. Да ли је то на помолу даља "атомизација" српске политичке сцене? Ако јесте, тада би требало видети коме би могло бити у интересу да једно започето укрупњавање и јасну поларизацију српског политичког тела на две или три јаке политичке струје - у којима би будуће формирање власти било неосетљиво на уцене малих, али пресудно "утицајних" кепец-странака - замени бројним политичким патуљцима, чији би утицај био раван нули, а који би, на дужи рок обезбедили једној преосталој великој странци (у овом случају ДС), да несметано спроводе политику у Србији онако како им се прохте. Горњи пример "групе грађана", можда, донекле указује како би функционисање српског политичког циркуса могло да изгледа у следећим годинама.
Бисерне свиње
А да су ствари далеко озбиљније и опасније по пуки опстанак Срба, Републике Српске и државе Србије на балканским просторима, јасно нам показују најновији атаци на прекодринске Србе, Србе у Црној Гори, али и на оне Србе у Србији, који су од стране "великог брата" означени као носиоци "српског национализма". Такозване "невладине" организације у Србији одавно не крију своје антисрпске активности. Најновији атак Хелсиншког одбора за људска права у Србији, под управом Соње Бисерко, потпуно је огољен "индиректни" напад "међународне заједнице" на саме темеље српске државе и национа. У датом случају, поменута "међународна заједница" је отелотворена у нама суседној држави Хрватској (погледати чланак Слободана Антонића), која је срочила "добронамерни" документ (скраћена верзија) и дала "промиџбене смернице" којим би Србија требало да настави да иде у "светлу" будућност. У извештају "српског" Хелсиншког одбора нескривено се позива на уклањање свих оних српских интелектуалаца, који данас раде у српској науци, култури и образовању, који су још усуђују да за себе кажу да су Срби и да припадају српском роду. Сличан дивљачки напад на властити народ и државу немогуће је наћи у целокупној историји европског континента. Једина паралела која би се ту могла повући, јесте антисемитизам у вајмарској и нацистичкој Немачкој, али тада Немци нису атаковали на Немце.
No comments:
Post a Comment