Чини се да се српска дијаспора буди из подужег стања обамрлости. Повремене муње као да највљују једно озбиљније невреме. Дође ми готово жао што ја нисам тамо негде, "вани", па да се директно укључим (како би моји Банаћани рекли) у добру "шору" (здраво "шорање"). Наравно, ово "шорање" може се разумети двоструко, чак троструко ако поред туче и удара кишних капи томе придодамо "мокрење" (по мокрим чворовима и шире). Коначно да не би било забуне, када кажем "туча", заиста мислим на праву тучу (а не на ону, Његошеву, двосмислену), "мару" или "шибање", односно мушко песничење, на које сам готово заборавио, а у коме сам као дечак, па, богме, и младић, страшно уживао. У то доба, крвави носеви су се заборављали већ следећег дана, а они са којима смо се најжешће макљали постајали су нам временом најбољи пријатељи.
Елем, као и сваки Србин, заљубљен у себе (образовани би рекли "нарцисоидан"), знајући да сам мудрији и паметнији од моје сабраће — која, опет, са своје стране, мисле да то није тачно, те да су они баш ТАЈ или ОНАЈ који је надмашио све остале (у памети наравно)— решио сам да мало прокрстарим мојом Српском Зором Белом и успут посетим Истину чији би Корени морали бити усађени у природан амбијент запретеног бића, у коме се све зна и све разуме. Корене прескочих и уђох у Истину ("на истину" још не планирам, сем ако буде Божја воља), тек да проверим да се случајно није појавио неко ко би се могао са мном мерити, или, не дај Боже — надмашити ме.
Истина је разлог што почех овако умно да трабуњам, јер тамо, in the middle of die Wahrheit, пронађох расписан "конкурс" за "све српске интелектуалце", да пријаве "докторат" на тему "организовања српског расеја(ва)ња". Помислих, ко би то могао да напише боље од мене? Кад добро и поштено размислим — нико! Опет, штрецнух се, ја нисам човек из расејања, а нисам ни толико расејан, да се, на пример, не бих могао сетити где ми се налази кућа (осим кад се напијем). А да кажем Истину, не пијем често, не стижем, јер након добре пијанке по три дебела дана мамурам. Уосталом, бодрим се, ово је прилика да се памет овери (ту мислим на "докторску диплому", а не она "оверавања" на каква смо ми у задњим деценијама у Србији навикли), овде нема "цензуре", а ни лекарско, колико видим, није неопходно. Читам даље, у "конкурсу" се на крају (или при крају) наглашава, како је важно да све то (цео "докторат") буде "у служби зналачке одбране српских виталних интереса".
Пошто спадам људе који не желе да било шта препусте случају, одлучих се да још једном пажљиво прочитам die wichtigsten Anweisungen (ćirilicom, ди вихтихстен анвајзунген), да се негде успут на зај... што би наша мудра народна рекла. Видим, одмах на старту, да су "неписмене аналфабете" искључени из програма "алфабетског описмењавања". Велим, ово је добро речене, јасно и написмено или, алфабетски писмено, баш онако како то небески и људски, како аналфабетски тако и писани, закони налажу. Посебно ме одушевљава део упутства који се односи на "емигрантско робље", али ме донекле збуњује њихов "материјалистички поглед на свет". Зар је могуће да су гастарбајтери читали Марксов "Капитал" или бар "Беду философије" (Elend der Philosophie) као њихово свесно-комунистичко одбацивање или мудро неприхватање Прудонове (Proudhon) "Философије беде" (La Philosophie de la misère).
Морам да признам да сам се мало уплашио пред будућим задатком, замало избегавши бездан "дубоке плиткоће", када се спотакох о чудесни "бољшевички ред" који је ижџикљао "из доњег миљеа памети". Што даље урањам у Истину, то се моје првобитно веровање у властиту памет све више топило. Једноставно, морао сам да се помирим: у ПМ...! Десило се оно чега сам се годинама прибојавао. Ипак се појавио неко ко је и мене надмашио у мудрости и свезнању. Јесте, човек је у праву, потребна нам је чиста (ексклузивна) елита, чиста памет, чиста крв. Њега ћемо за вођу. Он је прави Спартанац. Führer бре! Све што је "кусо", "кљасто", "убого" у српском роду — правац Тајгет, гулаг, Треблинка! "Непотврђена мајка" — у амбис с њом! А мешовит брак? Мандарин? И њега на Тајгет, па у провалију! Најважнија је "ментална хигијена нормалног човека"! Како је то дивно речено.
Сачекајте и мене, и ја бих да допринесем српској чистоћи, и ја бих некога да фрљнем низ/а страну.
Ево, опет ми се врати пређашње самопоуздање. Схватио сам суштину "конкурса". Поменути "докторат" се не пише, он се ради алаткама. Секира, нож, жица, понека бомба, утока. Напред, у нове победе; с новом "интелектуалном елитом"! И Вођом кога ћемо ваљда поздравити! Sieg Heil!
Sunday, August 31, 2008
FROM OBAMA TO MCCAIN - the anti-Serb campaigns REGAIN
Beau Biden : “When Serbian thugs were committing genocide in the Balkans, Dad didn't hesitate to call Slobodan Milosevic a war criminal to his face, and to convince Congress and our allies to act,” Why should this surprise anyone?
As well as we all know that no one is surprised to see that the Serbian government doesn't dear to raise a note of protest against Biden's son and the most offensive words he used against the Serbs at the DNC. BTW, Obama appeared to be a new Fürer of the Forth Reich.... DNC atmosphere looked as ecstatic as the one seen on the gatherings of the German Workers' Party in a Munich brewery during the thirties of the last century.
I think that ever Serb in the USA should stay out of this presidential elections, because there is no difference between Biden (Obama) and McCain (see below):
John mcCain: "...the Serbs threatened “our global credibility and the long-term viability of the Atlantic Alliance
"He (John mcCain) did everything that we asked of him, including arming the KLA", said Albanian lobbyist Joe DioGuardi. The Albanians collected one million dollars for the presidential campaign of this senator.
http://www.shiturl.com/d9c91b
http://www.jihadwatch.org/dhimmiwatch/archives/019960.php
http://www.blinkx.com/video/mccain-is-pro-amnesty-anti-israel-and-anti-serb/aGrl04L394jaSxeNAFtsIw
http://www.nationalreferendum.org/mccain.html
McCain: "Finally, Congress should -- this week -- debate and vote on a resolution authorizing the President to use WHATEVER FORCE NECESSARY (!) to force Serbia from Kosovo."
"Within two weeks after the first NATO airstrike, Serb military and paramilitary forces were in complete control of Kosovo after having waged a campaign of ATROCITIES against ethnic Albanians THE LIKES OF WHICH WE NEVER EXPECTED TO SEE AGAIN IN EUROPE. Moreover, as part of their aggression Serbia has deliberately promoted instability in Macedonia, Albania, and threatened aggression against Montenegro.
----- Original Message ----
From: Boba
To: info@demconvention.com
Sent: Sunday, August 31, 2008 6:10:44 AM
Subject: [sorabia] FROM OBAMA TO MCCAIN
NO CHANGE IN AMERICAN BELLIGERENT FOREIGN POLICY
FROM OBAMA TO MCCAIN
Beau Biden : “When Serbian thugs were committing genocide in the Balkans, Dad didn't hesitate to call Slobodan Milosevic a war criminal to his face, and to convince Congress and our allies to act,”
Why should this surprise anyone?
Serbs are designated usual suspects and Mr. Milosevic can't be avoided either by the American politicians ready to do and say anything to get to power.
"Americans pretend not to know any better and wallow in turpitude of those who (would) lead them. The Serbs who know the truth vote for those who willingly submit themselves to the likes of Joe Biden," says one blogger on Pravda.ru.
If anything like a "thug" was said of a Jewish, Black, Arab, or just about any other person or nation we would hear no end of it. But with the Serbs the rule does not apply. It's been an open season on the Serbs, ever since!
In his remarks delivered to theDemocratic National Convention(DNC) on Wednesday, August 27, 2008 BeauBiden, Delaware Attorney General, son of the US senator from Delaware and the Vice President hopeful, stressed that one of qualities of his father was his ability to speak “with a clear and strong voice”. Biden’s greatest achievement as chairman of the Senate Foreign Relations Committee, it seems, was to convince Congress and American allies to bomb Serbia .
“When Serbian thugs were committing genocide in the Balkans, Dad didn't hesitate to call Slobodan Milosevic a war criminal to his face, and to convince Congress and our allies to act,” Beau Biden said at the DNC.
This was the only foreign policy “achievement” by Joe Biden worth mentioning at the Convention. What an immoral assertion by BeauBiden. As immoral as the whole American led NATO policy against the Serbs and Serbia .
It remains to be seen if the official diplomatic representative of the Republic of Serbia in the US and Serbian authorities in Belgrade will submit an official letter of protest to the DNC and the US Embassy in Belgrade . It is had to predict if American Serbs will and in what way react to these hateful remarks by BeauBiden and the jubilation that remarks were greeted by the rest of Democratic audience at the Convention.
Before the Convention Beau Biden said that his father would: “bring the same passion to the fight for change at this critical time in our history."Judging by the remarks “the same passion to the fight” will remain, but no change in American belligerent foreign policy is anywhere in sight.
==== ===== ===Boba Borojevic
Saturday, August 30, 2008
Shevtsova vs Trifkovic
Interesting, today the Hamburger Abendblatt published an interview with Lilia Shevtsova on the Caucasian crisis issues. Lilia is a "scientist" who teaches at the Institute for international relations in Moscow. At the same time, Shevtsova is a member of the Russian filial of the Carnegie Foundation for International Peace (Washington).
One of the sentences from her interview was very indicative and it reminded me of what Mr. Trifkoviæ said (contrary to facts) about Slobodan Miloševiæ in U.S. News & World Report (November 1990):
"Communist leader Slobodan Milosevic needs outside enemies to halt the erosion of his popularity... "
Namely, Shevtsova has (almost) repeated Trifkovic's words from nineteen years ago:
"Seine Führer wissen deshalb nicht, wie man mit Kompromissen und Konsens umgeht. Dieser russische Staat braucht Feinde zum Überleben."
[..."Its (Russian) leaders do not know how to outflank the compromises and consensus. The Russian state needs enemies to survive!"...]
Maybe someone might have asked Trifkovic what doctrine he followed and who was his idol at the time when he stated that:
"[Trusting] Milosevic is like giving a bloodbank to Count Drakula." The Times (London), Thursday, November 23, 1995, p. 16)."
__________
Иста и слична питања упућивао сам на Трифковићеву адресу... не знам колико пута. Човек једноставно игнорише "боранију". Чак и у оно доба када сам говорио против Трифковићеве "републиканске" кампање, пре четири године (Срђа се тада, да се подсетимо, борио за Буша као да му је овај род најрођенији), Трифковић је остао нем, уваливши ме у ишчашени дијалог са некаквим несрећним Алексом Стојшићем.
Можда грешим, али мислим да су нам интелектуалци типа Трифковића не само нејасни него и опасни, јер с њима никад нисте начисто докле су спремни да иду у одбрани или издаји српских интереса. Сигурно је да је Трифковићево писање о Милошевићу, те далеке 1990. године, било неистинито, па ако хоћете, и издајничко. Заправо, Трифковић је тада лагао, "да су Милошевићу били потребни спољни непријатељи да би остао на власти и да не би изгубио на популарности". Сви ми, који смо живели у то време, знамо да је Милошевић тада имао малтене стопроцентну подршку од стране српског народа, али и приличног дела националних мањина. Ако је то тако, а сигурно је да јесте, који су то онда мотиви, којим се Трифковић руководио, да је био чак спреман да се послужи очигледном (огавном) лажи? Патриотски? Сумњам.
Да се разумемо, ја никада нисам био Милошевићев следбеник. Био сам против његове политике од новембра 1991, када је изговорио "да је неспорно да су Срби и Црногорци два народа", покушавши доцније да се исправи оном блесавом синтагмом, "два ока у глави". Ипак, сматрам да не постоји српски родољуб, нити частан човек уопште, који би могао рећи (поготово 1995, у години невиђеног српског страдања) оно што је Трифковић написао у Лондонском "Тајмсу" - а то је да, "веровати Милошевићу исто је што и дати крв на чување грофу Дракули!"
Тако нешто, сматрам, могу да напишу само људи који су продали душу ђаволу. Наравно, у датом случају јасно је ко је "ђаво" а ко "продана душа", јер уопште није тачно да је Милошевић био човек коме се није могло веровати. Он је, на српску несрећу, држао до своје речи, барем у оном делу када су обећања која је давао Западу била у питању. Када се од њега тражило да затвори границе на Дрини, да ли је он тада изневерио своје западне патроне? Није. Да ли их је изневерио у било којој другој ситуацији. Да ли је мирно прихватио да се прогна више од 300, 000 Срба са својих вековних огњишта у Крајини? Јесте. Да ли је и у једном договору са Западом уопште покушао да не испуни све задате клаузуле? Нажалост, није.
Откуда онда Трифковић нађе тако сликовито поређење? Случајно? Не!
По задатку? Сасвим могуће.
One of the sentences from her interview was very indicative and it reminded me of what Mr. Trifkoviæ said (contrary to facts) about Slobodan Miloševiæ in U.S. News & World Report (November 1990):
"Communist leader Slobodan Milosevic needs outside enemies to halt the erosion of his popularity... "
Namely, Shevtsova has (almost) repeated Trifkovic's words from nineteen years ago:
"Seine Führer wissen deshalb nicht, wie man mit Kompromissen und Konsens umgeht. Dieser russische Staat braucht Feinde zum Überleben."
[..."Its (Russian) leaders do not know how to outflank the compromises and consensus. The Russian state needs enemies to survive!"...]
Maybe someone might have asked Trifkovic what doctrine he followed and who was his idol at the time when he stated that:
"[Trusting] Milosevic is like giving a bloodbank to Count Drakula." The Times (London), Thursday, November 23, 1995, p. 16)."
__________
Иста и слична питања упућивао сам на Трифковићеву адресу... не знам колико пута. Човек једноставно игнорише "боранију". Чак и у оно доба када сам говорио против Трифковићеве "републиканске" кампање, пре четири године (Срђа се тада, да се подсетимо, борио за Буша као да му је овај род најрођенији), Трифковић је остао нем, уваливши ме у ишчашени дијалог са некаквим несрећним Алексом Стојшићем.
Можда грешим, али мислим да су нам интелектуалци типа Трифковића не само нејасни него и опасни, јер с њима никад нисте начисто докле су спремни да иду у одбрани или издаји српских интереса. Сигурно је да је Трифковићево писање о Милошевићу, те далеке 1990. године, било неистинито, па ако хоћете, и издајничко. Заправо, Трифковић је тада лагао, "да су Милошевићу били потребни спољни непријатељи да би остао на власти и да не би изгубио на популарности". Сви ми, који смо живели у то време, знамо да је Милошевић тада имао малтене стопроцентну подршку од стране српског народа, али и приличног дела националних мањина. Ако је то тако, а сигурно је да јесте, који су то онда мотиви, којим се Трифковић руководио, да је био чак спреман да се послужи очигледном (огавном) лажи? Патриотски? Сумњам.
Да се разумемо, ја никада нисам био Милошевићев следбеник. Био сам против његове политике од новембра 1991, када је изговорио "да је неспорно да су Срби и Црногорци два народа", покушавши доцније да се исправи оном блесавом синтагмом, "два ока у глави". Ипак, сматрам да не постоји српски родољуб, нити частан човек уопште, који би могао рећи (поготово 1995, у години невиђеног српског страдања) оно што је Трифковић написао у Лондонском "Тајмсу" - а то је да, "веровати Милошевићу исто је што и дати крв на чување грофу Дракули!"
Тако нешто, сматрам, могу да напишу само људи који су продали душу ђаволу. Наравно, у датом случају јасно је ко је "ђаво" а ко "продана душа", јер уопште није тачно да је Милошевић био човек коме се није могло веровати. Он је, на српску несрећу, држао до своје речи, барем у оном делу када су обећања која је давао Западу била у питању. Када се од њега тражило да затвори границе на Дрини, да ли је он тада изневерио своје западне патроне? Није. Да ли их је изневерио у било којој другој ситуацији. Да ли је мирно прихватио да се прогна више од 300, 000 Срба са својих вековних огњишта у Крајини? Јесте. Да ли је и у једном договору са Западом уопште покушао да не испуни све задате клаузуле? Нажалост, није.
Откуда онда Трифковић нађе тако сликовито поређење? Случајно? Не!
По задатку? Сасвим могуће.
Још о Сими и "конгресима"
И још нешто Симо. Како те није срамота да се појавиш било где, међу часним светом? Хтео си да изиграш друге, а сам си на крају извисио. Твоја Мила је, за разлику од тебе, коначно успела да се "удоми". Колико знам она је "почасна председница Светског Српског Конгреса". Летела је од тебе до Дугина и Уагадугуа, Тбилисија, Пекинга и Нџамене, па се на крају бацила у наручје Јовичићу, који још вероватно не зна шта га је снашло (наравно, ако је оснивању ССК пришао са часном и искреном намером). Не знам човека нити знам његове мотиве - (нити ме много занима пошто сам од свега тога давно дигао руке, схвативши да ни у земљи ни у дијаспори ми, овакви какви смо, не можемо ништа озбиљно да учинимо) - али знам да ће му с Милом живот пресести, баш као и теби.
Негде сам раније читао, да је Јовичић рекао, да је "немогуће да на исти састанак позове Алечковићеву и Јанића" - назвавши их представницима "француске и шведске дијаспоре". Одмах сам видео да човек нема представу у какво се коло хвата и да нема никакве шансе да успе у некаквој замисли (ако је ишта и замислио). Између Јанића и Миле, Јовичић се одлучио за Милу. Наравно, када би се ту радило о сексуалном партнеру, избор би био нормалан. Али, човек је изразио жељу да створи Светски Српски Конгрес(!), а одлучио се да такву "институцију" гради са женом која никог не представља, или са женом која се годинама (баш као и ти) лажно представља. Да је мало млађа и лепша, могла би да замени и Миледи и главосечну секиру у истом часу. А ти би, Симо, могао да будеш један од преварених мускетара - Арамис, на пример?
Јовичић изгледа уопште не уме да размишља, или можда уме, пошто је почео да дели захвалнице (ваљда својим меценама) и пре него је његов Васељенски Конгрес основан. Сада му (Јовичићу), вероватно, "власник" Светског Сабора Срба, Владимир Умељић - коме ето недостаје само једно С, па да "слога" не буде крња (можда да дода слово "С" свом презимену) - крпи све по списку. Какви црни "светски сабори и конгреси"; тамо где сте ти и Мила, може постојати само Лудница (видиш, великим словом!), па макар и не била "светска".
Ето, Јовичићу допаде Мила Миледи (да милије не може бити), а Милатовићу остаде Мраовић, то јесте, ти Симо, и некакв полуписмени "speech writer" Урошевић, који сада вошти све редом својом рустик-кочијашком канџијом, почев од твоје Миле (Евите), преко Јовичића (кога он крсти именом "Кенгур"), Јанића (Викинг) и тако надаље...
На крају Симо, да се више никада ниси усудио да кажеш "наше време", пошто моје време нема ничег заједничког са твојим. Ја своје време трошим у својој земљи (каква је да је), а ти своје арчиш крчећи туђе лугове по белом свету. Било би далеко боље да заборавиш Србе и окренеш себи, погледаш се у огледало и схватиш да си ти неко други, баш као и Милатовић и већина вас који "ложите" наиван свет како бисте ви (наводно) хтели да учините нешто корисно за вашу бившу државу, по чему ће вас ваш бивши род памтити. Крајње је време да се освестите и схватите да из вас не говори родољубље, већ похлепа и бес, помешани с изгриженом савести.
Не Симо, не! Мало је вас који имате ичег заједничког са земљом (отаџбином) која вас је изнедрила.
Душан Вукотић
Dusan Vukotic wrote:
Уопште немам намеру да с тобом губим време, Симо. Као што сам претпостављао, ниси смео да укажеш директно на нешто сам наводно слагао о теби (или о било коме другоме).
О томе да ти је жена Кинескиња, ја први пут чујем. Да сам то знао, можда те не бих звао Сима Мандарин. Али и ако бих те звао, то сигурно никада не би било ни у каквој вези са било којим чланом твоје породице. У сваком случају, ја поштујем жене, па и твоју свакако, без обзира на то које су нације, расе, боје коже, нивоа образовања и било чега другог. То са Мао Це Тунгом и тобом, сасвим се случајно поклопило. Ја сам хтео тиме да сликовито представим твоју грандоманску природу, и то је све.
Коначно, ја се лично никада не бих осетио увређеним да ме неко пореди са тако великом и значајним (позитивним) историјском громадом. Био бих на то изузетно поносан, Да није било Мао Цеа, можда Кина данас не би ни постојала, а сигурно је да без њега Кина не би била тако моћна као што је, хвала Богу, данас.
Ако већ причаш о неморалу или некаквој недоследности, тада се упитај, зашто си, као мушкарац и Србин, сада решио да се заштитиш иза "скутова и рукава" своје жене. Мислим да то уопште није у реду. Ти знаш да ја твоју (нити било чију) жену никада нисам поменуо, нити ме икада занимало ко је чија жена, а још мање шта је по нацији, вери и сл.
Душан Вукотић
sima mraovitch wrote:
Dusane,
Tvoji internet tekstovi, na koje si ocigledno ponosan, pored neistina, zaista odaju utisak coveka niskih moralnih kvaliteta. A ti se i dalje hvalis sa njima. Upucujes nas na njih. Zao mi sto moram da ti uputim neprijatne reci, jer i dalje, nepopravljivo i na maliciozan nacin izvrgavas sve ruglu i vredjanju. Mislio sam da si za ove protekle godine relativnog cutanja shvatio neke stvari. Pogresio sam. Nisi se promenio.
Objasni, Dusane, zasto si ulozio toliko truda da me na najnizi nacin blatis kad me nikada u zivotu nisi ni video? Ti dobro znas da sve ono sto si govorio, ili pisao o meni, potice direktno od bivsih komunistickih, sada "demokratskih" dousnika i konzularno-policijs kih informatora iz Pariza. Vlast, i to dobro znas, jer kako kazes bavis se dijasporom, nikada nije zelela da se Srbi Evrope ujedine u jednu evropsku patriotsku organizaciju. Na zalost, koristili su tebe kao pismenog coveka, dousnike na lokalnom terenu kao skupljace sitnih informacija i dezinformacija i uspeh nije izostao. Ti si to pretvarao u recite poslastice koje su nasu u Evropi rado citali, i verovali u njih. Rezultat, dobrim delom zahvaljujuci i tvojoj razbijackoj aktivnosti, Srbi su jedan od retkih naroda koji do danas nisu uspeli da osnuju svoju, od vlasti nezavisnu, organizaciju. Kao sto znas, to je trebalo da bude Kongres Srba Evrope. Ti si iz tvog Zrenjanina obilato doprineo da se preko diskreditacije mene, diskredituje i Kongres. Priznajem kod lakovernih Srba to nije bilo tesko postici. To si dobro znao.
Sta si hteo da postignes time sto me nazivas "Mandarin"? Sta si hteo da postignes sto moju sliku stavljas naspram Mao Ce Tunga? Zar zbog toga sto mi je zena, majka moje troje dece, Kineskinja? Niski udarci, Dusane, nemoralni, za coveka tvojih intelektualnih sposobnosti.
Sta imas od toga da lazes u vezi mojih "odnosa" sa Majklom Djordjevicem, kad coveka u zivotu nisam video, niti imao kontakte sa njim? itd., da ne nabrajam.
Znas Dusane, vreme tvog krasnopisa je proslo. Razocarao si me i kao Srbin i kao intelektualac. Tvoj talenat si mogao bolje da iskoristis.
Ali, dolaze neki novi klinci. Nase vreme prolazi. Kad tad, Srbi Evrope ce se organizovati. Patriotski.
Sima Mraovic
Негде сам раније читао, да је Јовичић рекао, да је "немогуће да на исти састанак позове Алечковићеву и Јанића" - назвавши их представницима "француске и шведске дијаспоре". Одмах сам видео да човек нема представу у какво се коло хвата и да нема никакве шансе да успе у некаквој замисли (ако је ишта и замислио). Између Јанића и Миле, Јовичић се одлучио за Милу. Наравно, када би се ту радило о сексуалном партнеру, избор би био нормалан. Али, човек је изразио жељу да створи Светски Српски Конгрес(!), а одлучио се да такву "институцију" гради са женом која никог не представља, или са женом која се годинама (баш као и ти) лажно представља. Да је мало млађа и лепша, могла би да замени и Миледи и главосечну секиру у истом часу. А ти би, Симо, могао да будеш један од преварених мускетара - Арамис, на пример?
Јовичић изгледа уопште не уме да размишља, или можда уме, пошто је почео да дели захвалнице (ваљда својим меценама) и пре него је његов Васељенски Конгрес основан. Сада му (Јовичићу), вероватно, "власник" Светског Сабора Срба, Владимир Умељић - коме ето недостаје само једно С, па да "слога" не буде крња (можда да дода слово "С" свом презимену) - крпи све по списку. Какви црни "светски сабори и конгреси"; тамо где сте ти и Мила, може постојати само Лудница (видиш, великим словом!), па макар и не била "светска".
Ето, Јовичићу допаде Мила Миледи (да милије не може бити), а Милатовићу остаде Мраовић, то јесте, ти Симо, и некакв полуписмени "speech writer" Урошевић, који сада вошти све редом својом рустик-кочијашком канџијом, почев од твоје Миле (Евите), преко Јовичића (кога он крсти именом "Кенгур"), Јанића (Викинг) и тако надаље...
На крају Симо, да се више никада ниси усудио да кажеш "наше време", пошто моје време нема ничег заједничког са твојим. Ја своје време трошим у својој земљи (каква је да је), а ти своје арчиш крчећи туђе лугове по белом свету. Било би далеко боље да заборавиш Србе и окренеш себи, погледаш се у огледало и схватиш да си ти неко други, баш као и Милатовић и већина вас који "ложите" наиван свет како бисте ви (наводно) хтели да учините нешто корисно за вашу бившу државу, по чему ће вас ваш бивши род памтити. Крајње је време да се освестите и схватите да из вас не говори родољубље, већ похлепа и бес, помешани с изгриженом савести.
Не Симо, не! Мало је вас који имате ичег заједничког са земљом (отаџбином) која вас је изнедрила.
Душан Вукотић
Dusan Vukotic
Уопште немам намеру да с тобом губим време, Симо. Као што сам претпостављао, ниси смео да укажеш директно на нешто сам наводно слагао о теби (или о било коме другоме).
О томе да ти је жена Кинескиња, ја први пут чујем. Да сам то знао, можда те не бих звао Сима Мандарин. Али и ако бих те звао, то сигурно никада не би било ни у каквој вези са било којим чланом твоје породице. У сваком случају, ја поштујем жене, па и твоју свакако, без обзира на то које су нације, расе, боје коже, нивоа образовања и било чега другог. То са Мао Це Тунгом и тобом, сасвим се случајно поклопило. Ја сам хтео тиме да сликовито представим твоју грандоманску природу, и то је све.
Коначно, ја се лично никада не бих осетио увређеним да ме неко пореди са тако великом и значајним (позитивним) историјском громадом. Био бих на то изузетно поносан, Да није било Мао Цеа, можда Кина данас не би ни постојала, а сигурно је да без њега Кина не би била тако моћна као што је, хвала Богу, данас.
Ако већ причаш о неморалу или некаквој недоследности, тада се упитај, зашто си, као мушкарац и Србин, сада решио да се заштитиш иза "скутова и рукава" своје жене. Мислим да то уопште није у реду. Ти знаш да ја твоју (нити било чију) жену никада нисам поменуо, нити ме икада занимало ко је чија жена, а још мање шта је по нацији, вери и сл.
Душан Вукотић
sima mraovitch
Dusane,
Tvoji internet tekstovi, na koje si ocigledno ponosan, pored neistina, zaista odaju utisak coveka niskih moralnih kvaliteta. A ti se i dalje hvalis sa njima. Upucujes nas na njih. Zao mi sto moram da ti uputim neprijatne reci, jer i dalje, nepopravljivo i na maliciozan nacin izvrgavas sve ruglu i vredjanju. Mislio sam da si za ove protekle godine relativnog cutanja shvatio neke stvari. Pogresio sam. Nisi se promenio.
Objasni, Dusane, zasto si ulozio toliko truda da me na najnizi nacin blatis kad me nikada u zivotu nisi ni video? Ti dobro znas da sve ono sto si govorio, ili pisao o meni, potice direktno od bivsih komunistickih, sada "demokratskih" dousnika i konzularno-policijs kih informatora iz Pariza. Vlast, i to dobro znas, jer kako kazes bavis se dijasporom, nikada nije zelela da se Srbi Evrope ujedine u jednu evropsku patriotsku organizaciju. Na zalost, koristili su tebe kao pismenog coveka, dousnike na lokalnom terenu kao skupljace sitnih informacija i dezinformacija i uspeh nije izostao. Ti si to pretvarao u recite poslastice koje su nasu u Evropi rado citali, i verovali u njih. Rezultat, dobrim delom zahvaljujuci i tvojoj razbijackoj aktivnosti, Srbi su jedan od retkih naroda koji do danas nisu uspeli da osnuju svoju, od vlasti nezavisnu, organizaciju. Kao sto znas, to je trebalo da bude Kongres Srba Evrope. Ti si iz tvog Zrenjanina obilato doprineo da se preko diskreditacije mene, diskredituje i Kongres. Priznajem kod lakovernih Srba to nije bilo tesko postici. To si dobro znao.
Sta si hteo da postignes time sto me nazivas "Mandarin"? Sta si hteo da postignes sto moju sliku stavljas naspram Mao Ce Tunga? Zar zbog toga sto mi je zena, majka moje troje dece, Kineskinja? Niski udarci, Dusane, nemoralni, za coveka tvojih intelektualnih sposobnosti.
Sta imas od toga da lazes u vezi mojih "odnosa" sa Majklom Djordjevicem, kad coveka u zivotu nisam video, niti imao kontakte sa njim? itd., da ne nabrajam.
Znas Dusane, vreme tvog krasnopisa je proslo. Razocarao si me i kao Srbin i kao intelektualac. Tvoj talenat si mogao bolje da iskoristis.
Ali, dolaze neki novi klinci. Nase vreme prolazi. Kad tad, Srbi Evrope ce se organizovati. Patriotski.
Sima Mraovic
Friday, August 29, 2008
Одговор Сими Мраовићу
И још нешто Симо. Како те није срамота да се појавиш било где, међу часним светом? Хтео си да изиграш друге, а сам си на крају извисио. Твоја Мила је, за разлику од тебе, коначно успела да се "удоми". Колико знам она је "почасна председница Светског Српског Конгреса". Летела је од тебе до Дугина и Уагадугуа, Париза, Пекинга и Нџамене, па се на крају бацила у наручје Јовичићу, који још вероватно не зна шта га је снашло (наравно, ако је оснивању ССК пришао са часном и искреном намером). Не знам човека нити знам његове мотиве - (нити ме много занима пошто сам од свега тога давно дигао руке, схвативши да ни у земљи ни у дијаспори ми, овакви какви смо, не можемо ништа озбиљно да учинимо) - али знам да ће му с Милом живот пресести, баш као што је и теби.
Негде сам раније читао, да је Јовичић рекао, да је "немогуће да на исти састанак позове Алечковићеву и Јанића" - назвавши их представницима "француске и шведске дијаспоре". Одмах сам видео да човек нема представу у какво се коло хвата и да нема никакве шансе да успе у некаквој замисли (ако је ишта и замислио). Између Јанића и Миле, Јовичић се одлучио за Милу. Наравно, када би се ту радило о сексуалном партнеру, избор би био нормалан. Али, човек је изразио жељу да створи Светски Српски Конгрес(!), а одлучио се да такву "институцију" гради са женом која никог не представља, или са женом која се годинама (баш као и ти) лажно представља. Да је мало млађа и лепша, могла би да замени и Миледи и главосечну секиру у истом часу. А ти би, Симо, могао да будеш један од преварених мускетара - Арамис, на пример?
Јовичић изгледа уопште не уме да размишља, или можда уме, пошто је почео да дели захвалнице (ваљда својим меценама) и пре него је његов Васељенски Конгрес основан. Сада му (Јовичићу), вероватно, "власник" Светског Сабора Срба, Владимир Умељић - коме ето недостаје само једно С, па да "слога" не буде крња (можда да дода слово "С" свом презимену) - крпи све по списку. Какви црни "светски сабори и конгреси"; тамо где сте ти и Мила, може постојати само Лудница (видиш, великим словом!), па макар и не била "светска" нити "српска".
Ето, Јовичићу допаде Мила Миледи (да милије не може бити), а Милатовићу остаде Мраовић, то јесте, ти Симо, и некакав полуписмени "speech writer" Урошевић, који сада вошти све редом својом рустик-кочијашком канџијом, почев од твоје Миле ("Евита"), преко Јовичића (кога он крсти именом "Кенгур"), Јанића ("Викинг") и тако надаље...
На крају Симо, да се више никада ниси усудио да кажеш "наше време", пошто моје време нема ничег заједничког са твојим. Ја своје време арчим у својој земљи (каква је да је), а ти своје трошиш певајући по туђим луговима у белом свету. Стога, било би далеко боље да заборавиш Србе и окренеш се себи, погледаш се у огледалу и схватиш да си ти неко други, баш као и Милатовић и већина вас који "ложите" наиван свет како бисте ви (наводно) хтели да учините нешто корисно за вашу бившу државу, нешто по чему ће вас ваш бивши род памтити. Крајње је време да се освестите и схватите да из вас не говори родољубље, већ похлепа и бес, помешани с изгриженом савести.
Не Симо, не! Мало је вас који имате ичег заједничког са земљом (отаџбином) која вас је изнедрила.
Душан Вукотић
Dusan Vukotic wrote:
Уопште немам намеру да с тобом губим време, Симо. Као што сам претпостављао, ниси смео да укажеш директно на нешто сам наводно слагао о теби (или о било коме другоме).
О томе да ти је жена Кинескиња, ја први пут чујем. Да сам то знао, можда те не бих звао Сима Мандарин. Али и ако бих те звао, то сигурно никада не би било ни у каквој вези са било којим чланом твоје породице. У сваком случају, ја поштујем жене, па и твоју свакако, без обзира на то које су нације, расе, боје коже, нивоа образовања и било чега другог. То са Мао Це Тунгом и тобом, сасвим се случајно поклопило. Ја сам хтео тиме да сликовито представим твоју грандоманску природу, и то је све.
Коначно, ја се лично никада не бих осетио увређеним да ме неко пореди са тако великом и значајнoм (позитивнoм) историјском громадом. Био бих на то изузетно поносан, Да није било Мао Цеа, можда Кина данас не би ни постојала, а сигурно је да без њега Кина не би била тако моћна као што је, хвала Богу, данас.
Ако већ причаш о неморалу или некаквој недоследности, тада се упитај, зашто си, као мушкарац и Србин, сада решио да се заштитиш иза "скутова и рукава" своје жене. Мислим да то уопште није у реду. Ти знаш да ја твоју (нити било чију) жену никада нисам поменуо, нити ме икада занимало ко је чија жена, а још мање шта је по нацији, вери и сл.
Душан Вукотић
sima mraovitch wrote: Dusane,
Tvoji internet tekstovi, na koje si ocigledno ponosan, pored neistina, zaista odaju utisak coveka niskih moralnih kvaliteta. A ti se i dalje hvalis sa njima. Upucujes nas na njih. Zao mi sto moram da ti uputim neprijatne reci, jer i dalje, nepopravljivo i na maliciozan nacin izvrgavas sve ruglu i vredjanju. Mislio sam da si za ove protekle godine relativnog cutanja shvatio neke stvari. Pogresio sam. Nisi se promenio.
Objasni, Dusane, zasto si ulozio toliko truda da me na najnizi nacin blatis kad me nikada u zivotu nisi ni video? Ti dobro znas da sve ono sto si govorio, ili pisao o meni, potice direktno od bivsih komunistickih, sada "demokratskih" dousnika i konzularno-policijs kih informatora iz Pariza. Vlast, i to dobro znas, jer kako kazes bavis se dijasporom, nikada nije zelela da se Srbi Evrope ujedine u jednu evropsku patriotsku organizaciju. Na zalost, koristili su tebe kao pismenog coveka, dousnike na lokalnom terenu kao skupljace sitnih informacija i dezinformacija i uspeh nije izostao. Ti si to pretvarao u recite poslastice koje su nasu u Evropi rado citali, i verovali u njih. Rezultat, dobrim delom zahvaljujuci i tvojoj razbijackoj aktivnosti, Srbi su jedan od retkih naroda koji do danas nisu uspeli da osnuju svoju, od vlasti nezavisnu, organizaciju. Kao sto znas, to je trebalo da bude Kongres Srba Evrope. Ti si iz tvog Zrenjanina obilato doprineo da se preko diskreditacije mene, diskredituje i Kongres. Priznajem kod lakovernih Srba to nije bilo tesko postici. To si dobro znao.
Sta si hteo da postignes time sto me nazivas "Mandarin"? Sta si hteo da postignes sto moju sliku stavljas naspram Mao Ce Tunga? Zar zbog toga sto mi je zena, majka moje troje dece, Kineskinja? Niski udarci, Dusane, nemoralni, za coveka tvojih intelektualnih sposobnosti.
Sta imas od toga da lazes u vezi mojih "odnosa" sa Majklom Djordjevicem, kad coveka u zivotu nisam video, niti imao kontakte sa njim? itd., da ne nabrajam.
Znas Dusane, vreme tvog krasnopisa je proslo. Razocarao si me i kao Srbin i kao intelektualac. Tvoj talenat si mogao bolje da iskoristis.
Ali, dolaze neki novi klinci. Nase vreme prolazi. Kad tad, Srbi Evrope ce se organizovati. Patriotski.
Sima Mraovic
----- Message d'origine ----
De : Sava Zxivanovich
À : srbija_medjusljivam a@yahoogroups. com
Envoyé le : Mardi, 26 Août 2008, 15h52mn 16s
Objet : Re: [srbija_medjusljiva ma] Re: Trojanski magarac (Svi za sebe niko za sve)
Поштовани господине Вукотићу,
нисам ја ,,фин" нити неспреман да се свађам - и они који ме не знају добро знају за ту моју особину.
Сматрам да је та ,,Ватра" о којој причате потребна и да је култура опхођења део те ,,Ватре"!
Наметнут нам је језик који нам не приличи и наметнут нам је жиг Геноцидног народа. Док се сами кољемо као што се кољемо, лако ће бити показивати прстом на нас и рећи - видите какви су, ко звери, понашају се тако једни према другима, шта смо вам рекли да су урадили тамо оним јадним ... тамо и тамо...
Сабили су нас у торове као вукове и сада чекају да се сами покољемо и нестанемо преузимајући њихову кривицу на себе! Да ли треба да им дозволимо да успеју у свом плану?
Ваш текст који сте послали по други пут је на врло очигледан начин показао како МОЖЕМО да будемо људи једни према другима.
Будимо људи једни према другима! Имаћемо више снаге да се боримо за Србију тамо где треба!
Са поштовањем,
Сава Живановић
----- Original Message ----
From: Dusan Vukotic
To: srbija_medjusljivam a@yahoogroups. com
Sent: Tuesday, 26 August, 2008 22:15:24
Subject: [srbija_medjusljiva ma] Re: Trojanski magarac (Svi za sebe niko za sve)
Покушао сам да на неки начин одговорим на вашу претходну "мировну иницијативу", али тај мој одговор изгледа није стигао на групу (или га ја нисам видео), па ћу стога покушати да га проследим још једном (доле испод "црте"). Ваше размишљање је наизглед лепо, прихватљиво, али, у суштини, то је чиста утопија. Свет и људи нису онакви какви бисмо ми желели да буду. Међу Србима у дијаспори само жесток сукоб би могао да оствари нешто квалитетно ново; само се у ватри једна озбиљна "алатка" може исковати. А систем "буди фин" више је за неку другу врсту живог света. Нажалост, Срби нису спремни да се много жртвују, нити пак свађају, за добробит свога народа. Постали су "културни" и, мислећи само на себе, одрекли се свега онога што карактерише здраво друштвено биће.
Поздрав,
Душан Вукотић
____________ _________ _________ _________ ________
Негде сам раније читао, да је Јовичић рекао, да је "немогуће да на исти састанак позове Алечковићеву и Јанића" - назвавши их представницима "француске и шведске дијаспоре". Одмах сам видео да човек нема представу у какво се коло хвата и да нема никакве шансе да успе у некаквој замисли (ако је ишта и замислио). Између Јанића и Миле, Јовичић се одлучио за Милу. Наравно, када би се ту радило о сексуалном партнеру, избор би био нормалан. Али, човек је изразио жељу да створи Светски Српски Конгрес(!), а одлучио се да такву "институцију" гради са женом која никог не представља, или са женом која се годинама (баш као и ти) лажно представља. Да је мало млађа и лепша, могла би да замени и Миледи и главосечну секиру у истом часу. А ти би, Симо, могао да будеш један од преварених мускетара - Арамис, на пример?
Јовичић изгледа уопште не уме да размишља, или можда уме, пошто је почео да дели захвалнице (ваљда својим меценама) и пре него је његов Васељенски Конгрес основан. Сада му (Јовичићу), вероватно, "власник" Светског Сабора Срба, Владимир Умељић - коме ето недостаје само једно С, па да "слога" не буде крња (можда да дода слово "С" свом презимену) - крпи све по списку. Какви црни "светски сабори и конгреси"; тамо где сте ти и Мила, може постојати само Лудница (видиш, великим словом!), па макар и не била "светска" нити "српска".
Ето, Јовичићу допаде Мила Миледи (да милије не може бити), а Милатовићу остаде Мраовић, то јесте, ти Симо, и некакав полуписмени "speech writer" Урошевић, који сада вошти све редом својом рустик-кочијашком канџијом, почев од твоје Миле ("Евита"), преко Јовичића (кога он крсти именом "Кенгур"), Јанића ("Викинг") и тако надаље...
На крају Симо, да се више никада ниси усудио да кажеш "наше време", пошто моје време нема ничег заједничког са твојим. Ја своје време арчим у својој земљи (каква је да је), а ти своје трошиш певајући по туђим луговима у белом свету. Стога, било би далеко боље да заборавиш Србе и окренеш се себи, погледаш се у огледалу и схватиш да си ти неко други, баш као и Милатовић и већина вас који "ложите" наиван свет како бисте ви (наводно) хтели да учините нешто корисно за вашу бившу државу, нешто по чему ће вас ваш бивши род памтити. Крајње је време да се освестите и схватите да из вас не говори родољубље, већ похлепа и бес, помешани с изгриженом савести.
Не Симо, не! Мало је вас који имате ичег заједничког са земљом (отаџбином) која вас је изнедрила.
Душан Вукотић
Dusan Vukotic
Уопште немам намеру да с тобом губим време, Симо. Као што сам претпостављао, ниси смео да укажеш директно на нешто сам наводно слагао о теби (или о било коме другоме).
О томе да ти је жена Кинескиња, ја први пут чујем. Да сам то знао, можда те не бих звао Сима Мандарин. Али и ако бих те звао, то сигурно никада не би било ни у каквој вези са било којим чланом твоје породице. У сваком случају, ја поштујем жене, па и твоју свакако, без обзира на то које су нације, расе, боје коже, нивоа образовања и било чега другог. То са Мао Це Тунгом и тобом, сасвим се случајно поклопило. Ја сам хтео тиме да сликовито представим твоју грандоманску природу, и то је све.
Коначно, ја се лично никада не бих осетио увређеним да ме неко пореди са тако великом и значајнoм (позитивнoм) историјском громадом. Био бих на то изузетно поносан, Да није било Мао Цеа, можда Кина данас не би ни постојала, а сигурно је да без њега Кина не би била тако моћна као што је, хвала Богу, данас.
Ако већ причаш о неморалу или некаквој недоследности, тада се упитај, зашто си, као мушкарац и Србин, сада решио да се заштитиш иза "скутова и рукава" своје жене. Мислим да то уопште није у реду. Ти знаш да ја твоју (нити било чију) жену никада нисам поменуо, нити ме икада занимало ко је чија жена, а још мање шта је по нацији, вери и сл.
Душан Вукотић
sima mraovitch
Tvoji internet tekstovi, na koje si ocigledno ponosan, pored neistina, zaista odaju utisak coveka niskih moralnih kvaliteta. A ti se i dalje hvalis sa njima. Upucujes nas na njih. Zao mi sto moram da ti uputim neprijatne reci, jer i dalje, nepopravljivo i na maliciozan nacin izvrgavas sve ruglu i vredjanju. Mislio sam da si za ove protekle godine relativnog cutanja shvatio neke stvari. Pogresio sam. Nisi se promenio.
Objasni, Dusane, zasto si ulozio toliko truda da me na najnizi nacin blatis kad me nikada u zivotu nisi ni video? Ti dobro znas da sve ono sto si govorio, ili pisao o meni, potice direktno od bivsih komunistickih, sada "demokratskih" dousnika i konzularno-policijs kih informatora iz Pariza. Vlast, i to dobro znas, jer kako kazes bavis se dijasporom, nikada nije zelela da se Srbi Evrope ujedine u jednu evropsku patriotsku organizaciju. Na zalost, koristili su tebe kao pismenog coveka, dousnike na lokalnom terenu kao skupljace sitnih informacija i dezinformacija i uspeh nije izostao. Ti si to pretvarao u recite poslastice koje su nasu u Evropi rado citali, i verovali u njih. Rezultat, dobrim delom zahvaljujuci i tvojoj razbijackoj aktivnosti, Srbi su jedan od retkih naroda koji do danas nisu uspeli da osnuju svoju, od vlasti nezavisnu, organizaciju. Kao sto znas, to je trebalo da bude Kongres Srba Evrope. Ti si iz tvog Zrenjanina obilato doprineo da se preko diskreditacije mene, diskredituje i Kongres. Priznajem kod lakovernih Srba to nije bilo tesko postici. To si dobro znao.
Sta si hteo da postignes time sto me nazivas "Mandarin"? Sta si hteo da postignes sto moju sliku stavljas naspram Mao Ce Tunga? Zar zbog toga sto mi je zena, majka moje troje dece, Kineskinja? Niski udarci, Dusane, nemoralni, za coveka tvojih intelektualnih sposobnosti.
Sta imas od toga da lazes u vezi mojih "odnosa" sa Majklom Djordjevicem, kad coveka u zivotu nisam video, niti imao kontakte sa njim? itd., da ne nabrajam.
Znas Dusane, vreme tvog krasnopisa je proslo. Razocarao si me i kao Srbin i kao intelektualac. Tvoj talenat si mogao bolje da iskoristis.
Ali, dolaze neki novi klinci. Nase vreme prolazi. Kad tad, Srbi Evrope ce se organizovati. Patriotski.
Sima Mraovic
----- Message d'origine ----
De : Sava Zxivanovich
À : srbija_medjusljivam a@yahoogroups. com
Envoyé le : Mardi, 26 Août 2008, 15h52mn 16s
Objet : Re: [srbija_medjusljiva ma] Re: Trojanski magarac (Svi za sebe niko za sve)
Поштовани господине Вукотићу,
нисам ја ,,фин" нити неспреман да се свађам - и они који ме не знају добро знају за ту моју особину.
Сматрам да је та ,,Ватра" о којој причате потребна и да је култура опхођења део те ,,Ватре"!
Наметнут нам је језик који нам не приличи и наметнут нам је жиг Геноцидног народа. Док се сами кољемо као што се кољемо, лако ће бити показивати прстом на нас и рећи - видите какви су, ко звери, понашају се тако једни према другима, шта смо вам рекли да су урадили тамо оним јадним ... тамо и тамо...
Сабили су нас у торове као вукове и сада чекају да се сами покољемо и нестанемо преузимајући њихову кривицу на себе! Да ли треба да им дозволимо да успеју у свом плану?
Ваш текст који сте послали по други пут је на врло очигледан начин показао како МОЖЕМО да будемо људи једни према другима.
Будимо људи једни према другима! Имаћемо више снаге да се боримо за Србију тамо где треба!
Са поштовањем,
Сава Живановић
----- Original Message ----
From: Dusan Vukotic
To: srbija_medjusljivam a@yahoogroups. com
Sent: Tuesday, 26 August, 2008 22:15:24
Subject: [srbija_medjusljiva ma] Re: Trojanski magarac (Svi za sebe niko za sve)
Покушао сам да на неки начин одговорим на вашу претходну "мировну иницијативу", али тај мој одговор изгледа није стигао на групу (или га ја нисам видео), па ћу стога покушати да га проследим још једном (доле испод "црте"). Ваше размишљање је наизглед лепо, прихватљиво, али, у суштини, то је чиста утопија. Свет и људи нису онакви какви бисмо ми желели да буду. Међу Србима у дијаспори само жесток сукоб би могао да оствари нешто квалитетно ново; само се у ватри једна озбиљна "алатка" може исковати. А систем "буди фин" више је за неку другу врсту живог света. Нажалост, Срби нису спремни да се много жртвују, нити пак свађају, за добробит свога народа. Постали су "културни" и, мислећи само на себе, одрекли се свега онога што карактерише здраво друштвено биће.
Поздрав,
Душан Вукотић
____________ _________ _________ _________ ________
Tuesday, August 26, 2008
Истина лажи
Наравно, господин Живановић је, генерално узето, у праву када каже да не би требало да користимо увредљиве изразе у нашем, међусобном (међусрпском) саобраћању. Знам да је таква Савина сугестија мотивисана крајње хуманим разлозима и жељом да наше дискусије остану у границама основне пристојности (уљуђености), али, рекао бих, да он губи из вида да постоје ситуације у којима је слична "ненасилна комуникација", једноставно, немогућа.
Од када је света и века, и човека као разумног бића, слична дилема се наметала и људи су покушавали да остваре свет "хумане" (цивилизоване) интерперсоналне комуникације; заправо, истински хуманисти су се надали да постоји начин да се од модерног човека (којег Фројд с правом зове - "културни симулант"), обликује "човек културе" (der Mensch der Kultur).
У нашем конкретном случају, један Србин (Милатовић), жестоко је оклеветао другог (Јанић), успут га поредећи са "бароном Минхаузеном" - што је, сложићемо се, делимично еуфемизована форма српске стандардне речи - лажов. Ипак, надајмо се, да је Милатовић то учинио у афекту и да ће након проспаване ноћи схватити да је учинио велику неправду, не само Николи, већ и српству у расејању, па и самом себи; а понајвише оној српској речи, која се (надајмо се не случајно) налази у наслову његовог сајта - ИСТИНА.
Највећи проблем код нас, Срба, јесте немогућност да раздвојимо ту, горе поменуту реч - ИСТИНА - и све оно што она у себи као појам носи - од наших унутрашњих емотивних струја и онога што се колоквијално зове љубав или мржња, пријатељство, непријатељство, симпатија или антипатија. Јасно је да Петар Милатовић, у свом чланку о "магарећим отисцима", осим љутње, беса и јаросног етикетирања, то јесте, покушаја дискредитовања немиле му особе, није успео да покаже (а поготово докаже) ништа од онога што му је, као почетна замисао, стајало у глави.
Милатовићево посрнуће (брукање) пред "интернет публиком" било је неминовно, јер ту његов ум није био вођен основним моралним принципима, заснованим на поштењу, правди и, коначно, на чињеницама, које би могле да поткрепе његову неконтролисану и лошим осећањима набијену не-ИСТИНУ. Необично је да господин Милатовић, чини се, још увек није схватио, да ИСТИНА постоји независно од наше воље. Чак и тада када се ноторна лаж успе наметнути као ИСТИНА, таква "истина" је, ипак, најобичнија (суштинска) ЛАЖ.
Морам да признам да сам сматрао да је Милатовић, уистину, прави српски националиста. Надам се да се том смислу нисам преварио. Такође се надам да ће он још једном размислити и одрећи се текста који је недавно на свом сајту објавио, у коме у исти кош трпа доказаног српског издајника Мајкла Ђорђевића и доказаног српског патриоту Николу Јанића. Бојим се да су Сима Мраовић и Мила Алечковић сасвим замутили памет Милатовићу, јер то двоје је способно за сваку врсту нискости.
Душан Вукотић
П.С.
Немам намеру да одговарам на оптужбе Симе Мраовића. Ко год уђе на сајт Српска Зора Бела и прочита нешто од онога што сам тамо писао или што и данас пишем, схватиће какав сам ја "плаћеник", "слуга режима" и "шпијун". С друге стране, на интернету се налази приличан број текстова у којима сам потанко објаснио и разголитио све нечасне радње Симе Мраовића и Миле Алечковић. Уколико тамо постоји било шта што није тачно, нека Мраовић на то укаже. Наравно, он то неће смети ни да покуша, пошто зна да за све што сам о њему рекао (за разлику од њега), имам конкретне (необориве) доказе.
Моја деца нису само Срби
----- Original Message ----
From: Sava Zxivanovich
To: srbija_medjusljivama@yahoogroups.com
Sent: Tuesday, August 26, 2008 11:53:27 AM
Subject: Re: Re : [srbija_medjusljivama] Trojanski magarac
Поштовани господине Мраовићу,
Рецимо да ви окренете образ и да први престанете да користите било какве увредљиве изразе?
Са поштовањем,
Сава Живановић
----- Original Message ----
From: sima mraovitch
To: srbija_medjusljivam a@yahoogroups. com
Sent: Monday, 25 August, 2008 22:20:46
Subject: Re : [srbija_medjusljiva ma] Trojanski magarac
Postovani gospodine Zivanovicu,
Vas predlog je castan, ali Vi gospodine Zivanovicu, i svi mi, koji smo posteno zeleli da nesto uradimo po pitanju ujedinjenja naseg naroda u rasejanju, imamo izuzetno sposobnog placenika, Dusana Vukotica koji iz Zrenjanina (!!!), neverovatno, u sprezi sa Nikolom Janicem vec godinama radi po tudjem diktatu (bio je to ranije ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic); sada je verujem neki drugi naredbodavac, ali je filijala ista. Cilj da se spreci svako patriotsko deleovanje Srba u rasejanju. Taj zadatak je bio, i jos uvek je na snazi: obezvrediti, ukaljati sve one pojedince koji deluju u patriotskom i nacionalnom duhu medju Srbima u rasejanju.
Sto se tice Kongresa Srba Evrope, priznajem, nismo uspeli. Vlast preko svojih "srpskih briznika", ustvari pravih srpskih stetocina i obmanjivaca, (Vukotica i Janica), uspela je da spreci njegovo istinsko i trajno utemeljenje. Steta. Da se razumemo, sve je to radjeno pod maskom "srpskog ujedinjenja" , a protiv navodnih "srpskih stetocina" i "lazova". Takvu nemoralnu zamenu teza i perfidnu propagandu vec godinama sprovodi Vukotic. Na zalost taj covek je jos uvek djavolski efikasan. Treba se upitati sta je tandem Janjic-Vukotic, na polju srpskog patriotskog ujedinjenja uradio? Nista. Apsolutno nista, osim hvalisanja sa brije lokalnog clanstva u Svedskoj.
Iz perspektive proteklih godina njihova uloga je sada jasna i providana: u ime "evropskog Srpstva" (Ujedinjena Srpska Dijaspora Evrope) po koncepciji Vlasti, rusili su svaki pokusaj ujedinjenja Srba na patriotskom planu. Lukavi Vukotic je jedno pisao, a drugo je radio. To bi trebalo da danas svima bude jasno i da nam bude lekcija.
Suprotno svojim izjavama Nikola Janic i njegov glasnogovornik iz Zrenjanina (!!!) do sada nista konkretno nisu uradili po pitanju ujedinjenja Srba u Evropi. A kritika i omalazavanje takvih pokusaja od drugih bila je uvek izdasna i bogata uvredama i lazima.
Danas su srpske organizacije u Evropi uglavno lisene znacajnih aktivnosti na nacionalnom i patriotskom planu. Na dogadjaje u Srbiji i u srpskim zemljama Srbi u rasejanju prakticno vise ne reaguju. Medjutim, jos uvek neki pojedinci dovode u pitanje mir vazala u Srbiji. Jedan od tih pojedinaca je nesumnjivo Petar Milatovic.
Petar Milatovic je izuzetnim licnim naporom stvorio srpsku tribinu ISTINA na koju bi svaki Srbin trebalo da bude ponosan. Medjutim, to ocigledno neodgovara srpskim vazalima. Zato, Vukoticu, na posao!
Ovih dana Vlast ponovo, koristi usluge Dusana Vukitica iz Zrenjanina (!!!) koji je, treba priznati, obdaren izuzetno otrovnim recnikom. Sto je jos vaznije, metodologijom omalovazavanja i zloupotrebom srpskog jezika, on veoma uspesno, majstorski, destabilizuje sve one koji bi zeleli da odgovore na njegove lazi, ali ne zele da se upustaju sa tim covekom u jezicki obracun. U vec poznatom stilu, Vukotic, pored Petra Milatovica prozive i one Srbe koji su casno i nesebicno pokusavali da doprinesu ujedinjenju i patriotskom delovanju Srba u Evropi i Svetu.
Pouceni iskustvom, napad i vulgarna omalovazavanja na racun Petra Milatovica nece uspeti. ISTINA je previse znacajna i dragocena tribina slobode za srpski narod, ne samo u rasejanju, vec i u otadzbini, da bi dozvolila da ih stetocina, kao sto je Vukotic, dovede u pitanje.
Sima Mraovic
Од када је света и века, и човека као разумног бића, слична дилема се наметала и људи су покушавали да остваре свет "хумане" (цивилизоване) интерперсоналне комуникације; заправо, истински хуманисти су се надали да постоји начин да се од модерног човека (којег Фројд с правом зове - "културни симулант"), обликује "човек културе" (der Mensch der Kultur).
У нашем конкретном случају, један Србин (Милатовић), жестоко је оклеветао другог (Јанић), успут га поредећи са "бароном Минхаузеном" - што је, сложићемо се, делимично еуфемизована форма српске стандардне речи - лажов. Ипак, надајмо се, да је Милатовић то учинио у афекту и да ће након проспаване ноћи схватити да је учинио велику неправду, не само Николи, већ и српству у расејању, па и самом себи; а понајвише оној српској речи, која се (надајмо се не случајно) налази у наслову његовог сајта - ИСТИНА.
Највећи проблем код нас, Срба, јесте немогућност да раздвојимо ту, горе поменуту реч - ИСТИНА - и све оно што она у себи као појам носи - од наших унутрашњих емотивних струја и онога што се колоквијално зове љубав или мржња, пријатељство, непријатељство, симпатија или антипатија. Јасно је да Петар Милатовић, у свом чланку о "магарећим отисцима", осим љутње, беса и јаросног етикетирања, то јесте, покушаја дискредитовања немиле му особе, није успео да покаже (а поготово докаже) ништа од онога што му је, као почетна замисао, стајало у глави.
Милатовићево посрнуће (брукање) пред "интернет публиком" било је неминовно, јер ту његов ум није био вођен основним моралним принципима, заснованим на поштењу, правди и, коначно, на чињеницама, које би могле да поткрепе његову неконтролисану и лошим осећањима набијену не-ИСТИНУ. Необично је да господин Милатовић, чини се, још увек није схватио, да ИСТИНА постоји независно од наше воље. Чак и тада када се ноторна лаж успе наметнути као ИСТИНА, таква "истина" је, ипак, најобичнија (суштинска) ЛАЖ.
Морам да признам да сам сматрао да је Милатовић, уистину, прави српски националиста. Надам се да се том смислу нисам преварио. Такође се надам да ће он још једном размислити и одрећи се текста који је недавно на свом сајту објавио, у коме у исти кош трпа доказаног српског издајника Мајкла Ђорђевића и доказаног српског патриоту Николу Јанића. Бојим се да су Сима Мраовић и Мила Алечковић сасвим замутили памет Милатовићу, јер то двоје је способно за сваку врсту нискости.
Душан Вукотић
П.С.
Немам намеру да одговарам на оптужбе Симе Мраовића. Ко год уђе на сајт Српска Зора Бела и прочита нешто од онога што сам тамо писао или што и данас пишем, схватиће какав сам ја "плаћеник", "слуга режима" и "шпијун". С друге стране, на интернету се налази приличан број текстова у којима сам потанко објаснио и разголитио све нечасне радње Симе Мраовића и Миле Алечковић. Уколико тамо постоји било шта што није тачно, нека Мраовић на то укаже. Наравно, он то неће смети ни да покуша, пошто зна да за све што сам о њему рекао (за разлику од њега), имам конкретне (необориве) доказе.
Моја деца нису само Срби
----- Original Message ----
From: Sava Zxivanovich
To: srbija_medjusljivama@yahoogroups.com
Sent: Tuesday, August 26, 2008 11:53:27 AM
Subject: Re: Re : [srbija_medjusljivama] Trojanski magarac
Поштовани господине Мраовићу,
Рецимо да ви окренете образ и да први престанете да користите било какве увредљиве изразе?
Са поштовањем,
Сава Живановић
----- Original Message ----
From: sima mraovitch
To: srbija_medjusljivam a@yahoogroups. com
Sent: Monday, 25 August, 2008 22:20:46
Subject: Re : [srbija_medjusljiva ma] Trojanski magarac
Postovani gospodine Zivanovicu,
Vas predlog je castan, ali Vi gospodine Zivanovicu, i svi mi, koji smo posteno zeleli da nesto uradimo po pitanju ujedinjenja naseg naroda u rasejanju, imamo izuzetno sposobnog placenika, Dusana Vukotica koji iz Zrenjanina (!!!), neverovatno, u sprezi sa Nikolom Janicem vec godinama radi po tudjem diktatu (bio je to ranije ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic); sada je verujem neki drugi naredbodavac, ali je filijala ista. Cilj da se spreci svako patriotsko deleovanje Srba u rasejanju. Taj zadatak je bio, i jos uvek je na snazi: obezvrediti, ukaljati sve one pojedince koji deluju u patriotskom i nacionalnom duhu medju Srbima u rasejanju.
Sto se tice Kongresa Srba Evrope, priznajem, nismo uspeli. Vlast preko svojih "srpskih briznika", ustvari pravih srpskih stetocina i obmanjivaca, (Vukotica i Janica), uspela je da spreci njegovo istinsko i trajno utemeljenje. Steta. Da se razumemo, sve je to radjeno pod maskom "srpskog ujedinjenja" , a protiv navodnih "srpskih stetocina" i "lazova". Takvu nemoralnu zamenu teza i perfidnu propagandu vec godinama sprovodi Vukotic. Na zalost taj covek je jos uvek djavolski efikasan. Treba se upitati sta je tandem Janjic-Vukotic, na polju srpskog patriotskog ujedinjenja uradio? Nista. Apsolutno nista, osim hvalisanja sa brije lokalnog clanstva u Svedskoj.
Iz perspektive proteklih godina njihova uloga je sada jasna i providana: u ime "evropskog Srpstva" (Ujedinjena Srpska Dijaspora Evrope) po koncepciji Vlasti, rusili su svaki pokusaj ujedinjenja Srba na patriotskom planu. Lukavi Vukotic je jedno pisao, a drugo je radio. To bi trebalo da danas svima bude jasno i da nam bude lekcija.
Suprotno svojim izjavama Nikola Janic i njegov glasnogovornik iz Zrenjanina (!!!) do sada nista konkretno nisu uradili po pitanju ujedinjenja Srba u Evropi. A kritika i omalazavanje takvih pokusaja od drugih bila je uvek izdasna i bogata uvredama i lazima.
Danas su srpske organizacije u Evropi uglavno lisene znacajnih aktivnosti na nacionalnom i patriotskom planu. Na dogadjaje u Srbiji i u srpskim zemljama Srbi u rasejanju prakticno vise ne reaguju. Medjutim, jos uvek neki pojedinci dovode u pitanje mir vazala u Srbiji. Jedan od tih pojedinaca je nesumnjivo Petar Milatovic.
Petar Milatovic je izuzetnim licnim naporom stvorio srpsku tribinu ISTINA na koju bi svaki Srbin trebalo da bude ponosan. Medjutim, to ocigledno neodgovara srpskim vazalima. Zato, Vukoticu, na posao!
Ovih dana Vlast ponovo, koristi usluge Dusana Vukitica iz Zrenjanina (!!!) koji je, treba priznati, obdaren izuzetno otrovnim recnikom. Sto je jos vaznije, metodologijom omalovazavanja i zloupotrebom srpskog jezika, on veoma uspesno, majstorski, destabilizuje sve one koji bi zeleli da odgovore na njegove lazi, ali ne zele da se upustaju sa tim covekom u jezicki obracun. U vec poznatom stilu, Vukotic, pored Petra Milatovica prozive i one Srbe koji su casno i nesebicno pokusavali da doprinesu ujedinjenju i patriotskom delovanju Srba u Evropi i Svetu.
Pouceni iskustvom, napad i vulgarna omalovazavanja na racun Petra Milatovica nece uspeti. ISTINA je previse znacajna i dragocena tribina slobode za srpski narod, ne samo u rasejanju, vec i u otadzbini, da bi dozvolila da ih stetocina, kao sto je Vukotic, dovede u pitanje.
Sima Mraovic
Sunday, August 24, 2008
Тројански Магарац
Пре неколико дана, сасвим случајно, на сајту Глас дијаспоре, налетех на одговор Николе Јанића на текст Петра Милатовића "Тројански коњи остављају магареће отиске".
Наравно, „размена ватре“ између два Србина (у датом случају, једног из Аустрије и другог из Шведске), није никаква посебан догађај сам по себи, јер су сличне „омразе“ међу Србима (како у отаџбини тако и у дијаспори), постале уобичајена слика, којој смо, нажалост, савременици и (не)вољни сведоци у овом, по Србе, страшном и одсудном часу.
Ипак, оно што би морало да збуни сваког оног ко имало озбиљније познаје стање у српском исељеништву, јесте чињеница, да је Петар Милатовић (Остерајхијски), однекуд, (да ли сам или по нечијем наговору) одлучио да оспе паљбу из свих оружја, по свом дојучерашњем „пријатељу“ – Николи Јанићу. Да ли је то на помолу нова расподела „моћи“ и „утицаја“ у самом језгру српске исељеничке „елите“?
Између осталог, Петар Милатовић, у свом „циљаном“ памфлету, вели: „Боже ме сачувај самозваних самохвалисаваца којима би позавидео и један барон Минхаузен.“ Оставимо Милатовићеве „самозване самохвалисавце“ (као да „самохвалисавац“ може бити „несамозван“) и обратимо пажњу на синтагму „барон Минхаузен“, којом остерајхијски „самохвални самозванац“ части свог донедавног „саборца“ у борби за „истину“ и „боље сутра“.
Заправо, Милатовић заправо тврди (чак и не трепнувши), да је Никола Јанић лажов, пошто је јасно да се такав „епитет“ (барон Минхаузен*) не користи у квалификовању поштеног и часног човека. Уз све то, наш остерајхиски заступник „свесрпске ИСТИНЕ“, не наводи ни једну чврсту чињеницу (осим нејасне формулације „о 12, или 15 хиљада чланова и реципијенти у отаџбини“?; у Шведској или Србији?), којом би, евентуално, могао да поткрепи своју тврдњу – да је Никола Јанић „лажов“.
Пошто је Никола Јанић у свом одговору на Милатовићеву тврдњу поднео валидан доказ о више од 12, 000 чланова Српског савеза у Шведској, читаоцима Милатовићевог острашћеног памфлета остаје да нагађају због чега је Никола (у Петровом размишљању) „барон Минхаузен“, то јесте – лажов? Коначно, да ли се неко сме некажњено вређати и називати лажовом, а да се при томе не изнесе барем један озбиљан аргумент, који би таквим тешким речима дао барем привидну веродостојност?
Очигледно, Милатовић се потрудио да Николу Јанића нагрди бајатим и овешталим комуњарским речником („пропали глумац“, „самозвани вођа“, „фарисеј“, „југо-комунистички активиста“, „саморекламер“ итд.), трудећи и надајући се да ће таквом пљувачком реториком успети да утиче на високо мишљење, које о Николи Јанићу неспорно имају Срби у српским земљама.
С друге стране, добре познаваоце српске слике у расејању, свакако је веома зачудила/збунила чињеница да је Милатовић жестоко „окрпио“ једну Олгу Даниловић и (поготово!) Мајкла Ђорђевића? Да ли су то дани Мајклове, некада неприкосновене capo di capi роле у српској дијаспори, коначно одбројани? Није ли поменути напад на Николу Јанићу, уствари, Милатовићево „заузимање стартне позиције“, пред трку за новог српског „кума“?
Након свега, остаје неодговорено питање (уколико је горња претпоставка о „пресабирању“ српских „снага“ у дијаспори тачна), да ли се Милатовић бори за себе или за друге? Судећи по крајње неинтелигентном (примитивном) и неуспелом покушају оцрњивања Николе Јанића, тешко би се могло рећи да би Петар Остерајхијски могао да улови нешто у мутном (или у оном што покушава да замути), јер су му „трикови“ провидни, а „мутилица“ слабашна.
Коначно, ко год уђе на сајт ИСТИНА, чији је уредник Петар Милатовић, наћи ће међу „сталним сарадницима“ доста умних и часних Срба, али, однекуд, ту су се нашле и пришипетље попут Симе Мраовића и Миле Алечковић – некада, главних „узданица“ Мајкла Ђорђевића и његовог КСУ, којег Милатовић у поменутом тексту назива - „професионални 'Србин'“. Довољно је само сетити се разних „европских конгреса“ (КСЕ, КСЕА, ЕКС), које су по Ђорђевићевој замисли покушавали да остваре, редом, Сима Мраовић, Мила Алечковић, те оно париско спадало Милинковић, који се својевремено досетио како да заради коју цркавицу на српским председничким изборима.
*Писац ових редова је посебно љут на Милатовића због злоупотребе имена „барон Минхаузен“, кога у српској дијаспори, одавно и уверљиво, репрезентује српски првак међу лажовима - Сима Мраовић.
Наравно, „размена ватре“ између два Србина (у датом случају, једног из Аустрије и другог из Шведске), није никаква посебан догађај сам по себи, јер су сличне „омразе“ међу Србима (како у отаџбини тако и у дијаспори), постале уобичајена слика, којој смо, нажалост, савременици и (не)вољни сведоци у овом, по Србе, страшном и одсудном часу.
Ипак, оно што би морало да збуни сваког оног ко имало озбиљније познаје стање у српском исељеништву, јесте чињеница, да је Петар Милатовић (Остерајхијски), однекуд, (да ли сам или по нечијем наговору) одлучио да оспе паљбу из свих оружја, по свом дојучерашњем „пријатељу“ – Николи Јанићу. Да ли је то на помолу нова расподела „моћи“ и „утицаја“ у самом језгру српске исељеничке „елите“?
Између осталог, Петар Милатовић, у свом „циљаном“ памфлету, вели: „Боже ме сачувај самозваних самохвалисаваца којима би позавидео и један барон Минхаузен.“ Оставимо Милатовићеве „самозване самохвалисавце“ (као да „самохвалисавац“ може бити „несамозван“) и обратимо пажњу на синтагму „барон Минхаузен“, којом остерајхијски „самохвални самозванац“ части свог донедавног „саборца“ у борби за „истину“ и „боље сутра“.
Заправо, Милатовић заправо тврди (чак и не трепнувши), да је Никола Јанић лажов, пошто је јасно да се такав „епитет“ (барон Минхаузен*) не користи у квалификовању поштеног и часног човека. Уз све то, наш остерајхиски заступник „свесрпске ИСТИНЕ“, не наводи ни једну чврсту чињеницу (осим нејасне формулације „о 12, или 15 хиљада чланова и реципијенти у отаџбини“?; у Шведској или Србији?), којом би, евентуално, могао да поткрепи своју тврдњу – да је Никола Јанић „лажов“.
Пошто је Никола Јанић у свом одговору на Милатовићеву тврдњу поднео валидан доказ о више од 12, 000 чланова Српског савеза у Шведској, читаоцима Милатовићевог острашћеног памфлета остаје да нагађају због чега је Никола (у Петровом размишљању) „барон Минхаузен“, то јесте – лажов? Коначно, да ли се неко сме некажњено вређати и називати лажовом, а да се при томе не изнесе барем један озбиљан аргумент, који би таквим тешким речима дао барем привидну веродостојност?
Очигледно, Милатовић се потрудио да Николу Јанића нагрди бајатим и овешталим комуњарским речником („пропали глумац“, „самозвани вођа“, „фарисеј“, „југо-комунистички активиста“, „саморекламер“ итд.), трудећи и надајући се да ће таквом пљувачком реториком успети да утиче на високо мишљење, које о Николи Јанићу неспорно имају Срби у српским земљама.
С друге стране, добре познаваоце српске слике у расејању, свакако је веома зачудила/збунила чињеница да је Милатовић жестоко „окрпио“ једну Олгу Даниловић и (поготово!) Мајкла Ђорђевића? Да ли су то дани Мајклове, некада неприкосновене capo di capi роле у српској дијаспори, коначно одбројани? Није ли поменути напад на Николу Јанићу, уствари, Милатовићево „заузимање стартне позиције“, пред трку за новог српског „кума“?
Након свега, остаје неодговорено питање (уколико је горња претпоставка о „пресабирању“ српских „снага“ у дијаспори тачна), да ли се Милатовић бори за себе или за друге? Судећи по крајње неинтелигентном (примитивном) и неуспелом покушају оцрњивања Николе Јанића, тешко би се могло рећи да би Петар Остерајхијски могао да улови нешто у мутном (или у оном што покушава да замути), јер су му „трикови“ провидни, а „мутилица“ слабашна.
Коначно, ко год уђе на сајт ИСТИНА, чији је уредник Петар Милатовић, наћи ће међу „сталним сарадницима“ доста умних и часних Срба, али, однекуд, ту су се нашле и пришипетље попут Симе Мраовића и Миле Алечковић – некада, главних „узданица“ Мајкла Ђорђевића и његовог КСУ, којег Милатовић у поменутом тексту назива - „професионални 'Србин'“. Довољно је само сетити се разних „европских конгреса“ (КСЕ, КСЕА, ЕКС), које су по Ђорђевићевој замисли покушавали да остваре, редом, Сима Мраовић, Мила Алечковић, те оно париско спадало Милинковић, који се својевремено досетио како да заради коју цркавицу на српским председничким изборима.
*Писац ових редова је посебно љут на Милатовића због злоупотребе имена „барон Минхаузен“, кога у српској дијаспори, одавно и уверљиво, репрезентује српски првак међу лажовима - Сима Мраовић.
Subscribe to:
Posts (Atom)