tag:blogger.com,1999:blog-99173172024-03-06T19:49:59.593-08:00ОПСТАНАК СРПСТВАДушан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.comBlogger99125tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-6631157419753745232010-11-10T20:28:00.001-08:002010-11-10T20:28:36.126-08:00Добри пајтоси (Jó pajtások)<p><strong>Срећа</strong></p><p>Ако мало пажљивије осмотримо реч срећа, видећемо да је она директно скопчана са сретањем, сусретом, сусретањем. Као да се бори против урока, српски језик подразумева да се једино срећа среће. А несрећа се не среће, нити, не дао бог, сусреће ─ не стиже нам у сусрет. Несрећа је несређена. Она је, заправо, несређено несретање, пошто је сретање исто што налажење или долазак два субјекта/објекта у средину, у центар на средини пута или у средиште (центар) на пола пута. Кад су у питању “умни” ентитети, тада свако <img class="alignleft" style="margin-left: 5px; margin-right: 5px; float: left;" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/image0.jpg?t=1288456357" alt="" width="300" height="400" />сретање “на пола пута” подразумева да сви они “умноглавци” који су се договорили да се негде сретну, одраде свој (договорени) део посла и пређу своју “трасу” до назначеног средишта.</p><p>Несумњиво, најлепше и најважније човеково средиште, средина, центар целокупног његовог делања, срж без којег ничег не би било ─ јесте људско срце. Да би се срео, сусрео, како са самим собом тако и са другима, то јесте, да би био срећан/сретан, човек мора да има срце. Оно метафизичко, невидљиво. Оно срце које интелекту додаје неопходну есенцију љубави, разумевања, естетике и етике, чијим одсуством (несретањем) човек тешко може да буде човек у пуном смислу те речи. Особа која има такво срце, увек се труди да буде усредсређена и сређена, срдачна и срчана; она покушава да нађе средину и тамо где тако нешто, на први поглед, никако не би могло да постоји. Дакле, срећа не може да постоји ван центра, чак ни тада када се она, на скали између среће и несреће, почне померати ка оном што се, условно, може означити “апсолутном срећом”. Срећа је тренутак којег нема и који постоји или тренутак који не постоји а има га. Наиме, срећа је онај безвремени моменат у коме престаје једно (несрећа), а настаје друго (срећа). То је нешто као Сретење Господње, које, никако случајно, обележава ту непостојећу тачку “раздвајања” зиме и лета или увиђања истине (“Отпусти сада раба твојега Господе, јер видеше очи моје спасење твоје”; Симеон Богопримац зна да срећа нема трајање).</p><p><strong>Сретенка</strong></p><p><img class="alignleft" style="margin-left: 5px; margin-right: 5px; float: left;" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/image5.jpg?t=1288456398" alt="" width="250" height="188" />Једна од најлепших и најстаријих московских улица носи име Сретенка. Заправо, улица Сретенка је место где се родио и касније развио град Москва. Тешко је објаснити откуд усред Русије име Сретенка. Исто тако, нејасно је да ли такво име има везе са сретањем (рус. <em>встреча</em>) и срећом. Kао што знамо руска срећа је <em>счастье</em> и вероватно је у вези са речи <em>часть</em> ‘део, парче ‘, пошто се овде подразумева да се срећа може наћи само у дељењу (“на равне части”) узвишених идеја и радњи, чије се трајање не може измерити, јер је <em>счастье</em> такође безвремено. Срећа је само онда срећа када је “сретник” окружен онима с којима своју срећу може да подели, односно онима који умеју да у његовој “срећи” са-учествују (рус. <em>участвовать</em> ‘поделити, учествовати, партиципирати’). Овде је веома занимљиво да се напомене да је српска реч <em>саучешће</em>, у морфолошком смислу, настала на исти или сличан начин као и руско<em> счастье</em> ‘срећа’, с тим што су основне конотације таквог “израза” прилично дивергентне ─ Руси “саучествују” у срећи, а Срби у болу. Отуда, ваљда, оно чувено руско “пијанство” и њихов империјални дух, с једне стране ─ и српска необична и тешко објашњива наклоност ка самосажаљењу и самокажњавању.</p><p><strong>Кучка</strong></p><p><img class="alignleft" style="margin-left: 5px; margin-right: 5px; float: left;" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/image2.jpg?t=1288456438" alt="" width="180" height="136" />Изгледа да је баш у тој, горенаведеној улици Сретенка, некада давно било смештено село Кучково. Заправо, један значајан број историчара сматра да је Кучково било прво име Москве и да је изградња таквог села започела на Кучковом пољу, по имену бојара Степана Кучке. Степана Кучку, кажу, убио је Јуриј Долгоруков, а касније је ћерка Кучка убила Јуријевог сина Андреја Богољубскога, за кога је била удата. Овде је тешко разлучити да ли руска “кучка” има икакве везе са српском речи “кучка” (керуша, женка пса). Вероватно не, јер данас постоји руска реч<em> кучка</em> са значењем ‘хрпа, гомила’. Мада, како смо видели, и улица Сретенка тешко се може објаснити руским вокабуларом, док је у српском њено значење крајње јасно. Ако бисмо хтели да се мало поиграмо, могли бисмо рећи да је Кучка био Србин из племена Кучи у Црној Гори или да је барем рођен у српском месту Кучево. <img class="wp-smiley" src="http://vukotic.awardspace.com/wordpress/wp-includes/images/smilies/icon_cool.gif" alt="8-)" /> Само име Сретенка, може бити, показује да су сви Словени некада говорили језиком који је био веома налик српском “чобанском” – оном којег је Вук забележио и “ослужбенио”. Народ је, рекло би се, причао свугде исто, али црква и властела, желећи да, уз остало, и језиком утврде своју племенитост, и надмоћ над обичним пуком, радили су пуно на томе да се језик накити и значајно измени. Обичном <em>крестьянину</em> (сељак, хришћанин, кретен<sup>1)</sup>), такав језик је звучао тајанствено, малтене, божански, тако да му није било друге него да се беспоговорно повинује вољи жреца, цара и властелина (бојара). Тако је било некада ─ а данас?</p><p>_________________</p><p><sup>1) </sup>Крестьянин ‘сељак’ је руска реч и првобитно значење јој је било “хришћанин”. Дакле, хришћанин је боље прошао у руском него у француском језику, где је хришћанин (<em>crestin</em>) “постао” кретен.<em></em></p><p><strong>Пајташка мафија</strong></p><p><img class="alignleft" style="margin-left: 5px; margin-right: 5px; float: left;" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/image4.jpg?t=1288456502" alt="" width="247" height="204" />Пошто не знамо како је данас у Русији, окренућемо се Србији, да видимо како се ту понашају “модерни” српски “бојари”. Истина је да се у цркви још увек (али, чини се, све мање), на литургијама говори једна варијанта црквенословенског, српскословенског или рускословенског, али, тешко је рећи да такав језик данас може било кога да импресионира. Срби, заправо, у цркву залазе само тада када их снађе нека тешка невоља или када (помодно) желе да покажу свету да више нису “неверници”. Српска властела је данас неписменија од обичног пука, тако да се од њих тешко може очекивати да у свом разговору употребе више речи од оног броја сантиметара који се садржи у обиму њиховог масног трбуха. Судећи по томе, рекло би се да језик више није средство за владање/управљање масама. Да ли је могуће да данашњи властелини контролишу народ, служећи се само кратким фразама и припростим паролама? Важно је да се направи атмосфера ишчекивања, у којој ће се име “господара” што дуже “провлачити” кроз пауперизовану свест обесправљених српских “хелота”. На пример, једне године, у банатском селу Лукићеву, у време сеоске славе, постављен је у центру села велики натпис са добродошлицом, намењен војвођанском владару Пајтићу. Атмосфера је била слична оној у филму “Три карте за Холивуд”. Непотребно је да се каже да Пајтић, баш као и Тито некада, није уопште имао намеру да дође у то банатско село. Чак ту није ни возом пројурио.</p><p><strong>Демократска диктатура</strong></p><p><img class="alignleft" style="margin-left: 5px; margin-right: 5px; float: left;" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/image1.jpg?t=1288456583" alt="" width="284" height="320" />Они који имају солидан број година на својим леђима, попут аутора ових редова, добро се сећају “диктатуре пролетаријата” из оних “Карл-Марксовских” времена. У том добу пролетери су били они “другови”, који су успели да се убаце у владајућу класу након Другог светског рата. Ма колико идеја комунизма (комуна →заједница) била “хумана”, никада није било (нити ће бити) простора и материјалних средстава, да се задовоље потребе сваког појединца (“радиш колико хоћеш, а добијаш према потребама”). Уосталом, како би властела била властела, а власт власт, ако не би било “плебса” над којим се влада и који се израбљује. Да би један имао оно што жели (а појединац жели све), тада не постоји друга могућност да се таква жеља испуни, сем да се крене у отимачину и пљачку оних других, који то исто желе, али нису у позицији да жељено остваре. Заправо, могло би се рећи да ту једна врста остварених хуља пљачка оне хуље које нису стигле да се развију и на време изађу из ларвене форме. У Србији, након “демократских промена”, као да се ништа суштински није изменило. Једнопартијска “демократска” власт замењена је “вишепартијском демократијом”, док, уистину, ту је владао и влада само један човек. Рекло би се да “демократска батина” никада неће напустити српску мазохистичку свест. Као што смо већ горе напоменули, Србин саучествује само у болу и само бол може накратко да га уједини у утилитарно-кметовском свету запретених грегарних мотива. А у временима без бола Србин се брзо осили и постане саможив и самољубив у толикој мери да његову детиње раскалашну разиграност више нико не може ваљано контролисати. Власт у Србији је то давно схватила и зато свој народ непрестано млати по ушима, не допуштајући му да се неконтролисано “заобада”. Уосталом, зар није нормално да у овом суровом свету јачи одређује судбину слабијима? Па и наши властодршци константно добијају евроатлантске “ћушке”, образи су им се ужарили, те је и њима потребан некакав вентил за пражњење “упресованог” понижења.</p><p><strong>Зора</strong></p><p><img class="alignleft" style="margin-left: 5px; margin-right: 5px; float: left;" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/image3.jpg?t=1288456537" alt="" width="200" height="150" />Но, да покушамо да се са оваквог поља, засејаног теоретском јаловином, вратимо у поље у којем реално бујају многи цветови разнобојног корова. Пре неколико дана, аутор овог галиматијасног чланка, био је у прилици да га просветна “инспекторка” позове на “рапорт” у школи у Лукићеву где ради. Неко ће се овде упитати какве везе имају просветни инспектори са Кучковићима и Дугорукима. Вероватно никакве, сем, можда у симболичком смислу, јер је власт, углавном, свугде дугорука. Дакле, Дугоруки су дугоруки и у Русији и Србији и на било ком другом крају планете. Што се Кучковића тиче, видели смо да ту ствар није до краја јасна. На крају, као “куриозитет”, да још напоменемо да су Долгорукови били једна од најмоћнијих фамилија у Русији вековима и да су имали имање у месту Подмокло, чије нас име подсећа на српски придев <em>подмукао</em> (подмукло). Ипак, то је чиста случајност, јер је Подмокло добило име по влажном, мочварном земљишту (рус. <em>подмокать</em> ‘овлажити’).</p><p style="text-align: center;"><strong>…</strong></p><p>Елем, тог дана (сада прелазимо на писање у првом лицу једнине), био сам некако наоштрен да се са неким жестоко посвађам ─ да ли због <em>сретања</em> или <em>несретања</em> ─ нисам сигуран. Било би најбоље, мислио сам, да то буде баш просветни инспектор. Нећу да се свађам с људима с којима се свакодневно виђам ─ то би ми за ове године било пренапорно. Сетим се оних давних/дивних времена када сам на “сва уста” изружио једног полицијског инспектора, па ми некако дође мило око срца. Онда, као да ми савест мало проради… чини ми се да је најбоље да онај малопређашњи позив игноришем. Ипак, након десетак минута премишљања, уђем у ону малу управну зграду, у којој плинска пећ хукће и дању и ноћу. Тамо, за оним удаљеним столом, одмах поред школског сефа, видим црнокосу госпођу, лепог белог лица и солидне, рустикално здраве, телесне грађе. Зорица Пајташев. Знамо се већ дуже од једне деценије. Из школе у Мужљи, још из оног доба када су једни, крајем деведесетих прошлог века, дували у пиштаљке и шетали по граду лупајући у шерпе, а други, попут Зорице Пајташев, мирно све гледали и стајали с друге стране барикаде. Издалека ми се учини да се Зорица није пуно променила, али, кад сам пришао ближе, видех да се прилично удебљала. Зорица је тада била девојка, која је, ваљда, тек била завршила факултет. Запослила се у школи у Мужљи као секретарица. Била је веома послушан радник у то доба, када је у Мужљи директоровала igazgató Стојанка Стајић<sup>2) </sup>и када се у школи дизала буна против “диктатуре”. Зорица је, заправо, пример како се сервилност исплати (претпостављам да је тада добила посао преко СПС-а, јер се тада, као и данас, ретко ко могао запослити уколико није био члан владајуће партије/касте) ─ од једног “смерног” девојчета и сеоско-школске секретарице (касније секретарица у дечјем вртићу “Бошко Буха” у Зрењанину) “уздигла” се до места просветног инспектора.<br /><br /> __________________________<br /><br /> <sup>2)</sup> <span style="font-size: small;">Стојанка Стајић је била директор школе у Мужљи пре “октобарске револуције” у Србији на крају другог миленијума. Иако ми је Стојанка тада, готово целе школске године, одбијала 10% од плате, покушавајући да ме утера у “тор”, морам да признам да је она била госпођа, дама <em>par excellence</em>, за сву ову новокомпоновану господу. Сећам се, да и у време када сам са Стојанком био у најжешћем сукобу, никада се није десило да уђем у њену канцеларију, а да ме она не понуди кафом и пићем. Данашњи директори (слични Сретенку Марићу из Лукићева) гледају само како да се накраду за себе и не дају никоме другоме да узме једну пребијену пару. Песмица коју сам склепао за време Стојанкине владавине у школи у Мужљи, нимало не губи на актуелности:</span></p><p><span style="font-size: small;">Да л’ десет посто ил’ сто за једнога<br /> Пита се у себи наставник нервозно;<br /> Ако каже нешто – јебаће му бога<br /> И све свеце што је школом добра спозно</span></p><p><strong>Све за службу</strong></p><p>Поздравих се са Зорицом и хтедох да је мало подсетим и попричам о оним временима у Мужљи, док је СПС још суверено владао Србијом. Међутим не стигох, јер ме Зорица погледа некако мутно, трудећи се да буде ауторитарна, питајући ме одмах “шта се ја то буним”. Не чекајући мој одговор, наставила је да прича како је у случају моје наставне норме све урађено по закону. Ударила је по бесмислицама, које нисам имао намеру нити да слушам нити да о њима озбиљније полемишем. Заправо, нисам желео да сада расправљам о нечему о чему ћу свакако морати да дискутујем у једном будућем судском процесу. Најзанимљивије у свему је то, да Зорица Пајташев, просветна инспекторка, тврди како члан 131. Закона о основама система образовања и васпитања, није прекршен тиме што листа за преузимање нераспоређених радника и запослених с непуним радним временом није достављена до 15. августа за следећу школску годину.</p><p>А члан 131. поменутог Закона дословно гласи:</p><p style="padding-left: 30px;">Запослени који је у установи у радном односу на неодређено време, а остао је нераспоређен или има статус запосленог са непуним радним временом на основу члана 137. ст. 2. и 3. овог закона, остварује право на преузимање стављањем на листу запослених са које се врши преузимање.</p><p style="padding-left: 30px;">Листа из става 1. овог члана утврђује се до 15. августа за сваку наредну школску годину, у оквиру школске управе по јединицама локалне самоуправе, а на основу пријава установа о запосленима који имају право на преузимање. Право на преузимање остварује се споразумом, уз сагласност запосленог.</p><p>Потом се Зорица осврну на мој пријашњи захтев да се обезбеде иоле пристојни услови рада у учионици која је преуређена за наставу физичког васпитања. Каже ми “мудро”: “Душане, знаш ли ти колико наставника ради у горим условима него што су ови овде у Лукићеву?”</p><p>Ту замало нисам пао у ватру. Подсетим Зорицу, бившу секретарицу школе у Мужљи, да сам сличну бесмислицу чуо од Вере Ђукић, бивше саветнице за наставу физичког васпитања, која ми је, баш у школи у Мужљи рекла, како је она некада “радила и у тежим условима”. Дакле, инспектори, саветници и надзорници су исто причали и оно “зло” СПС време као што причају и у ово “демократско” доба. Уместо да раде на томе да створе боље и хуманије услове за рад деце и наставника, наша несуђена инспекторка прича (баш као и Вера Ђукић некад) о горем. Одвратно! Кратко сам одговорио Зорици:</p><p>“По таквој логици могли бисмо да се вратимо у пећину и да као урођеници тамо скачемо око ватре!”</p><p>Свака даља дискусија са Зорицом, видим, сасвим је непотребна и без икакве је сврхе. Иако инспекторка, по истом, горепоменутом, Закону о основама система образовања, има обавезу “да обезбеди заштиту детета и ученика и запослених од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања”, она ипак брани ону страну која је плаћа. Наравно, то је у Србији сасвим нормална ствар, јер ту се једино луд инспектор, судија или било који други државни службеник, који доноси одлуке о туђим судбинама, придржава закона и етичких принципа који човека чине човеком. Уствари, човек који држи до свог моралног интегритета никада не би могао да ради посао инспектора, јер уколико би поступао по слову закона, убрзо би био удаљен с таквог посла. Наравно, овде ја не желим да окривим Зорицу за било шта… па, побогу, и она мора од нечег да живи!</p>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-69396696210980627972010-11-10T08:08:00.001-08:002010-11-10T10:15:40.142-08:00Сам против отмичара<strong>Од Канта до Жарка</strong><strong> </strong><br />
<br />
<img alt="kant" height="252" src="http://tinyurl.com/28vsxxp" style="float: left; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" title="Imanuel Kant" width="200" /> <img alt="8-)" class="wp-smiley" src="http://vukotic.awardspace.com/wordpress/wp-includes/images/smilies/icon_cool.gif" /> <em>Не може се преко мора без компаса и мотора, та није ово средњи век…</em> ─ говорио је некада песник, мој пријатељ Ж. Перовић, професор математике у Приједору, који, нажалост, данас није међу живима. Тај човек се увек водио оним чувеним Кантовим начелом: “Звездано небо изнад мене и морални закон у мени” (<em>Der bestirnte Himmel über mir und das moralische Gesetz in mir</em>). Као и Кант, оптимистички је веровао у могућност побољшања морала и људског карактера уопште, истовремено се слажући с великим философом “да је наопака и зла природа још увек иманентна људском бићу”. Сам Кант је тврдио да човеков порив за чињењем зла није наслеђен, то се не стиче и не учи, пошто зло оригинално припада човеку; оно је примордијалног порекла, у човеку је “од почетка”.<br />
<br />
С друге стране, добро и морал оригинално не постоје у човеку, те је неопходно (Кант<sup>1</sup>) да се човек од малих ногу васпитава (поучава) у том смислу. Наравно ни Кант ни мој колега и пријатељ Перовић нису први који су слично размишљали на тему морала, општеприхватљивих норми и, уопште, на тему онога што бисмо, можда, условно могли да назовемо “добрим понашањем”. Са своје стране, Хегел се супроставио Кантовом “индивидуалном” моралу, сматрајући да се морал (<span style="font-size: small;"><em>Sittlichkeit</em></span>) мора промишљати како кроз институције (објективни дух) тако и у смислу његовог историјског развоја. Спознавање тог објективног духа (који постоји “сам по себи” и који је независан од људске воље) било је предмет “умовања” многих философа, од античког доба до данас: како спознати несазнајно! Све у свему, обрни окрени, “разумно бића” (Сократ) увек се на крају своди на “политичку/друштвену животињу” (Аристотел) и на “незаситу” жељу те “животиње” за “превредновањем свих вредности”, пратећи “вољу за моћ” (Ниче, <em>Wille zur macht</em>).<br><br><br />
У земљи Србији, рекло би се, не остаје простор ни за какве друге “философске” медитације сем оног Кантовог “звезданог неба” (које се све ређе и теже може видети кроз тешку тмушу и маглуштину) и моралног закона “у себи”, којег људи у Србији никако не смеју да се држе. Човек у Србији тешко да може да буде “разумно биће”, пошто он не мисли главом већ изгладнелом утробом. Он није ни “политичка” ни било каква друга животиња, пошто више није у стању да се организује ни на нивоу чопора. У Србији човек нема шта више да “превреднује”; све вредности су темељно уништене. Он више није у стању да онако, ничеовски, у очају повиче, “Ja, <em>ich weiß woher ich stamme<sup>1</sup></em>…”, јер грађанин у Србији више ништа не зна: од силних надања и хватање на “кедере” лажних обећања, ни сам не зна како, нашао се у подножју непрегледне пустињске дине, коју ветрови нон-стоп развејавају замећући све путеве и све трагове који би могли да одведу некуда и негде. Смештени смо у <em>никуда</em> и <em>нигде</em>, без икакве наде за оазу <em>негде</em>. А ко нам је крив што смо се нашли ту где јесмо као да нисмо? Наше вође? Ама не, тешко да су нам “лидери” криви. Оне наше старије генерације из 40-их и 50-их беспоговорно су, читавог живота, следили некакве “вождове”. Осим у ретким изузецима, бунили су се само онда када их неко напујда и када су знали да им неће фалити длака с главе. Нисмо знали да станемо у заштиту наших комшија, пријатеља и рођака, чак ни тада када су неки од њих били изложени ужасним страдањима. Сви смо расли уз Домановићевог Вођу, а ништа одонуд нисмо успели да схватимо. Мислили смо да је сатира исто што и шала. А када смо схватили да то двоје није исто, било је касно, време нас је згазило.<br><br><br />
А како да нам не буде лоше? На чело Министарства просвете увек су, неким чудом, долазили људи, којима ништа “озбиљније” није запало у расподели изборног плена. Шта ће политиколог на челу српске просвете? Човек је докторирао на теми: “Мањинско питање у односима балканских држава” и требало га је послати у Прешево, Нови Пазар, на Космет, да тамо ради оно за шта се школовао. На сајту владе стоји да је министар просвете написао две књиге и десет научних радова. Осим књиге Геополитика Србије, написане у облику скрипте, за потребе Мегатренд факултета, ништа даље се, изгледа, не може наћи на интернету. Како год било, теме којима се бавио Жарко, чини се, немају великог додира с просветом. Ваљда нам се због тога и десило да смо почетком ове школске године кренули да сејемо отказе просветним радницима. И то сасвим противзаконито. Министар ништа није радио током лета, а онда се “сетио” да је ипак требало нешто да уради, да би, ако ништа друго, показао да волонтерски рад није једнак нераду. Након што је консултовао просветне синдикате, који кобајаги заступају интересе просветних радника, отпочео је лов на “прекобројне” раднике у школству. Најпре је одаслао школским управама широм Србије некакво наводно упутство, које, до дана данашњег, нико није успео да види. Убрзо, након два три дана, уследиле су и две тајне “депеше” у којима се покушало ублажити оно зло које је министар нанео незаконитим одлукама. Начелници школских управа углавном су ревносно извршавали постављену “домаћу задаћу”, баш као и велики број директора школа. Међу овим другима нашао се и приличан број оних који су дочекали овакву прилику да се освете појединим радницима који им нису били по вољи. Једноставно, акција “реорганизације”, започета лакомисленошћу министра просвете, добила је облик тешке харанге и прогањања познатих из давно прошлих компартијских времена. Недостајао је само Голи Оток, Главњача и други слични центри за “преваспитавање” унутрашњих непријатеља. Вероватно да просветни радници никада раније на овим просторима нису осетили такву правну несигурност, као у првим данима ове школске године. Већина тужних просветара завукла се у мишје рупе, свакодневно се презнојавајући у очекивању какву ће им вест донети директор школе. У канцеларију директора улазили су на прстима, једва успевајући да некако нешто проговоре о ономе што их мучи, а излазили су погрбљених леђа са неодређеним, а често и бахатим одговорима њихових надређених. А на њиховом ојађеном, понекад и престрављеном месту требало је да буде просветни радник који ће с осмехом од уxа до уха да дочека ученике?<br><br><br />
Но да се још мало вратимо нашем мега политичком комесару, преподобном комуносоцијалисти, који би направио дил и са црним ђаволом само да се домогне места на коме ће имати велику личну корист и парче тако слатке политичке моћи и утицаја. У то што је данас, Обрадовић је стасао под Милошевићевим скутом, оним истим због кога некадашњи ДОС и данас кука и тврди да и даље пропадамо због наопаке владавине СПС-а и ЈУЛ-а током деведесетих прошлог миленијума. Данас, зачудо, као да нико не сме да тог истог министра просвете упита зашто арчи државне паре у своја туристичка путовања по свету. То он, ваљда, хоће ипак “мало” да наплати своје волонтирање у влади? Човек “ради” у влади “бесплатно”, а плаћен је на страном факултету! Али, ко да пита министра просвете зашто незаконито и тајно троши народне паре и зашто уништава српску просвету, када и већина других државних функционера чини то исто. И то од врха до дна власти. У просвети се намножило на хиљаде директора, заменика директора, правника и друге непотребне администрације, који у малим сеоским школама немају шта да раде, сем да гледају да за себе узму неку “цркавицу”. Такви непрестано поправљају шарке на вратима, косилице, пумпе за грејање, сваке године негде разводе струјне каблове, праве чесме и где треба и где не треба, купују апарате за пречишћавање воде па их негде забораве, граде шупе, узимају сваки час измишљене дневнице, путне трошкове, троше на хиљаде евра на “пословне ручкове”, купују и оно што не постоји, чекају гром и олују као озебли сунце…<br />
<br />
<hr style="width: 30%;" /><span style="font-size: x-small;"><sup>1</sup> <em>Die Kritik der Urteilskraft</em><br />
<sup>2</sup></span> <span style="font-size: x-small;"><em>Знам одаке потичем</em></span><br />
<span style="font-size: x-small;"><br />
(Да, ја знам порекло своје.<br />
Незасито као плам,<br />
горим, згарам себе сам.<br />
Што год дирнух, светлост поста,<br />
што оставих угљен оста,<br />
сигурно је да сам плам!)Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-41696155665491827642010-11-10T08:04:00.000-08:002010-11-10T08:04:00.415-08:00Терор над просветним радницима<div class="entry clearfloat"><p><img class="alignleft" style="margin-left: 5px; margin-right: 5px; float: left; border: -1.7976931348623157e+308px solid black;" src="http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRdnT1pC1QcoV8lK7enl00zu30lGsWxsbEQ0mT-Ly8ROB4tVS8&t=1&usg=__e4Za3aDKPg0ZVS7RlCh5jdgk4FY=" alt="http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRdnT1pC1QcoV8lK7enl00zu30lGsWxsbEQ0mT-Ly8ROB4tVS8&t=1&usg=__e4Za3aDKPg0ZVS7RlCh5jdgk4FY=" width="231" height="218" />Оно што се дешава у месецу септембру у школама широм Србије могло би се подвести под најгору врсту психолошког терора над просветним радницима. Заправо, да ли постоји ишта теже и опасније за човеково здравље од неизвесности? Данима и недељама долазите на посао, а не знате какав вам је статус. Не знате у којим ћете разредима радити, не знате колико ћете часова имати у недељи, не знате да ли ћете имати пун или непун фонд, да ле ће вам плата бити мање за 10 или за 50 процената. Ништа од тога не знате, а сваки дан долазите на посао и покушавате да сакријете вашу муку од ученика, који својим проницљивим ‘радарима’ примећују да нешто с вама није како ваља. Сваке вечери, исцрпљени до максимума и физички и психички, лежете с питањем шта ће вам донети сутрашњи дан, какво ће вам решење ваш директор сутра или неког следећег дана гурнути под нос, шта ћете онда када вас напросто шутну, да ли ћете скичати, сиктати, скакутати или ћете се скитати од немила до недрага. Није потребно посебно објашњавати колико је сличан однос према радницима нељудски и колико одступа од свих моралних норми на којима почива модерна цивилизација. Модерним језиком, сличан психолошки терор назива се ─ <em>мобинг</em> (енг. <em>mob</em> ‘руља, гомила, олош). Најчешће је то тзв. вертикални мобинг, где надређени прогањају и уништавају своје подређене.</p><p>Наравно, мобинг (злостављање слабијих) постоји од када је света. Ипак, рекло би се, ретко се дешавало да се ‘народна и демократска’ власт једне државе сасвим окрене против властитог народа (какав је случај у Србији) и да жели да свој народ затре, тј. да га темељно и неповратно искорени. Човек који је први увео термин ‘мобинг’ у употребу, Хајнц Лејман, учинио је то на основу студије о “психолошком терору”, коју је урадио у Шведској током 80-их година прошлог века. Њему је пошло за руком да идентификује 45 варијанти понашања типичних за мобинг: прикривање неопходних информација, социјална изолација, клевета, немилосрдна и неоснована критика, ширење гласина, поруга и слично. Условно речено, све то што је Лејмен побројао веома је уобичајено (малтене природно) у пословном свету који је израстао из криминалног миљеа. Ипак, такво разбојничко понашање никако се не може сматрати “нормалним” када је у питању државна управа и извршна власт једне земље. Да ли је то српска политичка елита (слично пословној) израсла из разноразних ‘гангова’ и ‘синдиката’, који се ни по чему не разликују од оних мафијашких кругова из којих је израсла класа модерних бизнис “лидера”?</p><p>Разбојнике који данас кроје судбину српској просвети и српској будућности нимало не занимају деца. Интереси ученика у пребројавању и елиминисању “прекобројних” наставника уопште немају значаја онима који су одлучили да “уштеде” неки динар у циљу очувања “економске стабилности земље”. На пример, у школи у Лукићеву, где је директору стигла “директива” начелника (гаулајтера) школске управе Зрењанина (коју овај као државни војник “савесно” извршава), да се наставницима музичког васпитања убудуће не плаћају часови хора, дошло се до апсурдне ситуације у којој се ученицима ускраћује право да имају школски хор. Наиме, реч је о невиђеној и несхватљивој дискриминацији деце, пошто је јасно да наставница музичког не може да држи бесплатно хорове у обема школама у којима ради (Лукићево и Стајићево). Дакле, поменута наставница ће изабрати једну од те две школе да у њима држи хор као “обавезну секцију”.</p><p><img src="http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/hor.jpg?t=1285653405" alt="Škola Lukićevo" width="500" height="231" /></p><p>Да би апсурд био већи, настава музичког васпитања, када су у питању хор и оркестар, не помиње се у Закону о основној школи нити у Закону о основама образовања. Али, у наставном програму за седми разред јасно пише да су часови хора обавезни (види слику горе) и да они улазе у фонд часова наставника музичке културе. Дакле, часови хора (по мишљењу министра, начелника и директора), иако су <em>обавезни</em> и мада улазе у <em>фонд часова</em> наставника музичког ─ не треба да буду плаћени. Зар је могуће да се наставни програм не мора поштовати или се оно што у том програму пише може тумачити како се коме прохте?</p><p><img src="http://oi51.tinypic.com/2w4iwic.jpg" alt="http://oi51.tinypic.com/2w4iwic.jpg" width="500" /></p><p>У најновијем програму за осми разред и даље стоји да је “школа обавезна да организује рад хорова”. Дакле, школа је обавезна да организује нешто што је необавезно, пошто је сада, Правилником о другом циклусу образовања, хор сврстан у факултативне изборне предмете. Тешко је објаснити како се таква нелогичност могла наћи у једном законском акту. Поставља се питања да ли је ико то пажљиво читао пре него што је такву бесмислицу усвојио. Примећујемо да се овог пута часови хора не третирају као “редовна настава”, већ улазе у “оквир” 40-часовне радне недеље”. Сваком ко није раставио с памећу јасно је да нешто што је обавезно не може да подлеже било каквој и било чијој “ревизији”.</p><p><img src="http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/pravilnik_2010_muzicko.jpg?t=1285652968" alt="Škola Lukićevo" width="500" /></p><p>Хор је по законодавцу и факултативни (необавезни) изборни предмет и додатни рад у оквиру предмета музичко васпитање и слободна активност (секција). Уз све то хор је и ОБАВЕЗАН предмет који траје 45 минута и који се уноси у распоред часова.</p><p>Коначно, уколико министарство жели да истера с посла наставнике музичког васпитања, да би тиме “спасило земљу” и да би се Србија “извукла из економске кризе”, тада се оно понаша сасвим неразумно. Сваки иоле бољи економиста, још од Рикарда и Адама Смита зна да решење за финансијске невоље никако не може бити масовно отпуштање радника с посла, већ ново упошљавање на оним местима која доносе профит. Очигледно је да су наше власти неспособне да се озбиљно ухвате у коштац са економским проблемима у које је земља запала и, уместо да траже механизме којим ће да напуне буџет, они гледају како да смање захватања из буџета. И то где? У просвети!?</p><p><a onclick="window.open('http://www.youtube.com/v/s0qE0fPs_us','','width=400,height=300');return false;" href="http://www.youtube.com/v/s0qE0fPs_us"><img style="float: left; margin-right: 6px;" src="http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/zarko_obama.jpg?t=1285657315" alt="http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/zarko_obama.jpg?t=1285657315" width="150" /></a>А пре само неколико месеци наш надобудни министар се хвалио како следи ону кинеску пословицу (погледај видео, кликни лево): “<em>Планираш ли за једну годину унапред, посеј жито; планираш ли за десет година, посади дрво; планираш ли за цео живот, образуј народ</em>“. Занемаримо ли чињеницу да Обрадовић погрешно приписује горњу мисао Конфучију, слушајући га могли смо доћи до (погрешног) закључка да њега уистину занима судбина српске просвете. Засад је стигао дотле да сеје отказе и дискриминише децу, којој укида право на хорско певање, али исто тако, рекло би се, и на било какву радост у животу.</p></div>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-35311221427239601382010-09-13T20:57:00.000-07:002013-06-27T07:27:47.260-07:00Писмо мега министру Жарку Обрадовићу<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<table align="center" cellpadding="10" class="style7"><tbody>
<tr><td><div style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Господине Обрадовићу,</div>
<div style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
<br /></div>
<div class="style5" style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
<span class="style4">Изгледа да није нимало случајно да се ваш помоћник у Министарству просвете презива ─ Јауковић. За последњих годину дана, некада у пратњи поменутог Јауковића, а понекад без њега, успели сте да обиђете, малтене, цео свет: Кина, В. Британија, Француска, Куба. Наравно, све сте то обилазили у жељи да унапредите српску просвету. На Куби сте научили да се шећер може правити и од шећерне </span><a href="http://www.youtube.com/v/pVhPzq9MZnM" onclick="window.open('http://www.youtube.com/v/pVhPzq9MZnM','','width=600,height=400');return false;"><span class="style4"> <img alt="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/obradovic-1.jpg?t=1284203093" class="style1" height="224" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/obradovic-1.jpg?t=1284203093" style="float: left; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" width="264" /></span></a><span class="style4">трске, а у Кини сте увидели да људи могу да комуницирају и уз помоћ слика. У Француској, пак, похађали сте курс о томе како се "фејсује" социјалистичка интернационала (СПС-ДС), док сте у Лондону сазнали да и кинески "даблдекери" имају две платформе.<br />
</span></div>
<div class="style8" style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Звучи готово фантастично, да сте се тако жестоко "распутовали" (заједно са својом не малом свитом) по свету, као да сте мега министар иностраних послова једне од великих сила или некакав мега интернационални менаџер ─ можда мега маркетиншки експерт, без кога се функционисање великих (мега!) светских бизнис-система никако не може замислити. Уз све то, како нам јављају провладини медији (а других у Србији скоро да и немамо), ви сте се великодушно одрекли ваше плате у Министарству просвете. Заиста, тешко је замислити министра у било којој влади у свету, који се одриче плате која му по закону припада. С друге стране, такође је тешко замислити министра, који волонтерски ради као шеф Министарства просвете, а стално је "ухлебљен" на другом "мегатренд" месту. Заправо, како замислити министра који волонтира у Влади Републике Србије? Да ли је таква пракса "добровољног и неплаћеног министарског рада" икада и игде забележена у некој другој држави на свету (у мирнодопским условима)? Тешко да јесте. </div>
<div class="style8" style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Али, мора се знати да на свету и нема тако напредне земље каква је Србија.<br />
<br /></div>
<div class="style5" style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
<span class="style4">Дакле, одрекли сте се министарске плате, у замену за друго радно место ─ место ванредног професора на приватном Мегатренд универзитету. На сајту</span><a href="http://www.megatrend.edu.rs/vest_strana.php?v=916" onclick="window.open('http://www.megatrend.edu.rs/vest_strana.php?v=916','','scrollbars=yes,width=600,height=400');return false;"> <span class="style4">Мегатренд</span></a><span class="style4"> универзитета стоји да сте одржали 115 часова предавања студентима Факултета за државну управу и администрацију и Геоекономског факултета Мегатренд универзитета, од почетка академске 2008/09. године. Уз то још се додаје "да су ваша предавања, у редовној анкети студената, оцењена највишим оценама и у научном и у педагошком смислу". Свакако, другачије и није могло бити. Побогу, па професор тим "срећним" мега студентима није било ко ─ већ мега министар просвете главом и брадом!<br />
<br />
</span></div>
<div class="style5" style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
<span class="style4"> И све би то било лепо ─ вансеријски мега способан човек, рекло би се. Стиже на све стране света, држи дивна предавања мега студентима и, уз све то, министар је српске просвете у слободном времену. Неко би се на овом месту можда упитао, када ви то (и како) господине министре стижете да испуните ваше министарске обавезе? Или, што није искључено, ваше министарске обавезе и не морају бити обавезне, пошто сте на том месту свакако добровољно, тј. необавезујуће, без икакве плате/принадлежности. А човека</span><i><span class="style4"> with no income</span></i><span class="style4"> (нема потребе да ово преводимо, пошто сте похађали </span><a href="http://www.alo.rs/vesti/30728/Englezi_preko_nasih_leda" onclick="window.open('http://www.alo.rs/vesti/30728/Englezi_preko_nasih_leda','','scrollbars=yes,width=600,height=400');return false;"><span class="style4">Мемфис</span></a><span class="style4"> и Долину краљева о трошку српских пореских обвезника) није морално терати да нешто озбиљно ради. Заправо, сада нам постаје јасно да све што ви радите на месту министра просвете није ништа друго до ваш "хуманитарни" рад </span><i><span class="style4">in your spare time</span></i><span class="style4"> ─ малтене као </span><i><span class="style4">"добри Самарићанин"</span></i><span class="style4">!!<br />
<br />
И замислите, док ви радите на два места, а плаћени сте само за једно, неки просветни радници (за које сте ви волонтерски задужени) бивају "двоструко" плаћени за исти наставни час. Недопустиво. Страшно! С друге стране, ма неких злобника који вам замерају на вашем</span><a href="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/akreditacija.jpg?t=1284119117" onclick="window.open('http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/akreditacija.jpg?t=1284119117','','width=517,height=316');return false;"> <span class="style4"> <img alt="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/th_akreditacija.jpg?t=1284114250" class="style1" height="98" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/th_akreditacija.jpg?t=1284114250" style="float: left; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" width="160" /></span></a><span class="style4">доброчинитељском раду. Кажу, да је ваш рад у министарству и на приватном факултету неспојив и да се ту ради о класичном облику "сукоба интереса". Уз то још додају како је ваш Мегатренд добио акредитацију тек када вам је </span><a href="http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/121829/Za+vlast+nema+krize+-+Podigli+mu+platu+na+265.000%21.html" onclick="window.open('http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/121829/Za+vlast+nema+krize+-+Podigli+mu+platu+na+265.000!.html','','scrollbars=yes,width=600,height=400');return false;"><span class="style4">повећао месечну апанажу</span></a><span class="style4"> за тричавих 65 000 динара (са 200 000 на 265 000). Има и оних који тврде да се истовремени рад у Министарству просвете и на приватном (страном) факултету може упоредити са министром финансија који би био стално запослен у некој од страних банака. Ипак, ти људи не разумеју да су финансије једно, а просвета нешто сасвим друго. Јесте да се не зна тачно ко је власник Мегатренд факултета (председник је Валтер </span><a href="http://www.blic.rs/Vesti/Politika/180086/Savet-Evrope-Srbija-mora-resiti-pitanje-Kosova-pre-EU" onclick="window.open('http://www.blic.rs/Vesti/Politika/180086/Savet-Evrope-Srbija-mora-resiti-pitanje-Kosova-pre-EU','','scrollbars=yes,width=600,height=400');return false;"><span class="style4"><img alt="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/svimer_zivulovic.jpg?t=1284129989" class="style1" height="147" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/svimer_zivulovic.jpg?t=1284129989" style="float: right;" width="219" /></span></a><span class="style4">Швимер, некада генерални секретар Савета Европе, који нас је недавно</span><a href="http://www.blic.rs/Vesti/Politika/180086/Savet-Evrope-Srbija-mora-resiti-pitanje-Kosova-pre-EU" onclick="window.open('http://www.blic.rs/Vesti/Politika/180086/Savet-Evrope-Srbija-mora-resiti-pitanje-Kosova-pre-EU','','scrollbars=yes,width=600,height=400');return false;"><span class="style4"> саветовао да се одрекнемо Космета</span></a><span class="style4"> ако желимо да уђемо у ЕУ); очигледно то је неко ко стоји иза </span><a href="http://megatrendiec-london.com/vest1.php" onclick="window.open('http://megatrendiec-london.com/vest1.php','','scrollbars=yes,width=600,height=400');return false;"> <span class="style4">MEGATREND International Expert Consortium Limited, London</span></a><span class="style4">, чији је домен на интернету тренутно угашен. Уосталом, кога баш занима како је "порођен" Мегатренд, може се о томе обавестити директно на </span><a href="http://www.megatrend.edu.rs/o_univerzitetu.php?un=onama&language=1&language=0" onclick="window.open('http://www.megatrend.edu.rs/o_univerzitetu.php?un=onama&language=1&language=0','','scrollbars=yes,width=600,height=400');return false;"> <span class="style4">сајту Мегатренд универзитета</span></a><span class="style4">. Образовање, поготово високо, веома је комплексно да би се могло, тек тако, једноставно, апсолвирати. Али, ко се потруди (уколико му је IQ довољно висок), </span><a href="http://www.youtube.com/v/RnP9mxKtWMY" onclick="window.open('http://www.youtube.com/v/RnP9mxKtWMY','','width=600,height=400');return false;"><span class="style4"> <img alt="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/ana.jpg?t=1284127108" class="style1" height="254" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/ana.jpg?t=1284127108" style="float: left; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" width="180" /></span></a><span class="style4">схватиће да је Мегатренд јако упориште "еуропске културе", јер је ректор тог универзитета, Мића Јовановић, истовремено и потпредседник </span><a href="http://www.atlanticcouncil.rs/?str=onama" onclick="window.open('http://www.atlanticcouncil.rs/?str=onama','','scrollbars=yes,width=600,height=400');return false;"> <span class="style4">Атлантског савета Србије</span></a><span class="style4">. <br />
</span></div>
<div style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
<br /></div>
<div class="style5" style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
<span class="style4">А председник Атлантског савета је Владан Живуловић, својевремено Директор фонда за реформу војске СЦГ, која је тако умешно "реформисана" да више, по речима њеног врховног команданта и председника Србије, "никада неће ратовати".<br />
<br />
Стога, господине министре, никакво чудо није да сте ви, као мега-српски ум, засели (добровољно и за "џабака") на чело српске евроатлантске просвете. Требало би да знате, да има и оних смућених глава у Србији, који свим силама покушавају да умање ваше мега интелектуалне и мега организационе квалитете. Такви, верујте, нису у стању да разумеју ново време, које тражи веома софистицирану технологију и софистициране просветне раднике, који ће бити у стању да прате мега савремене и мега ефикасне Мега-трендове. Ваше жртвовање за добро Србије и српске просвете, морам признати, полако добија епску димензију. Мегатрендовци, односно, евроатлантиђани, сигурно су највећа нада, не само српске просвете; они су велика нада боље српске будућности уопште. Уместо негдашњег српског војводе, данас имамо господина Вејводу (да ли је ово штампарска грешка?), који је главна перјаница <img alt="" class="alignright" height="160" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/th_vejvoda_soros.jpg?t=1284136141" style="float: right;" width="118" /></span><a href="http://s467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/?action=view&current=vejvoda_soros.jpg"><span class="style4"> </span> </a> <span class="style4">српских евроатлантиђана, српске политике, али и српске просвете. Човек се вешто (што ви добро знате господине Обрадовићу) инфилтрирао у редове наших противника; био је </span><a href="http://fr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Vejvoda" onclick="window.open('http://fr.wikipedia.org/wiki/Ivan_Vejvoda','','scrollbars=yes,width=600,height=400');return false;"> <span class="style4">председник Сорошеве фондације у периоду од 1998-2002</span></a><span class="style4">). </span><br />
<span class="style4"><br />
</span></div>
<div class="style5" style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
<span class="style4">Наравно, ово ја говорим онако, да остане међу нама, јер народ то не треба да зна, а поготово не просветни радници, које треба припремити за једно остракизам-инклузивно-екстензивно пропадање у мега светлу будућност мега евроатлантског мегатрендног мегалополиса.<br />
<br />
<img alt="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/nezbit.jpg?t=1284139233" class="alignleft" height="272" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/nezbit.jpg?t=1284139233" style="float: left; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" width="265" />Да би просветни радници у Србији били у стању да схвате зашто ви остајете верни Мегатренду и зашто волонтирате у влади Србије на месту министра просвете, неопходно је да се каже какве су све величине (мега интелектуалне громаде!) добиле титулу почасног доктора наука на вашем Мегатренд универзитету. Најпре, ту је Џон Незбит, човек који је експерт за кинеско економско и социјално "чудо", а који је, однекуд и један од оснивача (вероватно и власника) Мегатренд универзитета у Србији. Потом, ко ће коме ако неће свој своме: син Мића Јовановић, ректор Мегатренда, додељује титулу почасног доктора своме оцу ─ </span><a href="http://www.megatrend.edu.rs/vest_strana.php?v=155" onclick="window.open('http://www.megatrend.edu.rs/vest_strana.php?v=155','','scrollbars=yes,width=600,height=400');return false;"> <span class="style4">Божину Јовановићу</span></a><span class="style4">. Коначно, да не би било спора да је Мегатренд факултет место окупљања врхунских светских стручњака показаћемо то примером још једног почасног доктора наука, чије је име добро познато широм земаљског шара ─ мега проф. мр. др </span><a href="http://www.megatrend-info.com/forum/index.php?topic=14329.0" onclick="window.open('http://www.megatrend-info.com/forum/index.php?topic=14329.0','','scrollbars=yes,width=600,height=400');return false;"> <span class="style4">Милутин Мркоњић</span></a><span class="style4">!<br />
<br />
</span></div>
<div class="style5" style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
<span class="style4">И поред тога што имате плату од 2500 евра (готово сиротињску у односу на Евроатлантиду), повремено се појаве они међу просветним радницима, који су спремни да вас опањкавају. На школским одморима, такви просветни зли језици (углавном нерадници и набигузи који нису заслужили ни ту плату коју добијају ─ око 350 евра ако имају пуну норму) причају да сте купили</span><a href="http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/104181/Obradovi%C4%87+kupio+i+stan+i+novi+auto%21.html" onclick="window.open('http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/104181/Obradovi%C4%87+kupio+i+stan+i+novi+auto!.html','','scrollbars=yes,width=600,height=400');return false;"> <span class="style4">стан од готово пола милиона евра</span></a><span class="style4">. Не знам да ли сте заиста купили тих двестотинак квадратића стамбеног простора, али и ако јесте, не видим ту ништа лоше. Шта хоће овај свет? Одрекли сте се министарске плате, хеј! Да ли би то исто иједан од поменутих просветних лајаваца урадио, и тиме, попут вас, показао своје огромно срце и бескрајно добру душу? Сумњам да би. А све те паре, које нису мале (хеј, министарска плата, бре!) ви остављате држави, која ће то дати у социјалне сврхе. Ти погани просветни језици, који би хтели да вас оцрне, требало би да размисле одакле су добили оних 5000 динара (готово целих 50 евра) с</span><i><span class="style4">адака зеката</span></i><span class="style4"> (помоћи за сиротињу). <br />
</span></div>
<div style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
<br /></div>
<div class="style5" style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
<span class="style4"> Уосталом, за способног и вредног човека пола милиона евра и није некакав велики новац. Толико новца се, за време шефовања вашег СПС вожда и</span><i><span class="style4"> црвене ружице</span></i><span class="style4">, крајем прошлог миленијума, могло зарадити на брању малина, трешања или крушака дивљака, зар не!<br />
<br />
</span></div>
<div class="style5" style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
<span class="style4">Господине министре, ових дана, словеначка фирма Комтрејд отворила је скуп под називом "</span><a href="http://www.novinepress.co.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/132471/Od+softvera+140+miliona+$.html" onclick="window.open('http://www.novinepress.co.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/132471/Od+softvera+140+miliona+$.html','','scrollbars=yes,width=600,height=400');return false;"><span class="style4">Фабрика знања</span></a><span class="style4">". Однекуд ми се чини да су организатори те "фабрике" сасвим маргинализовали вашу мега величину и да су вас гурнули у запећак, заједно са мега привредником Мирославом Мишковићем. Јако ми је жао због тога, и кад бих могао, жестоко бих критиковао Словенце, који игноришу нашег мега министра просвете, да не кажем ─ министра знања. Како, бре, неко сме да прави фабрику знања, а да се ту ништа не пита српски МЕГА министар ЗНАЊА. Несхватљиво. Уместо да причате о знању, школству, просвети, едукацији, инклузији и конклузији и оклузији с преклузијом, остало вам је да са привредником Мишковићем разглабате о новом успону СПС-а и најновијим директивама пристиглим из Мишковићеве "јулске" Дирекције. </span><br />
<span class="style4"><br />
</span></div>
<div class="style8" style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Заправо, имам утисак као да неко покушава да вас дискредитује, то јесте, да умањи углед једне доказане мега звезде српске науке и образовања. Не дајте се.<br />
<br />
Знање је сила, знање је моћ.<br />
</div>
<div class="style8" style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
Коначно, драги наш министре, веома ми је драго што сте започели са оном реформом на коју смо чекали дуже од педесет година. Ваш рационализам је, заиста, оно што нам је недостајало, па да добијемо школство по мери човека/детета. Доста је било ослањања на танане и варљиве емоције, на бесмислене и бескорисне људске медитације . Потребан нам је ваш хладан интелект и ваш непогрешиво дедуктивни критеријум истине. Раније реформе и рационализације школског система нису успевале зато што су се претходни реформисти освртали на законе и правилнике. Не, ви сте први од оних великих организатора који су схватили да се поштовањем глупавих норми и правила никуда не може стићи. Интерес друштва и државе мора бити испред сваког закона, осим оног евроатлантидског. Има и оних који тврде да се закони морају поштовати, па чак и тада када су наопаки, попут оних који су допустили да наставници могу да буду двоструко плаћена за један исти час. Невиђена брука. Ипак, ви сте то, хвала богу, запазили вашим интроспективним оком. Решили сте да разрешите тај замршени чвор, попут Гордија, брзо и ефикасно, једним потезом вашег мачо пера. </div>
<div style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">
<br /></div>
<div class="style8">
<span class="style4" style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Господине Обрадовићу, верујте ми на реч, велики број наставница леже у кревет с вашом сликом на својим обнаженим и ознојаним грудима. Има и један број наставника, који ради то исто, следећи ваша и евроатлантидска упутства о родној равноправности. Каква ће тек вриска настати, када се заједно са вашим драгим колегама министрима, тако наочити и зубати појавите на челу поносне </span><a href="http://www.alo.rs/vesti/30760/Slavica_i_Ivica_u_gej_koloni" mce_href="http://www.alo.rs/vesti/30760/Slavica_i_Ivica_u_gej_koloni" onclick="window.open('http://www.alo.rs/vesti/30760/Slavica_i_Ivica_u_gej_koloni','','scrollbars=yes,width=600,height=400');return false;" style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;"><span class="style4">геј параде</span></a><span class="style4" style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">. Ипак, скренуо бих вам пажњу да има и оних гадова, који около причају, да ви излазите на поменути сајам поноса зато што су вам тако наредили министри, немачки Гвидо Вестервеле и британски Вилијам Хејг. Људи ваљда мисле да ви не одлучујете ни о чему у овој нашој лепој државици, јер су погрешно протумачили ваше речи, да ништа не можете казати о повећању плата у просвети, док не видите шта о томе мисли ММФ.</span><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif; font-size: x-small;"> <br />
</span><span style="font-family: "Trebuchet MS",sans-serif;">Такви сироти не знају, да ММФ долази у Србији да научи како се може преживети без посла и без плате.</span><span class="style4"> </span></div>
<div class="style12">
<i><a href="http://vukotic.site40.net/forum/blog/2010/09/07/pismo-ministru-prosvete/"><br />
Пошаљи коментар</a></i></div>
<br /></td> </tr>
</tbody></table>
</div>
Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-71001284466228253402010-07-25T08:11:00.001-07:002010-07-25T08:15:18.997-07:00Писмо Борису Тадићу<td style="height: 74px" class="style3"> <hr /><span lang="sr-cyrl" class="style9">Писмо Борису Тадићу</span> <hr /></td><td class="style3"> <p class="style4"><strong>Господине председниче!</strong></p> <span class="style6"><span class="style3"><img style="float: left" class="style2" alt="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/Politika/zeus.jpg?t=1280069013" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/Politika/zeus.jpg?t=1280069013" />Само дан раније, уочи мишљења МСП о шиптарској Декларацији о независности, изјавили сте да “не бисмо више живели у истом свету, уколико би одлука суда легализовала сецесионистички покушај”. Нисам сигуран да ли сте то рекли тек онако, реда ради, или заиста тако мислите. Ако је у питању ово друго, тада ви показујете такву наивност каква се ретко <img style="border-right-width: 0px; display: inline; border-top-width: 0px; border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px" class="style7" title="Шиптари славе независност" border="0" alt="Шиптари славе независност" align="right" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/Politika/Kosovo-celebrates-indepen-006.jpg?t=1280058265" width="200" height="122" />може срести код једног државника. Или сте, што би се пре могло рећи, добро премазани свим евро-атлантским “помадама”, које вас, ето, већ годинама успешно штите од било каквог негативног зрачења вашег бирачког тела. Наиме, да би се претпоставило каква би одлука МСП могла бити када су у питању спорови које води Србија (или се воде против Србије), није неопходно да будете велики стручњак за политичка питања. Највећи део информација о раду МСП и подацима о судијама који се тамо тренутно налазе, могу се данас веома лако наћи на интернету; потребно је само да у претрживач укуцате право “питање”. Да бих јасно илустровао ово о чему говорим, узећу слободу да вас упутим на </span></span><a title="Србија пред још једним изгубљеним спором" href="http://vukotic.atspace.com/msp.htm" target="_blank"><span class="style4">страницу</span></a><span class="style4"> коју је моја маленкост “окачила” на интернет пре готово две године (јесен 2008).  Дакле, ако је један лаик, којем политика није занимање и који се тиме бави само узгредно, био у стању да претпостави лош исход нашег обраћања Међународном суду (не)-правде, тада помало чуди да сте ви (заједно са дивизијом саветника који вас прате) потражили “сламку спаса” тамо где се она никако није могла наћи — усред “леденог” евроатлантског океана. Као што горе рекох, тешко је поверовати да сте толико наивни или глупи, да не бисте били у стању да схватите у каквом свету живите.  </span> <p class="style3"><span class="style6"> <br /><img style="border-right-width: 0px; margin: 0px 5px 0px 0px; display: inline; border-top-width: 0px; border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px" title="Истанбул: Силајџић, Гул, Тадић (април 2010) " border="0" alt="Истанбул: Силајџић, Гул, Тадић (април 2010) " align="left" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgxwUW1Ah4Sei1IxCtIrJyt5EufYs5lDFZHgGgpK5oHShHotG-BFEd6-IVs_p5W2Nti84fv4_M58TDZ-pOFLNCeEnJrQjuwzdSjgcma1DFbkjgs0TGigo5a0BuVvCSkcvQv4ohCUA/?imgmax=800" width="204" height="144" /></span><font size="2">Заправо, повод за </font><span class="style6">овакво писмо вама била једна изјава Абдулаха Гула (ово писмо сам давно започео), на оном “тројном” састанку у Истанбулу, у априлу 2010. године, где сте били присутни уз председника Турске и председавајућег Председништва Федерације БиХ. Наиме, између осталог, Гул је (како преносе српски медији) </span><a href="http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/652211/Trilateralni+sastanak+u+Istanbulu" target="_blank"><span class="style6">као добар корак, оценио именовање амбасадора БиХ у Србији, као и усвајање декларације којом је парламент Србије осудио геноцид у Сребреници</span></a><span class="style6">. Као што видите, Гул је ту јасно изговорио ону реч, коју сте ви, предлажући ту несрећну декларацију, наводно, покушали да избегнете, користећи реч “злочин” уместо “геноцид”. Медији не кажу да ли сте ви на такву Гулову “опаску” реаговали. Претпостављам да нисте, јер се, уистину, таквој “констатацији” тешко ишта може приговорити. У преамбули “сребреничког покајања”, позвали сте се на </span><a href="http://www.icj-cij.org/court/index.php?pr=1898&pt=3&p1=1&p2=3&p3=1" target="_blank"><span class="style6">пресуду Међународног суда правде</span></a><span class="style6">, где је јасно речено да је у Сребреници почињен геноцид. Таквим несмотреним (намерним или ненамерним) потезом запушили сте<img style="border-right-width: 0px; margin: 5px 0px 0px 5px; display: inline; border-top-width: 0px; border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px" title="Мирсад Токача" border="0" alt="Мирсад Токача" align="right" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjE5O0CF-kEnPNlMUb8K_Vjw5eeJk6RXs2o7iJFF4jtIN29mNHvGOZW17RXDUkscV3yyY8bq2qDNY6L3KQ-Ny38gXx1lUQpejbdNeOwIrhsLSbxk7jrureFPd9vz9ENpN3YTjFC5A/?imgmax=800" width="147" height="111" /> уста себи, али и држави Србији и свима онима који би хтели да права (документована) истина о Сребреници једном буде презентована домаћој и страној јавности. Можда сте схватили какву сте ужасну грешку направили, већ следећег дана након усвајања “извињења” за “геноцид” у српском параменту, када је Мирсад Токача, директор Истраживачко-документационог центра – Сарајево (по писању муслиманске агенција </span><a title="Евидентирали смо 70 особа које су сахрањене у Меморијалном центру Поточари, а које нису страдале у Сребереници" href="http://islambosna.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=12755:apronali-smo-500-ivih-srebreniana-koji-su-se-vodili-kao-nestalia&catid=106:vijesti-bih&Itemid=446" target="_blank"><span class="style6">ФЕНА</span></a><span class="style6">), изјавио да је дошао до податка о 500 живих становника Сребренице који су, како каже, по разним листама били евидентирани као нестали у Сребреници, те о 70 особа који су сахрањени у Меморијалном центру Поточари, а који нису страдали у Сребереници. По ранијем признању Мерседа Смајловића, директора Меморијалног центра у Поточарима, тамо је “укопано око 50 људи који нису из Сребренице. Уз то, Амор Машовић, председник Комисије за нестала лица ФБиХ, јасно каже </span><a href="http://www.sarajevo-x.com/bih/clanak/100318078" target="_blank"><span class="style6">следеће</span></a><span class="style6">: “У Меморијалном комплексу Поточари налазе се и жртве које су у блиском сродству са неким од већ сахрањених и идентифицираних жртава страдалих у геноциду 1995. године. То је вршено на основу одлуке највишег тијела Фондације, а у жељи да се изађе у сусрет породицама. Фондација је излазила у сусрет породицама које су тражиле дозволу све док се није суочила с проблемом да би се наставком такве праксе довели у позицију да не буде довољно мјеста на оних седам парцела које су предвиђене за укоп 8.000 жртава геноцида у Сребреници. Тада је Фондација донијела одлуку да се жртве које нису погинуле у Сребреници 1995. године не могу сахрањивати у Меморијалном комплексу.” Зар овакве изјаве, дате с муслиманске стране, нису довољне да се нормалан човек замисли и изрази сумњу да нешто са сребреничким “локалним геноцидом” није у реду. <br /> <br /></span><a title="Интервју за Ал Џазиру" onclick="window.open('http://www.youtube.com/v/Tj80Uto8ZRM','','width=800,height=600');return false;" href="http://www.youtube.com/v/Tj80Uto8ZRM"><span class="style6"><img style="float: left; margin-left: 6px; margin-right: 6px" class="style14" alt="" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/Politika/al_Jazeera-1.jpg?t=1280065555" width="200" height="227" /></span></a><span class="style6">За арапску телевизију Ал Џазира изјавили сте да не можете предвидети да ли ће српски парламент усвојити и другу резолуцију (да се 11. јул прогласи даном сећања на “геноцид” у Сребреници), али, иза вашег таквог дипломатског одговора, да се закључити да ћете се трудити да Србија и ту своју “обавезу” према “цивилизованом” свету коначно испуни, као што ћете се трудити да ухапсите генерала Младића, за којег чак знате да се “налази у Србији”. Ових дана, у посету Србији (или пре Санџаку) дошао је други представник Турске, премијер Ердоган, који је у Новом Пазару (Yeni Pazara) отворио Турски културни центар. Нормалном човеку тешко је појмљиво да у једној сувереној држави, на улазу у једну институцију, види ратну заставу неке друге земље. Наиме, како се на основу снимака, који су направљени за време Ердоганове <img style="border-right-width: 0pt; display: inline; border-top-width: 0pt; border-bottom-width: 0pt; margin-left: 6px; border-left-width: 0pt; margin-right: 6px" class="alignleft" title="Муслиманске ратне заставе у Поточарима" border="0" alt="Муслиманске ратне заставе у Поточарима" align="right" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhtSSrnzWIuVoO2EVdtU0dWQXm3eaUpizwUAda-5q5JS8RlSWK94wEkZLix3LzjLEbp4XMVGXMsfOQqGOl-Z1muI7Gry05JZX0DwVpCPNj1aVt2nktB2PIEDhlPX1BGjrNJrqTx6w/?imgmax=800" width="244" height="138" />посете, може видети, поред заставе Србије извешена је и ратна застава муслиманске БиХ. Исте такве заставе могли сте да видите у Поточарима, тамо где су вас дочекали погрдним узвицима и где су муслиманске “мајке Сребренице” од вас тражиле да се понашате као “добар комшија”. Заиста, било је крајнје понижавјуће за све грађане који Србију сматрају својом отаџбином, видети вас онако јадног и погруженог (само што нисте заплакали; не зна се да ли од жалости за <img style="border-right-width: 0pt; margin: 0px 5px 0px 0px; display: inline; border-top-width: 0pt; border-bottom-width: 0pt; border-left-width: 0pt" class="alignright" title="Муслиманска ратна застава на улазу у Турски културни центар у Новом Пазару" border="0" alt="Муслиманска ратна застава на улазу у Турски културни центар у Новом Пазару" align="left" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjnmdtHJrBbF0lKNW0RZRUuXX2yczzIi9cjPjLq_UcPgruje9PJqNxB1W8GnKiGZqBS0tKwrpn3G3XDg6FZtuYbRc-2YVcqUG12y19i3zpVx1KlnK6lU_7XnOQY4OBFe0jGtrNMSg/?imgmax=800" width="244" height="188" />муслиманским жртвама или за самим собом), како “достојанствено” трпите увреде и пљувања. Наравно, ви лично можете бити мазохиста, односно болестан човек, који ужива да га други понижавају и ударају ногом у задњицу, али, у улози председника Србије, такво ваше “уживање” је невиђена брука за Србију и њене грађане, као и за све Србе, ма где они живели. </span></p> <p class="style3"><span class="style6"> <br />Има доста тога <span lang="sr-cyrl">необичног</span> вашем понашању, господине председниче. Зар то није ствар <span lang="sr-cyrl">"ишчашених"</span></span><a title="Буди добар комшија" onclick="window.open('http://www.youtube.com/v/F0Cqjo217eA ','','width=800,height=600');return false;" href="http://www.youtube.com/v/F0Cqjo217eA"><span class="style6"><img style="float: right; margin-left: 6px; margin-right: 6px" class="style14" alt="" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/Politika/komsije-1.jpg?t=1280065865" width="200" height="174" /></span></a><span class="style6"> владара/идеолога, да се, у “сумњивим” ситуацијама, када немају праве одговоре на економске и политичке изазове, свесрдно и “ауторитативно” позивају на “доказане аксиоме” и друге, одавно “утврђене” комун<span lang="sr-cyrl">о</span>-атеистичк<span lang="sr-cyrl">о-глобалистичке</span> догме. Како другачије протумачити вашу иницијативу да српски парламент усвоји поменуту декларацију о Сребреници, осим као “неодложни евро-коминтерновски задатак”. Ваши поступци јасно говоре да сте у потпуној власти “еуропске” фаланге, јер да нисте, ви бисте се барем потрудили да штетне одлуке по српске државе и српски народ не доносите на значајне датуме из српске историје. Наиме, тачно на 11-годишњицу злочиначког/варварског напада НАТО земаља на Србију, декларација о Сребреници (коју вам је написао ваш словеначки пријатељ и осведочени непријатељ Срба, Јелко Кацин), по вашој вољи, улази у скупштинску процедуру.  <br /> <br /></span><a title="Кацин: За Србију без Косова" onclick="window.open('http://www.youtube.com/v/52VVAw_HZas','','width=800,height=600');return false;" href="http://www.youtube.com/v/52VVAw_HZas"><span class="style6"><img style="float: left; margin-left: 6px; margin-right: 6px" class="style14" alt="" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/Politika/kacin-1.jpg?t=1280065773" width="213" height="282" /></span></a><span class="style6">Истог дана (24. март), ви одлазите у ненајављену посету Хрватској и тамошњем новоустоличеном “поглавнику” савремене НДХ, Иви Јосиповићу, човеку који је и кључни аутор тужбе против Србије пред Међународним судом правде. Зашто сте учинили то што сте учинили, вама је најбоље знано. Можда због тога што вам је такво наређење стигло из Европске уније, преко горе поменутог Јелка Кацина, “изасланика ЕУ за Србију </span><strong><span class="style6">без Косова</span></strong><span class="style6">”? Или можда зато што “нисте поносни што сте председник Србије” (то сте имплицитно изјавили пре нешто мање од три године у емисији “</span><a href="http://video.google.com/videoplay?docid=4761374546703583975#" target="_blank"><span class="style6">Недељом у два</span></a><span class="style6">”, на ХРТ). Коначно, у тој истој емисији покушали сте да “фасцинирате” хрватске гледаоце тврдњом да ваша деца “нису само Срби”. </span></p> <p><span class="style3"><span class="style6">У поменутој “безкраватној” посети Кроацији седели сте и пријатељски ћаскали с вашим колегом Јосиповићем (којем су деца “само Хрвати”) на палуби брода, док се иза ваших леђа виорила хрватска застава. Испало је да на крмном делу брода седе два функционера Хрватске. Уосталом, </span><a title="Под једном заставом" href="http://www.facebook.com/photo.php?pid=11612865&id=49870370056&fbid=10150173600175057" target="_blank"><span class="style6">погледајте и сами</span></a><span class="style6"> оно што сте поносно “окачили” на вашем Facebook-у.  <img style="border-right-width: 0px; margin: 0px 5px 0px 0px; display: inline; float: right; border-top-width: 0px; border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px" title="image" border="0" alt="image" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiAYIzYJo6x67KKA9ebdFz6Ld6XCz3hSUeEZxNoza6Z8yo1Df889erRFJpDAvyij-jRr6VnAPT216TJi5aROsTL7ElQg8mETTyeweeRVyw7ws6w8CfVMtkmzRwYGRKNSLSGdgqY4A/?imgmax=800" width="244" height="159" />Заправо, добија се утисак да ви намерно вучете потезе који причињавају велику штету држави Србији и српском народу у целини. Тешко ми је да поверујем да председник било које државе у свету може да направи такав “лапсус” и констатује, на пример, да је он, </span><a href="http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/233601/Srbiji+ne+pripada+uloga+zlo%C4%8Dinca" target="_blank"><span class="style6">“на жалост, једини председник који се извинио за злочине своје земље”</span></a><em><span class="style6"> </span></em></span>(<span class="style3"><em><span class="style6">Leider bin ich der einzige Präsident, der sich für die Verbrechen seines Landes entschuldigt hat</span></em><span class="style6">; </span><a onclick="window.open('http://www.youtube.com/v/mK2MdMfhgqQ','','width=800,height=600');return false;" href="http://www.youtube.com/v/mK2MdMfhgqQ"><span class="style6"><img style="margin: 0px 5px 0px 0px; float: left" class="style12" alt="" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/Politika/nisu_samo_Srbi-1.jpg?t=1280066004" width="224" height="262" /></span></a><a href="http://www.welt.de/" target="_blank"><span class="style6">Die Welt</span></a><span class="style6">, 17. 10. 2010; </span><a href="http://www.welt.de/die-welt/politik/article4876711/Warum-sollte-Serbien-Mladic-schuetzen.html" target="_blank"><span class="style6">Warum sollte Serbien Mladic schützen?</span></a><span class="style6">). Све оно што се годинама говори за “домаћу употребу”, то јесте, “да не може бити говоро о колективној кривици једног народа и државе”, ви сте у самој једној секунди анулирали. Наиме, уколико сте се извинили за “злочине” које је починила “ваша земља” (под претпоставком да сте ту мислили на земљу у којој се налазите на функцији председника државе), тада је Србија, уистину, “злочиначка држава”; а по логици ствари, народ који живи у таквој земљи “недвојбено” је “злочиначки”. Зар није противно интересима земље Србија то што ви молите хрватског председника да предузме одређене кораке како би дошло до “историјског помирења Хрватске и Србије”? Зашто понижавате Републику Србију? Да ли због чињенице да ви у вашој породице “баштините и хрватску културу”? Ако је тако, да ли под таквом “хрватском културом” подразумевате и таква “дела” слична Туђмановој “политичко-филозофској литератури”? Туђман тврди да су најстрашнијим концентрационим логором у људској историји управљали Јевреји (Туђман, Фрањо, </span></span><em><span class="style3"><span class="style6">Беспућа повијесне збиљности, Накладни завод Матице хрватске, Загреб, 1990.,стр.319.). <br /> <br /></span> </span></em><span class="style4">Ове године посетили сте Доњу Градину и на том грозоморном стратишту нагласили, да српски народ, упркос страшним жртвама које је имао у прошлом веку, “ипак мора пронаћи снаге за помирење”. У најмању руку, таква ваша изјава била је непристојна. Испало је да су стотине хиљада невино уморених Срба од стране хрватских усташа (на крајње бестијалан начин: </span><em><span class="style4"><a onclick="window.open('http://www.youtube.com/v/mLMb315in5c','','width=800,height=600');return false;" href="http://www.youtube.com/v/mLMb315in5c"><img style="float: left; margin-left: 6px; margin-right: 6px" class="style14" alt="" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/Politika/Gradina-1.jpg?t=1280066117" width="200" height="259" /></a></span></em><span class="style4">клање “србосијеком”, убијање маљевима, спаљивањем, бацањем у Саву, чак вађењем и убијањем још нерођене српске деце из мајчине утробе и слично), заправо, били они који су се с неким “свађали”, па би, ето, било добро да се таква “свађа” (која је, узгред речено, однела око милион српских живота) коначно “прекине” и заборави. Не, господине председниче, немају Срби с ким да се мире, јер се ни са ким нису свађали. Оно што је требало да урадите у тој несрећној посети, коју сте започели у “част” НАТО дивљаштва над Србијом, јесте, да барем подсетите Хрвате да су они ти који су починили геноцид према Србима, наставивши онај из Другог светског рата, и протеравши, у августу 1995. године, стотине хиљада Срба са њихових вековних огњишта. Уосталом, за разлику од вас, који се Срба нисте ни сетили приликом вашег “бега” у Истру, ваш тамошњи саговорник, Иво Јосиповић (онај исти који је писао тужбу против Срба за “геноцид над Хрватима”, за МСП), дошао вам је у узвратну посету, али, по његовом понашању, није посетио Републику Србију, већ Бачки Моноштор и тамошњу Заједницу војвођанских Хрвата (заправо Буњеваца, Срба католика, које је Србија заборавила). Заправо, Јосиповић долази у мисију “похрваћивања Срба”, а ви га у томе пратите глумећи да не схватате о чему се ту ради.</span><span class="style3"> </span></p> <hr /> <p class="style3"><a href="http://www.glassrbije.org/C/index.php?option=com_content&task=view&id=47042&Itemid=26" target="_blank"><font size="2">“Када влада не би продавала државне компаније, Србија би онда била комунистичка, а не модерна земља са тржишном економијом”.</font></a><font size="2"> Неко ће се упитати, зашто се обраћам вама, а не председнику владе, који је горе поменуту несувислост изговорио?  <img class="style2" title="image" border="0" alt="Проницљиви Цветко" align="left" src="http://i467.photobucket.com/albums/rr39/vukotic/Politika/th_cvetko.png?t=1280060109" width="160" height="122" /> То је зато, господине председниче, што је сваком у Србији јасно, да се Мирко Цветковић и Влада Републике Србије уоште не мешају у “свој посао” и да сте ви, лично, “алфа и омега” српског политичког, економског, културног, па чак и спортског живота. Нема никаквог спора, да ниједна значајнија одлука у Србији не може бити донета без вашег знања и одобрења. Отуда, јасно је да сте ви онај “фактор”, који је одлучио да Србија више не буде “комунистичка” земља, мада није јасно како је могуће да се “комунизам” толико дуго задржао, чак десет година након што је “демократска опција” освојила власт у Србији. Истина, не тако давно, пре нешто више од годину дана (ваљда док су “комунистичке” идеје владале вашим умом?), ваша размишљања била су дијаметрално другачија. На пример, на конференцији за штампу поводом  деветнаестогодишњице оснивања Демократске странке, рекли сте: “</font><a href="http://www.telekomakcije.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=4&Itemid=5" target="_blank"><font size="2">Нисам велики присталица продаје ни ЕПС-а, ни Телекома, јер су те компаније важне за вођена економске и регионалне политике Србије</font></a><font size="2">”. Биће занимљиво да чујемо шта ћете о “приватизацији и комунизму” рећи сутра. Добија се утисак, да сте намерно изабрали Цветковића (чија интелигенција већ на први поглед делује упитно), да изговори горњу неистину, како бисте “сондирали” јавно мњење. У великом броју “некомунистичких” земаља, држава управља телекомуникацијама, енергетским постројењима и другим великим привредним системима (железница, инфраструктура и сл.), а то је, како видимо, у потпуној супротности с Цветковићевим “мишљењем”, које он малоумно испољава, тврдећи “</font><em><font size="2">да држава не треба да управља привредом</font></em><font size="2">”. За разлику од Цветковића, претпостављам, ви сте интелигентан човек и добро знате да је у свету на делу тзв. </font><em><font size="2">мешана економија</font></em><font size="2">, дакле, делом је она </font><em><font size="2">планска,</font></em><font size="2"> а делом је то “</font><em><font size="2">слободно тржиште</font></em><font size="2">”. Наравно, онај део економије, који је од стратешког интереса за одређену земљу, налази се под већинском државном контролом, а негде је и потпуно у државном власништву. У Ајови, на пример (једна од држава САД), телекомуникације су у стопостотном државном власништву. Да ли то, судећи по Цветковићевој “памети”, значи да је Ајова комунистичка држава? Премијер Цветковић, надаље, сам себи “скаче у стомак”, говорећи најпре “</font><em><font size="2">да је економска наука као аксиом ставила да је приватна својина ефикаснија од државне</font></em><font size="2">”, додајући потом “</font><em><font size="2">да ће држава кроз значајно учешће од 20 одсто да задржи своје интересе у Телекому</font></em><font size="2">". Прво, шта ће нам ту “државни интереси”, ако је “приватна својина ефикаснија од државне”, а друго, како је могуће да неко сачува “државне интересе” са само 20 процената учешћа у власништву? Можда применом државне (при)силе?</font></p> Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-618983177568005802010-06-13T04:31:00.001-07:002010-06-13T04:52:55.386-07:00СПЦ – РАШОМОНИЈАДАОбичан човек, читајући силне бројне хвалоспеве владики Артемију, заиста добија утисак да је реч о великом страдалнику, којег прогањају патријарх и Свети Синод СПЦ и држава Србија. Све ми је ово однекуд прилично сумњиво, поготово када се сетим како се владика Артемије понашао током НАТО агресије, у друштву Саве Јањића, у оно доба лојалног Артемијевог јеромонаха.<br />
Деловање Саве Јањића, данас, сасвим је огољено и јасно је да је тај човек непријатељски настројен према СПЦ и српском народу уопште:<br />
<br />
<object data="http://www.eparhija-prizren.info/novo/wp-content/plugins/mediacaster/mediaplayer-licensed/player-licensed.swf" height="59" id="mf796e236fff681d2b12562beeeecb22d" name="mf796e236fff681d2b12562beeeecb22d" style="visibility: visible;" type="application/x-shockwave-flash" width="360"><param value="false" name="allowfullscreen"><param value="always" name="allowscriptaccess"><param value="transparent" name="wmode"><param value="file=http://www.eparhija-prizren.info/audio/SaljaiSava.mp3&skin=http://www.eparhija-prizren.info/novo/wp-content/plugins/mediacaster/skins/bekle.swf&repeat=list&plugins=quickkeys-1,gapro-1&autostart=true&gapro.accountid=UA-7674705-5" name="flashvars"></object><br />
<i>На истом послу: Сава Јањић и Блерим Шаља</i><br />
<br />
Касније су се Артемије и Сава Јањић наводно “разишли”. Због чега? Да ли се тај “разлаз” уистину десио? Тешко је ту бити сигуран. Можда се Артемије искрено покајао за оно што је својевремено (када је Србима било најтеже) радио, а можда и није. На пример, погледајмо шта је о екуменизму писао Сава Јањић 1995. године:<br />
Нажалост, у наша смутна времена појавили су се и у оквиру Православне Цркве појединци, који на своју Цркву гледају другачије него што су то чинили Свети Оци, мученици и исповедници. Ови модерни одступници од Православља и протагонисти нове јереси екуменизма3 активно раде на стварању једног “Новог Хришћанства” преко којег непријатељ људскога рода жели да оснује своју лажну Цркву (Анти- Цркву) и уз њену помоћ припреми долазак лажног Христа. Њихов циљ је да Цркву доведу у корак са данашњим временом и стиде се пред “слободоумним” и “напредним” западним светом да јавно признају истину о својој Цркви и вери православној. Они заједно под руку са разним јеретицима у “лажном смирењу” хуле на Цркву признајући да су врата адска већ надвладала Христову Цркву4 , да је она подељена и да “сви треба да се покајемо и измиримо”. Тек тада ћемо, по речима ових нових апостата, поново “пронаћи” једну, недељиву и истинску Цркву Христову. Још до јучер су се ти исти правдали да учествују у дијалогу са јеретицима како би пред њима сведочили истину Православља, а сада то исто Православље продају у бесцење, бацајући бисере свињама (каже јеромонах Сава Јањић, сабрат манастира Дечана, у својој књизи “Екуменизам и време апостасије“, Призрен, 1995).<br />
Изгледа да се ту ради о типичној српској сујети. Протосинђел Сава Јањић прима америчког потпреседника Бајдена, који јасно поручује да ће Срби остати у “баруштини историје” уколико не признају да су починили “највећи злочин након Другог светског рата” и не буду у стању да препознају “ђавола у себи”.<br />
<br />
Послушајте говор Бајдена на Косову. Невероватно је са колико мржње се тај човек обраћа целом једном народу, којег, очигледно, сматра сасвим безвредним и недостојним да се назову људима:<br />
<span style="display: block; text-align: center;"><object height="350" width="425"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/WHGJfuML_A0&rel=1&fs=1&showsearch=0&showinfo=1&iv_load_policy=1"><param name="allowfullscreen" value="true"><param name="wmode" value="opaque"><embed src="http://www.youtube.com/v/WHGJfuML_A0&rel=1&fs=1&showsearch=0&showinfo=1&iv_load_policy=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" wmode="opaque" width="425" height="350"> </object></span><br />
С друге стране, владика Артемије, свом снагом подржава одбеглог архимандрита Симеона Виловског, који се није поуздао у Бога и Истину да остане у земљи, него је “запуцао” у Грчку, покушавајући да се некако “прода” Епархији пирејској. Логика је ту јасна: зашто би било ко (а поготово верник и свештено лице) бежао од правде, уколико му је савест чиста? Уосталом, није ли највећа хришћанска врлина да се човек одупре лажима и сваком злу по сваку цену? “Страдање је крста добродјетељ”, каже Владика Његош. Али не… модерни православно-хришћански црквени достојник радије бежи у суседну земљу. Како му то успева? Од чега тамо живи? Да ли од оних пара, које је, како стоји у оптужници, наводно проневерио у Епархији рашко-призренској? Који разлог има владика Артемије да стане иза таквог човека и његовог чина, који се никако не може назвати хришћанским, нити је у духу православља?<br />
Неко би могао да помисли да је владика Артемије, да ли из пуке саможивости, уистину умислио да је он важнији од СПЦ, Косова и Метохије и васцелог Српства? Његова суза је златна, шта ли? Чему сузе, ако искрено верује у Бога, Истину и Правду? Можда је жељан “награде” на овом свету? Толико је задужио српску паству и Српску Православну Цркву, а ови, незахвалници једни, неће да му то признају? Зар сва ова “парада” око Артемија не делује отужно, попут стотина других (световних и црквених) “афера” без “епилога”? Данас је Артемије против екуменизма, онако како је то био и његов негдашњи секретар средином деведесетих прошлог века.<br />
Извесни Миладин Р. Шошкић лепо пева:<br />
<br />
<i>Ко Чарнојевић некад Арсеније,</i><br />
<i>Тако пође и наш Артемије.</i><br />
<i>Ка северу од српских земаља,</i><br />
<i>Понавља се историја стара.</i><br />
<br />
Можда су горњи стихови “пророчански”: можда владика Артемије уистину жели да буде упамћен у српском роду као патријарх Арсеније. Артемијеви одани монаси из мнастира Црна Река већ су се спаковали и кренули код некаквог “грешног Милоја”. Овакав развој догађаја, уз сву своју трагичност, лагано се претвара у комедију. Никако се не треба чудити ако<br />
Сава Јањић заступа интересе Католичке цркве. Крв, кажу, није вода. Мајка му је Хрватица, тако да њгово духовно “ломљење” није ништа необично нити неочекивано. Чудно је, ипак, да СПЦ, чини се, и не покушава да доведе у ред стање у Грачаници и да се уопште не реагује на Јањићеве “политичке” изјаве, које су често уперене против српског народа. С друге стране, тешко је разумети зашто појединци покушавају да од Артемија начине некаквог хероја, који се, ето, бори за “српску ствар”. Чињеница је да је свештенство СПЦ великим делом расрбљено; тј. наше црквене “службенике” од малена уче да Православље држе на првом месту. Тако се, ваљда и десило, да они који много не држе до своје етничке припадности, на крају, веома мало (неки нимало) држе и до Православља.<br />
<br />
<hr /><b>Коментари:</b><br />
<br />
Господине Вукотићу,<br />
<br />
Морам да признам да сам мало разочарана вашом “брзометном логиком”, на коју нисам навикла, често базираној на изворима жуте стампе. Као блиског сарадника Николе Јанића, не бих то од вас очекивала. На основу чега закључујете да је о. Виловски “запуцао” и “бежи”у Грчку да се “прода” Епархији пирејској? Чињеница је да је О.Виловски у Грчкој за задње две године где докторира. Да ли ми уопште знамо да је крив и ако “знамо” на основу чега знамо? Свако је невин док му се не доказе кривица. Ваљда је то постулат сваког права! Да ли смо од суда и стручњака чули да је проглашен кривим? На основу чега му ми унапред пресуђујемо? То што владика Артемије “свом снагом подржава” о. Виловског мислите ли да он то чини тек тако да нешто каже? Мислим да лекар много више познаје пацијента него други људи. Духовни отац као лекар душе познаје га највише.Њему се поверавају тајне које другим смртницима нису доступне. Мислите ли да треба да имамо поверења у његов суд више него оних који га не познају?<br />
<br />
Ја никако не желим да кажем да човек може бити непогрешив. Непогрешив је само Бог. И свети људи су грешили по неком Божијем допуштењу.Али, по закону вероватноће, његов суд треба ли да је тачнији? Чини ли вам се необичним да је владика Артемија медијска мета за задњих 10 година? Та хистерија иде толико далеко да се просто утркују ко ће више да га облати па се не устручавају да масним словима пишу “ВАРАО, КРАО, РУСИО ЦРКВУ”. Да ли је то баш тако? Учини ли он неко добро за ту цркву? Колико је владика побегло чим је “запуцало”? Знамо их који су. Он остаде са својим народом на Косову. Да ли то треба да се вреднује? Није ли он духовни отац трећина монаштва у СПЦ? Колико остале владике имају монаштва иза себе? Да ли је он једини у СПЦ који “греши”? Где су “греси” других? Или су остали непогрешиви као римски папа? Како бисте ви реаговали да је ваш син био жртва педофилије? Да не ређам друге “грехе”.<br />
<br />
Сви ти ваши закљуци о владикиној “саможивости”, жељи за овоземаљском нагадом и низ других, то су карамазовски закљуцци базирани на “карамазовској маловерној логици”. Тако их ја доживљавам. Чињеница је да је Сава Јањић тако писао док се није “пресалдумио”. Зар је он једини који се “пресалдумио”? Шта да каземо за владику Атанасија и Амфилохија у које смо се клели? Зар Јуда који је био апостол Христов, сведок његових чуда није га издао? Зашто? Зашто се чудити људској слабости и падовима? Зар не рече ђаво у Карамазовима: “Дражи ми је један такав него хиљаде других”. Знаци, искушењу су више подложнији они него ви или ја? Људе морамо гледати у динамици битисања. “Глас народа глас Божији”, рече владика Николај.<br />
<br />
Како можете да објасните да се на сахрану патријарха Павла слегло више од пола милиона људи? Зна ли народ, обичан народ да цени врлину? Зашто се толики правници каноничари, интелектуалци, монаси, “буне” против неканонског и нелегалног поступка према владици Артемију? Да ли они то измишљају? Ако измисшљају зашто измишљају? Ако неко “погреши”, хришћански је да се грешка исправи јер “грешити је људски али истрајност у греху је ђаволска” каже народна мудрост. Или ћемо изигравати непогрешиве римске папе и проглашавати да владика хоће да је изнад Синода? Није ли он прихватио одлуку Синода иако се са њом није слагао? Ја не бих на одлазак монаха из Црне Реке гледала као ” комедију”. Много је то олак закључак. Може се поставити много, много других питања.<br />
<br />
<a href="http://box504.bluehost.com/pipermail/pravoslavnatribina_pravoslavljedanas.info/2010-June/001083.html">Dr. D. Krstich</a><br />
<br />
<hr /><i>“Шта је човјек, а мора бит човјек,</i><br />
<i>Тварца једна те је земља вара…?”</i><br />
<br />
<b><i>П.П.Његош</i></b><br />
<br />
<a href="http://box504.bluehost.com/pipermail/pravoslavnatribina_pravoslavljedanas.info/2010-June/001083.html">Поштована госпођо Крстић,</a><br />
<br />
Могуће је да сам био, како кажете, брзоплет у некаквим сагледавањима наше црквене стварности. Изгледа да су ме почеле иритирати ове свакодневне вести о “крсту” и “страданију” извесних “праведника”. Истина је да не знам нити уопште могу да наслутим ко је међу нашим “оцима” у праву а ко у криву. Постоји могућност да ту једни лажу, а други говоре истину или да обе стране лажу. По логици ствари, искључујем могућност да обе супростављене “групације” говоре истину. Наравно, уколико би ме, којим случајем, неко питао на чијој сам ту страни, никако не бих могао да се одлучим за кога сам. Лавина беспоговорне подршке владики Артемију и петиције које се могу пронаћи на интернету, делују ми као један ирационалан излив љубави према Српству и Православљу, оличеном у једној особи. Слажем се с вама да човек може да се промени, да окаје своје грехе и да временом постане пример часног и достојанственог човека, на којег ће се остали свет радо угледати. Дакле, теоретски то је могуће, али, ипак, у пракси ствари стоје мало другачије.<br />
<br />
Што се, пак, Симеона (Дејана) Виловског тиче, у праву сте да сам мало претерао. Човек није крив док се не докаже супротно. Али, шта ћемо у случају када истину не можемо утврдити, нити донети пресуду на световном или црквеном суду, ако оптужена особа нема намеру да на такво људско и божје “суђење” изађе? Нема ничега спорног у томе, ако некакав криминалац утекне из земље, да не би одговарао за недела која је починио. Ако Симеон (Виловски) заиста хоће да се понаша у духу Православља (и Христовог учења), тада сигурно неће избегавати ниједан земаљски суд. Христово страдање на крсту, свакако је ту јасан путоказ, јер Христос ни у једном тренутку није дошао у искушење да побегне од Пилатовог и “народног” <i>quid est veritas</i> суда. Све и да није крив, Виловски ће остати “крив”, јер, властитом вољом, није хтео да се наводи из оптужнице, која је против њега подигнута, провере и тако утврди пуна истина. Свакако, не искључујем могућност да су оптужбе против Виловског “монтиране” и да су политички мотивисане, те да не би имао поштено суђење. Али, зар се човек, који следи Христову науку, води земаљским мерилима и стрепи од земаљског суда? Откад је суд земаљски постао важнији од Суда Небеског? Коначно, на пример, ја сам лаик, а ипак никада не бих избегао позив било каквог суда на коме сам неосновано оптужен. Напротив, сам бих тражио да се ту истина што пре утврди, чак и у случају када бих знао да ћу, на крају, бити неправедно осуђен. Мислим да је чиста савест човеку важнија од било каквих закулисних “игара” и неистина које о њему колају међу народом. Стога, јасно се намеће питање: да ли господин Виловски има чисту савест?<br />
<br />
Сигурно да се владики Артемију никако не могу, нити смеју, оспорити заслуге које има у нашем монаштву. Изгледа да је тачно да је већина монаштва уз њега и да он међу њима има велики углед. Зато сам помало и збуњен чињеницом да владика Артемије ништа не предузима (или можда нисам добро информисан) да монаси не напусте манастире и преселе код неког вајног и “грешног” Милоја. Заправо, уколико Артемије прећутно одобрава такве “расколничке” кораке у нашем монаштву, тада је питање шта је ту за њега важније: Православље, Српство или његова лична сујета? Хришћанин (поготову православни), колико знам, никада не би допустио да се због његовог “пензионисања” и личног страдања поведе било каква “спасилачка мисија”, која би могла да “афирмише” оне вредности за које он сматра да су “најважније”. Да ли је Христос тражио од народа да га спасава? Не, ваљда је Он показао човеку како се носи крст, без роптања, плакања… и како се подноси жртва за народ, иако га је тај исти народ “осудио”.<br />
<br />
Питате ме, “где су греси других” (у СПЦ)? Мислим да сам на то питање делимично одговорио раније, када сам рекао да су наша свештена лица васпитавана тако, да им је Православље главна одредница. Такође сматрам, како сам већ нагласио, да су они помало “инернационализовани” и “глобализовани”, те да себе сматрају више “грађанима православне заједнице”, него Србима. Пре нешто мање од четири деценије, случајно, у оном ресторану или “народној” мензи, која се некада налазила преко пута хотела “Москва” у Београду, седео сам и ручао за истим столом са једним православним свештеником (не знам шта је био по чину). Тада сам био веома мало упућен у питања која се тичу религије, а он ми је то врло лепо и потанко објашњаво. Иако сам био млад и наиван, слушајући га, у једном трену сам му, ни сам не знам откуд, поставио питање: кда бисте морали да бирате између Српства и Православља, шта бисте изабрали? Без двоумљења, одговорио ми је: Православље. Тако је то било тада (почетак седамдесетих прошлог века), барем у једном делу нашег црквеног сталежа, а како је данас, могу само да претпоставим. Однекуд сам сигуран, да бисмо добили исти одговор од барем деведесет одсто црквених “службеника”, те да већина размишља као о. Сава Јањић, који “не види разлику између Срба и Хрвата”.<br />
<br />
Ето видите, ви питате, шта да кажемо за Амфилохија и Атанасија, “у које смо се клели”? Заправо, право питање би било зашто смо се у некога клели? Сматрам да човек може да се заклиње само Богом Свемогућим, а никако човеком, па макар како вредан тај човек био. Увек је било погрешно правити култ личности од било кога “Земљанина”. Заправо, докле год слепо некоме верујемо, дотле смо као умна бића незрели, јер се ту водимо емоцијом и ирационалним моментима. Сами, с правом, помињете Јуду и слабост људску: па зашто онда априори верујете било коме, па и владики Артемију? Једини изузетак у том смислу јесте био патријарх Павле, којег су сви људи у Србији (без обзира на веру и нацију) гледали на исти начин. Око њега није било противречности, јер је он био “светац који хода”, живи свети човек, оличење суштаственог добра, за којег је овоземаљско било само прилика да покаже људима како се људски и достојанствено може саобраћати са светом, како се шири љубав и истина.<br />
<br />
Срдачан поздрав,<br />
Душан ВукотићДушан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-17191395444182815262010-02-27T22:25:00.001-08:002010-03-01T21:20:09.987-08:00Р А С У Л О (НАСЛИКАНИ РОМАН)<a href="http://rasulo.wordpress.com/">Посетите страницу посвећену великом зрењанинском уметнику, сликару и писцу, Олгици М. Глигоров.</a><br />
<br />
Пише: <i>Душан Вукотић</i>:<br />
У СЕНЦИ РАСУЛА<br />
<a href="http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/Olgica/gligorov.jpg?t=1267260584" onclick="window.open('http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/Olgica/gligorov.jpg?t=1267260584','','width=315,height=493');return false;"><img alt="Olgica " height="160" src="http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/Olgica/th_gligorov.jpg" style="float: left; margin-left: 6px; margin-right: 6px;" title="Olgica Gligorov" width="102" /></a>Крајем прошле године (децембар 2009), након више од петнаест година “чекања”, коначно је из штампе изашла књига једног бриљантног и свестраног уметника из Зрењанина, <i>Олгице М. Глигоров</i>, под насловом <i>Расуло</i>. Имао сам ту срећу и задовољство да познајем ту врсну српску принцезу кичице (што је познато од раније) и пера (то ћемо схватити када прочитамо роман <i>Расуло</i>). Још негде половином деведесетих, у честим разговорима и расправама, које смо водили на разне теме, Олгица ми у једном тренутку вели: “<i>Да ли бисте били љубазни да мало прелистате један мој рукопис? Волела бих да чујем шта о томе мислите. Није то дело које претендује великим иметничким дометима, већ нешто што ми дуго лежи на срцу и што бих хтела да оставим забележено… као нека врста мога тестамента?</i>” Понео сам тај рукопис, тада под “радним” насловом, <i>У сенци </i><i>расула,</i> радознало се питајући шта ћу тамо прочитати.<br />
Олгица је била велики ерудита. С њом смо водили дуге и занимљиве дискусије, почев од неких политичких тема, актуелних у оно доба, до полемика о појмовима бића и ништавила, Сартровом егзистенцијализму и пререфлексивном искуству. Пребирали смо по несазнајном <i>Ding an sich</i> и Хајдегеровом бићу и времену (<i>Sein und Zeit</i>), покушавајући да “разбистримо” <i>Dasein,</i> “које није човек, а може бити само човек”. У таквом “херменаутичком кругу”, вртели смо се од Кантове метафизичке етике и његовог “звезданог неба”, до Хегелове “представљене границе у ограниченој представи” (<i>Begrenzung der Vorstellung</i>) или, пак, Шопенхауерове “биртије без кнеза”, у свету “воље и представе”. Пoнекад бисмо се дотакли Раселовог хуманизма (<i>I would never die for my beliefs because I might be wrong</i>) или Хакслијевог крајњег песимизма (<i>“срећне свиње и несрећни Сократ”; Brave New World</i>). Олгица је, чини се, у практичном животу јасно следила чувену Хераклитову мисао, да се “<i>не може двапут стати у исту реку</i>”. Наиме, сваку невољу, наизглед, примала је са истом “мирноћом”, као што је примала и повољну вест. Рекао бих да је веровала у некакву врсту судбинске предодређености и у властиту обавезу да своје путовање животом максимално обогати својим радом, а најмање онолико колико јој то “богом дана” енергија допушта. И мора се признати, енергија јој није недостајала; достојанствено, одлучно и самопрегорно испунила је своје “обавезе” према Логосу, Истини, Лепоти и Правди.<br />
Оног часа када би Олгица устала и бацила поглед на штафелај, знао сам да је време нашег дружења истекло.<br />
<br />
СИНЕМАСКОП<br />
<a href="http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/Scan10006.jpg?t=1267261500" onclick="window.open('http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/Scan10006.jpg?t=1267261500','','width=813,height=503');return false;"><img alt="Rodoslov" height="99" src="http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/th_Scan10006.jpg" style="float: left; margin-left: 6px; margin-right: 6px;" title="Rodoslov" width="160" /></a> Када сам, тог давног дана, коначно, дошавши у стан, кренуо да читам Олгичин рукопис (<i>У сенци расула</i> - будући роман <i>Расуло</i>), уронио сам у чудесни свет банатске варошице, из прве и великог дела друге половине двадесетог века. Ређале су се, малтене, библијске слике рађања и смрти, љубави и мржње, састајања и растајања, опстајања и нестајања, племенитости и пакости, радовања и злурадости, доброчинства и злочина; једном речју, срећа и несрећа су се збирале у већу или мању количину добра или зла. Имао сам утисак да у биоскопу гледам слике прошлости. Живот је бујао у свој својој раскоши и беди, жив и богат чак и тада када је сиротињски, пун неочекиваних обрта и ломова, који у кратком часу руше или чине снове остваривим. Из непокретних речи рађале су се моћне покретне слике, какве нисам доживео још од оних младалачких дана када сам први пут читао Шолохова. Метафорички, могло би се рећи да је роман <i>Расуло</i> писан сликарским кичицама и то са свим неопходним “фрејмовима” (fps —24 сличице у секунди) . Од Селениног (један од централних ликова романа) бега од човека, којег је некада толико волела, да би за њега била спремна да се баци у воду, ватру и отрпи сваку врсту бола, па до изласка исте јунакиње из зграде суда (неких 50-60 година касније)—где је, с подсмехом, дочекује “зубато сунце”—свака страница романа набијена је догађајима “реалног живота”, новим љубавима, снажним емоцијама, лепотом младости и мучнином остарелог бића, кратким затишјима, па онда силним бурама у којима се руше наде и светови, разарају дојучерашња “заветна” пријатељства, а људске душе ломе и вређају, без обзира на то да ли су у “праву” или нису. <br />
<br />
РАСЕЈАВАЊЕ НИШТАВИЛА<br />
Велики српски песник, Петар Петровић Његош, вели (<i>Горски вијенац; Коло</i>): “<i>Јунаку се чешће путах хоће ведро небо насмијат грохотом</i>.” Заправо, то што важи за “јунака”, у истој мери (а можда и више), важи и за “обичног смртника”. Ваљда, нема живог човека, којег “гром” није ударао из тог истог “ведрог неба”. И што је небо ведрије, то је ненадани удар “муње” тежи, болнији, опаснији и разорнији. Олгица је такве “ударе” јасно видела и јасно разумела. Била је сведок једног вратоломног времена, у којем човеку, често, ни сабраност, ни здрав разум, нису могли бити од нарочите помоћи. Баланс на кантару љубави и мржње био је нарушен, и то, на штету првога —љубави. Неизбежна последица такве неравнотеже било је <i>расцепљивање, растурање, рашчеречивање, распадање, рашчињавање, распуштање, растајање, растеривање, раскољивање, распиривање, разгарање, разбацивање, расправљање, разуверавање, размимоилажење, раскидање, разилажење</i> и други слични <i>рас-/-</i><i>раз</i>, а у свему, једино није било места <i>разумевању</i>. Поред свих могућих речи са <i>рас-</i> префиксом, никако случајно, Олгица је, да би што прецизније представила болну стварност свеколиког и неумитног <i>растурања</i>, за наслов својег дела, изабрала реч <i>расуло</i>. <i>Расуло</i> је оно што се <i>распало</i>, што је изгубило конзистентност и компактност и што се, у фрагментима, котрља недефинисаним стазама и богазима; <i>расуло</i> је оно што се <i>раселило</i> или <i>расејало</i>. Дакле, <i>расуло</i> је двоструко <i>расипање</i>; најпре је то почетак у којем се зачињу клице и израстају плодови (бића), да би се све, потом, попут семена маслачка, “<i>разветрило</i>” и нестало у <i>раселини, распуклини </i>или <i>расцеплини</i> свепрождирућег ништавила. <br />
<br />
ТЕСТАМЕНТ ЗА БОЉЕ СУТРА<br />
Књига Олгице Глигоров, <i>Расуло</i>, заправо је историја једне зрењанинске фамилије у широком окружењу. Ту “дефилује” бројна галерија ликова, велики део негдашњег урбаног Зрењанина, које Олгица пажљиво и детаљно представља читаоцима. Очигледно је, да је Олгица ту, великим делом, писала о људима, који су уистину постојали, као и о судбинама, које су се окончале на сличан начин као и у роману. Тамо има и доста аутобиографских елемената, лепо обрађених и вешто упакованих, у трећем лицу. Сигурно је да ће старији Зрењанинци бити у стању да препознају неке од јунака, које Олгица до танчина описује и анализира, иако су, углавном, имена у књизи промењена. Могло би се рећи да књига <i>Расуло</i>, у добром делу, репрезентује велики део чланова сличних српских породица, које су се, на неки самољубив начин, међусобно посвађали и толико једни од других удаљили, да су постали странци. Дојучерашња браћа толико су се разбратила, да у њима више не постоји никакво осећање према “ближњем”. Или, ако некакво осећање и постоји, то, углавном, није осећање љубави и бриге за “своје”, већ осећање нетрпељивости, презира, па и мржње, према ономе за кога нам се чини да нам одузима/отима оно што само нама “припада”. Чини се, у великом броју српских породица, похлепа и жеља да се има више од других, у други план је гурнула човечност, саосећање и све оно што би требало да карактерише једно умно биће. Олгица М. Глигоров нам је, заиста, оставила <i>тестамент</i>, којим нам поклања највеће могуће богатство —прилику да схватимо где у односу на друге грешимо, како да свој живот учинимо вреднијим и достојанственијим и како да, у будућности, престанемо да се учимо на властитим грешкама. Иако је сама уметница некада рекла да роман <i>Расуло</i> "не тежи великим уметничким вредностима", показало се да је написала (или пре насликала) једно дело, коме је место у самом врху српске књижевности; дело којим је маестрално овековечила једно доба и зналачки ушла у људске душе, а главне јунаке те књиге учинила бесмртним. <br />
<hr />ЛИСТ ЗРЕЊАНИН<br />
РОМАН “РАСУЛО” ОЛГИЦЕ М. ГЛИГОРОВ ПРЕДСТАВЉЕН У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ <br />
<a href="http://www.listzrenjanin.com/index.php/kultura/14242-roman-rasulo-olgice-m-gligorov-predstavljen-u-gradskoj-biblioteci?format=pdf"><img alt="PDF" src="http://www.listzrenjanin.com/templates/js_optimus_free/images/pdf_button.png" /></a> четвртак, 17 децембар 2009 13:37<br />
<ins></ins><ins></ins><br />
<b>ХРОНИКА ДОБА И ПОРОДИЦЕ</b><br />
<span style="font-family: times new roman;"><a href="http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/Olgica.jpg?t=1267290083" onclick="window.open('http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/Olgica.jpg?t=1267290083','','scrollbars=yes,width=686,height=1000');return false;"><img alt="Расуло" height="233" src="http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/th_Olgica.jpg" style="float: left; margin-left: 6px; margin-right: 6px;" title="Расуло" width="160" /></a><span style="font-family: Verdana; font-size: xx-small;">ПРОМОЦИЈА постхумно објављеног романа „Расуло“ Олгице М. Глигоров (1937–2004), одржана у петак, 11. децембра, у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин“, заправо је била петогодишњи меморијал зрењанинске сликарке и списатељице. Том приликом посетиоцима су представљена и три уља на платну из колекције ове уметнице. <br />
- Овај роман лако би могао понети и назив „Хроника једне породице“ – рекао је рецензент издања, професор др Голуб Јашовић, усредсредивши се на лексиколошку анализу штива. <br />
Са друге стране, писац и књижевни критичар Душан Вукотић подсећа да је свестрана уметница Олгица М. Глигоров оставила дубок траг у свима који су је познавали. О књизи објављеној у издању београдског „Компакт преса“, чији је власник Зрењанинац Недељко Меселџија, говорили су још и сликар и књижевник Ацо Стојанов, те сликар Радиша Љ. Луцић. <br />
Домаћин промоције био је књижевни критичар Владимир Арсенић. Рукопис из заоставштине уметнице за штампу је приредила њена унука Оливера Грујић. Олгица М. Глигоров сликарство је учила од доајена војвођанске кичице Јована Јаничека, али се касније определила за студије права. По пензионисању, у потпуности се посветила сликарству, а њена дела данас се налазе у колекцијама на свих пет континената. Пре непуне две деценије, на конкурсу за кратку причу панчевачког „Банатског форума“ (у жирију је био познати књижевник Васа Павковић) награђена је сребром и другом наградом за фрагменат романа „Расуло“. <br />
</span><b>А. Б.</b></span><br />
<br />
<br />
<hr /><span style="font-size: xx-small;"><b><i><a href="http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/Olgica_bios.jpg?t=1267259694" onclick="window.open('http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/Olgica_bios.jpg?t=1267259694','','width=321,height=429');return false;"><img alt="Олгица" height="160" src="http://i893.photobucket.com/albums/ac131/skolaluk/th_Olgica_bios.jpg" style="float: left; margin-left: 6px; margin-right: 6px;" title="Олгица" width="120" /></a><span style="font-family: Verdana;">Олгица М. Глигоров</span></i></b><span style="font-family: Verdana;"> (1937 - 2004.), рођена је, живела, стварала и уградила свој лични уметнички печат у темеље овог града и бразде панонске црнице њеног вољеног Баната. Од раних гимназијских дана, подучавана је умећем врсног ликовног педагога и доајена банатске и војвођанске кичице, Јована Јаничека. Упркос томе, под утицајем родитеља и средине у којој је живела, запоставља професионализацију свог непресушног талента и опредељује се за студије права. Као стручњак у својој области, читав радни век посвеhује најхуманијем виду правне доктрине, борби за радничка права, правозаступајући оне најугроженије, једнако као и оне којима је нанета неправда. По пензионисању, у потпуности се посвећује својој најранијој и непролазној љубави - сликарству. На стотине њених дела, махом уља на платну и нешто мање акварела, налазе се у приватним колекцијама широм света. Олгица М. Глигоров радила је кратко време и као ликовни педагог-илустратор-предавач при УЛУС „<i>Косовка</i>" у Београду, а бројним нашим књижевним савременицима илустровала је књиге. Одувек је писала, никада није објављивала. Ни онда, када су је поједини осведочени писци наговарали, истичући да је штета прекривати радове велом анонимности. Последњих неколико година, ипак je прионула рукопису, који добрим делом представља и њену животну причу. 3апочела ју је као претходница домаћих, познатих списатељица које су тада, можда, имале тек идеју у повоју. Пре скоро непуне деценије, на конкурсу за кратку причу „Банатског форума" из Панчева (у жирију је био и књижевник Васа </span></span><span style="font-size: xx-small;"><span style="font-family: Verdana;">Павковиh), награнђена је сребром и другом наградом за фрагментарни део овог романа, који је прилагодила форми кратке приче. Након свих ових година, та прича, уобличена у родословни роман <b><i>Расуло</i></b>, налази се пред вама.</span></span>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-9704624348004621362009-12-26T23:26:00.000-08:002009-12-26T23:27:53.457-08:00White Wedding<div class="entry"> <div class="snap_preview"><div>by <a href="http://www.skolalukicevo.com/etymology/?p=12">Dušan Vukotić </a>/ December 25th, 2009</div> <div> <p><a href="http://www.scribd.com/doc/24495295/White-Wedding">White Wedding PDF 220 kb</a></p> <p>There is/was a saying in Serbia, <em>odveli/oteli su nam devojku</em> (they took our girl away) usually spoken by parents and girl’s relatives after the wedding. It was like that for centuries: groom was considered as a sort of “pirate” and those who dared to “steal” the girl were never seriously condemned by society. On the contrary, those who committed such “crime” were secretly praised among their friends and neighbors. In the above case (p.p.<em> odveli</em> ‘taken away’) we have to deal with the Serbian verb <em>voditi</em> ‘lead’ (Cz. <em>vést, vodit</em>, Russ. <em>вести, при-водить, </em>OSl.<em> водити</em>).</p> <p>Now, if someone suggested that English <em>wed</em> is related to the Serbian/Slavic word <em>voditi</em> ‘lead’, I suppose, everyone would be laughing. Nevertheless, let us be more patient and try to reconsider this (mine) suggestion. The same pattern seems to have been used on the soil of whole Europe and people in the West as well as those in the East used to<em> grab</em> (i.e. to take by force; Serb, <em>grabiti</em> ‘grab’) their future wedded wife/bliss<sup>1</sup>. If we thumb more carefully through the Slavic dictionary we are going to find some words that may be cognates to English wed. For instance, there are the Serbian word <em>svatovi, svadbeni </em>‘nuptial’, <em>svadba</em> ‘wedding ceremony’, <em>svatovska povorka</em> ‘wedding procession’, where, as we can see, the above-mentioned Slavic verb<em> voditi</em>, <em>od-voditi</em> (lead, to take away) is omnipresent. In addition, there is the Serbian word <em>svodnik, </em>that, according to the above words and their original logic, has an unexpected meaning – <em>pimp</em>!</p> <p>Farther, there are words <em>zavoditi</em> ’seduce’ and <em>zavodnik</em> ’seducer’ (Russ. <em>соблазнять</em> ’seduce’; Cz. <em>svůdník</em> ’seducer’, <em>svádět </em>’seduce’ that, not by chance, reminds us of Serbian <em>svaditi, svađa</em> ‘dispute, argument, broil’; Lat. <em>suadeo -ere;<strong> </strong>-persuadeo, -suadere</em>), who is the same sort of villain/rogue as <em>bludnik</em> ‘rake, wanton’, and this word indicates that the proto-form of IE <em>*wod-, *wed-</em> was <em>*belg<sup>h</sup>-</em>, an initial, maybe, more agglutinated/extended proto-word, which sounded (roughly taken) like <em><strong>*belg<sup>h</sup>-g<sup>h</sup>no-</strong></em> (close to Engliish<em> belggining</em> => <em>beginning</em>). The Latin verb <em>seduco<sup>2</sup>, seducere</em> has almost the same meaning as Serbian <em>zavoditi</em> ’seduce, lead astray, lead away’.</p> <p>An enormously interesting word is the Serbian noun <em>nevesta</em> ‘bride’ (Russ. <em>невеста</em>, Cz. <em>nevesta</em>; Osl. <em>невѣста</em>), because <em>nevesta</em> is <em>ne-uzeta</em> (Russ. <em>взять</em> ‘take’); i.e. it is a girl, which is “not yet taken” (Vasmer, <em>не и ведать</em>; III, p. 54). In fact, Slavic <em>ne-vesta</em> is the word with the same meaning as Serbian <em>ne-udata</em> ‘not married, unmarried’. The meaning of the Serbian word<em> udova/udovica</em> ‘widow’ shows that <em>udova</em> (Russ. <em>вдова</em>, Cz. <em>vdova</em>, OSl. <em>въдова</em>) is a woman who is “vodiva” (ready to be taken (away) again, free; <em>od-vodiva</em>). Following these etymologies many researchers were confused with a great number of words, which are phonetically close and whose semantics seem to be “intertwined”. Old Slavic <em>возити</em> (Serb.<em> voziti</em>; Russian <em>возить</em> , Cz. <em>vozit</em>, vézt) is clearly related to English <em>way</em> (German <em>Weg</em>, Goth. <em>vagjan</em>, OHG <em>weggen</em>, ONor. <em>bæsa</em> ‘drive’), Greek ὀχέων, ἔχειν, ἄγειν “keep doing, keep going’, and Latin <em>veho ere</em>. In Sanskrit there are almost all the forms of the verb ‘drive’ as in Slavic (<em>váhati, vákṣi , voḍham, voḍhvam , ūḍhvam , úhāna, uvāha , ūhúḥ , ūhé, vakṣyáti</em>; Monier Williams, p. 933) and among such words very indicative are two forms of that word: one is <em>voḷham</em>, which reminds us to the Slavic word <em>vlak</em> ‘train’, and the other is <em>voḍhā</em> ‘led home married’, which asserts the above-mentioned suggestion that *wed- originally meant ‘to lead away’ (Slav. <em>voditi</em>).</p> <p>In Old Icelandic there is a word<strong> </strong><em>bæsa -ta, -tra, </em>which means<em> </em>‘to drive cattle into the stall’ and it could be taken as a counterpart word to the Serbian verb <em>uvesti</em> ‘to bring into’. Here we can understand the origin of the word <em>vezati</em> ‘bind’ (Russ. <em>вязать, связывать</em>, Cz. <em>svázat, </em>OSl<em>. вѩзати</em>) – it comes from the same proto-word as Serbian <em>vijanje</em> ‘driving, chasing’, <em>vijugav</em> ‘winding’, and <em>uvijanje</em> ‘winding, binding’ (Russ. <em>вить; </em>hence Serb. <em>vez</em> ‘embroidery’). Sometimes certain words may be absolutely different in phonetic sense, although they have appeared from the same “womb”, like Russian <em>вышивание</em> ‘ebroidery’, which is related to<em> вязание</em> ‘binding’ (Serb. vezivanje ‘binding’) and Serb. <em>ušivanje, šivenje, šiti, šav</em> ‘needle, sew, stitch’, which lost its initial syllable <em>vi-</em> or replaced it with <em>u-</em>. Surprisingly or not, we can see that Serbian <em>vijuga</em> ‘convolution, wind, row, girus’ (cf. Skr. <em>vīthī</em> ‘line, row’) is the word from the same “depot’ as English <em>way</em> or German <em>Weg, and Latin via, viae </em>‘road’. Actually, Serbian <em>vezanje</em> ‘binding’ is nothing alse but <em>vijuganje</em> ‘wriggling’ (so, in that sense, Greek ὄφις ’snake’ is the “winding” animal; cf. ὀφεώδης ’snake-like’, equal to Serbian <em>uvojit </em>‘curled, coiled’).</p> <p>The Serbian words for water, wind and fire (<em>voda, vetar, vatra</em>) are closely related to the winding movement, similar as in English (wind, winding, weather, winter; OE. windan, Serb, <em>uvunuti</em> ‘twist’, <em>vintanje</em> ‘circumvolution’ ). Here we must follow the Latin words like <em>vulgus, volate, vello</em> in order to grasp what the “original output” of similar IE words was the above-mentioned basis <em><strong>*belg<sup>h</sup>-g<sup>h</sup>no-, </strong></em>like in Serbian words <em>put</em> ‘road, path’, <em>pod</em> ‘floor, bottom’, <em>putovanje </em>‘traveling’. namely, Serbian <em>putovati</em> ‘to travel’ comes from a previous form <em>*bludovati, </em>the same proto-form from which the other Serbian words were born, like <em>blud</em> ‘wanton, lust, whoredom’, <em>lud</em> ‘crazy’ and <em>latalica</em> ‘a tramp’ (cf. Latin <em>vulgo</em> originally ‘divulge, circulate, prostitute’). In this context, it would be interesting to see if the word <em>lunatic</em> is linked to Slavic<em> lud, ludak</em> ‘fool’ (OSl. <em>лудъ</em>), in some Serbian dialect<em> luntor</em> (crazy man, wanderer, tramp), also <em>landarati </em>‘to move freely in an uncontrolled manner’.</p> <p>It seems that we have gone to far away from our “wedding” and therefore let us return to the subject by saying that the Serbian word <em>udata</em> has the same “value” as English <em>wedded</em> (Eng. <em>wedded wife</em> = Serb. <em>udata žena</em>; and Eng. <em>widow</em> = Serb. <em>udova</em>). Old Slavic <em>дѣва</em> ‘virgin, unmarried girl, adolescent’ (Serb. devojka, devica, Cz. děvice) is the grown up, mature girl, which is ready for “abduction” (Serb. <em>odvoditi</em>), and in Czech language, there is a word <em>děvka</em> (whore), now related to Slavic <em>davati</em> (Serb. <em>podavati</em> se ‘to indulge in sex easily’; OSl. <em>-давати</em> ‘give away’). Also, the Czech word <em>vydávat</em> ‘give’ supports the supposition that <em>wedding</em> is a process of “giving away” (Serb. <em>odvoditi</em>); i.e. it is a process of the implementation or bringing (of a woman) into the house (Serb. <em>uvod</em> ‘prelude’,<em> uvoditi</em> ‘introduce’. Additionally, the Slavic verb <em>davati/dati</em> ‘give’ is also related ti the verb <em>voditi</em> ‘lead’ (<em>dovoditi, dovesti</em> ‘bring’, <em>odvoditi, odvesti</em> ‘taking away’. Slavic <em>davati</em> is derived from the ancient form *<em><strong>geb<sup>h</sup></strong></em>- (cf. Ger. <em>geben</em> ‘give’), and it means that some sort of a “sound hierarchy” must be introduced in a serious investigation, because we can suppose that velars are the “first”, “primal layer” of the speech sounds, while dentals belong to the much younger layers of sounds. For instance, we must precisely examine how it happened that the primal form *<em><strong>geb<sup>h</sup></strong></em>- was turned to <em>*dav-</em> in Slavic. Nevertheless, that initial form was kept in word <em>gubiti</em> ‘lose’ (OSl. <em>гоубити). </em></p> <p>We can also remark that the above-mentioned word <em>svat</em> ‘a member of the wedding procession’ sound very similar to the word <em>svet</em> ‘world’, <em>svetina</em> ‘a multitude of people’ and <em>svetkovanje</em> ‘celebration’. Is there anything more or is it just a chance resemblance? There are some possible explanation for these enigmas:</p> <p>1) We have already seen that verbs <em>zavoditi</em> ’seduce’, <em>svađati</em> ‘quarell’, <em>zavideti</em> ‘be envy’ may be “constructed” on the basis of <em>voditi</em> ‘lead’, but we may suppose that the verb<em> videti </em>’see’ is also involved here as a principal ingredient of those words. What is then a possible relation between <em>voditi</em> and <em>videti</em> (OSl. <em>видѣти</em>)? Is there any other Slavic word that may be common for both of these words? What about <em>buditi</em> ‘wake up’ (OSl. боудити)? It seems that the voiced bilabial /b/ is on the first level of the above-proposed “sound hierarchy” (as a “parent”), while voiced /v/, voiceless /p/ and fricative /f/ are certain sort of “children”. If it had been true, then we could have said that the verb<em> buditi</em> was a progenitor of <em>voditi</em> and <em>videti</em>. Philosophically, such a premise could have been taken as really possible, because the process of waking up comprises in itself the both notions: seeing and motion (running, circulation).</p> <p>2) Slavic <em>svet</em> (OSl. свѣтъ) appeared to be logically related to <em>svitanje</em> ‘day-break, dawning’, svitati (OSl. *свьтѣти; see Vasmer, III, p. 575). The Old English word <em>woruld</em>, <em>worold</em> might be interpreted differently than <em>wer- + old</em> (Kluge-Seebold, p. 885, Torp-Falk, p.21), because the present explanation sounds rather unconvincing and strained. Would it not be more conceivable if we presume that English world is related to German Urvelt ‘primeval world’? Bosworth’s Anglo-Saxon <em>or-eald</em> (see p. 270; “very old”) suggest a connection to German Ur-Welt (“old world”; see William Bell, <em>Shakespeare’s Puck</em>, p. 94-95). It means that <em>Ur-Welt</em> could, through the metathesis, become <em>world</em> (*urwold => wurold => world). And German <em>Ur-Welt</em> might be one of few Ur-bases (<em><strong>*xur-<em><strong>b<sup>h</sup></strong></em>el-<em><strong>g<sup>h</sup></strong></em>n-</strong></em>), that generated thousands and thousands of IE words. Among them is Slavic “world” too – svet (from <em>*survelt</em> => <em>*svelt</em> => <em>svet</em>). Of course, this kind of deliberation deserves a much deeper analysis in the future.</p> <p>3) English <em>white</em> is probably related to both Slavic words, <em>svet</em> and <em>cvet/kvet</em> (Cz. <em>kvě</em>t, OSl. <em>цвѣть</em>; Vasmer, IV, p. 292-293), but it could indirectly be related to wed. Although it might look strange the genuine “root” of <em>white</em> and <em>svet</em> is *<strong><em><em><strong>b<sup>h</sup></strong></em>el</em></strong>-<em><strong>g<sup>h</sup>no</strong></em>-, and those words, Slavic and Germanic are compound words; i.e. prefixed as in Serbian <em>za-beleti, iz-beliti</em>. Hence we’ve got Slavic <em>svitanje</em> ‘dawning’ and <em>svetlo</em> ‘light, bright’ (a metathesis from <em>*s-belt-, s-velt-</em>; cf. Ger. <em>Welt</em> ‘world’). The Serbian words like <em>beljenje</em> ‘bleaching’, <em>paljenje</em> ‘blaze, light up, ignition’, <em>planuti </em>‘flare up’ are obvious derivatives from the above mentioned Ur-basis. Even English fire came from that same “root” (related to Gr. <em>πυρά</em> ‘to kindle fire’, Serb.<em> purenje, puriti</em> ‘burn’, Lat.<em> flagro -are</em>), i.e. <em>fire</em> is coming from Latin<em> flagro</em> (cf. <em>flare</em>) in the same way as Serbian<em> puriti</em> has lost the sound [l] (<em>*pulrenje</em>, like in Lat. <em>flagro; </em>from *<strong><em><em><strong>b<sup>h</sup></strong></em>el-her</em></strong>).</p> </div> </div> </div> <p class="postmetadata"> Posted in <a href="http://vukotic.wordpress.com/category/uncategorized/" title="View all posts in Uncategorized" rel="category tag">Uncategorized</a> | <a class="post-edit-link" href="http://vukotic.wordpress.com/wp-admin/post.php?action=edit&post=99" title="Edit post">Edit</a> | <a href="http://vukotic.wordpress.com/2009/12/27/white-wedding/#respond" title="Comment on White Wedding">Leave a Comment »</a></p>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-8004940791490765932009-06-19T13:39:00.000-07:002009-06-19T13:40:54.211-07:00No victim no crime (2)Thank you Robert!<br />I see you are perfectly (well) informed about the historical facts and the reasons why the demonization of Serbs re-erupted and never stopped after the nineties of the <span><span>20th</span></span> centuries.<br />As you have already said, one of the main reasons that Serbs are outlawed and convicted (in advance) for any possible evil in the world is the fact that Serbs were the victims of the most hideous crime ever committed on this planet (one of the most notorious WWII death camps - Jasenovac-Gradina), which was approved and consciously/purposely directed by the highest circles of the Catholic priesthood. Before the First World War Austro-Hungarian politicians and clergy announced they deadly anti-Serbian doctrine with slogan: Serbien muss sterbien (Serbia must die!; sterben). <span><span>Yesterday is like today, and today will be like tomorrow</span></span> - nothing will essentially change. Serbia was and will always be a boring blood-besprinkled sputum in the Westerner's throat, which should be coughed up and spat out once for all.<br /><br />The other thing that aggravates Serbian position is the Serbian "Russian-like" appearance. Namely, in the mind of an average Western man the Serbs are surrogates for his obsessive "red-Russian" menace; something he has been frightened with since the day he was born. Psychologically It could be called a "change of motives" where the real but powerful enemy was substituted with a small (manifold weaker) imitation of the original adversary.<br /><br />Beside the above "historically-conditioned pressures" Serbia is burdened with an additional and rather unforeseen exigency, which sprang directly out of the American contemporary anti-Muslim and "anti-terrorists" policy. Actually, USA is trying to convince the Middle East Muslims that Uncle Sam has nothing against the Muslim world in general; and the best example to prove such a stance is the Balkan. According to US administration, the Balkan Muslims are "moderate" and "civilized" people and they, unlike their Middle-Eastern "brothers", deserve any kind of Imperial help and sustenance. Finally, if you wish to help someone to obtain his freedom - i.e. if you intend to "liberate" him from an oppression - the first thing you must do is to locate and identify his "oppressor". To the Serbian misfortune, nobody in the Balkan region fits better for the role of an invented torturer as the Serbs do.<br /><br />Dušan Vukotić<br /><br /><br /><br /><hr style="width: 100%; height: 2px;"><br /><br />Dusan,<br />You are correct in your view that the West, in total, participated in the cover up of the Serbian Holocaust because at the time of the end of WWII Europe, political preferences were shifting massively towards socialism and the Soviets were held in high esteem for their central role in the defeat of Nazi Germany. The British who were the main architects of the cover up generally were not in favor of Catholicism, but the overwhelming threat of Soviet Socialism made partners out of former adversaries.<br />The British started their project for a unified anti Serb Yugoslavia in December 1941 when they sent Col. William Bailey to Canada to recruit Croatian communist for guerrilla war training and eventual insertion into Yugoslavia. So why do the British want to create a Croat communist force in Yugoslavia. Who would they fight - their most natural opponents would be the Serb Royalist (Mihailovic).<br />The British next send Bailey as liaison officer to Mahailovic and within a year Bailey is trying to organize the assassination of Mihailovic. As we say in the US - "the fix was in" It didn't matter what Mihailovic did or didn't do, he was doomed because the British knew he was a Serb patriot and would seek justice at war's end and that would expose the Catholic Church - game over.<br />Robert OklejasДушан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-43308369569601714442009-05-15T10:01:00.000-07:002009-05-15T10:14:45.089-07:00No victim no crimeOf course, we must appreciate the heroism of the English/British and American soldiers, especially at the end of the WW2 - after the so called "Overlord" operation (The Invasion of Normandy; June-August 1944). Nevertheless, there is a looming question would they have started that invasion if they hadn't been forced to do it, because the victorious Red Army advancing towards Berlin was well visible? It seems, we could say that the main reason why the Anglo-American forces were engaged into a full-scale war against Germany was a future division of the war booty. In that context, maybe we should consider separately the great deeds and prowess of the Anglo-American soldiers on one side and the "brave" decisions brought by their political elite on the other.<br /><br />Personally, I would agree with the opinion that the Western politicians (not only British) tried to cover up the genocide (Jasenovac holocaust) that was committed against Serbs in the Nazi-puppet state of Croatia during the Second World War - under the direct supervision of the Catholic church and its highest clergy. Actually, the great part of the Western population is of the Catholic provenience and they couldn't admit that such an unspeakable crime occurred under the tutorship of the "most civilized" Western Society and "culturally superior" Western Christianity.<br /><br />Even today, such hideous crime (indiscriminate and most savage killings of Serbs in Jasenovac; unmatched in human history) on the soil and in history of Europe threaten to become an unbearable burden for an average Westerner and could brand an "eternal" and indelible stigma across the "humanitarian" face of the whole Western World.<br /><br />This WWII genocide of Serbs (the Jasenovac holocaust) could be the reason why the West was/is so eager to see Serbs wiped out from the map of Europe.<br />No victim no crime!<br /><br />Dušan Vukotić<br />_____________________________<br /><br /><lyubomir_gruyitch@yahoo.com><lyubomir_gruyitch@yahoo.com><roklejas@pumpengineering.com><roklejas@pumpengineering.com><lyubomir_gruyitch@yahoo.com><infodveri@verat.net><sn-vesti@ml.asahi-net.or.jp><postojbina@yahoogroups.com><sorabia@egroups.com><pokret@eunet.yu><info@vidovdan.org><info-serbian@serbianunity.net><srpska-armija@hotmail.com><the.serbianarmy@hotmail.com><srpskiglas@serbianvoice.eu><jedan389@yahoo.com><soka.lazic@vk.htnet.hr><webmaster@srpskaiskra.com> Sent: Monday, May 11, 2009 5:32:26 PM<br /> Subject: RE: [srbija_medjusljivama] Дан Победе над фашизмом није Дан ЕУ!<br /><br /> All,<br /><br /> If you live in the West as I do, the US, hardly any mention is ever made of Soviet contribution to the Allied victory and no mention whatsoever is ever made to the March 27th revolution in Serbia that according to German Chief of Staff Alfred Jodl cost Germany the war.<br /><br /> Now there was a big difference between the US under Roosevelt and Britain under Churchill. The US fought the war honestly while Britain according to Gen Eisenhower protected Germany Western flank by delaying D Day almost two years. . The British Empire only deserves credit for making the war inevitable by supporting Hitler’s rise to power.<br /><br /> The same is true for Yugosalvia. Roosevelt and the American were much more inclined to support Mihailovic while the British support for Tito was unqualified. The Brits needed to cover up the Serbian Holocaust in Croatia to save the Catholic Church for the Cold War which they were planning since late 1941and Tito was their creation to do that. It is time for Serbs to reexamine WWII from this prospective. At the time the Brits said we are supporting Tito because he is fighting the Germans, they were at the very same time were seeking a separate peace with Germany for a united front against the Soviets. Serb historians need to see the world as the Brits saw it in WWII. With the entry of the US in the war, the fate of Germany was sealed. The British could care less who was killing any Germans in Yugoslavia . What they wanted was a unified Yugosalvia under their puppet Tito who only could hold the country together by denying the Serbian Holocaust. With the unfortunate death of Roosevelt the British policy determined the course of the civil war in Yugoslavia .<br /><br /> The cover up of the Serbian Holocaust was and is the primary force beghind Western policy toward Serbia- to this day.<br /><br /> Robert Oklejas<br /><br /> <br />lyubomir_gruyitch@yahoo.com; Robert Oklejas; zbucevac@afrodita.rcub.bg.ac.yu<br /> Subject: Re: [srbija_medjusljivama] Дан Победе над фашизмом није Дан ЕУ!<br /><br /> <br /><br /> 11 05 2009<br /><br /> (допуна)<br /><br /> <br /><br /> Поштовани господине ГЛИШИЋУ,<br /><br /> Ваш чланак би имао необориву вредност да Вaш предлог да се изоставе англо-америчке заставе на прослави Дана Победе не значи да се тиме обара несумњива историјска вредност борбе англо-америчких храбрих и племенитих бораца и војсковођа из 2.гог Светског рата.<br /><br /> Никоме не може да буде теже него тим англо-америчким херојима што су англо-америчке власти окренуле своју политику и подвеле је под подршку васпостављању фашизма.<br /><br /> Англо-америчке заставе заслужују и морају да се виоре са заставама антифашистичких држава на Дан Победе, јер су то заставе држава које су биле, с СССРом, и Кином, и с француским, и као што написасте, с грчким, пољским и србским борцима, водеће у борби против фашизма. Ваш предлог да њихове заставе не буду с осталима на дан победе би била још једна победа растућег неофашизма.<br /><br /> Као што с правом протествујете против брисања Дана Победе увеђењем Дана Европе, тако и Ваш предлог за изостављањем застава Велике Британије и Сједињених Америчких Држава на прослави Дана Победе значи изопачавање Дана Победе.<br /><br /> Молим Вас да схватите ово еписмо као протест против омаловажавања неоспорног херојства војника и старешина из 2. Светског Рата, овог пута Велике Британије и Сједињених Америчких Држава.<br /><br /> С уважавањем,<br /><br /> Љубомир Т. ГРУЈИЋ<br /><br /> <br /><br /> <br /><br /> 05 11 2009<br /><br /> (addition)<br /><br /> <br /><br /> Dear Mr. GLISHITCH,<br /><br /> Your article would have had an untouchable value if youр suggestion to omit the Anglo-American flags during the celebration of the Victory Day had not meant to push down the<br /><br /> uncontestable historical value of the anti-fascist struggle and contribution of the Anglo-American brave and noble warriors and leaders from the II World War.<br /><br /> Nobody can suffer more than those Anglo-American soldiers and leaders from the II World War for the later politics of the Anglo-American Governments to support the reestablishment of fascism.<br /><br /> The Anglo-American flags deserve fully and must be together with the flags of antifascist states on the Victory Day, because they are the flags of the countries which, together with USSR, and China, with French, and, as you wrote, with Greek, Polish and Serb warriors, were the leaders in the struggle against fascism. Your proposition to omit their flags on the Victory Day would be one new victory of the increasing neofascism.<br /><br /> As you rightfully protest against the ignorance of the Victory Day by replacing it by the Europe Day, so your suggestion to omit the flags of Great Britain and of the United States of America at the celebration of the Victory Day means the degeneration of the Victory Day.<br /><br /> I kindly ask you to understand this email as a protest against the ignorance of the uncontestable heroism of soldiers and leaders of the II World War, in this case of Great Britain and of the United States of America .<br /><br /> Sincerely yours,<br /><br /> Lyubomir T. GRUYITCH<br /><br /> <ckcuboba@yahoo.ca><sn-vesti@ml.asahi-net.or.jp><srbija_medjusljivama@yahoogroups.com><br /><br /> http://www.dverisrp ske.com/tekst/ 173862<br /> <br /> Дан Победе над фашизмом није Дан ЕУ!<br /><br /> Аутор: Владан Глишић, Објављено: 10. 05. 2009.<br /><br /> Штампај<br /> <br /> | Пошаљи на маил<br /> <br /> Англоамеричке заставе морају да изостану јер су они били лицемери који су омогућили читавој булументи нацистичких злочинаца да избегну заслужену казну после рата. Они су од нацистичких злочинаца направили своје савезнике у времену Хладног рата. И оно што их највише дисквалификује за прослављање Дана победе над фашизмом је чињеница да САД и В. Британија баштине и шире најмодернију верзију фашизма – НАТО пакт. Они убијају цивиле широм света, они муче политичке заточенике, они крше људска права ратних заробљеника, они организују концентрационе логоре, они уводе тоталитарни високотехнолошки надзор целог друштва и обесправљују своје грађане, они укидају суверенитет малих народа и окупирају читаве државе, они оружаном силом руше међународни правни поредак – њихови ће званичници једном бити на оптуженичкој клупи у неком новом Нирнбергу! Зато им није место на прослави Дана победе над фашизмом.<br /><br /> Јуче је Београд опет био место парадирања лажима и перфидног подметања измишљене историје као разлога за прославу.<br /><br /> Јуче се обележио 9. мај – Дан Европске уније који се притворно зове Дан Европе. У том знаку центар Београда су претворили у циркуску арену где су многобројне креатуре, стране и домаће, трудили да прикрију пун и прави смисао овог датума – Дана победе над фашизмом.<br /><br /> Много пре одлуке САД и Ватикана да треба направити одбрамбени бедем према совјетском продору у Европу – Европску Унију, сви слободарски народи и грађани Европе су овај датум прослављали као Дан победе над фашизмом. И не само временски, већ и вредносно, Дан победе над фашизмом је много значајнији од Дана ЕУ и прославе евроатлантских интеграција.<br /><br /> Потреба Европске уније и евроунијата да Дан победе над фашизмом прикажу као Дан Европе није случајна и има своје дубоке разлоге.<br /><br /> Наиме, гро европских држава није имао никакав или је имао врло безначајан допринос у сламању фашистичких Сила Осовине. Касније произведени митови о наводним „покретима отпора“ Холандије, Француске, Данске, Немачке, Француске, Аустрије само говоре о нивоу фрустрације који у односу према фашизму имају европски народи који су тај идеолошки концепт и осмислили и извезли широм света као аутентични европски производ.<br /><br /> Тек уласком Англо-америчких снага са Запада и Црвене армије са Истока у Европу, долази до сламања Хитлеровог „бастиона Европа“ и тек тада, данашњи носиоци ЕУ (и наводни баштиници антифашизма) почињу да организују некакав отпор дотадашњем окупатору а уствари почињу сарадњу са новим окупаторима. За разлику од ових лажних антифашиста, Срби пружају озбиљан оружани отпор фашизму у тренутку када је он на врхунцу своје моћи – у првим годинама Другог светског рата.<br /><br /> Срби, за разлику од многих данашњих европских фолираната који се бусају у своја антифашистичка прса, имају две озбиљне гериле које се са оружјем у рукама, у озбиљним војним формацијама, на озбиљним слободним територијама са ослобођеним селима и градовима, уз огромне жртве боре против нациста и фашиста. Поред Пољака, Грка и још неколико народа, Срби су једини аутентични антифашисти у Европи. Сви остали лажу и зато имају потребу да Даном Еворпе (читај Даном ЕУ) прикрију величанственост Дана победе над фашизмом. Сви њихови „покрети отпора“ нису били ништа друго него део обавештајне мреже британских служби, или глумљење некаквих ненасилних отпора… Док су Срби са оружјем у рукама (био као партизани, било као равногорци) гинули у борби против фашиста, дотле су народи који су данас најважнији Европљани подржавали Силе Осовине, слали „крсташе“ против Црвене армије и пред крај рата мало сервисирали шпијунску мрежу англоамеричких снага.<br /><br /> Зато су данас тако лако спремни Србе да оптуже за непостојећи фашизам. Ми смо сведоци да су они лагали, да су они цео Други светски рат провели у топлом загрљају фашизма док је над нама спровођен геноцид због спремности да се фашизму супротставимо.<br /><br /> Зато данас заставу ЕУ треба спустити на пола копља, зато данас треба истаћи српске заставе – партизанске и равногорске – заједно са заставом Црвене армије и Руске федерације, јер су то малобројне аутентично антифашистичке заставе на европском континенту!<br /><br /> Англоамеричке заставе морају да изостану јер су они били лицемери који су омогућили читавој булументи нацистичких злочинаца да избегну заслужену казну после рата. Они су од нацистичких злочинаца направили своје савезнике у времену Хладног рата. И оно што их највише дисквалификује за прослављање Дана победе над фашизмом је чињеница да САД и В. Британија баштине и шире најмодернију верзију фашизма – НАТО пакт. Они убијају цивиле широм света, они муче политичке заточенике, они крше људска права ратних заробљеника, они организују концентрационе логоре, они уводе тоталитарни високотехнолошки надзор целог друштва и обесправљују своје грађане, они укидају суверенитет малих народа и окупирају читаве државе, они оружаном силом руше међународни правни поредак – њихови ће званичници једном бити на оптуженичкој клупи у неком новом Нирнбергу! Зато им није место на прослави Дана победе над фашизмом.<br /><br /> Зато ни слугерањској Европској унији није место на прослави Дана победе над фашизмом јер као што су њене чланице послушно лизале чизме Хитлеровом фашизму тако данас исто то раде и НАТО фашистима. Зато данас Срби треба да славе Дан победе над фашизмом, а да са гађењем окрену главу од оних који славе Дан Европе – уствари Дан Европске уније и НАТО окупације.<br /><br /> Јуче је мала група храбрих Срба на Тргу Републике у Београду прославила Дан победе над фашизмом, док су остали – сарадници окупатора и старих и нових фашизама, славили Дан Европе – Дан ЕУ. Оне малобројне – праве антифашисте препознаћете по ленти Светог Георгија којом ће бити окићени исто као и многобројни руски антифашисти које та Лента подсећа на Дан победе над фашизмом и који данас у Москви величанствено прослављају дан када је словенска антифашистичка Црвена армија сломила кичму европском фашистичком пројекту.</srbija_medjusljivama@yahoogroups.com></sn-vesti@ml.asahi-net.or.jp></ckcuboba@yahoo.ca></webmaster@srpskaiskra.com></soka.lazic@vk.htnet.hr></jedan389@yahoo.com></srpskiglas@serbianvoice.eu></the.serbianarmy@hotmail.com></srpska-armija@hotmail.com></info-serbian@serbianunity.net></info@vidovdan.org></pokret@eunet.yu></sorabia@egroups.com></postojbina@yahoogroups.com></sn-vesti@ml.asahi-net.or.jp></infodveri@verat.net></lyubomir_gruyitch@yahoo.com></roklejas@pumpengineering.com></roklejas@pumpengineering.com></lyubomir_gruyitch@yahoo.com></lyubomir_gruyitch@yahoo.com>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-7703083816782328582009-01-16T03:38:00.001-08:002009-01-16T03:38:38.072-08:00Shackled Cattle<blockquote style='MARGIN-RIGHT: 0px' dir='ltr'><blockquote style='MARGIN-RIGHT: 0px' dir='ltr'><blockquote style='MARGIN-RIGHT: 0px' dir='ltr'><blockquote style='MARGIN-RIGHT: 0px' dir='ltr'><blockquote style='MARGIN-RIGHT: 0px' dir='ltr'><blockquote style='MARGIN-RIGHT: 0px' dir='ltr'><blockquote style='MARGIN-RIGHT: 0px' dir='ltr'><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'><span style='FONT-SIZE: 10.5pt; FONT-FAMILY: Tahoma; mso-fareast-font-family: "Times New Roman"; mso-ansi-language: EN-US; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA'><a target='_blank' href='http://languagelog.ldc.upenn.edu/nll/?p=999#comment-18681'><span style='mso-bidi-font-size: 12.0pt'>But let us imagine that the original meaning was less definite, perhaps “large quadruped” or the like (the meaning “donkey” of the Armenian reflex is worthy of notice in this context</span></a>).</span></font></p></blockquote></blockquote></blockquote></blockquote></blockquote></blockquote></blockquote><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'/></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'>Or might it be more definite? For instance, why not something like ‘<i>hoof</i>’? Is hoof related to coffin? An unusual question, isn’t it? How this sounds to you, crazy, foolish, silly… naive? </font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3'><font face='Times New Roman'>But, let us first see what the earliest history of <i>hoof </i>might be? According to Pokorny that word comes from the PIE root <b>*kāpho-/</b> <b>*k^ō</b></font><b><span style='FONT-FAMILY: Tahoma'>̆</span><font face='Times New Roman'>pho-.</font></b><font face='Times New Roman'> Is the German word Huf (hoof) related to Skr. <i>śapha-</i> (hoof, claw) and Serbian <i>šapa </i>(paw; Russ. <i>лапа</i>; Cz. <i>tlapa</i> ‘paw’)? Vasmer says (following the Kluge’s earlier conclusion: <i>…dass an russ. ‘kopát’ angeschlossen werden kann</i>) that Slavic <i>kopito</i> (hoof) comes from the verb <i>kopati</i> (dig, shovel). Can it be accepted as an unshakable truth?</font></font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'>Is Slavic <i>kopati</i> related to German <i>klopfen</i> (to beat, nock, clap; Serb. <i>klepati</i> and <i>lupati</i> ‘beat’, ’strike’,‘clap’, ‘pound’, ‘throb’)?</font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'>Let us try to go a step further. What if English <i>coin</i> (OFr <i>coigne</i>, Lat. <i>cuneus</i> ‘wedge’) is related to Slavic <i>kovati</i> (to coin, hammer, forge; Russ. <i>ковать</i>, Cz. <i>kovat</i>) and <i>klin</i> (quoin, wedge, bolt, nail)? Greek κόπτω (to hammer, beat, strike) also belongs to the same sort of IE words.</font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'>Is the Serbian verb <i>čupati</i> (pluck, tear out, pull out) in any relation with English <i>chop</i>? What Serbian <i>čupav</i> (tufted) and <i>čuperak</i>/<i>ćuba</i> (tuft) have to do with the above-mentioned words? Of course, Serbian <i>čupav</i> tufted) is not directly related to the Serbian verb <i>čupati</i> (pluck), but both words are derived from the same root, or from the same basis. </font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'>Could we grasp that Serbian <i>stopalo</i> (sole; Russ. <i>ступня</i>) and <i>taban</i> (sole) are related to <i>šapa</i> (paw; Cz. <i>tlapa</i>, Russ. <i>lapa</i>) and <i>dlan</i> (Pol. <i>dłoń</i>; Russ.<i>ладонь</i>*; OSl <i>длань</i>)?</font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'>Are we able to understand the “unusual” relation between Latin <i>solea</i> (sole; cf. Gr. σανδάλιον; Aeol. σάμβαλον!) and <i>solum</i> (bottom, ground, soil), on one side, and the “connection” among Serbo-Slavic <i>taban</i> (sole), <i>dlan</i> (palm, flat of the hand), <i>šapa</i> (paw; from šlapa/tlapa), dolina (valley, dingle, dale) and <i>zemlja</i> (earth, soil) on the other? </font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3'><font face='Times New Roman'>Might the Greek word ι</font><span style='FONT-FAMILY: Tahoma'>̔</span><font face='Times New Roman'>́ππος (horse. mare) be derived from the above mentioned κόπτω or κοπτός (pounded, forged; κόπτε δ</font><span style='FONT-FAMILY: Tahoma'>ὲ</span><font face='Times New Roman'> δεσμούς ‘to forge fetters’)? Is horseshoe a kind of fetter? Compare Slavic <i>okov</i> (fetter) and <i>podkov</i> (horseshoe; <i>pod-okov</i>, literally ‘under-fetter’; Serb. <i>pot-kovica</i>, from <i>pod okov</i>; Cz. <i>pod-kova</i> ‘horsehoe’, <i>kovat</i> ‘forge’, <i>koval</i> ‘forged’; Russ.<i>ковать</i> ‘hammer, forge’, <i>подкова</i> ‘horseshoe’, Pol. <i>pod-kowa</i> ‘horseshoe’, <i>wy-klepywać</i> ‘hammer out’).</font></font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'>English <i>chai</i>n is derived from Latin <i>catena</i> (fetter). Although it is difficult to prove, it is quite possible that <i>catena</i> comes from Latin <i>capto</i>, similar to the Serbian verbs <i>okovati</i>, <i>hvatati</i> (catch) and German <i>heften</i> (to tack, staple); German <i>Haft</i> (arrest, jail) is the word equal to Serbian <i>haps/ana</i> (arrest, jail); cf. Ger. <i>ver-haften</i> (to arrest) = Serb. <i>hapsiti </i>(to arrest); also <i>Haft</i> (haft, handle) = Serb. <i>hvat</i> (handle, haft). I suppose I do not need to explain that the German adjective <i>gefesselt</i> (enchained, bounded) is the same word as Serbian <i>uvezan</i>/<i>svezan</i> (bounded, tied; Serb. s<i>-veza-li su ga</i> ‘they tied him up’).</font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3'><font face='Times New Roman'>Starting from the “more definite” we are now (unwillingly) pushed back to the David’s “less definite”. Comparing Latin <i>asinus</i>, Gothic <i>asilus</i> with the OSl <i>осьлъ</i> (Cz. <i>osel</i>; Pol. <i>оsiо</i></font><i><span style='FONT-FAMILY: "MS Mincho"; mso-bidi-font-family: "MS Mincho"'>ɫ</span></i><font face='Times New Roman'>, Sorb. </font><i><font face='Times New Roman'>wоsо</font></i><i><span style='FONT-FAMILY: "MS Mincho"; mso-bidi-font-family: "MS Mincho"'>ɫ</span></i><font face='Times New Roman'>) it would probably be possible to imagine ("reconstruct") the PIE ur-word for that horse’s cousin; it could be something similar to <i>*ha-hin-lu-s</i> or even <i>*ha-gni-(b)lu-s</i>. In Serbian, donkey is also called <i>tovar</i> (load, cargo), because donkey is well known draught animal. </font></font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'>Animals, <i>cabalus</i> and <i>asilus</i>, apeared to be related to the PIE "root" for animal.(*ane-). Although it doesn’t look like that, Latin and Slavic general word for animal are derived from the same basis. Caballus is nothing else but animal and Latin <i>animal</i> is related to Slavic <i>životinja</i> (animal) in the same way as <i>čelovek</i> (man) and <i>galava</i> (head) are related to <i>human</i> and <i>head </i>(OE <i>heafod</i>). One of the arguments that animal sounded once as g/khanibal is the Breton word <i>aneval</i> (animal; cf. Lith. <i>gyvulys</i> and Latv. <i>dzīvnieks</i>); also Greek words ζώων, ζωικός, ζωώδης (animal) seems to be very close to Slavic <i>životnoe, životinjsko, živinsko, živina</i> (animal). </font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'>The main problem here is to "reconcile" two different meanings, <i>kovati</i> (coin) and <i>živeti</i> (live) and to understand which one of these two was used as a name for horse (<i>equus</i> = <i>okovan</i>/<i>okovat/hvat/uhvaćen/Haft</i> ‘fettered’ or <i>življenje</i> ‘living’, <i>živo(l)tinja</i> ‘animal’. In some cases is absolutely impossible to determine the way of evolution of a certain word although we know exactly the basis from which that word began its “journey". </font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3'><font face='Times New Roman'>For instance, Gothic <i>asilus</i> sounds very close to Greek α</font><span style='FONT-FAMILY: Tahoma'>̓</span><font face='Times New Roman'>συλαι</font><span style='FONT-FAMILY: Tahoma'>̂</span><font face='Times New Roman'>ος (asylum). Asilus in asylum! :-) Let us first see why the Greeks used the same word for ‘letters’ as the Serbs did: <i>slova</i> = συλλαβαί (letters, syllable). There are two possibilities in Serbian. One is that the word <i>’slovo’</i> (letter, word; OSl <i>слово</i>) is related to <i>’slava’</i> (glory, celebration; OSl <i>слава</i>; Gr. κλέος ‘fame’, ‘glory’; see Vasmer p. 3,673) and the Slavic verbs <i>sliti</i>, <i>slivati</i> (pour off; amalgamate, merge, cast), <i>izlivati</i> (pour out), which is indirectly related to <i>iz-lagati/iz-ložiti</i> (to tell, speak; Gr. λόγος) via the verb <i>iz-linuti</i> (pour out; from <i>iz-lignuti</i>). Maybe, it would be interesting to mention that Greek verb αγάλλομαι (to exult, glory, jubilate) sounds almost the same as Serbian <i>galama</i> (noise, uproar; cf. Gr. γλώσσα tongue, language; Serb. <i>glas</i> voice). The other possibility iz that Greek and Serbian <i>slova</i> (letters) are mutually connected by the way how the letters were casted (Serb. <i>iz-liti, iz-livati</i>) from lead (Serb. <i>olovo</i>; from <i>liti, livati</i> ‘pour’, ‘cast’; <i>livid</i> color is in fact the color of <i>lead</i>). The simillar could have happened to the English word <i>letter</i> in relation to <i>lead</i> (metal) if the word lead is a cognate of Latin fluito (to flow; from PIE <i>*plou-d-).</i></font></font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3'><font face='Times New Roman'>Greek σ</font><span style='FONT-FAMILY: Tahoma'>ῡ</span><font face='Times New Roman'>λη means “right of seizure", “right of reprisal” and it might be compared to the Serbian nouns <i>sila</i> (force, power), <i>silina</i> (intesity) and the adjective <i>silan</i> (mighty, vehement, terrific). Similar as in Serbian, the Greek language has the word <i>συλλείβω</i> “collect by streaming", which is equal to Serbian <i>sliv</i> (confluence) and the verb <i>slivati/slijevati</i> <i>se</i> (to flow; <i>novac se sliva</i> “the money flows in"). </font></font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3'><font face='Times New Roman'>Above mention “right of reprisal” or “right of seizure” is a “right to use the force” (Serb. <i>sila</i> ‘force’); also σύλλεκτος ‘gathered’, Serbian <i>slagati</i> (to gather, pile up). In reality, Serbian <i>sila</i> (force), Greek σύλησις (spoiling, plundering) and Serbian <i>silovanje</i> (violation, raping) are the words with the clear association to the river flowing or the river flooding. As we can see, the both languages, Greek and Serbian, used the “flowing of water” (Serb. <i>slivanje</i> “pouring"; Greek συλλείβω “collect by stream", “flow together") to name the letters (Gr. συλλαβαί; Serb. <i>slova</i>) and to describe a violent behavior (Serb, <i>silovanje</i>, sila; Greek σύλησις, σ</font><span style='FONT-FAMILY: Tahoma'>ῡ</span><font face='Times New Roman'>λη). </font></font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3'><font face='Times New Roman'>Now it becomes clear that ‘asylum’ is a place were the use of force (Serb. <i>sila</i>) is forbidden (α-</font><span style='FONT-FAMILY: Tahoma'>̓</span><font face='Times New Roman'>συλαι</font><span style='FONT-FAMILY: Tahoma'>̂</span><font face='Times New Roman'>ος without violence). Most of the Greek and Serbian words used the same basis, but usually it is very difficult to detect. For instance, who would say that Greek συγκλειστός (shut up) is the same word as Serbian <i>zaključati</i> (lock up, shut)? Above mentioned Serbian <i>silovanje </i>(violence), <i>prisiljavanje</i> (forcing, compulsion) or <i>siljenje</i> (forcing) are in fact just one form of sudden movement, similar to the Serbian verb <i>kuljanje/suljanje/sukljanje</i> (gushing; <i>kuljati</i> to spout, gush) and <i>kuljanje</i> comes from <i>kobeljanje</i> (rolling about; Eng. <i>hobble</i>) => <i>gibanje</i> (movement, motion, stir). Namely, it seems that all idea about life and movement is originally connected to the movement of clouds (Serb. <i>oblak</i>; from <i>gnoblak</i> => <i>hoblak</i>). </font></font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'>There is a “byname” for donkey in Serbian - <i>sivonja</i> - and that word (just like caballus) goes back to “animal” (Serb. životinja, živina); i.e. to the above mentioned <i>kobeljanje</i>/<i>gibanje</i> or <i>življenje</i> (<i>gibati</i> ‘move’ = <i>živeti</i> ‘live’). In order to understand this logic of “living” (<i>gi-b-lenie</i> => <i>ži-v-lenie</i>; Lith. <i>gyvuoti</i>) the Serbian word <i>ugibati</i> (to die, perish, expire; Lith. <i>keipti</i>) could be of a great help. <i>Ugibati/ugi(b)nuti</i> (die) is an antonym to <i>živeti</i> (live). Slavic <i>konj</i> (horse, OSl <i>конь</i>), from the proto Slavic <i>*kobnь</i> (Vasmer, p. 2316), and <i>kobila</i> (mare) are cognates to Latin <i>caballus</i> (pack-horse).</font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'>The diminutive of the word <i>osel</i> (donkey) is <i>oslić</i> and it rhymes with <i>poslić</i> (a small job). It is hard to tell if Serbian <i>posao</i> has anything in common with English <i>business</i> (busy; OE <i>bisig</i>). In Serbian, <i>posao</i> is probably related to the verb <i>slušati</i> (hear) and <i>poslušati</i> (obey; Russ. <i>послушаться</i>); hence the Slavic words <i>sluga/posluga</i> (servant; OSl слоуга; Cz. <i>sluha</i>, <i>služebna</i>; Gr. κλύω to hear; κέκλυτέ μευ “hear from me", analogous to Serbian <i>saslušajte me</i> “hear me", “listen to me").</font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'>Although it is evident that <i>ass/donkey</i> is a man’s servant his name appeared to have nothing to do with his “servile” behavior. The name <i>osel/Esel</i> is most probably derived from the PIE root <i>*stol-b-</i> wherefrom we obtained the words like Slavic <i>stub/stolb</i> (OSl <i>стлъпъ</i> column, pillar, pole), Eng. <i>stubborn</i>, <i>stub, stupid</i> (OE <i>stybb</i>), Serb. <i>tupav</i>, <i>zatupljen</i>; dialect. <i>zatupit</i> (stupid). Now we can understand that <i>osel/Esel</i> is a “stupid animal", an ass that was named like that in accordance with his stupidity. One of the key evidences for such an assumption is Russian word <i>остолоп</i> (ostolop; gawk, chump), also known as <i>ослоп</i> (metatheses <i>ostolp</i> => <i>oslopt</i>; <i>oslo-p</i> “fool, idiot"; Vasmer, p. 3,161). </font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'>What about the Latin word <i>equus -i</i> (horse)? Is it related to <i>caballus</i> (pack-horse)? Is the phonetic similarity between word <i>equus, equi-</i> (horse) and <i>aqua-</i> (water) just a product of pure coincidence? If we compare Serbian adjectives <i>uhvaćen</i> (captured, arrested, caught) and <i>ukvašen</i> (soaked, wet) we can suppose that the verb <i>uhvatiti</i> shifted to <i>ukvasiti</i> in accordance with the Serbian syntagn “<i>uhvatila ga kiša</i>” (caught by rain). Even the noun <i>kiša</i> (rain) appears as to be derived from ‘<i>kvašenje’</i> (wetting, soaking)? Is Latin <i>capto</i> related to <i>aqua</i> and <i>equus</i> in the same way as the Serbian verbs <i>hapsiti</i> (arrest) and <i>hapiti</i> (take. seize) are related to <i>hvatati</i> (catch), <i>kobila</i> (mare), <i>konj</i> (horse; from <i>*kobnь</i>) and possible to <i>kvasiti </i>(soak, wet)? </font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'>What about the history of the words like Slavic <i>skot/skotin/stoka</i> (cattle, animal) and Gothic <i>skatts</i> (money), German <i>Schatz </i>(jewelry), OFries <i>sket</i> (money, cattle)? Does English catlle really originate from Latin <i>caput</i>? Why not from Latin <i>capio</i> or <i>habeo</i> or Gemanic <i>haban/habt</i>? What is the relation (if any) among words <i>capio, habeo, haben, imanje</i> and <i>caput, heafod, golova, kefalos</i>, <i>globe</i> etc.?</font></p><br /><p style='MARGIN: 0in 0in 0pt' class='MsoNormal'><font size='3' face='Times New Roman'>Finally, let me try to answer the question I postulated in the beginning of this “essay” about the origin of “<i>equally-aqueous-equus-as/s-caballus</i>". :-) Is it not interesting that <i>coffin</i> also has the meaning “the horny part of a horse’s hoof” (Slavic <i>kopyto</i>)? In Serbian <i>kofa</i> is bucket (<i>kofa</i> from <i>kabao</i>, <i>kabal, kablica</i> bucket, pail) and coffin is <i>kovčeg</i> (box, chest, trunk) and it appeared to be related to the noun <i>kovanje</i> (forging, coining, mintage) as well as to <i>kovač</i> (blacksmith) and to <i>kopča</i> (buckle, fastener, clutch, clasp, fibula). Maybe, this is a good enough evidence that <i>kopyto</i> (hoof) is related to <i>kovati</i> (forge) and <i>okovati</i> (shackle); hence possible Serbian <i>govedo </i>(cattle), from <i>okovati</i> (shackle; dial. <i>okovato</i> ’shackled); <i>okovato govedo</i> “shackled cattle”?</font></p>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-88221250625235052122009-01-01T15:28:00.001-08:002009-01-01T15:28:10.027-08:00Mafijaški parlament<div xmlns='http://www.w3.org/1999/xhtml'><p style='line-height: 1.3;' class='MsoNormal'> <font face='Tahoma' size='7'> Парламентарна мафија</font><br/> </p> <p style='line-height: 1.3;' class='MsoNormal'> <font face='Tahoma' size='5'>Упанцирени сателити</font><br/> <br/> <span lang='SR-CYR' style='font-size: 9pt; font-family: Tahoma;'> </span><font face='Tahoma' size='2'>Ових неколико последњих година наслушали смо се свакојаких партијско-предизборних обећања, почев од "отварања нових радних места", преко "борбе против корупције и криминала", па све до "кандидатуре" за место подворника пред вратима разједињене Европске уније. Истина, било је ту и оних обећања, које су они које би народ "изабрао" и "дао" им власт, барем привидно, покушавали да испуне. Сетимо се само силних "мафија", које су некакви изасланици "милосрдног анђели правде", с чарапама на главама, хапсили уз рефлекторе, камере и справе за ноћно осматрање: дуванска, царинска, друмска, просветна, фудбалска, гасна, коначно, и полицијска... Могло би се чак рећи, да једно време у Србији ниједан лопов није могао бити сигуран да га неће стићи рука правде, осим ако није уз себе имао владин "панцир" или "сателит". <br/> <br/> </font><font face='Tahoma' size='5'>Приватизација стечаја</font><font face='Tahoma' size='2'><br/> <br/> Једино се, ваљда, још нису стекли услови за хапшење стечајне мафије (под диригентском палицом приватних агената из Агенција за приватизације), у чије се џепове, не њиховом кривицом, стекло више пара него што је то успело да се прилије у касе свих осталих (горе побројаних и, приде, непобројаних) мафија ђутуре. Председник државе је, негде у септембру прошле године, доказујући своју елиот-несовску оданост "борби против разбојништва", као и несаломиву прврженост "основним принципима правде и права", изашао пред своју партију и отворено признао, да је "корупција у Србији постала начин живота". Тада је председник Србије "одлучно" наговестио да ће најпре помести двориште испред своје ДС куће, те да ће се позабавити и другим странкама, пошто се и тамо налази "извор корупције". <br/> <br/> </font><font face='Tahoma' size='5'>Визија иза решетака</font><font face='Tahoma' size='2'><br/> <br/> </font> <font face='Tahoma' size='2'>Наравно, како то иначе обично бива, говор страначког лидера тада је пропраћен френетичним аплаузом чланства, на који је овај "загонетно" одговорио: "Нисам сигуран да баш сви треба да се радују овој мојој реченици у ДС-у и осталим странкама". И заиста, није прошло дуго, у затвору се нашао један од чланова Главног одбора ДС - градоначелник Зрењанина Горан Кнежевић. Многи су у Демократској странци (али и у "демократској" Србији) били затечени таквом врстом борбе против, сада "новоформиране" грађевинске мафије, на чијем "челу" се нашао, нико други до један од најцењенијих функционера ДС и човек, који је само годину дана раније, добио награду "Градоначелник с визијом", као тадашњи најбољи лидер локалне самоуправе. Иоле информисани грађанин Србије, у часу хапшења "најбољег међу једнаким", логично је могао да очекује да ће барем деведесет посто градоначелника и председника општина бити такође стрпани иза решетака. <br/> <br/> </font><font face='Tahoma' size='5'>Хрватска веза</font><font face='Tahoma' size='2'><br/> </font></p><p style='line-height: 1.3;' class='MsoNormal'><font face='Tahoma' size='2'>Данас постаје јасно да се Кнежевићу не суди ни за какву крађу, јер је пљачка у држави Србији одавно легалан "посао" оних који су на или близу власти. Једноставно, на Кнежевићеву несрећу, прорадила је "хрватска веза", пошто је Зрењанин већ прилично дуго у чељустима "аустро-угарске" економске "визије", коју здушно надгледају хрватски тајкуни и српски Хрвати. Заправо, у Зрењанину се све зна: Кнежевићу је "робију" напаковао нико други, до његов "најбољи" партијски "друг, <a href='http://www.ds.org.yu/sr/index.php?option=com_content&task=view&id=408&Itemid=178&lang=lat'> Предраг Гргић</a>, звани Грга. Опет, иако то сви знају, никоме не пада на памет да то јавно каже, те да дође под удар тог "српско-хрватског" моћника. Пуне три године, Предраг Гргић је провео у Загребу, где је прошао специјалну обуку хрватских служби, да би се одонуд вратио 2004. године и преузео једну од тренутно најважнијих функција у Извршном већу АП Војводине - где је задужен за област регионалне и међународне сарадње. Ако томе додамо да је покрајински секретар Покрајинског секретаријата за "међународне односе" Ивана Дулић-Марковић (као и Предраг хрватски кадар), тада постаје јасно да су "вањски односи" Војводине (која се на званичном сајту <a href='http://www.region.vojvodina.sr.gov.yu/'>војвођанског government-a</a> већ именује као "европски регион"; читај аустроугарски)<span lang='sr'>, </span>потпуно самостални у односу на државу Србију. <br/> <br/> </font><font face='Tahoma' size='5'>Господар из сенке</font><font face='Tahoma' size='2'><br/> <br/> Заправо, заточење првог човека зрењанинске општине, Горана Кнежевића, својеврсно је упозорење преосталим "српским кадровима", како у Зрењанину тако и у целој Војводини, каква ће их судбина задесити, уколико покушају и да помисле да се супроставе интересима државе Хрватске. Када знамо да Предраг Гргић и Ивана Дулић Марковић имају несумњиву срчану подршку председника Републике Србије, тада постаје јасно, због чега се и сам Кнежевић, из затвора, не усуђује да јасно укаже прстом на онога због кога је уклоњен са политичке сцене. Заправо, Кнежевић се још нада, да ће, кад малакса "хрватска" јарост, ипак успети да се избави из тамнице и, на неки начин, настави своју политичку каријеру. Јасно је, да је миг за хапшење Кнежевића дошао директно из Републике Хрватске, јер је њихова инфилтрација у економске и политичке токове северне српске покрајине све снажнија; то јесте, утамничењем Горана Кнежевића, који је годинама уназад био један од два-три водећа политичара у Војводини и чија је популарност могла само да расте, Хрватска је показала да је њен "намјештеник", "штовани" господин Гргић, сада неприкосновени господар у Војводини. <br/> <br/> </font><font face='Tahoma' size='5'>Подмићени од србо-кољача</font><font face='Tahoma' size='2'><br/> <br/> </font> <font face='Tahoma' size='2'>На овом месту, можда ће се неко упитати, како је могуће (ако је све горе речено истина), да на такве активности нама непријатељске државе Хрватске не реагује нико из Београда, ниједан Србин који се тамо налази на власти, да ћуте посланици у српском парламенту, те да, ка крају крајева, о томе озбиљније не проговори српска штампа? Зар је могуће да је сва Србија пала на колена пред хрватском политичко-економском кнутом и пред оним ко је главни заступник хрватских интереса у Србији, а који је тренутно, на српску жалост, и српски (или пре хрватско-српски) председник. Несхватљиво је да су се српски политичари, сви до једног, продали онима који су у прошлом веку пола Срба поклали а пола протерали са територије, на којој су данас формирали нову НДХ. Како објаснити да они Срби, који се налазе на местима са којих би могли да остваре одређен утицај на освешћивање српске политике и српског народа у целини, ништа не предузимају, иако су им сви детаљи око преузимања Војводине од стране Хрватске морали бити познати. На горња питања постоји само један могући одговор, а тај је, да су се политичари Срби продали, неко за веће неко за мање своте новца. <br/> <br/> </font><font face='Tahoma' size='5'>Арчибалдова истина</font><font face='Tahoma' size='2'><br/> <br/> </font> <font face='Tahoma' size='2'>Данас се најбоље може видети оно што је некада о српским политичарима говорио велики пријатељ Срба - <a href='http://www.rastko.org.yu/istorija/I/arajs-pocujte.html'> Арчибалд Рајс</a>! Наиме Арчибалд је приметио да српски политичари (а донекле и интелектуалци) посматрају свој род с крајњим презиром. Ево шта он каже у чувеном чланку "Чујте Срби!": "<i>Обичаји професионалних политичара прво искорењују врлине српског тла. А, на несрећу, политичари су вам свемоћни. Политика се меша у све и свуда управља. Укаже ли се неко место у власти, било оно важно или осредње, свеједно, о избору не одлучују заслуге кандидата, већ политичке везе. Може он бити и највећа незналица, најнечаснији човек, ако је "штићеник" политичара-странчара странке на власти, победиће и човека најквалификованијег и у стручном и у моралном погледу</i>."<span lang='sr'> </span>Изгледа да се ништа није променило од тог доба, када нас је Арчибалд тако немилосрдно, а опет, тако добронамерно "(из)грдио". Данас смо, захваљујући "прозору у свет", сви ми сведоци једног неописивог бешчашћа у српском парламенту, какво, вероватно, ни сам Рајс није могао да замисли. И заиста, да ли је тај осведочени пријатељ Срба могао да претпостави да ће Срби, само за дизање руку, моћи да инкасирају читавих два милиона евра? Или, можда нису у питању милиони, већ некаква "тричава" сума од неколико стотина хиљада "еврића"? Свеједно. Јасно је да је "најпатриотскија" српска странка, СРС, догурала дотле, да је спремна да "испуњава жеље" и да "пева" било коју "песму", само ако јој се добро плати. </font></p> <p style='line-height: 1.3;' class='MsoNormal'> <font face='Tahoma' size='5'>Душа у ђубрету</font></p> <p style='line-height: 1.3;' class='MsoNormal'> <font face='Tahoma' size='2'>Ко год је пред крај 2008. године пратио заседање парламента, морао је, и да није ни хтео, да примети како су на завршним сесијама "радикали" срдачно ћаскали са онима на њиховој десној страни. Гледаоци су били збуњени, јер нису могли да верују да су се "шешељевци" и "тадићевци" толико слизали, као да су род најрођенији. Као да до јуче једни друге нису називали издајницима и проданим душама, као да им је идеологија иста, као да нема ничега на белом свету што би те две партије, једну "леву" и једну "десну", могло раздвојити или сукобити. А државотворност, интерес народа, национална идеја, очување Косова и Метохије у оквирима Србије, борба против криминала и корупције, заустављање депопулације и повећање наталитета, радна места са и без мотки? Кришто? Опет "брат" Хрват, ко би други? Но добро, за њега је јасно. Није никакво чудо да он "леши" себи непријатељску државу, као што никакво изненађене не би требало да буде када нам сутра Борис, Предраг и Ивана, и Хрватска држава, тако запапре чорбу, да будемо принуђени да се селимо и из Војводине. Хрвати добро знају, одреши кесу и плати Србину, и он ће самом себи да гради вешала. Заправо, наши политичари верују да они нису рођени за страдање, барем не док још има њихових сународника, које ће бацати као храну у ждрело незаситој Медузи. Вратимо се још једном Арчију и чујмо шта нам је он давно поручио: <br/>"<i>Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у том ђубрету које се на њој наталожило нарочито после рата. Нација која је, попут ваше, одолела вековном ропству, која се повукла преко Албаније и која је, изгнана из своје земље, али не и поражена, успела да се врати на своја огњишта као победник – не допушта да је подјарми <b>шака себичних и подмитљивих политичара, гнусних шићарџија, презира достојних забушаната и злочинских профитера и зеленаша</b></i><b>."</b></font></p><hr width='200' align='left'/> <p style='line-height: 1.3;' class='MsoNormal'> <font face='Tahoma' size='2'> <a href='http://vukotic.atspace.com/'>Српска Зора Бела</a></font></p></div>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-82036844064416254332008-12-18T00:17:00.000-08:002008-12-18T00:37:46.314-08:00Назад у Аустро-Угарску<a href="http://vukotic.atspace.com/nenadanja.htm"><span style="font-size:180%;"><span style="font-weight: bold;">Назад у Аустро-Угарску</span></span></a><br /><br /><br /><span style="font-weight: bold;">(По)крадена и покројена покрајина</span><br /><br />На управо окончаном (из)ванредном конгресу Лиге социал-демократа Војводине (ЛСВ), малтене једногласно, Ненад Чанак је, као једини кандидат, (ре)изабран на место председника те партије. Рекло би се да није случајно то што Чанак својом појавом (психофизички) личи на Јосипа Броза; мада је почео да шепа у доста млађем узрасту него што је то био случај с оновременим "сином (и оцем) свих наших 'братских' народа и народности". Овог пута, Чанак је одлучио да се врати на политичку сцену Србије у "великом стилу" и без "длаке на језику", баш онако како је то пре неко туце година (по)чинио у "освит-у" српске "слободе" и нове "демократске (на)мисли". С модерно-ново(на)сађеном "Вудроу Вилсон" главом, по Брозовом об(ез)личју, Ненад Чанак је уверљивији и полетнији него икада раније. Јасније него икада раније, Чанак је "поручио" народу Војводине (будућим сито-ухрањеним "Војвођанима"), да Војводина није Србија и да то никада неће ни бити. По Чанку, Војводина је "украдена" земља, а украо ју је, нико други, до Србин (Геџа), с ону страну Саве и Дунава.<br /><br /><span style="font-weight: bold;">Варка Жуте греде</span><br /><br />Чини се, на овом месту би се могла повући паралела између онога што се донедавно догађало у Црној Гори (Српској Спарти) и активности једног тамошњег политичког "зеца", Славка Перовића, који је деценијама уназад водио партију сличног акронима - ЛСЦГ (Либерални савез Црне Горе). Наиме, Перовићева улога у Црној Гори, баш као и данашња Чанкова у Војводини, била је да непрестано подгрејава нетрпељивост према Србима и Србији и да тиме створи оне предуслове, који ће на крају довести до отцепљења те "савезне" републике. Такође је занимљиво да су поменути Перовић и његова ЛСЦГ имали подршку веома малог броја гласача у Црној Гори, баш онако, како је то данас случај са војвођанском "Вудроу" ЛСВ филијалом, која, ако би самостално изашла на изборе, сигурно не би успела да пређе цензус и уђе у Парламент Србије, а највероватније ни у Скупшину Војводине. Као што знамо, у Црној Гори, Славко Перовић и ЛСЦГ су "трчали" док су имали снаге, да би потом "штафету" црногорске "суверености" преузели они, који су својевремно, "догађањем народа", на Жутој греди ударали печат на "бесмртно братство" Србије и "српске" Црне Горе.<br /><br /><span style="font-weight: bold;">Жута линија српског растакања</span><br /><br />Једно, рекло би се, логично питање могло би да уследи у овом часу. Заправо, ако су улоге Славка Перовића и Ненада Чанка конципиране на исти начин, тада би се могло очекивати да, ускоро, "штафетна палица" вовођанске самодовољности буде предата у руке онима који су боље "утренирани" и чији је дах (дух) инспиративнији или конспиративнији на "спирометру" српске испране памети. Јасно је да Војводина данас нема боље "мустре" црногорској ДПС (Демократска партија социјалиста) него што је то српски ДПС (Демократска партија + Социјалисти). Ипак, такав српски ДПС, за разлику од црногорског ДПС-а, који се простирао само на територији републике Црне. Горе, није, како би се то могло очекивати, стациониран само на тлу Војводине, већ је дубоко "инфилтриран" на највећем делу ове, још увек важеће државе Србије, укључујући и једно парче окупираног Косова и Метохије. Оно што је некада у Црној Гори лукаво подвучено "жутом (тројанском) гредом", софистицирано се, већ годинама подвлачи "жутом линијом" српског обезглављивања, не само у двема српским покрајинама (Косово и Метохија и Војводина), него и на целом подручју за које се данас верује да је још под контролом власти из Београда.<br /><br /><span style="font-weight: bold;">Уставом уместо законом</span><br /><br />На поменутом конгресу ЛСВ-а, Чанак је затражио да се приступи новом писању Устава Србије, који ће омогућити да Војводина има суверену (извршну, судску и законодавну) власт на својој територији. Осим поменутог, Чанак још једино тражи да Војводина има "право на власништво и изворне приходе". Да се Власи не досете, лидер ЛСВ-а се данас одриче некада главног циља у статуту те партије, познатог по синтагми "Република Војводина". Наравно, за тим више и нема потребе, јер, након што се испуне услови из његовог "ултиматума" Србији, Војводина неће бити република - биће суверена држава! По предлогу новог статута Војводине, та српска покрајина је већ "добила" свог председника, своју владу и своју "Војвођанску" академију "знаности". Чанку је јасно да би се такав "државни статус" Војводине боље чувао и даље јачао, ако би се њен положај учврстио уставном регулативом, уместо некаквог помоћног, пратећег закона, чија важност не би била "трајног" карактера. Вероватно су центри светске моћи, који стоје иза Ненада Чанка или чији је главни сатрап у Воводини Ненад Чанак, проценили да би се у овом часу могло кренути далеко агресивније у "освајање" душа у северној српској покрајини.<br /><br /><span style="font-weight: bold;">Игра именима</span><br /><br />У ствари, пројекат Војводина - независна држава (НДВ), одавно се, већ годинама у назад, спроводи на простору Војводине. На пример, у банатским школама, па и онима у којима уче само српска деца, службени печати су исписани, поред српског, на мађарском, румунском и словачком језику. У селу Лукићеву, које се налази на домак Зрењанина, пре отприлике месец дана, на сеоској амбуланти осванула је нова табла, исписана на сва четири "службена" језика у Банатском округу. На делу табле, који се обраћа мађарској мањини (које, узгред речено, у Лукићеву уопште нема, јер у том насељу живе искључиво Срби), стоји обавештење да се у дотичној згради налази сеоска амбуланта, те да се село зове Szigmondfalva (Жигмондово село) и да се оно налази на територији општине Nagybecskerek varos (града Велики Бечкерек). Зачудо, румунска и словачка мањина се ипак одлучила да не мења својевољно називе места, не само Лукићева, него и Лазарева (на мађарском је то данас Lázárföld; нем. Lazarfeld), Книћанина (мађ. Rezsőháza; у преводу нешто попут "кућа на страни", нем. Rudolfsgnad, по аустријском принцу Рудолфу, сину цара Франца Јозефа).<br /><br /><span style="font-weight: bold;">Жигмондизација Зигмунда</span><br /><br />Осионост или, да будемо блажи, неувиђавност мађарских реваншиста се свакако може разумети. Они деценијама сањају дан када ће се Угарска обновити и засијати старим сјајем. Ипак, тешко је схватљиво да Срби на такве активности "хортијеваца" гледају или незаинтересовано или чак са симпатијама, јер је ту реч о српској судбини на северу Србије. Чињеница је да данашња српска "демократска" власт потпомаже афирмацију оних мањинских "вредности", које директно иду на штету већинског српског народа. Поменута табла на амбулантама српских села у Банату, где се на мађарском језику противуставно мењају називи насељених места, пример је крајњег немара и неодговорности српских власти према властитој судбини и историјском трајању на просторима данашње Аутономне покрајине Војводине. Да би се схватила величина безобзирности српских власти и мађарске националне мањине, у случајевима мењања имена насељених места на мађарском језику, илустроваћемо то примером поменутог села Лукићева, које је једно време носило име немачког великаша Зигмунда (не Жигмонда) Еделсбахера (нем. Sigmund Edelsbacher). Наиме, у том селу су пре Другог светског рата живели Немци (Фолксдојчери) и они су га звали Зигмундфелд (Sigmund-feld, Зигмундово поље), а не Жигмондфолво (Жигмондово село; Szigmond-falva), како то данас, остварујући своје великомађарске политичке циљеве, а удружени са српском актуелном власти, покушавају (фалсификатом историјских чињеница) да обману јавност у Србији али и у Европи.<br /><br /><span style="font-weight: bold;">ДПС губилиште</span><br /><br />То исто село (Лукићево, Зигмундфелд), звало се у XVII, XVIII и првом делу XX века Мартиница, а његови први мештани (по Катастигу Пећке патријаршије из 1660 и 1666) били су Срби, да би се крајем XVIII века у том истом месту, одлуком Аустроугарске царевине, почело с насељавањем Немаца, највећим делом оних који су због одређених прекршаја раније одговарали пред аустријским законом и судом. Новопридошли "фолкс-осуђеници" су временом истиснули староседеоце (Србе), тако да је у Лукићеву, пре почетка Другог светског рата, живиела само једна или, евентуално, две српске породице. Дакле, историја овог банатског села, како видимо, нема баш никакве везе с Мађарима. У њему Мађари никада нису живели, нити је Банатом управљала Угарска власт, јер је тај простор био директно потчињен Аустријском двору. Без обзира на све наведене чињенице, мађарска мањина у Војводини не преза ни од каквих нискости нити, пак, подлости, да би искривила слику о "мађарском трајању" на северу Србије, а Србе приказала као "придошлице", "дошље" или "дођоше", како то партијски ЛСВ другови уобичавају да кажу. Једини који су у датом случају покваренији и подлији од "хортијевих кохорти" и ЛСВ "зечје" партије, јесу горе-поменути ДПС жуто-линијаши (Демократе + Социјалисти), који су за новац спремни да главу Србије ставе на пањ. И то не само да је тамо ставе, већ и да свом својом снагом замахну џелатском секиром.<br /><br /><span style="font-size:85%;"><a href="http://vukotic.atspace.com">Српска Зора Бела</a></span>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-66289346106844127162008-11-23T09:43:00.001-08:002008-11-23T09:43:22.088-08:00Сецесија Војводине<div xmlns='http://www.w3.org/1999/xhtml'><font face='Trebuchet MS'><b><font size='3'>Поштоване грађанке и грађани</font></b><font style='font-size: 10pt;'><br/> <br/> По Шандору Егерешију, председнику Скупштине АП војводине, тренутно би далеко важније било да Народна скупштина, до краја ове године, да сагласност на нови <a href='http://www.google.com/url?sa=t&source=web&ct=res&cd=1&url=http://www.vmsz.org.rs/templates/articles/files/statut_vojvodine_radna_verzija.pdf&ei=3P8oSdD9E4as0gXBkJy5AQ&usg=AFQjCNGO0hNm3eVrI8OGaCgKLybAfn8-EA&sig2=VX73HZG97oitBpxGLByQ1Q'> Статут (читај, Устав; види радну верзију од 20. новембра 2008.)</a> северне српске покрајине, него да се "бакће" усвајањем новог буџета. Поред Савеза војвођанских Мађара (СВМ), огласила се и Лига социалдемократа Војводине (ЛСВ), која са своје стране додаје, да Статут "не сме више да чека" ратификацију у српском парламенту, јер би Народна Скупштина требало да покаже "поштовање" према "грађанима и грађанкама" Војводине. Наравно, да би се психолошки притисак одржао, то јесте, да би грађани Србије прихватили нови Статут Војводине (нови Устав Војводине) као "готову ствар", нико "озбиљан" и не помиње могућност да поменути Статут (Устав) не добије сагласност српског парламента. Још пре месец дана, након што је нови Статут Војводине (Устав Војводине) усвојен у Скупштини Војводине, Бојан Пајтић, Председник Извршног већа Војводине, наговестио је да би "било неморално" да Скупштина Србије не да сагласност на војвођански Статут (Устав), ваљда због тога, што је у изради тог сецесионистичког акта, главну реч водила највећа (владајућа) партија у Србији - <i>Демократска странка</i>!<br/> <br/> </font><b><font size='3'>Средњоевропска монархија</font></b><font style='font-size: 10pt;'><br/> <br/> Горе поменути господин Егереши, након усвајања Статута (Устава) у Скупштини Војводине, изјавио је да су посланици одлучили да је Војводина "аутономна покрајина грађанки и грађана у саставу Србије и саставни део јединственог цивилизацијског простора Средње Европе". Иста квалификација, како можемо видети, стоји и у преамбули новог војвођанског Статута (Устава), где дословно пише "Аутономна Покрајина Војводина у оквиру Републике Србије представља саставни део јединственог културног, цивилизацијског и географског простора Средње Европе." Овде се намеће логично питање, због чега су "писци" новог војвођанског Статута (Устава) сместили будућу "европску регију", звану Војводина, у сужени европски контекст, то јесте, зашто су је ограничили на "нејасни" простор Средње Европе. Заправо, шта је то Средња Европа и које земље припадају том географском појму? Да ли Србија припада (или је припадала) Средњој Европи? Колико знамо, Средња Европа је исти онај простор који је некада покривала Аустроугарска монархија (царевина). Служећи се сличном силогистиком, из онога што пише у самом почетку новог војвођанског Статута (Устава), следи недвосмислен закључак: <b>Војводина се (тренутно) налази у оквирима Србије, али, она је, уствари, неотуђиви део Средње Европе (читај, Аустроугарске)</b>.<br/> <br/> </font><b><font size='3'>Пред(кон)федерално испирање мозга</font></b><font style='font-size: 10pt;'><br/> <br/> Шандор Егереши (СВМ), човек који има кључну улогу у спровођењу "средњоевропске еманципације" Војводине, објашњава збуњеним Србима и "самосвесним грађанима и грађанкама" северне српске покрајине, да поменути Статут (Устав) ни једном реченицом не долази у конфликт са Уставом Србије, а да "они који коментаришу да је то сецесија и сепаратизам нису свесни шта говоре". Да би све то поткрепио "очигледним" примерима, он помиње некакве "европске самоуправне концепте" — федерални у Немачкој, предфедерални у Италији и асиметрични у Шпанији — ни не покушаваући да сличну "аутономију" пронађе у Средњој Европи, према којој је нови Статут (Устав) Војводине тако "срдачно" оријентисан. Наравно, Егереши нам не каже, најпре, да је Немачка конституисана од 16 савезних (федералних) држава (а не покрајина; <span lang='de'>Länder</span>), и да те државе, у суштини, имају далеко мања овлашћења, него што је то случај са данас важећом аутономијом Војводине из 1991. године. На пример, немачка држава (не аутономна покрајина!) Баварска је имала дводомни парламент, а данас јој је остао само <span lang='de'>Landtag</span> (Скупштина Баварске). Та иста Баварска, по немачком Уставу, може да одлучује само о питањима везаним за културу и образовање, док је обавезна да у свему другом спроводи федералне немачке законе. У Италији (Егерешијева "предфедерална аутономија", са којом он упоређује аутономију Војводине), ситуација је сасвим другачија, јер се њихове аутономије однеосе на италијанске просторе у којима националне мањине чине већину. Специфична су подручја Сицилије и Сардиније, италијанских земаља, где се становници најчешће изјашњавају као Сицилијанци или Сардињани, који углавном говоре, поред италијанског (службеног) језика, и свој сицилијански или сардинијски. Судећи по Сицилији, то италијанско острво има више елемената државности (Краљевство Сицилија) него што је то био случај са Црном Гором, која је, као савезна (доцније конфедерална) држава, била у саставу СРЈ (зато се данас у Црној Гори убрзано ради на формирању измишљеног "црногорског" језика). <br/> <br/> </font><b><font size='3'>Савезна аутономија</font></b><font style='font-size: 10pt;'><br/> <br/> Српска актуелна власт упорно и бездушно злоупотребљава синтагму "европски региони", покушавајући да подметне просечном грађанину Србије једну лажну слику такозване "регионализације". Права истина је да су региони Европе, уствари, суверене земље (Немачка, Шведска, Данска, Бугарска, Србија итд.), а да једини изузетак од таквог правила чине Фарска острва (Дански протекторат; где живе Фарани који говоре фарски језик), Косово и Војводина (покрајине у саставу Србије; Косово већ као протекторат НАТО савеза или САД). Да би се схватило о каквој се безочној превари ту ради, довољно је рећи, да чак ни државе у Савезној републици Немачкој, не спадају у европске регионе у оном смислу под којим то подразумева западни свет. Заправо, у ужем смислу речи, и на западу постоје подручја (географско-културне целине), слична негдашњим срезовима и окрузима у Србији, али то нема никакве узајамне везе ни са аутономијама ни са савезним државама. <br/> <br/> </font><b><font size='3'>Чанколизно утишавање</font></b><font style='font-size: 10pt;'><br/> <br/> Чини се да су српски опозициони политичари (онај мали број, коме није свеједно шта ће се десити са Србијом, ако их уопште има), сасвим заборавили да је бивши комунистички кадровик, Ненад Чанак, 2006. године, уместо у Комитет, отишао на шестомесечно "школовање" на позив вашингтонског "Вудроу Вилсон" центра. Тамо је добио инструкције да мало улакша са својим активностима на одвајању Војводине од Србије, а већ пре тога саветован је да се остави познате "лигашке" крилатице из деведесетих, која је, како се сећамо и ако се сећамо, гласила — "<a href='http://www.lsvsu.org.yu/dokumenti/vojvodina_republika.htm'>Војводина Република</a>". Заправо, стратегија САД, у датом случају, била је, да се питање Војводине не потеже, пре него што се "реши" статус Косова и Метохије. Друга ствар због које је Чанак "утишао" јесте чињеница да би он требало да ускоро буде (одмах након претпостављеног усвајања Статута у парламенту Србије) устоличен на место председника Војводине (први пут у историји те српске покрајине). Са друге стране, место премијера (председника владе) Војводине, вероватно ће припасти главној владајућој партији у Војводини — Демократској странци и њеној војвођанској "перјаници", Бојану Пајтићу. <br/> <br/> </font><b><font size='3' style='font-size: 10pt;'>Добросуседско (само)богаљење</font></b><font style='font-size: 10pt;'><br/> <br/> Творци сепаратистичког Статута (Устава) Војводине, кренули су од претпоставке да можда функција председника АП Војводине неће моћи да "прође" тако лако у овом часу, те су предвидели да све, Статутом (Уставом) дефинисане дужности председника, на себе преузме председник Скупштине АП Војводине. Наравно, форма не би ту била до краја јасна, али суштински гледано, Војводина би и у једном и у другом случају имала свог председника. Уосталом, сачекаће се "боља времена", у којима ће Војводина постати федерална јединица Републике Србије, да би, коначно, дошло до њеног осамостаљења, слично ономе што се својевремено десило у Црној Гори. Сасвим убогаљеној Србији остаће само да се пред светом, стидљиво и шапатом, "хвали" својим несумњивим "демократским потенцијалом" и спремношћу на "добросуседске односе" са још једном државом, која је рођена из њене властите, напола иструлеле утробе. Када се пажљивије погледају дужности председника Војводине, које су предвиђене новим Статутом (Уставом), видеће се да председник АП Војводине има исте дужности и овлашћења, какве има и председник Републике Србије:<br/> <i>- представља Аутономну покрајину Војводину у земљи и иностранству,<br/> - указом проглашава покрајинске нормативне одлуке, у складу Статутом,<br/> - предлаже Скупштини Аутономне Покрајине Војводине кандидата за председника Покрајинске владе, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа,<br/> - додељујуе признања и одликовања,<br/> - расписује изборе за Скупштину Аутономне Покрајине (алтернатива: ако се изостави ова надлежност изборе би расписивао председник Скупштине Аутономне Покрајине),<br/> - врши и друге послове одређене Статутом и покрајинском нормативном<br/> одлуком.</i><br/> <br/> </font><b><font size='3' style='font-size: 10pt;'>Аутономни држављани</font></b><font style='font-size: 10pt;'><br/> <br/> Супротно Уставу Србије који јасно каже да је Србија "држава српског народа и свих грађана који у њој живе", Статут (Устав) Војводине наглашава да "<i>Срби, Мађари, Хрвати, Словаци, Црногорци, Румуни, Буњевци, Русини и Роми, као и други бројчано мањи народи и националне заједнице које у њој традиционално живе, равноправни су и конститутивни</i>." Дакле, док на једној страни један историјски констутиван народ (Српски), бива протеран и из живота и из Устава Републике Хрватске, на другој страни, усред Србије, конститутивним народом ће се прогласити и некакав усамљени, "новопечени" држављанин Србије — Кинез, Конгоанац, Папуанац, Тунгузијац. Сама "костутитивност" сваког држављанина (још увек Србије, а не Војводине), није била довољна вајним војвођанским "статуто-творцима" (уставотворцима), па су, за сваки случај додали да "<i>Аутономна покрајина може обезбедити додатна и допунска права, односно поставити виши степен заштите права припадника народа и националних заједница које представљају бројчану мањину у укупном становништву аутономне покрајине</i>." Овде се, како видимо, оперише појмом "становништва АП Војводине", мада није јасно, на који се начин може дефинисати то "укупно становништво"? Наиме, сваки становник (држављанин) из било којег дела Србије, може да промени пребивалиште и настани се на простору АП Војводине, још увек, без икакве посебне процедуре. Судећи по свему осталом, што се може наћи у новом Статуту (Уставу), поменуто "укупно становништво" има јасно изражену тенденцију да постане "укупно војвођанско становништво", са "аутономним држављанством". Можда у овом часу некоме сличне паралеле изгледају апсурдно, али читава конструкција новог Статута (Устава) Војводине неодољиво подсећа на "некад виђену" српску катаклизму, произашлу из несхватљиве српске индоленције, немара и, рекло би се, сулуде незаинтересованости за српских власти за судбину властите земље и народа. <br/> <br/> </font><b><font size='3' style='font-size: 10pt;'>(Анти)Српска Војводина</font></b><font style='font-size: 10pt;'><br/> <br/> Војвођански "уставотворац" је отишао толико далеко, да је предвидео да Војводина може да се самостално задужује, да може за закључује међународне споразуме у складу са својим надлежностима, те да има своја представништва у иностранству "<i>ради промоције и унапређења својих туристичких, привредних, културних, научних и образовних капацитета</i>." Намера Савеза војвођанских Мађара (која се може разумети са аспекта мађарског реваншизма), уопште није за чуђење. Природно је да ће они учинити све што је у њиховој моћи, да некако врате Војводину у њихово "средњоевропско окриље" (Аустроугарско царство). Ипак, далеко је теже разумети самоубилачку политику српских странака, пре свега Демократске, али и Лиге социладемократа Војводине, које су сву своју политичку активност и снагу ставили у службу Хабсбурга. Зачудо, када састављачи Статута (Устава) Војводине помињу "вековне тежње '<i>грађана и грађанки' Војводине на посебност</i>", они игноришу те исте "хабсбурговце" којима служе. Заправо, не пада им на памет да је Војводина добила аутономију (истина краткотрајну) у оквиру Аустроугарске царевине, под називом "Српско Војводство"; то јесте, 1848. године, на Мајској скупштини у Карловцима, проглашено је Српско Војводство на целокупној територији Баната, Бачке, Барање и Срема. Доцније, царском одлуком 1849. године, Темишвар је постао средиште Војводства Србије и Тамишког Баната. Поменутим статутоклепцима (уставоклепцима), очигледно, није одговарала истина, пошто је јасно да Војводина никада није била некакав "<i>израз вековне политичке борбе и права грађана и грађанки Аутономне Покрајине Војводине на аутономију и заштиту посебности</i>" било којег другог народа сем српског. Војводина је била српска аутономија у области Хабзбуршког царства, а њеним присаједињењем Србији, на Великој скупштини 1918. у Новом Саду, престала је било каква потреба за аутономијом, пошто је ту српски народ остварио своје вековне тежње.</font></font> <hr align='left' width='400' style='margin-left: 20px;'/> <p style='margin-left: 20px; margin-right: 20px;'> <font face='Trebuchet MS' style='font-size: 8pt;'><a href='http://vukotic.atspace.com/index.html'> Srpska Zora Bela</a></font></p></div>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-76983454827185410862008-11-19T00:56:00.001-08:002008-11-19T00:56:36.678-08:00МСП: Србија пред још једним изгубљеним спором?<div xmlns='http://www.w3.org/1999/xhtml'><a href='http://vukotic.atspace.com/msp.htm'>http://vukotic.atspace.com/msp.htm</a><br />У марту 2006. године, аутор ових редова је писао о томе које судије су биле надлежне да донесу одлуку у спору који је у то време вођен пред Међународним судом правде у Хагу, по тужби Федерације БиХ против Србије и Црне Горе. Међународни суд правде чини 15 судија, од којих се једна трећина мења (бира) сваке треће године. У суштини, оно веће које је судило у спору ФБиХ против Србије, није се значајније изменило, сем што је у своје редове примило неколико нових чланова, од којих је, вероватно, најзанимљивији и најконтраверзнији Кристофер Гринвуд, који је заговорник да је, тзв. "хуманитарна интервенција" против Србије (1999), била у складу са нормама међународног права. Тај новопечени судија МСП, такође је познат по томе што је констатовао да је рат против Ирака "легално вођен", и то, "у складу са до тада донесеним резолуцијама УН". Дакле, могли бисмо закључити да ће МСП овог пута бити још мање наклоњен Србији, него што је то био у случају спора са ФБиХ. <br /> <br /> Одбрану Србије у спору против ФБиХ заступали су Тибор Варади (који се и данас налази на челу тима српске одбране) и Радослав Стојановић. Овај други (Стојановић), познат је по лакомислености и бројним "гафовима" који су дебело коштали Србију и српски народ. Најчувенија је она изјава, у којој је Стојановић тупаво (или срачунато) тврдио, да је "можда било појединаца (међу Србима), који су имали намеру да униште муслимански народ". Тибор Варади (професор централно-европског универзитета у Будимпешти), сигурно је човек од великог правног искуства, за разлику од поменутог Стојановића, веома је интелигентан, али, он је ипак човек који више ради за интересе српских непријатеља него за интерес Србије. Познато је да је он "духовни отац" свих новијих иницијатива које су се у последњих деценију две појављивале међу војвођанским Мађарима, укључујући "културну/персоналну", па и некакву врсту недоречене територијалне аутономије.<br /> <br />Заправо, несхватљиво је да је др. Тибор Варади, након праве катаклизме коју је Србија доживела у процесу ФБиХ vs. Србија, и даље остао на челу српског правног тима, који ће Србију заступати у случају сличне хрватске тужбе. Такође се тешко може разумети српско наивно веровање да је Србија у поменутом процесу против БиХ изашла као "победник", јер, ето, није осуђена за "геноцид" и неће бити принуђена тда плаћа ратну штету. Чињеница је да се народ у Србији врло лако могао преварити (дезинформисати) поводом поменуте пресуде МСП. Србија је дуго били "бомбардована" наводном опасношћу, да би се могло десити да плаћа ратне репарације држави БиХ, које су се мериле милијардама долара (десетинама па чак и стотинама). Када је, коначно, Србија, пресудом МСП, оглашена кривом, што "није покушала да спречи геноцид у Сребреници", али без икаквих даљих казнених мера (јер се "саучешће Србије у геноциду" није могло доказати), народу у Србији је пао камен са срца, тако да је чињеница, да је Међународни суд правде пресудио, "да се у БиХ догодио злочин геноцида над муслиманима, у рејону Сребренице", једноставно "промакла" оку шире јавности у Србији.<br /> <br /> Тако се догодило да један тежак пораз Варадијевог тима за "одбрану", буде приказан у Србији, малтене, као једна величанствена победа. Срби су ликовали, не видећи да оно на чему стоје није победничко постоље, већ да је то пањ, који "међународна заједница" (без народа!) намерава да измакне испод српских ногу, на давно (за Србе) припремљеним вешалима. Крајње импликације такве МСП пресуде су јасне: Србија није крива за геноцид, али Срби јесу; Србија није геноцидна држава, али Срби јесу геноцидан народ, који се мора подвргнути озбиљном процесу денацификације. У србији, пак, спроводи се једна тиха "дресура" усађивања измишљеног осећања кривице, којој је главни циљ да Срби сами себи намакну онај штрик који виси изнад њихове главе већ неколико деценија. Непостојећа, а свеопште владајућа "међународна заједница", добро зна, да је најсавршенији (најчистији и најневинији) злочин онај у коме успете да своју жртву натерате да сама себи одузме живот.<br /> <br /> А да Срби не виде ни штрик спуштен с вешала ни џелатски пањ испод својих ногу, показује и чињеница, да је српски тим за одбрану, под Варадијевом управом (мај 2008), на прелиминарном саслушању поводом хрватске тужбе против Србије, као главни аргумент потегао добро знану комунистичку причу усташко-четничке "уравниловке". Наиме, српска (по свему малоумна) одбрана састојала се у томе, што су тврдили да у последњем рату на данашњој међународно признатој територији Републике Хрватске није било геноцида, али да су обе стране, и хрватска и српска, чиниле "злочине", те да су и Срби и Хрвати били "једнако жртве таквог сукоба". Уз све то, Србија је нудила Хрватској вансудски договор, наводно, у жељи да "(при)помогне" развој добросуседских односа и да убрза "Европске интеграције" Србије (али и осталих балканских земаља), чиме је само могла додатно да "увери свет" у некакву своју "кривицу".<br /> <br />Као што је познато, у ранијем периоду, српске неодговорне власти су повукле раније тужбе против Хрватске, ФБиХ и НАТО-а. Таквој неодговорној одлуци српских политичара највише је кумовао проф. Војин Димитријевић, који је од 2001. године судија ad hoc Међународног суда правде и члан Сталног арбитражног суда у Хагу. Заправо, Војин Димитријевић је човек уз чију помоћ су НАТО земље артикулисале своје интересе у Србији. Следећи антисрпску политику, Димитријевић је пресудно утицао на повлачење поменутих српских тужби против Хрватске и ФБиХ. Тај човек је зла коб Србије. Чини се да је у јавности мало познато да се тај исти Војин Димитријевић, професор међународног права, који је имао и има кључну улогу у досадашњем и будућем комадању и планираном уништењу Србије, данас налази на месту саветника председника Србије, Бориса Тадића, где је задужен за правна питања.<br /> <br /> Нека је Србији Бог на помоћи!</div>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-81738324992359198852008-11-16T02:17:00.000-08:002008-11-17T00:19:31.631-08:00Mazohizam Sime Mraovića<span style="font-size:100%;">Постоје размишљања да је мазохизам последица пренаглашеног суперега, због којег појединац тражи патњу, да би таквим самокажњавањем, наводно, искупио грехе. Мраовићев мазохизам је евидентан, јер тај човек, с времена на време, дође на групу Србија међу шљивама, само да би добио коју ћушку по ушима: али, ипак, тешко би се могло рећи да је такво његово понашање узроковано престрогим суперегом. Пре би се могло рећи да је Мраовић као дете често добијао батине од родитеља и својих вршњака, због којих је у почетку патио, да би доцније научио да ту исту патњу (необичним "психо-адаптивном-</span><div id="EC_ygrp-text"><wbr><span style="font-size:100%;">дресуром"</span><wbr><span style="font-size:100%;">) преточи у форму врхунског уживања у властитом болу и понижењу.<br /><br />Истина, видимо да Мраовић не долази баш често на поменути форум, што указује да он, на његову радост, не оскудева у батинама и понижењима у властитом окружењу. Уз његове најближе, који га чвркају, чвегеришу, бичују и шутирају ногом у срећну задњицу, ту су, за сваки случај, Мила Алечковић, Петар Милатовић и још понеки "конгресмен"</span><wbr><span style="font-size:100%;">, да "нахране" његову жудњу за самомучењем. Очиледно, у последњих неколико дана Сима није имао никога "при руци", ко би био у стању да задовољи његову настрану жудњу за болом (како физичким тако и душевним), те није имао избора, него да покуша да нађе некога на српском форуму ко би био вољан да му истегли уши.<br /><br />Сима Мраовић је свакако бивао најсрећнији у оно доба када је српска Миледи (док је још била релативно млада и носила еполете са ознакама 'Der Arbeitsdienst der <em>weiblichen Jugend')</em> имала за њега довољно времена; када га је, малтене свакодневно, шибала кнутом, питајући га одсечним гласом: "Кажи нам одакле долазиш, председниче КСЕ!?" Сима би само јекнуо и кркљајући изговорао: "Из Париза, meine liebe Obersturmführerin.</span><wbr><span style="font-size:100%;">.." "Одакле?", опет би фијукнуо бич. Сима би тада прогутао слину и подвриснуо: "Из Лондона, meine liebe....!" И тако у круг (из Лондона, из Париза, из Лондона, из Париза..), задовољству, чинило се, није било краја. Најбоље би бивало када би Миледи довукла и свог "обатаљеног" при-мужа, који би онда Симу узјахао и, мамузајући га по омлитавелим слабинама, питао га конспиративним тоном: "Хоћеш ли да радиш за француску обавештајну службу?". "Хоћу, хоћу...", вриштао је Сима, већ напола луд од среће и у врхунској екстази, "радићу шта год желиш, само ме мамузај, јаче. јече, јаче....!"<br /><br />Ипак, остарило се и уморило; никоме више није до јахања, јер нам ни ходање више не пристаје најбоље. Разумем Симину болесну жудњу за здравом патњом, али ни мој садизам није данас ни издалека онако компулзиван као што је некада био, тако да, готово, не осећам никакво задовољство у тегљењу Мраовићевих ушију. Ипак ред је да се помогне човеку у невољи. Зато, Симо, ево ти <a href="http://vukotic.atspace.com/pismo.htm">овај линк</a>; тамо су Верина писма у којима те она бичује као тврдоглавог магарца, коме се, на срамоту његове "газдарице", уд дигао усред вашарске утрине, наочиглед згрожених накупаца, прекупаца, купаца, свирача, играча и гологузо-напрч</span><wbr><span style="font-size:100%;">уљене певаљке у шатору преко пута. Читај то и удри се сам. А ако ти случајно падне на памет да се поистоветиш са горе поменутим магарцем, те да ти проради онај суперего о коме наука однекуд шири свакојаке приче, ни за живу главу не узимај нож у руке и не покушавај на тај начин да искупљујеш грех и да се решаваш бруке. Деси ли се пак да самом себи отфикариш буџу, мислећи да је магарчева, нипошто то не бацај већ с тим одмах у лед или течни азот. Ко зна, можда се предомислиш и кренеш на микрохирургију, када се коначно пробудиш.<br /><br />Душан Вукотић<br /></span><br /><br /><hr id="EC_EC_stopSpelling">To: srbija_medjusljivam<wbr>a@yahoogroups.<wbr>com<br />From: zsfmraovic@yahoo.<wbr>fr<br />Date: Fri, 14 Nov 2008 16:48:21 +0000<br />Subject: Re : [srbija_medjusljiva<wbr>ma] Slucaj gospodina Dusana Vukotica<br /><br /> <div id="EC_EC_EC_ygrp-mlmsg"> <div id="EC_EC_EC_ygrp-msg"> <div id="EC_EC_EC_ygrp-text"> <br /><div style="font-family: times new roman,new york,times,serif; font-size: 12pt;"><div>Gospodine Shaksevichu,<br /><br />Vasa zapazanja u vezi Vukotica su dobrodosla za sve one Srbi u rasejanju koji, da bi izbegli njegove otrovne reci, jednostavno su se povukli iz srpsko-srpskih debata.<br />Pretpostavljam da je upravo to i bio zadatak Vukotica. Iskreno receno, on je to veoma profesionalno izvodio.<br />Nadajmo se da ce njegova razorna aktivnost (pogledajte samo koliko on ulaze energije i vremena u blacenju svakog pojedinca i svakog pokusaja zajednickog delovanja Srba u rasejanju) sve vise bledeti u da ce Srbi najzad uvideti ko je Dusan Vukotic. Taj, proces je vec poceo. Zato se na Vasem tekstu posebno zahvaljujem.<br /><br />Pozdrav,<br />Sima Mraovic<br /><br /><table cellpadding="0" cellspacing="0"><tbody><tr><td class="EC_SecondaryTextColor">From:</td> <td> <span> <b>Dusan Vukotic</b> (dusan_vukotic@<wbr>live.com) </span> </td> </tr> <tr> <td class="EC_SecondaryTextColor">Sent:</td> <td>Sun 11/16/08 4:32 AM</td> </tr> <tr> <td class="EC_SecondaryTextColor">To: </td> <td>srpski_nomadi@<wbr>yahoogroups.<wbr>com; srbija_medjusljivam<wbr>a@yahoogroups.<wbr>com; miroslav@antic.<wbr>org; mraovic@ex.jussieu.<wbr>fr; dnikodinovic@<wbr>yahoo.de<br /><br /></td> </tr></tbody></table> <div class="EC_ExternalClass" id="EC_MsgContainer"> Да ли је господин Видановић уопште у стању да растумачи текст писан српским језиком и писмом? Друго, да ли опште разуме оно што он сам, рекло би се, у тешком бунилу нашкраба? Може ли он да појми какво значење има његов "наручени коментар"? Заправо, да ли то Видановић уистину зна да је неко од Шашкевича (Хуса) "наручио" сличну "потерницу" или му се, сиромаху, та реч омакла, пошто је свој матерњи језик прилично заборавио? По ономе што је поменути господин написао, могло би се закључити, да је он био толико "изненађен", када је видео да је Михаило Шашкевич (алиас Јарослав Хус) пристао на "наруџбу", да му се онако невољно, уз тикове на уснама и очима и уз неконтролисано реаговање његовог нестабилног вегетативног система, отео крик неописиве среће, који је поруку с радосним садржајем толико уплашио, да је, јадна, сама од себе поскочила и побегла на Репљ.<br /><br />Наравно, Видановић тупаво признаје да никада није било "узајамног разумевања" између њега и Шашкевича (Хуса), све до оног часа у коме се, "ненадано", појавио "наручени коментар". Уз све то, да би ублажио значај своје темпорарно-симбиотич<wbr>ко-лукративне везе с Хусом (Шашкевичем), Видановић одлучује да се послужи лажима, баш као и његов несуђени "пријатељ" Јарослав (Михаило), говорећи о некаквој "солидарности" између мене и Шашкевича (Хуса). Ипак, такву Видановићеву лаж лако је разоткрити, пошто је довољно да се уђе у архиве српских група и да се види да је тај човек (Михаило или Јарослав) годинама одапињао отровне стрелице на моју адресу.<br /><br />DV<br /><hr id="EC_EC_stopSpelling">To: srpski_nomadi@<wbr>yahoogroups.<wbr>com; srbija_medjusljivam<wbr>a@yahoogroups.<wbr>com; miroslav@antic.<wbr>org; mraovic@ex.jussieu.<wbr>fr; dnikodinovic@<wbr>yahoo.de<br />From: vidanco32@look.<wbr>ca<br />Date: Sat, 15 Nov 2008 21:39:27 -0500<br />Subject: [SRPSKI_NOMADI] O cijoj korektnosti je rec?<br /><br /> <div id="EC_EC_EC_ygrp-mlmsg"> <div id="EC_EC_EC_ygrp-msg"> <div id="EC_EC_EC_ygrp-text"> <span class="EC_EC_EC_Apple-style-span" style=";font-family:arial;font-size:13;" ><dd style="border-bottom-style: double; border-bottom-color: rgb(102, 102, 102);"><div class="EC_EC_EC_ygrp-content" style="font-family: Georgia; font-size: 100%;">Saskicev iznenadjujuci, naruceni komentar me toliko iznenadio da nisam mogao nikako da poverujem da pre svega to on moze da napise. S tom namerom sam ga i prosledio na SRPSKE NOMADE,nakon dobijanja od - Srbije medju sljivama, bez ikakvog komentara, nadajuci se da ce mi se jos neko pridruziti u oceni.Bez obzira ko je autor tog teksta, ja mu cestitam na odlicnom ,pravom i verodostojnom oslikavanju izroda lika i negativnog karaktera Dusana Vukotica. Ovom prilikom necu se zadrzavati na "Saskicev komentar", vec cu se osvrnuti na zapazanja Dusana Vukotica. Doticni Vukotic, cija rec mora biti poslednja, ali ne i najpametnija, usta smo se do sada bezbroj puta uverili i ovoga puta je rekao ,kako je "najpametnije" mogao reci. Moja pokojna baba, sto sam kao klinac upamtio je govorila, morao je ,kao dete prvi zalogaj mesa, pojesti kokosju trticu. Karakteristika tih ljudi je da njihova mora biti poslednja, kao zavrsna propratna poruka kokosjeg uma i odliva smrada bez konkurencije.<wbr>Taj Vukotic, kapaciteta kokosjeg mozga, zakljucuje da je rec o mom prijateljstvu i pomirenju sa Saskicem. Ja do sada nikada nisam imao nikakvu rec uzajmnog razumevanja sa tim covekom. Uvek smo na distanci, neistomisljenici bili i ostali."Udruzenje protiv zajednickog neprijatelja"<wbr>, je besmislica Vukotica. Otkuda sada od jednom Sasko neprijatelj Vukoticev, kada su do juce bili solidarni protiv svakog, ko je branio srpske interese i zagovarao slogu medju Srbima.Nema vecih Srba od Vukotica ,Saskijevica, Janica. Oni su udruzeni mozgovi Srba, Janic.</div><div class="EC_EC_EC_ygrp-content" style="font-family: Georgia; font-size: 100%;"><br /></div><div class="EC_EC_EC_ygrp-content" style="font-family: Georgia; font-size: 100%;">"Zanimljivo je kako taj matori jarac, Šaškevič (ili Hus) neprestano pokušava da što više pojača razdor među Srbima: šalje pisma "podrške", kako jednoj tako i drugoj "zavađenoj" strani, zove telefonom, petlja, laže, opanjkava, obmanjuje, opljuvava. " pitam se ko je taj, koji: OPANJKAVA,OBMANJUJE<wbr>,OPLJUVAVA, VREDJ,PRETI,<wbr>LAZE,ZAVADJUJE od dueta , kokodakovica- Saskijevic ,Vukotic.</div><div class="EC_EC_EC_ygrp-content" style="font-family: Georgia; font-size: 100%;">Pitam se o kakvoj i cijoj korektnosti je rec?</div></dd><dd style="border-bottom-style: double; border-bottom-color: rgb(102, 102, 102);"><div class="EC_EC_EC_ygrp-content" style="font-family: Georgia; font-size: 100%;">Vidanopvic<br /><br /></div></dd></span></div></div></div></div></div></div></div></div></div></div>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-70346594950464028572008-11-15T04:29:00.001-08:002008-11-15T04:29:07.286-08:00Трифковић и српска срамота<div xmlns='http://www.w3.org/1999/xhtml'><p style='margin-left: 50px;'><font face='Comic Sans MS' size='7'>Трифковић и српска срамота</font></p> <p style='margin-left: 50px;'><font face='Trebuchet MS'><span lang='sr'>(</span>одговор на Трифковићев чланак у Гласу јавности, "<a href='http://www.glas-javnosti.rs/clanak/svet/glas-javnosti-14-11-2008/americi-treba-srbija-vazal'>Америци треба Србија-вазал</a>")</font></p> <p style='margin-left: 50px;'><font size='2'> Срђа Трифковић каже да "<b><i>са становишта српских националних интереса нема и не може бити никакве користи од стварања привида идеолошке компатибилности нове администрације у Вашингтону и актуелне власти у Београду</i></b>". Рекло би се да се сличном мишљењу не би имало шта посебно замерити. Заиста, тешко је замислити да би између Србије и САД могли постојати складни међусобни односи, пошто је та, тренутно најмоћније земља на свету, окупирала значајан део српске територије (Косово и Метохију), да би на њему покушала да креира нови шиптарски државни ентитет. Ипак, како можемо да видимо, ту нам Трифковић не саопштава ништа ново. Најмање што бисмо могли да очекујемо од Трифковића, чини се, било би да нам он јасно каже, да ли постоје путеви којим би се поменута инкомпатибилност Вашингтона и Београда могла превазићи или барем ублажити. Истина, он ту даје индиректан одговор, констатујући да "<i><b>не постоји личност у спољнополитичком 'апарату' САД</b></i>", која би се противила независности Косова или која се не би залагала за унитарну БиХ, у којој би се српски народ сасвим маргинализовао. <br/><br/>С друге стране, Срђа Трифковић критикује изјаву Вука Јеремића, у којој је овај рекао "<b><i>да очекује да ће се српска позиција значајно побољшати после Обамине победе</i></b>". Веома је лако казати шта неко не би требало да каже, али је неупоредиво теже рећи шта би се, иначе, у сличним околностима, могло изјавити. Јасно је да Јеремић (као и Тадић) 'игра' на ноте <span lang='sr'>Uncle Sam</span>-а. Заправо, актуелна српска власт ради онако како им Вашингтон диктира. Ипак, када је у питању поменута изјава српског министра иностраних послова, Трифковић би морао да зна, да ни евентуална најродољубивија власт у Србији, никада не би могла да каже ништа другачије од онога што смо чули из уста Вука Јеремића. Заправо, рекло би се, Трифковић нам ту, однекуд, сугерише, како је српски шеф дипломатије требало да каже "да очекује да ће се српска позиција значајно погоршати после Обамине победе", ваљда, вођен логиком "искрености", по којој "народу треба рећи истину". <br/><br/>Наравно, нико не спори да се народу не би смело подваљивати нити код њега стварати илузију да ствари нису онакве какве уистину јесу. Али, за такве ствари (за правилно информисање јавности) свакако није (и не може бити) задужен министар иностраних послова. Паметан човек никада неће некоме залупити врата пред носем, а да претходно барем не покуша да разговара. Трифковић би морао знати, да Србија није у позицији да се "љути", те да, на дипломатском плану, мора да учини све што је у њеној моћи, да будуће непријатељске притиске сведе на што је могуће мању меру. А вазалство актуелних српских власти, о којем Трифковић говори, представља сасвим други проблем, који са поменутом изјавом Вука Јеремића (овог пута<span lang='sr'>, </span>како видимо, сасвим примереној ситуацији и тренутку у коме се налазимо) нема баш никакве везе. Вазалства ћемо се тешко отарасити (како то Трифковић 'наивно' замишља'), тако што ћемо непријатељу сасути целу истину у лице. У озбиљној државној политици то се никада није радило нити ће се икада радити. Ван памети је да непријатељу (који је, успут речено, главни табаџија у нашем "глобалном селу") директно саопштавамо да нам је непријатељ, поготово сада, када на сцену ступа нови председник Сједињених држава. <br/><br/>Такође, господин Трифковић заборавља ко је ове данашње српске вазале инсталирао 2000-те године. Заборавио је колико је он сам подржавао те исте сатрапе који ће Србију понизити до крајњих могућих граница. Да би се схватиле размере Трифковићевог (да ли намерног) "незнања" и неразумевања светских политичких кретања, довољно је да се вратимо у септембар 2000-те године и погледамо његов <a href='http://www.balkanpeace.org/index.php?index=article&articleid=13924'>интервју дат CNN-у (30. 09.2000)</a>, где он каже: "<i><b>Све док Милошевић буде на власти, САД ће бити ангажована (инволвирана) на Балкану, баш као што ће имати оправдање за бављењем Блиским истоком све док Садам тамо буде на власти</b></i>". Као што знамо, Милошевић је збачен са власти неколико дана после поменутог Трифковићевог интервјуа CNN-у, а САД не само да нису престале да се "интересују" за Балкан и Србију, већ се десило обрнуто - притисак на Србе и Србију се из године у годину појачавао, а том притиску (након 'промовисања' НАТО државе на српском тлу) уопште се не види крај. <br/><br/>У истом <a href='http://www.balkanpeace.org/index.php?index=article&articleid=13924'>интервјуу CNN-у</a>, Трифковић је срцепарајуће додао, како "<i><b>људи у Србији сада могу да замисле Србију после Милошевића; они могу да виде Србију без санкција и без срамоте коју је он натоварио на леђа српском народу</b></i>". Они који данас, без икаквог критичког осврта, бране Трифковићево "родољубље", требало би да тог истог Трифковића запитају, о каквој <b>СРАМОТИ</b> је он тада говорио? Ако би то била она срамота, која нам је знана из периода када Милошевић није ни прстом мрднуо док су Срби страдали у усташком погрому на подручју Српске Крајине ("Бљесак" и "Олуја") или када је, такође, као вазал, послушно увео "границу на Дрини" у часу у коме су то од њега захтевали западни ментори, тада би се сваки частан човек морао с тим сложити. Ипак, јасно је да ту Трифковић говори о "срамотним Србима" на исти начин на који су то гледали "наши пријатељи" са Запада. Да не би оставио било какво место каснијим спекулацијама, те да би се јасно видело на коју врсту "српске срамоте" Трифковић алудира, при самом крају поменутог интервјуа, он отворено каже: "<i><b>Он (Милошевић) се данас понаша као шеф мафије, којег не интересују оптужбе за убиства, али који не жели да буде упамћен као безначајни џепарош</b></i>". Уколико горње Трифковићеве изјаве упоредимо са сличним његовим "виђењима" кроз целу последњу деценију ХХ века, од тога да "<a href='file:///C:/DOCUME%7E1/DUSANV%7E1/LOCALS%7E1/Temp/srdji.html'>Милошевић експлоатише национално буђење</a>", до <span lang='sr'>"</span>чувеног<span lang='sr'>"</span> <b>Дракуле<span lang='sr'> </span></b><span lang='sr'>(болесна Трифковићева фиксација), схватићемо да је тај човек, у кључним моментима најновије српске историје, жестоко бранио интересе наших најгрђих непријатеља. </span><br/><br/>Крајње је време да Трифковић престане да нам "продаје" оно што је увелико прежвакано и добро познато сваком просечном Србину, већ да се окрене озбиљној и крајње педантној политичкој анализи, у којој нам неће причати само о ономе "што је било" или што је тренутно, по његовом мишљењу, "погрешно"; те да се окрене ономе што би српска политика на спољном плану требало да предузме у будућем периоду, али не кроз визуру окцидентног аналитичара (како је то до сада чинио, ваљда, због новца), већ кроз једно реално сагледавање свих релевантних међународних "варница" и "судара", у којима је Србија често бивала или ће бити оно што актери реал-капитал-социјализма знају да именују као "колатерална штета". Чини ми се да Трифковић почиње да живи у уверењу (које често потхрањују извесни српски медиокритети), да је он уистину "супериоран" у односу на остатак српске "интелектуалне елите", што се њему самом, као што можемо да приметимо, дебело обија о главу. Срби добро виде да он већ дуго седи на две столице (једна западна и друга српска), што је сигурно неспојиво са "афирмативном" сликом о себи, коју би, вероватно, желео да очува међу својим земљацима, како у отаџбини тако и у расејању. Можда још има времена за искупљење. То све зависи од тога колико је Трифковић овисан од оних кругова, који се труде да све ставе под своју контролу и колико је заинтересован да своју душу, и надаље, не продаје нечастивом. </font></p> <p style='margin-left: 50px;'><a href='file:///C:/DOCUME%7E1/DUSANV%7E1/LOCALS%7E1/Temp/index.html'><font size='2'>Srpska Zora Bela</font></a></p></div>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-84428904026164765162008-11-13T00:43:00.001-08:002008-11-13T00:47:31.262-08:00Što je brzo to je i kuso<div xmlns="http://www.w3.org/1999/xhtml"><br />Umesto "obećanog" izvinjenja, za navodno loše prevedenu Trifkovićevu sintagmu "neurotic scumbag", Glas javnosti je, ponudio Trifkoviću da u tom listu objavi jednu seriju (plaćenih) tekstova, verovatno, po vlastitom izboru. Naravno, Trifkoviću je takvu ponudu prihvatio kao spasonosnu, jer se time, barem delimično, pokriva bruka proizvedena iz Trifkovićeve pohlepne glave, a otelotvorena u "liku" njegove zaboravljene i "neadekvatno" prevedene "nervozne kukarače".<br /><br />Više je nego očigledno, da je Trifković takvu "seriju" napisa započeo preko "one stvari", jer ko god pažljivije pogleda donji tekst, uvideće da takvo Trifkovićevo trabunjanje jedva da može da se uporedi sa pismenim zadatkom jednog osrednjeg srednjoškolca. Govoreći o "levo-leberalnoj opciji" Obamine kampanje, Trifković nam je pokazao ili svoje potpuno nepoznavanje političko-lukrativne scene SAD, ili je smatrao da su čitaoci Glasa javnosti dovoljno glupavi, da, svakako, ništa od onoga što im on (Trifković) servira na "brzu brzinu", oni neće biti u stanju da shvate.<br /><br />Naime, ukoliko želite da ljudi nemaju pojma o tome o čemu govorite ili kakve ideje uistinu zastupate, tada upotrebite pojam "liberalizma", koji u sebi sadrži sve moguće oblike ljudskih "sloboda", od ekonomskog liberalizma (u kome je privatno vlasništvo svetinja) do socijalnog liberalizma, koji naginje "državnoj kontroli" u sferi ekonomije. Zapravo, "liberalizam" je u stanju da pokrije gotovo svaku političku ideju, uključujući i onu koja je danas (oličena u Baraku Obami) na sceni u Sjedinjenim Državama, a koja bi se u priličnoj meri mogla uporediti sa idejama Nacionalsocijalističke Nemačke radničke partije (Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei) iz dvadesetih i tridesetih godina prošloga veka.<br /><br />Od Hitlera na ovamo, sve do Baraka Obame, nije bilo političara koji je imao takve oratorske sposobnosti da bi mogao da dovede mase u stanje kolektivne histerije. Kako je ta činjenica - od koje bi svaki iole ozbiljniji analitičar morao da krene, ukoliko bi želeo da do kraja ogoli skrivene ciljeve koji vrebaju ispod sjajne markentinške odore "demokratske" kampanje - mogla da izmakne pogledu jednog takvog "briljantnog uma" kakav je Trifković? Naravno, Trifković je to morao primetiti, jer on nije ni naivni adolescent niti, pak, sredovečni američki čovek kojem je "liberalizam" sasvim isprao mozak.<br /><br />Takođe, Trifković zanemaruje jednu od najvažnijih stvari, kada je u pitanju kandidatura i, kasnija, vešto režirana pobeda Baraka Huseina Obame. Naime, iako je Trifković jedan od, kako neki tvrde, "vodećih" zapadnih "eksperata" za Islam, kako vidimo, on nijednom rečju ne pominje neobičan "background" Baraka Obame, odnosno, tu Trifković sasvim zapostavlja činjenicu da je Barak, u svom dečaštvu i perodu rane mladosti, odrastao u tradiciji Islama.<br /><br />Ipak, nadajmo se da će Trifković, u nastavku svog "serijala" u Glasu javnosti (kojeg je do sada osnovačko-petparački škrabao, valjda, samo zbog "džeparca"), pokazati više obzira prema prosečnom srpskom čitaocu i da će se prema njemu početi odnositi sa uvažavanjem. Isto tako, novina kakva je Glas javnosti, ukoliko joj je uopšte stalo do ugleda, ne bi smela ubuduće dopuštati da se na njenim stranicama objavljuju neozbiljne i na brzu ruku sklepane "političke analize", pa makar one dolazile i od strane "dokazanih pera", kakav je Srđa Trifković.<br /><br />Dušan Vukotić<br /><br /><br /><a href="http://www.glas-javnosti.rs/clanak/svet/glas-javnosti-12-11-2008/i-mnogim-belcima-bio-cool">AMERIČKI IZBORI I SRBIJA: DA LI SE STVARI MENJAJU DA BI OSTALE ISTE (2)</a><br /><br /><span style="font-size:130%;"><a href="http://www.glas-javnosti.rs/clanak/svet/glas-javnosti-12-11-2008/i-mnogim-belcima-bio-cool">I mnogim belcima bio cool</a></span><br /><br />Obamin spoljnopolitički angažman će se razlikovati od onog šta bi činio Mekejn, koji je čak na jedan predizborni skup došao pevušeći „Bombardujmo Iran“, jer će on biti manje sklon intervencionizmu lll Obama će svetske teme gledati kao niži prioritet nego što bi to bilo u Mekejnovom slučaju, pa će usled svog neiskustva vođenje spoljnopolitičkih aktivnosti prepustiti savetničkom timu<br /><br />Piše: Srđa Trifković<br /><br />Nezaobilazan faktor, hronično prisutan u slučaju izbora između republikanaca i demokrata, ali ovoga puta vidljiv izrazitije nego ikad, jeste medijsko naginjanje levo-liberalnoj opciji. Mediji su, jednostavno, pali na teme za Obamom. Čitav aparat tog liberalnog establišmenta koji kontroliše najuticajnije listove i, što je još važnije, vodeće televizijske kanale, definitivno je naginjao Obami. To se osećalo na čitavom nizu suptilnih, nikad suviše očiglednih primera, ali je nesumnjivo odigralo veoma značajnu ulogu.<br /><br />DALJE OD KORENA I TRADICIJE<br /><br />Još je izrazitiji primer Obamina supruga, koja je na Prinstonu napisala čak i magistarsku tezu u kojoj je baratala sociološko-politikološkim žargonom viktimologije ugnjetenih nebelaca i navodno inherentno rasističkog pogleda na svet vladajuće bele elite. Pod Obamom možemo očekivati nastavak procesa otuđenja od sopstvenih korena i tradicije, koji u Americi već poduže traje, ali koji će sa njegovim izborom nesumnjivo dobiti ogroman podstrek.<br /><br />Činjenica da je veliki broj belih Amerikanaca, pre svega mlađih, podržao Obamu ukazuje na stepen otuđenosti većinske populacije od sopstvenih korena. U mlađem segmentu bele populacije, koja bi trebalo da predstavlja nosioca transmisije tradicionalnog identiteta i kulturoloških obrazaca anglosaksonske protestantske Amerike, imate zapravo diskontinuitet sistema vrednosti i identiteta. Oni su u većini glasali za Obamu upravo zato što su izgubili osećaj utemeljenosti u onim vrednostima koje su sve do šezdesetih godina, do nekih pet do sedam godina posle posle Ajzenhauera, primane zdravo za gotovo.<br /><br />Za njih je Obama cool, Obama ih retorikom i nastupom podseća na idole iz sveta zabave i masovne kulture. Sa Mekejnom nisu imali za šta da se zakače u smislu samoidentifikacije. Verovatno bi situacija bila drugačija da je na republikanskoj strani postojao jedan dinamičan mlađi kandidat, koji je mogao da govori jezikom koji je razumljiv mladima i koji pri tom ne bi delovao kao čovek koga je vreme pregazilo, kao što je to bio slučaj sa Mekejnom. Osim toga, ovoga puta su pripadnici manjina, a naročito crnci, koji su do sada u velikom procentu apstinirali na izborima, bili visoko motivisani da glasaju. Tradicionalna izborna baza republikanaca pak, koja u Mekejnu nije videla jednog od svojih, bila je znatno manje motivisana.<br /><br />Neizvesno je da li Obama zaista personifikuje svojevrsnu revoluciju u unutrašnjoj politici Amerike. Neke tektonske promene u SAD pre svega mogu se ticati samoidentifikacije Amerike i njenog kulturološkog i vrednosnog obrasca. U tom pogledu, Obama će nastaviti da zagovara politiku tzv. afirmativne akcije: obrnute diskriminacije koja daje čitav niz olakšica prilikom upisa na studije ili zapošljavanja pripadnicima rasnih manjina. Obama će nastaviti da insistira na opštoj reviziji američke istorije i percepcije američke kulture do perioda pre građanskih prava 1960-ih. Ne bi on pohađao crkvu velečasnog Džeremaje Rajta pune dve decenije i slušao vatrene propovedi protiv „inherentno rasističke“ Amerike da mu to nije bilo blisko.<br /><br />Obamin spoljnopolitički angažman će se razlikovati od onog šta bi činio Mekejn. On će biti manje sklon intervencionizmu. Mekejn je poznat kao pobornik upotrebe sile bez zazora, on je čak na jedan predizborni skup došao pevušeći „Bombardujmo Iran“! Obama će biti oprezniji, pre svega zato što će biti ozbiljnije posvećen domaćim pitanjima. On će svetske teme gledati kao niži prioritet nego što bi to bilo u Mekejnovom slučaju.<br /><br />Kao drugo, zato što će usled svog neiskustva prepustiti vođenje spoljnopolitičkih aktivnosti savetničkom timu. I među njima ima ljudi koji ništa dobro ne obećavaju - pre svega Džozef Bajden kada je reč o Balkanu, a Zbignjev Bžežinski i njegov sin Mark kada je reč o Rusiji i postsovjetskom prostoru.<br /><br />Ipak, Obamin osnovni modus operandi u spoljnoj politici biće multilateralizam. On će manje od Buša i manje nego što bi to bio slučaj sa Mekejnom nametati unilateralne odluke kojima drugi treba da se pridruže u nekakvim „koalicijama voljnih“. Više će težiti da se odluke donose konsenzusom, bilo na nivou NATO ili u odnosima sa Evropskom unijom. To, naravno, ne znači odricanje od aktivizma, pa i intervencionizma u spoljnoj politici. Jedino što će Obama to činiti pod plaštom nekakvih humanitarnih i univerzalnih principa, a ne onako grubo unilateralno, kao što je to bio slučaj sa prethodnom administracijom.<br /><br /></div>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-76892572325432020832008-11-10T08:12:00.000-08:002008-11-10T08:17:14.487-08:00Паковање Србима и Србији<span style=";font-family:Trebuchet MS;font-size:9;" ><a href="http://vukotic.atspace.com/paket.htm"><span style="font-size:180%;">Паковање Србима и Србији</span></a><br /><br /><span style="font-size:100%;">Шеф делегације Европског парламента за југоисточну Европу, Дорис Пак, "свечано" се обавезала да Европска Унија неће постављати услов Србији да призна самопроглашену "државу" Косово, на путу за добијање статуса кандидата за пријем у ЕУ. Да ли је то добра вест за Србију? Да ли се то Европска Унија повлачи пред "офанзивом" српског министра спољних послова, Вука Јеремића, који је "одлучно" лупио руком о сто и подвикнуо: "<b>Што је доста, доста је</b>!" Ипак да Срби не би помислили да их је Европска Унија почела сматрати људским бићима, побринула се иста, горе поменута Дорис, изјавивши "да ће мисија Еулекс деловати на основу плана Мартија Ахтисарија".<br /><br /> Ништа се у приступу "Европљана", према Србији и Србима, није променило. "Европа" нас најпре нежно помилује (ваљда да се малчице опустимо), а онда нас жестоко ошине ногом по задњици, тако да од ње (Европе), хтели не хтели, узмичемо скичећи. Наравно, те исте "Европљане " не би требало много кривити за то што настављају са шиканирањем и понижавањем Срба. Свако село мора да има своју луду. Свету је потребан вентил којим ће се ослобођати "вишка енергије". А луда је ипак само луда. Она свакако ништа не разуме, тако да се евентуалне патње једне сеоске луде тешко могу узимати за озбиљно. Чак и да некаква патња постоји на страни поменуте луде, корист на другој, (на страни "релаксираних мештана") свакако је вишеструка и, готово, немерљива.<br /><br /> Наши владари чупају косу од беса; таман када "увере" јавност у Србији у "добре намере" НАТО убица, лекара без (икакве) границе (који српско срце држе на длану), Евро-Унијата и сличних Србо-цидно расположених душеукопника (од лешинарских пришипетљи, Кушнера и Солане до<span lang="sr"> joystick-</span>ратника Кларка), однекуд се појаве (да ли случајно?) "нижи службеници" Европе "без алтернативе", који (ваљда случајно/ненамерно) жестоко распале/опале "европску Србију" одзада, уваљујући јој такве "клипове" од којих ова, касније, једва да може да окреће "точкове". Српски вајни Председник (Император Србије), Борис Тадић, толико је остарио (пропао) за ово неколико "зез" годиница, као да је и он, а не сам Хашим Тачи, био принуђен да, бљујући жуч и киселину, полно задовољава Медузу (монструма), познату под именом Медлин.<br /><br /> А да Србија није луда колико јесте, она би сада све своје умне снаге (којих, надајмо се, још има у некаквим запећцима) упрегла у циљу доказивања, најпре да није луда, те да је у стању да то и докаже својим "европским туторима" и "м/учитељима", тако што би покренула тужбе против западних земаља (како пред МСП, тако и пред судовима земаља које су учествовале у бомбардовању Србије) које су српску земљу разориле, без освртања на међународне норме, морал и право. Такође, Србија би реактивирала своје тужбе (које је неразумно повукла) против Ферерације БиХ и Републике Хрватске, за смишљено рушење тадашњег легалног поретка бивше Југославије, чиме су изазване огромне, немерљиве патње становника те бивше заједничке јужнословенске државе. Исто тако, да Србију воде часни људи, као што не воде, тада би Србија истерала на чистац све моменте везане за "случај Рачак" и признање Хелене Ранте, финског форенсичара, која је открила да је била присиљена да фалсификује извештај о погибији шиптарских терориста у том месту. Да се подсетимо, Рачак је био формални повод за дивљачко разбојничко бомбардовање Србије, које је трајало пуних 78 дана.<br /><br /> Да ми Срби имамо мозга, као што немамо, тада бисмо се крајње озбиљно потрудили да помогнемо свим Србима, који се данас налазе у тамницама Хашког ад хоц суда (не)правде, а посебно у случајевима Војислава Шешеља, Радована Карџића и Момчила Крајишника. Само у земљи која личи на остављено псетанце (штене), које понизно пружа промрзлу шапицу и упорно маше олињалим репом, надајући се (очигледно безнадно) да ће га газда погледати и пружити му корицу хлеба, могло се десити да никога не занима то што Срби у Хашкој ка(р)лакурници добијају драконске казне, без икакве доказане кривице, док, с друге стране, они, чији су злочини над Србима неупитни, па и они који су се својим злочинствима почињеним над Србима јавно хвалисали, бивају ослобођени било какве кривице.<br /><br /> Нажалост, српска власт се продала за који уклети златник, од чијег "сјаја" је потпуно ослепела, тако да не види чак ни оно, што би и она, горе поменута, "сеоска луда" била у стању да сагледа. Пре нешто више од две године, Момчило Крајишник је осуђен на 27 година робије. Сваком ко иоле зна шта се у ратним годинама дешавало на просторима бивше Југославије, мора бити јасно, да је таква пресуда донесена под притиском НАТО земаља, које би хтеле да таквим чином оправдају своје злочине, које су починиле, кршећи све људске и божје законе, над недужним грађанима Србије и Републике Српске. А ћутање Срба у матичној српској држави, даје за право НАТО државама, да путем Хашке инквизиције, доврше онај злочин геноцида (!), који су започели још давних деведесетих.<br /><br /> Један од највећих српских политичких умова и хероја, Војислав Шешељ, већ готово пуних пет година, сам води битку "Давида и Голијата", са "судско-правном филијалом" НАТО- а - Хашким трибуналом. Срби су изгледа почели да се стиде онога чиме би се нормалан свет дичио. А Војислав Шешељ је, уистину, највећи понос Србије и српског народа, без обзира на контраверзна мишљења о његовом дугогодишњем политичком раду. Са Шешељем човек може и не мора да се сложи, али частан човек тешко да може да не поштује његову доследну политичку мисао, као и ону људску димензију, коју је испољио тиме што је доказао да је спреман да жртвује и властити живот за идеал "српске националне освешћености" и да и даље, мада заточен, непоколебљиво пропагира оно што он зове "идејом српског национализма".<br /><br /> Ако је Шешељ српски јунак, а јесте, тада се намеће питање, зашто тужне српске власти беже од њега као ђаво од крста? И то, не само да беже, него се и здушно труде да му што је могуће више одмогну, а да, на другој страни, помогну НАТО Инквизицији, да некако уради немогуће и Шешеља осуди на дугогодишњу робију; свакако, без икакве стварне кривице, баш онако како је то учињено у случају Момчила Крајишника (видећемо шта ће се десити сада, у Крајишниковом жалбеном поступку, када је Караџић посведочио, да Крајишник није могао ни утицати нити доносити важније одлуке у врху РС). Да су српски политичари у позицији, али и у великом делу опозиције, забринути развојем догађаја у Хашком суду и могућим скорим повратком Војислава Шешеља у Србију, показује и недавни раскол у Српској радикалној странци, који су изазвали Томислав Николић и Александар Вучић, под диригентском палицом Тадића и ревизорским корбачем америчког и енглеског амбасадора, Мантера и Вордсворта. </span> </span> <span style="font-size:9;"><br /></span>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-19791193398090719282008-11-09T02:57:00.001-08:002008-11-09T02:57:56.489-08:00A New Führer Has Been Chosen<div xmlns='http://www.w3.org/1999/xhtml'><p> <br/> <font size='3' style='font-size: 12pt;'><b><a target='_blank' href='http://vukotic.atspace.com/obama.htm'><font size='5' style='font-size: 20pt;'>A New Führer Has Been Chosen</font></a><br/><font size='2' style='font-size: 10pt;'><a target='_blank' href='http://vukotic.atspace.com/obama.htm'>http://vukotic.<wbr/>atspace.com/<wbr/>obama.htm</a></font><br/><i><font size='2' style='font-size: 10pt;'><br/>by Dušan Vukotić:</font></i><br/><br/><br/>A curative medicine</b></font><br/><br/>If we were able to enter the Barack Obama's mind, it would be interesting to see what he had been thinking at the moment when an exalted crowd incessantly cheered in front of him: "<b>Yes, we can</b>!". It seems, since the time of the gatherings of German Workers' Party and the "burning" Munich brewery's atmosphere during the thirties there were no such enchantments seen among the rapturous masses all over the globe. Millions of human eyes were glittering in tears on that November night, watching hopefully the new Messiah who has come to save the stumbling U.S. economy and to get the spoiled nation out of an everyday's onslaught of anxiety. The tabooed things that were almost unthinkable as far as a year ago, now appeared to be taken as a salutary "recipe" all over the United States. <br/><br/><b><font size='3' style='font-size: 12pt;'>Super-natural cop</font></b><br/><br/>One of the main reasons why Barack Obama won this elections by landslide is that the owners of world's capital wanted it and had carefully arranged it. Every single detail in and about Obama's campaign has been precisely planned from the very beginning and nothing has been left to the course of "naturally guided" events. Otherwise it would be hard to understand, how it could have happened that a total outsider at the beginning of the presidential campaign became undisputed favorite on the crucial election day. The invisible masters of our global village have decided to create a new American leader, who would impersonate the diametrically opposed hopes not only those of the U.S. citizens but the the hopes of the different nations from all around the globe, whose mere survival depends on the will of the main super-cop of our "neighborhood"<big> </big><wbr/>. <br/><br/><b><font size='3' style='font-size: 12pt;'>The lightning of God</font></b><br/><br/>Not by chance, the name of the new "Ruler of the Universe" is Barack, the word that reconciles the two clashing parts of the Semitic world. In Hebrew, <span lang='he' style='font-family: 'SBL Hebrew',david,narkisim,'Microsoft Sans Serif'; font-size: 125%;' dir='ltr'>בָּרָק <font size='2' style='font-size: 10pt;'>'barak</font></span><font size='2' style='font-size: 10pt;'>' </font>(Arabic, 'barakka') means "lightning" or "flash" (from Aramaic <span class='EC_EC_uni'>barqā 'lightning'; Akkadian </span><span class='EC_EC_summary'><span class='EC_EC_akk'>barāqu</span></span>) and it has an additional meaning - 'blessing' (from Aramaic <span class='EC_EC_uni'>brīḵū 'blessing</span>'; cf. President of Egypt, who reigns for "eternity", Mu-barak "the blessed one"; from the Semitic BRK root /"bless", "kneel"/). There is also the biblical Barak, the military leader who, according to the book of Judges, along with the prophetess Deborah ('bee') defeated the Canaanites. Another Barack (Al-Buraq) was the name of a strange creature (winged horse), who carried Muhammad to the "farthest mosque" (probably Jerusalem) and helped Muhammad in his journey to heaven (<b>Mi'raj </b>"ascension to heaven",<b> </b>don't confuse with <b>mirage</b>). <br/><br/><b><font size='3' style='font-size: 12pt;'>"Abominated" tenant of the White House</font></b><br/><br/></p>The new president of the United States will be inaugurated on January 20, 2009. Barack Obama will be the first president of the U.S. whose skin color is (half)black. There are a lot of unknown details concerning Obama's biography. Allegedly, he was born in Hawaii but in two different hospitals (try to google "<em>Obama</em> was born at the"); his birth certificate is under suspicion of being forged; Jerome Corsi, author of the contentious book <b>Obamination</b>, stated that "the governor's office officially had declined a request made in writing by WND in Hawaii to obtain a copy of the hospital-generated original birth certificate of Barack Obama"; Obama's grandmother from his father's side told reporters that her grandchild Barack Obama was given birth in Kenya; even the Clinton's staff was bewildered seeing the turban-picture of Barack Obama; all the members of the Barack Obama's family <em>are devoted to Islamic</em> morals, manners, and values (brother Roy, sister Auma, <a target='_blank' href='http://www.canadafreepress.com/images/uploads/obama-family-12.jpeg'>see picture</a>). <br/><br/><b><font size='3' style='font-size: 12pt;'>The world of all Moslems</font></b><br/><br/>Beside Kenya, where he probably was born and immediately transfered to Hawaii, one another country played a significant role in his life - <i><b>Indonesia</b></i>! As it is well known, Indonesia is one of the biggest countries in the world (over 200 millions inhabitants)<div align='left'><wbr/>, mainly populated by Muslims (almos 90%). When Obama's mother remarried he went to Indonesia and lived there under adopted name Barry Soetoro (Soetoro was the surname of his Muslim stepfather). In Jakarta Obama attended a Muslim primary school for five or six years, beginning at the age of six. Finally, Obama visited Pakistan as a college student in 1981 and spent there more than 20 days. It seems that some of his Pakistani friends gravely supported his running for the Presidency. <br/><br/><b><font size='3' style='font-size: 12pt;'>Beware of war</font></b><br/><br/><font size='2' style='font-size: 10pt;'>What is the purpose of such a controversial choice to install a "trained" Muslim, <b>Barack Hussein Obama</b>, as the Commander in Chief of the U.S. armed forces? It is more than obvious that the "shadow rulers" of the world are preparing something "much bigger" for the years to come. What it can be? The previous plan to subdue the planet via economics ("free trade" and "globalization"<wbr/>) appeared to be unsuccessful - a total failure. The time has come again for Clausewitz's "continuation of politics by other means". "War is father of all, and king of all!", shouted Heraclites two and a half thousands years ago. Following these events, even the wisest man could not say nothing more but to repeat the simple sentence, well-known to scientists as well as to common herdsmen: "Nothing has changed". <b>The large masses of Muslim fanatics will be mobilized and used against the U.S. greatest enemies: Russia, and possible, China</b>. From his side, Heraclites would probably re-declare: Πάντα ῥεῖ! (Everything flows!) and "You cannot step twice into the same river". Watch your steps!</font><br/><br/><a target='_blank' href='http://vukotic.atspace.com/index.html' title='Srpska Zora Bela'>Serbian White Dawn</a> <font face='sans-serif'><br/></font></div></div>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-10919292561300746912008-11-03T03:22:00.003-08:002008-11-03T03:22:46.285-08:00Потера за бубашвабом<div xmlns='http://www.w3.org/1999/xhtml'><a href='http://vukotic.atspace.com/bubasvaba.htm'>Сновиђење Срђе Трифковића-Кукараче</a><br/><br/>Срђа Трифковић, којем је Дракула омиљени "историјски" лик, објавио је 1. новембра ове године, у свом интернет магазину Chronicles, чланак под насловом Defamation on B92 TV (Клевета са ТВ Б92), у коме је оптужио водитеља Б92, извесног Милоша Максимовића, за (по Трифковићевим речима), "смишљену дефамацију". Заправо, реч је о томе, да је "оптужени" Максимовић у емисији Б92, "Стање нације", како Срђа Трифковић тврди, рекао, "да Трифковић има обичај да Мекејна назива 'неуротичном бубашвабом' "(детаљније о томе у данашњем издању новине "Правда", под насловом "Злонамерне лажи"). На такву "лажну тврдњу", Трифковић није реаговао у самој емисији, јер се онако "неелоквентан" није успео "сабрати", пошто "није знао" у каквом "контексту" је Максимовић лансирао поменуту "лаж".<br/><br/>О каквој се, заправо, "лажној тврдњи" ту ради? Водитељ емисије је такву "смишљену дефамације" сасуо Трифковићу у лице, а не иза леђа. Наравно, Трифковић се тада правио "невешт", да би доцније, у наступу "накнадне памети", схватио "у ком грму лежи зец". Чињеница је да не постоји човек који неће импулсивно и тренутно реаговати, уколико неко тврди да је он нешто рекао, а што не одговара истини. Овде се намеће логично питање: зашто је Трифковић остао нем у самом току емисије, ни не покушавши да разјасни "нејасноћу" (које како ћемо видети није ни било) у Максимовићевој "тврдњи". Такво питање постаје још актуелније, ако се зна да ту неко тврди да сте некога другога безочно увредили (па макар то био и сам Мекејн), а ви не само да никада нисте увредили поменуту "персону", већ вам у животу не би пало на памет да се послужите сличним "приземним речником".<br/><br/>Одговор на поменуто питање добили смо следећег дана (1. новембар), након емисије, када Трифковић каже, да је, након што је "прегледао" снимак својег неславног наступа на Б92, "схватио" да је ту реч о "смишљеној клевети". А шта се уистину десило? У току саме емисије, када је водитељ поменуо "неуротичну бубашвабу", Трифковић није био до краја сигуран да ли је некада употребио такву квалификацију, те му није било друге већ да остане нем на ту "констатацију". Сутрадан, пак, када се коначно "пробудио", Трифковић се изненада "сетио" да сличну синтагму никада раније у свом животу није употребио. За свкаи случај, да би био до краја сигуран, Срђа је ушао на Google и тамо, на свом "матерњем" укуцао речи "neurotic cockroach". Резултат "претраживања" је био негативан, баш у складу с Трифковићевим очекивањима. У том часу, њему несрећнику (ником није јасно зашто) нису пале на памет српске "бубашвабе".<br/><br/>Бубашвабе су познате по томе што се разбеже када се упали светло. Да се Трифковић сетио да "упали сијалицу", сигурно му не би промакла "неуротична бубашваба", која се у "Гласу јавности" закамуфлирала још 4. јула 2008. "Нека нам Бог буде на помоћи", написао је тада Срђа, као да је слутио да ће му поменута "бубашваба", онако јадна и неугледна, доћи његове "интелектуалне главе" и вратити га тамо (одакле је некада, веровао је, заувек утекао), у само средиште можданог расула - у нуклеус похлепне пустоши. И уместо да се вансудски "поравна" са "клеветницима" и да му ненадани "мали џепарац" улети у алави џеп, биће срећан уколико се "клеветник" Максимовић сада не дохвати исте "дефаматорске клепетаљке" и он покуша да искористи своја права у складу с "принципима журнализма", онаквима какве, по мишљењу великог српског "интелектуалца и родољуба" Сержа Трифковића, практикују "парагони поштених и независних медија у Западном свету" ("...the principles of journalism as practiced by the paragons of media integrity and independence in the Western world...").<br/><br/>Наравно, Срђс Трифковић не би био то што јесте, да није један од "најумнијих" Срба у нашем расејању. Када је схватио у какву се невољу увалио (након што је писац ових редова покушао да га заштити од веће бруке, указавши му место где станује "бубашваба"), Срђа, уместо јединог часног излаза који је имао, а то је извињење, он крајње нељудски, покушава да пребаци сву кривицу на "Глас јавности", који је, наводно, објавио његов "неауторизован" текст и, успут, нетачно превео Трифковићев "опис" Мекејна са енглеског језика. Наиме, чланак који је објављен у "Гласу јавности", уствари је превод ранијег Трифковићевог текста писаног на енглеском језику, а објављеног на страницама Кроникла, неколико дана раније, под насловом, Obama the “Patriot”. Тамо је Трифковић написао "McCain is a neurotic scumbag". Саму реч scumbag веома је тешко превести на српски језик, пошто scumbag има изразито погрдно значење, које је сасвим у равни "кукараче", или чак у себи садржи далеко увредљивији смисао него сам cockroach (бубашваба). Ради илустрације, да кажемо да је енглеском scumbag можда најближа српска реч "багра". Дакле, упоредимо ли исказ "Мекејн је неуротична багра" са "Мекејн је неуротична бубашваба", увидећемо да је преводилац датог енглеског оригинала, заправо, покушао да ублажи "приземност" речника, који је ту употребљен.<br/><br/>Да је Трифковић свега тога свестан, указује чињеница, да он 2. новембра исправља свој ранији текст у Крониклу и насловљава га - уместо Defamation on B92 TV - са Defamation vs. Poor Jurnalism: My B92 TV Interview (Клеветање и/или лош журнализам). Наравно, "лош журнализам" је квалификација за "Глас јавности", који ће, како Трифковић тврди, морати да му се извини на својим страницама. Иако, како се из горње анализе може јасно видети, "Глас јавности" не сноси никакву кривицу у Трифковићевом покушају да похлепним умом, "ванразумски", поравна свој калкулаторско-рачунџијски ментални склоп, чини се да је понизно уредништво "Гласа јавности" пристало да удовољи његовом захтеву (Трифковић тврди да ће се поменуто "извињење" појавити на страницама "Гласа јавности" у току сутрашњег дана, 4. новембра 2008). Ипак, сачекаћемо сутрашњи дан, да видимо да ли је уредништво поменутог листа спремно на такву врсту самопонижења.<br/><br/>Не само да је Трифковић изменио наслов свог ранијег "тужбеног захтева", већ је из тог чланка избацио читаве параграфе, а који су се односили на, малтене, "доказану чињеницу", да он никада не би спао на то да се користи "језиком улице" (language of the gutter), нити би тако лако допустио да му се "руши лична и професионална репутација", као и "кредибилитет новинара и аналитичара". Схвативши да McCain-scumbag управо руши читаву "тврђаву" његове "оптужнице", не само против Б92, већ и ову, накнадну, против "Гласа јавности" (где је крајње непоштено и подмукло покушао да властиту кривицу пребаци на леђа оних који са његовом недоследношћи и заборавношћу немају никакве везе), Трифковић није имао избора, већ да крајње трапаво покуша да умањи штету, коју је сам себи нанео ранијим неразумним поступцима, а можда и да се некако "ослободи" једног новог "поравнања", које би могло да уследи од стране оних који су, колико јуче, седели на "оптуженичкој клупи". <br/> <br/><br/>Serbian White Dawn</div>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-1612306912076279282008-11-02T07:39:00.001-08:002008-11-02T07:46:20.999-08:00Trifković je slagao!<div xmlns="http://www.w3.org/1999/xhtml"><div><small><br /></small></div><small>Konačno sam uspeo da pronađem Trifkovićev članak, pod naslovom "<i>Neka nam Bog bude na pomoći</i>", objavljen 4. jula 2008., u <b>Glasu javnosti</b>.<br /><br />Tu je Trifković napisao da je Mekejn "neurotična bubašvaba", citiram:<br /><br /><a href="http://www.naslovi.net/2008-07-04/glas-javnosti/neka-nam-bog-bude-na-pomoci/730662" target="_blank" rel="nofollow">http://www.naslovi. net/2008- 07-04/glas- javnosti/ neka-nam- bog-bude- na-pomoci/ 730662</a><br /><br />"Dakle, da li da glasamo za Obamu? Posvetivši već hiljade reči za razotkrivanje slabog karaktera Džona Mekejna i njegove prljave prošlosti, na sajtovima ili u „Hronikama“, opravdano postavljam ovo pitanje. Odgovaram: naravno nećemo! Biti protiv kancera, ne znači promovisati nekoga ko je za <span style="cursor: pointer;">HIV</span>. Mekejn je <b>neurotična bubašvaba</b>, ali je njegov oponent uništitelj."<br /><br />Ispade da je naš "veliki srpski patriota", <span style="background: transparent none repeat scroll 0% 0%; -moz-background-clip: -moz-initial; -moz-background-origin: -moz-initial; -moz-background-inline-policy: -moz-initial; cursor: pointer;">Srđa Trifković</span>, gori čak i od onih uštvi sa B92.<br /><br />DV<br /><span style="font-family:Tahoma;font-size:85%;"><hr style="font-size:78%;"><small><b><span style="font-weight: bold;">From:</span></b> Dusan Vukotic <<span style="background: transparent none repeat scroll 0% 0%; -moz-background-clip: -moz-initial; -moz-background-origin: -moz-initial; -moz-background-inline-policy: -moz-initial; cursor: pointer;">dusanvukotic2000@yahoo.com</span>><br /><b><span style="font-weight: bold;">To:</span></b> <span style="background: transparent none repeat scroll 0% 0%; -moz-background-clip: -moz-initial; -moz-background-origin: -moz-initial; -moz-background-inline-policy: -moz-initial; cursor: pointer;">pravoslavnatribina@pravoslavljedanas.info</span>; <span style="cursor: pointer;">srbija_medjusljivama@yahoogroups.com</span>; <span style="background: transparent none repeat scroll 0% 0%; -moz-background-clip: -moz-initial; -moz-background-origin: -moz-initial; -moz-background-inline-policy: -moz-initial; cursor: pointer;">sorabia@yahoogroups.com</span><br /><b><span style="font-weight: bold;">Sent:</span></b> <span style="background: transparent none repeat scroll 0% 0%; -moz-background-clip: -moz-initial; -moz-background-origin: -moz-initial; -moz-background-inline-policy: -moz-initial; cursor: pointer;">Sunday, November 2, 2008 3:39:35 PM</span><br /><b><span style="font-weight: bold;">Subject:</span></b> Re: Nije slagao B92 vec Trifkovic?<br /></small></span></small><br /><br /><div><small>Kakva lažna tvrdnja? Čovek mu je to u lice, a ne iza leđa, rekao. Naravno, Trifković se tada pravio blesav, da bi docnije, u nastupu naknadne pameti, shvatio "u čemu je vic". Zar Trifković zaista misli, da smo svi mi "sisali vesla", dok je on svršavao "velike škole"?<br /><br />Ubeđen sam da je Trifković, pre emisije, govorio o Mekejnu kao o "nervoznoj/neurotičnoj bubašvabi", jer otkud bi se nesrećni voditelj mogao sam toga setiti. Iskaz, "neurotična bubašvaba" nijednom Srbinu ne bi pao na pamet, makar da mu se ostavi da o tome (kako da nekoga uvredi) razmišlja i milion sledećih godina. Nešto slično možda bi se moglo naći u svetu ljubimaca, na primer "neurotični mačak", neurotični pas, magarac, možda i svinja...<br /><br />Uostalom, pokušajte da "goglate" reči "neurotična bubašvaba", pa ćete videti da Trifković ne govori istinu. Izgleda da je zaboravio na članak u Glasu javnosti, na koji ja trenutno ne mogu da uđem, ali se iz teksta, koji je vidljiv na Googlu, jasno može pretpostaviti da je Trifković, baš tim rečima (onima zbog kojih sada poteže tužbu za uvredu) opisao Mekejna.<br /><br />Ja odavno tvrdim da je taj Trifković bruka za srpski rod. Sada se svako može uveriti da je taj čovek sposoban na svakakvu vrstu podlosti, samo da bi došao do kojeg dinara više. Ovog puta, izgleda, debelo se za.ebao.<br /><br /></small><h3><small><a href="http://www.google.com/url?sa=t&source=web&ct=res&cd=3&url=http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/svet/glas-javnosti-04-07-2008/neka-nam-bog-bude-na-pomoci&ei=MrcNSZSzM5j20AXgjOX1AQ&usg=AFQjCNFkb0y_6Hy1qhd8tuIo0cuK08FG9Q&sig2=h5gF1fjdhZyzX2gSS2hT-A" target="_blank" rel="nofollow"><span>Neka nam Bog bude na pomoći! | Glas<br />javnosti</span></a></small></h3><small><span> - [ <a href="http://translate.google.com/translate?hl=en&sl=sr&u=http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/svet/glas-javnosti-04-07-2008/neka-nam-bog-bude-na-pomoci&sa=X&oi=translate&resnum=3&ct=result&prev=/search%3Fq%3Dneuroti%25C4%258Dna%2Bbuba%25C5%25A1vaba%2Btrifkovi%25C4%2587%26hl%3Den%26sa%3DG" target="_blank" rel="nofollow"><span>Translate this page</span></a> ]</span></small><div><small>Piše Srđa <em>Trifković</em>. „Dakle, da li da glasamo za Obamu? Posvetivši već hiljade reči za <b>...</b> Mekejn je <em>neurotična bubašvaba</em>, ali je njegov oponent uništitelj. <b>...</b><br /><cite><a href="http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/svet/glas-javnosti-04-07-2008/neka-nam-bog" target="_blank" rel="nofollow"><span>www.glas-javnosti.co.yu/clanak/svet/glas-javnosti-04-07-2008/neka-nam-bog</span></a> -bude-na-pomoci - 31k - </cite><span><a href="http://209.85.135.104/search?q=cache:Q9RY2PZoZroJ:www.glas-javnosti.co.yu/clanak/svet/glas-javnosti-04-07-2008/neka-nam-bog-bude-na-pomoci+neuroti%C4%8Dna+buba%C5%A1vaba+trifkovi%C4%87&hl=en&ct=clnk&cd=3&gl=us" target="_blank" rel="nofollow"><span>Cached</span></a> - <a href="http://www.google.com/search?hl=en&q=related:www.glas-javnosti.co.yu/clanak/svet/glas-javnosti-04-07-2008/neka-nam-bog-bude-na-pomoci" target="_blank" rel="nofollow"><span>Similar pages</span></a> - <span><a href="http://www.google.com/search?hl=en&q=neuroti%C4%8Dna+buba%C5%A1vaba+trifkovi%C4%87&btnG=Search#" target="_blank" rel="nofollow"><span>Note this</span></a></span></span></small></div></div><br /><span style="font-family:Tahoma;font-size:85%;"><hr style="font-size:78%;"><b><span style="font-weight: bold;">From:</span></b> Z <kocmoc@comcast.net><br /><b><span style="font-weight: bold;">To:</span></b> pravoslavnatribina@pravoslavljedanas.info<br /><b><span style="font-weight: bold;">Sent:</span></b> Sunday, November 2, 2008 1:08:51 AM<br /><b><span style="font-weight: bold;">Subject:</span></b> Re: [tribina] Defamation of Trifkovic on B92 TV<br /></span><br /><div style="font-family: times new roman,new york,times,serif; font-size: 12pt;"><div><span style="font-family:Arial;font-size:85%;">Ako neko (specijalno javno) iznese laznu tvrdnju protiv vas, vasa je duznost da ga tuzite i zahtevate i ostetiu i kaznu,<br />bar unormalnom ili polunormalnom drustvu (jer normalnih vise nema).</span></div><br /><div><span style="font-family:Arial;font-size:85%;">Jaroslav</span><br /> </div><blockquote style="padding-right: 0px; padding-left: 5px; margin-left: 5px; margin-right: 0px;"><div style="background: rgb(228, 228, 228) none repeat scroll 0% 0%; -moz-background-clip: -moz-initial; -moz-background-origin: -moz-initial; -moz-background-inline-policy: -moz-initial; font-family: arial; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; font-size: 10pt; line-height: normal;"><b>From:</b><br /> <a href="mailto:dusanvukotic2000@yahoo.com" target="_blank" title="dusanvukotic2000@yahoo.com" rel="nofollow">Dusan Vukotic</a> </div><br /> <div style="font-family: arial; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; font-size: 10pt; line-height: normal;"><b>To:</b> <a href="mailto:pravoslavnatribina@pravoslavljedanas.info" target="_blank" title="pravoslavnatribina@pravoslavljedanas.info" rel="nofollow">pravoslavnatribina@pravoslavljedanas.info</a><br /> </div> <div style="font-family: arial; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; font-size: 10pt; line-height: normal;"><b>Sent:</b> Saturday, November 01, 2008 4:33<br /> </div> <div style="font-family: arial; font-style: normal; font-variant: normal; font-weight: normal; font-size: 10pt; line-height: normal;"><b>Subject:</b> Re: [tribina] Defamation of<br /> Trifkovic on B92 TV</div><br /> <div style="font-size: 10pt; font-family: arial,helvetica,sans-serif;">Is it a normal behavior not to react when someone is "quoting" the words you have never uttered before in your life?<br /><br />If you have a quick and witty "calculator" inbuilt into your brain, yes, it's quite normal!<br /> </div></blockquote></div></div>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-43910427939723862712008-11-02T03:50:00.001-08:002008-11-02T09:01:22.228-08:00Defamation on B92 TV<div xmlns='http://www.w3.org/1999/xhtml'><small>I've been re-thinking this unusual B92 TV "defamation". <br/>How is it possible to stay quiet and not to react when someone is "citing" the words you've never verbalized to anyone? The natural answer would be immediately expressed ("no, I have never said something like that!"), except in case that the "defamed" person had some other (prearranged) "idea" on his mind. The "other idea" may only be referring to the future lawsuit, which has been planned in advance by the "damaged" side. Personally, knowing the greedy personality of <span class='EC_yshortcuts' id='EC_lw_1225620883_0'>Srđa Trifković</span>, I wouldn't be surprised if he really had been using the incriminated syntagm (<span>"a neurotic cockroach")</span> in an unofficial conversation with the presenter, shortly before the <span style='background: transparent none repeat scroll 0% 0%; -moz-background-clip: -moz-initial; -moz-background-origin: -moz-initial; -moz-background-inline-policy: -moz-initial; cursor: pointer;' class='EC_yshortcuts' id='EC_lw_1225620883_1'>live broadcast</span> itself. <br/><br/>On the other hand, it is hard to believe that anyone (whose natural language is Serbian), who intended to defame another person, would be using similar string of words, because "neurotična bubašvaba" (<span>neurotic cockroach) has no meaning whatsoever in Serbian</span> and makes no sense at all. In English, it seems that the syntagm "nervous as a cockroach" is possible and it can be used in description of a state of unquietness. Nevertheless, I suppose that the mentioned TV show was brodcast in <span style='cursor: pointer;' class='EC_yshortcuts' id='EC_lw_1225620883_2'>Serbian language</span>, and not in English. <br/><br/>Of course, I do not want to be apologetic towards the anti-Serbian B92 TV station, because that people deserve nothing but the deepest contempt of the Serbian nation, but, I would add that a "lucrative" (surreptitious) behaviour of Srđa Trifković, should also be condemned. <br/><br/><br/><br/></small><hr/><small><br/><br/></small> <div><small><a href='http://www.chroniclesmagazine.org/?p=768' rel='nofollow' target='_blank'><font color='#000080'>http://www.chronicl<wbr/>esmagazine.<wbr/>org/?p=768</font></a></small></div> <div><small><br/><a title='Permanent Link: Defamation on B92 TV' href='http://www.chroniclesmagazine.org/?p=768' rel='nofollow' target='_blank'><font color='#330000' size='5'><small>Defamation on B92 TV</small></font></a></small></div> <div><small> </small></div> <small><strong>by Srdja Trifkovic</strong><br/> <br/></small> <p class='EC_EC_MsoNormal'><small><span>On the last day of October I was crudely libeled on B92, a leading "pro-Western" TV network in Serbia, in a live program in which I appeared as an invited guest. The facts of the case follow herewith; its finale may yet come in a courtroom.<span id='EC_EC_more-768'/></span></small></p> <p class='EC_EC_MsoNormal'><small><span>Last Thursday, October 30, I received a call on my cell phone in Belgrade - which I am currently visiting - from a producer with B92 Television, a national conglomerate regarded as the most USG/EU/NATO-<wbr/>friendly media corporation in the country. I was invited to take part in "The State of The Nation" (<em>Stanje nacije</em>), a 30-minute current affairs program that was going to be broadcast live at 6 p.m. the following day, Friday, October 31. The topic was to be the forthcoming presidential election in the United States.</span></small></p> <p class='EC_EC_MsoNormal'><small><span>I accepted this invitation although I disagree with many positions taken by the B92, because appearing on a network does not imply endorsement of its editorial policy. I have appeared on B92 before, notably on a popular Sunday panel-style program "The Week's Impression" (<em>Utisak nedelje</em>). Likewise over the years I have accepted invitations from the BBC, CBC, Sky News, ITN, MSNBC, etc. on more than one hundred occasions - although I disagree with many aspects of their corporate philosophy, reportage, or editorial commentary.</span></small></p> <p class='EC_EC_MsoNormal'><small><span>While introducing the guests, former government minister Professor Zarko Korac and myself, the presenter said that I had described John McCain as a "neurotic cockroach." I have never said or written anything of the kind, but I did not correct him right away because I was initially uncertain whether he was giving a personal, somewhat colorful interpretative summary of my views of Sen. McCain, or providing a purported verbatim quote.</span></small></p> <p class='EC_EC_MsoNormal'><small><span>Having reviewed the recording of the program I can confirm that the latter was the case: the presenter alleged that I called John McCain "a neurotic cockroach." This was a</span><span>n untruthful statement about </span><span>me. It was presented to a wide audience</span><span> through broadcast media</span><span>. It was invented out of whole cloth, and therefore malicious in intent. By asserting that I stoop to the language of the gutter, B92 undermined my credibility as a journalist and analyst, thus </span><span>injur</span><span>ing my</span><span> </span><span>professional and </span><span>person</span><span>al</span><span> reputation </span><span>and</span><span> standing</span><span>. In other words, it is a classic case of libel.</span></small></p> <p class='EC_EC_MsoNormal'><small><span>I will give B92 an opportunity to apologize, to issue a correction worded to my satisfaction to be broadcast in the same program, and to settle my damages out of court. It is to be hoped that they will see the error of their ways and act responsibly and reasonably.</span></small></p> <p class='EC_EC_MsoNormal'><span><small>On the other hand they may decide to remain true to the principles of journalism as practiced by the paragons of media integrity and independence in the Western world, such as the Murdoch empire, CNN's Ms. Amanpour, or the Gray Lady, in which case I'll be pleased to lighten their coffers. </small><br/></span></p></div>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-18827608069647947282008-10-19T03:39:00.001-07:002008-10-19T03:39:23.213-07:00EU-LEX SPECIALIS<div xmlns='http://www.w3.org/1999/xhtml'>EU-LEX SPECIALIS<br/><br/> <small>Дакле, јасно је, да, гледано са "правне тачке", председник Тадић "куца на отворена врата", јер "тражи" од Еулекса, да ови испуне услове, који су већ одавно "испуњени".<br/><br/><br/>Мисија Еулекс биће прихватљива "под одређеним условима", недавно је изјавио председник Србије. А ти услови су "да мисија Европске уније на Косову буде распоређена на основу одлуке Савета безбедности Уједињених нација, да буде статусно неутрална и да се обавеже да неће примењивати план Мартија Ахтисарија". Наравно, не би било искључено да ЕУ прихвати "услове", које им је "иставио" Борис Тадић, а под којим би исти, наводно, били "прихватљиви" и за Србе. Председник Србије је изгледа заборавио ко је признао нелегалну "државу" Косово и ко је био њен (после САД) најжешћи заговорник, као што је, чини се, сметнуо с ума, да је творац пакленог плана за почетно черечење Србије, баш ових дана, добио (какве ли фарсе!) Нобелову награду за мир! Ако се свему томе дода Мантерово "раз-монтерско" размишљање о даљем осакаћивању српске државе, у коме овај тврди, "да би се формално 'међународно покриће' за размештање Еулекса могло пронаћи у 'доброј вољи' генералног секретара УН - Бан ки Муна. Заправо, Еулекс је, ако то наши домаћи владари (или страни вазали) још не знају, одавно распоређен "у складу са Резолуцијом СБУН 1244", једном ранијом одлуком "банкомуњеног поглавника" УН, кога амерички "монтери" потежу кад год не налазе други начин да свом разбојничком злочињењу дају привид "легалне активности". Дакле, јасно је, да, гледано с "правне тачке", председник Тадић "куца на отворена врата", јер "тражи" од Еулекса, да ови испуне услове, који су већ одавно "испуњени".<br/><br/> Еулекс мисија нема никаквог разлога да не буде "статусно неутрална", како то од њих "славодобитно" захтева председник Србије. Што се већине западних земаља тиче, статус те српске покрајине је одавно решен - по њима, Косово (без одреднице Метохија) је независна држава, са којом Србија, уколико жели да једног дана (ко зна кад?) уђе у ЕУ, мора да успостави "добросуседске односе". Опет, размештање службеника ЕУ на подручју Косова и Метохије, само по себи, представља успостављање протектората над оном "државом", за чију "независност" су се ти исти Европејци "здушно" борили. Такође, да је ЕУ у самом старту предвидела сличан развој догађаја, показује и чињеница, да садашњи шеф Еулекса Ив де Кермабон стално понавља "чињеницу", да мисија ЕУ на Косову нема никакве везе са "статусом", те да је њена улога чисто "техничке природе". Када мало боље размотримо трећи Тадићев "услов", који гласи, да је Еулекс дужан да се обавеже "да неће примењивати план Мартија Ахтисарија", тада ћемо схватити да председник Србије покушава да, бацањем мамца за наивне, сакрије праве мотиве таквог његовог, по Србију срамотног и крајње понижавајућег "предлога". Ахтисаријев план "надгледане независности" нема (званично) никакве везе са доцнијим "самопроглашењем" још једне Албанске "државе" на тлу Балкана од 17. фебруара, када је самопроглашени "председник" самопроглашене "Косова" (Сејдију) изјавио: "Објава независности је жеља народа!".<br/><br/> Овде би, можда, било занимљиво додати, да је британски шеф дипломатије Милибанд предлагао да Косово прогласи независност 4. фебруара, само један дан након другог круга председничких избора у Србији, свакако, као "поклон" новоизабраном "проевропском" вођи српске државе, чија се победа није доводила у питање. ЕУ је све то, ипак, померила за две недеље, не због тога што нису хтеле да још једном, безобзирно и крајње подмукло, понизе Србе, већ због тога, што су сматрале да би било боље да сачекају окончање парламентарних избора у Шпанији, где би признање самопроглашене "државе" Косово могло да изазове озбиљне реакције, посебно међу баскијским сепаратистима. Горњи пример је само делић страшних понижења које је Србија (почев од изручења Слободана Милошевића на Видовдан) доживела од стране бахатих "европских" лидера или Европске Уније као, још увек не сасвим јасно дефинисане,"државне" гигант-творевине.<br/><br/> С друге стране, пре него што је Тадић у интервјуу "Вечерњим новостима" најавио заокрет у српском односу према Еулексу, амерички амбасадор је "запретио", да је српски министар иностраних послова, Вук Јеремић, већ "обећао", да ће Србија "прихватити размештање Еулекса на целој територији Косова". Мантер је ту додао, да је Јеремић такво обећање дао не само њему, него да је то исто учинио и у својим ранијим разговорима са државним секретаром Кондолизом Рајс и Стивеном Хедлијем (саветник за националну безбедност америчког председника). Свакако, јасно је да се са сличниим обећањима, датим таквој велесили није шалити. Сигурно је да је Вук Јеремић рекао то што тврди амерички амбасадор, јер Мантер то не би потегао, а да за то нема необориве доказе, које у сваком часу може да презентује јавности. Вуку Јеремићу, такође, не пада на памет да такву тврдњу демантује (иако он зна да је такво обећање дао у "строгом поверењу" и "загарантованој дискрецији"), пошто му је јасно, да би му се евентуално "играње ватром" могло опасно обити о главу. Могло би се претпоставити, да је исту врсту обећања америчким државницима дао и председник Србије, али, у датом часу, Мантер је проценио да је далеко "опортуније" да се пред "свршен чин" стави шеф српске дипломатије, а да права адреса такве опомене, уствари, буде адреса Бориса Тадића.<br/><br/> Мантерово наметање воље, коју државници банана држава, каква је Србија, морају да следе, свакако, није никаква новост. Наравно, да би вазали били у прилици да до краја испуне оне циљеве, које пред њих Империја поставља, таквима се мора омогућити апсолутна власт у вазалној држави. Пре само који месец, председник Тадић је говорио, да Србија "никада неће прихватити мисију Еулекс", наравно, уз једно велико "али", јер су се његове такве изјаве увек завршавале додатком, да се размештање Еулекса неће прихватити "без одлуке Савета безбедности УН". Данас, пак, Тадић каже, да људи, који не схватају, да је сарадња с Еулексом могућа, сигурно не спадају у оне који су у стању да јасно расуђују и да су то они који су се "посвађали с логиком". Наизглед, човек је привидно у праву, јер "не прихватити нешто без одлуке СБ" или "прихватити то исто са одлуком СБ", могло би да се сведе на једно те исто. Ипак, "ситна" дистинкција између поменута два исказа, није баш тако безначајна, како би то Борис Тадић желео да прикаже српској јавности. Огромна је разлика између прилога "никада" и "некада", јер исказ "никада нећемо прихватити без..." обавезује пријатеље српске државе (првенствено Русију) да "никада" не дозволи да таква одлука прође у Савету Безбедности; у супротном, ако се каже, "прихватићемо то уз одлуку СБ...", тада су они, који би желели да помогну Србији у очувању властите територијалне целовитости, лишени сваке обавезе и одговорности, уколико се сложе са оним против чега сама држава Србија не устаје одлучно и бескомпромисно.<br/><br/><br/>Srpska Zora Bela</small></div>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-9917317.post-33779798678129448232008-10-13T08:41:00.001-07:002008-10-13T08:41:37.255-07:00Отпушавање запуш(т)ене коминтерновске памети<div xmlns='http://www.w3.org/1999/xhtml'>Да ли је несрећни Сава Видановић свестан своје јадне, бесрамне улоге у ширењу лажи и клеветању људи без доказа.<br/><br/>Пре само четири дана, 9. октобра о.г., Видановић је написао следеће: Неоспорне су заслуге и способности, како Јањица тако и Милатовица и да треба да схвате да је слога и јединство изнад лицних конфликата." Само два дана касније, Видановићу се изненада упалила сијалица: "Да ли си се икада запитао засто је Петар Милатовиц иступио тако против оних Срба".<br/><br/>А шта се ту уистину десило? Како то да се, у само два дана, Јанић, од "способног и заслужног" Србина трансформише у "денунцијанта" најгорег типа? Одакле Сави (или било ком човеку на свету) смелост, да некога назива клеветником или цинкарошем, а да за то не изнесе ниједан доказ, којим би ту своју тврдњу могао да поткрепи? У најбољем коминтерновско-бољшевичко-терористичко-џихадлијском маниру, Сава је одлучио да послуша инструкције, које је у времену од 9-11 октобра добио од комесара Петра Милатовића.<br/><br/>А Петар, нашавши се и небраном грожђу, није имао друге (побогу, утећи ће му и оно мало преосталих "сарадника") већ да измисли некакву причу, којом би се његово примитивно понашање могло објаснити. Наравно, требало му је неколико месеци, да би му коначно "планула" сијалица, те да би смислио нешто јако паметно. Такву, ненаданом срећом обасјану "врхунску тајну" (којом ће запушити уста свим српским "издајницима", "доушницима", "потказивачима", "достављачима" и осталим "нитковима" и "никоговићима"), Милатовић је чувао као "очи у глави", да би, ето, дочекао дан, у коме ће, преко једне "врхунски интелигентне" персоне, по имену - Сава Видановић - ту своју "ТАЈНУ ИСТИНУ" саопштити "урби ет орби".<br/><br/>Сада свако може да види да Сава Видановић није само "врхунски" неописмењен, већ и да га је његова "врхунска памет" недвосмислено кандидовала за место "врхунског" српског харлекина, на харлекинијади, коју (а да и не знају) режирају "врхунски доктори", уз "асистенцију" оних који "врхунски све знају"; свакако, под будним оком "врхунски" оштрог "острошког пера" и још "оштријег" Милединог, "врхунско-едипално-комплексног, блебетања".<br/><br/>То што Сава Видановић пати од осећања ниже вредности, само по себи, није некаква мана, ако човек остане у средини у којој би његови квалитети могли да дођу до изражаја. Природа се углавном труди да ствари постави на своје место. Људи се однекуд сами групишу у друшва у којима ће им бити пријатно. Али, невоља настаје у часу, када се "врхунски чобани" нађе у друштву "врхунских доктора". Тада то бива непријатност за обе "врхунске" стране, које не знају о чему би уопште могле да разговарају.<br/><br/>Замислимо чобанина, који би се мешао у медицину или лекара који би покушавао да чобанину објасни како се чувају овце (или говеда без копита!). По својим "врхунским" психофизичким квалитетима, Сава Видановић би, на пример, могао бити "врхунски експерт" у ланцу производње пива - "врхунски" би контролисао да ли су флаше до "врха" (да не кажемо "врхунски") напуњене и да ли су ваљано запушене, наравно, "врхунским" чеповима (запушачима или затвараћима). И све би било у реду, барем до оног часа, у коме би се, евентуално, дознала ИСТИНА, да такав "контролор запушача" (чепова) крадомице отпушава (отчепљује) чепове (запушаче), које је, претходно, "врхунски" запушио (зачепио).<br/><br/>Наравно, ни сам процес "отпушавања" (отчепљивања) не би морао, сам по себи, да буде лош, уколико се поменути "отчепљивач" (отпушивач) не би жешће "навукао" на отпушену (отчепљену) садржину "врхунски" отчепљене (отпушене) боце. Главни проблем би се појавио онда, када би наш "врхунски" отчепљивач (отпушивач) "врхунско" зачепљеног" (запушеног) пива, након "зачепи-отчепи" активности (запушно-отпушног рада), почео да говори све најгоре о људима, о којима је причао све најбоље пре него што се чеп (запушач), сам од себе, неконтролисано "врхунски" отчепио" (отпушио).<br/><br/>Но, пустимо чепове (запушаче) и вратимо се у сурову реалност. Након "објашњења", које је Видановић упутио на српске форуме, намеће се питање, да ли би Сава исто тако поверовао, ако би му Петар Милатовић, свечано и под заклетвом, саопштио, како његову (Савину) жену крешу не само најбољи пријатељи, већ и камионџије, које ова, у слободном времену (док Сава отпушава запушену памет), "лови" по паркинзима и "стајалиштима" поред пута?<br/><br/>Откада сам ступио на интернет и од када се ломатам по српским дискусионим групама, још нисам чуо ништа ружније нити одвратније, од Видановићевог ненаданог "сазнања", да је дојучершњи "заслужни и способни" Србин, преко ноћи, обрнуо "ћурак" и трансформисао се у "потказивача" и моралну "ништарију", којој свака шуша (Милатовићевог несоја) може некажњено да изговори сваку увреду која јој падне на памет.<br/><br/>Дакле, крајње је време да се господа, која се појављује са својим чланцима на сајту "Истина", добро преиспита и схвати, да човек који држи до себе, до свог образа и части, никако не би смео да се нађе у друштву оних, који су спремни да месецима (а без иједног јединог доказа) опањкавају, блате и вређају оне који им, из неког личног разлога, нису по вољи. Једно је јасно, након текста под насловом: "Нећемо кловнове, хоћемо умове" (одавде се може видети да аутор ових редова није направио такву поделу, како му, подмукло, подмеће "запушни отпушивач", Сава Видановић), на страницама интернет портала "Истина" (то је јасно сваком човеку који иоле уме да мисли), остаће само КЛОВНОВИ Миледи и Милата.</div>Душан Вукотићhttp://www.blogger.com/profile/01441464871395839480noreply@blogger.com0