Божји прст
Ових дана, на сајту "Истина", чији је власник Петар Милатовић, појавио се текст некаквог Оливера Вуловића (како тврде, новинар из Београда), под необичним насловом "Нећемо кловнове, хоћемо умове". Наравно, читаоци који су у дужем временском периоду пратили оно што се збива на страницама електронског издања новине "Истина", морали су приметити, да сви они, који се тамо појављују са својим "писанијем", морају да нашврљају по неколико афирмативних реченица у корист "српског Мојсија" (Петра Милатовића). Откако га је "српска Миледи" (Мила Алечковић) узела под своје, као најновијег кандидата, не само за "пророка" већ и за "српског Арамиса", Милатовићево самопоуздање нарасло је од Острога до Östereich-а, преко далеког "штапом растављеног" Црвеног Мора, па све до Петрових "закључаних" врата иза којих се "славодобитно" распрострла "Небеска Србија". Милатовић је сазнао да је мио-арамисни "пророк" оног дана, када му је Миледи "открила", да се, у часу док је он декламовао најновији "српски декалог", изнад бечког "проломљеног" неба појавио крст од два укрштена млаза небеских птица, накљуканих ватром моћног керозина [погледајте слику "крста" изнад центра Беча, који се, "Божјом вољом (!?)", појавио на небу "у току говора Петра Милатовића Острошког"].
Уједање наситно
Ипак, млађани Вуловић, пре него што је спевао немушти панегирик "српском" јуродивом Мозесу, знајући за ред, прву захвалност упућује оној гаталици, која је Мојсија Милатовића учинила "пророком". Некаквим "левацима" (а богме и дешњацима) у Француској, каже Оли, буквално се тресу гаће, када их Миледи ошине својим косим српско-о-батаљ(е)ним оком, у које се, са Кинеског зида, улила сва силина великог лаоцеовског потока и јингјанговског ("дај-да-ја-сама дадаишем") животног елана. Вуловић зна да није лако ући у друштво Милединих "мускетара", та да поред хвалоспева Мили и Мојсију Милатовићу, обавезно мора својим бритким "мачем" да докачи и Николу Јанића (ако он не зна зашто, знају Миледи и Мојсије). Дакле, иако уопште не зна зашто га Миледи напујдава на људе које не познаје, Вуловић измахује својим наоштреним очњаком, тврдећи да има и оних људи (у српском расејању) "који имају и медије и новац и читаве секретаријате и ПР секторе, који су се чак почели бавити и ситним незгодама које ови доживе на неком од својих путовања".
Нећемо улазити у расправу о томе, одакле Миледи и њен мојсијевско-пророчки Арамис унапред знају да је нека незгода "ситна", јер је јасно да је за њих свака људска невоља, која се догађа другима, безвредна и безначајна, сем нечије смрти која би им, како тупаво верују, могла бити од "користи".
Mobbing аналитика
Веома је индикативан Вуловићев напор да додатно похвали "праве организационо-политичке институције", посебно оне "у Америци". Наравно, сваком човеку који иоле нешто зна о деловању српске дијаспоре у Америци, одавно је јасно, да сем КСУ, на америчком континенту не постоји друго озбиљније друштва. Пановићев СНО одавно је у чељустима КСУ, то јесте, у чврстом и "драговољном" загрљају Ђорђевића и његових разбојника, који су своје богатство стекли пљачкајући Србију, а доцније и Републику Српску.
Видимо да Вуловић ту помиње и "Бриселски институт 4С", о коме аутор ових редова нема прецизнијих сазнања, сем да се ту налазе Срби с Косова и Метохије, који су, рекло би се, кренули "у Европу" са искреном жељом да помогну својој браћи на Космету и да промовишу истину о Србима и српској држави. Не дао Бог да се у њихове редове инфилтрирају Миледи и њени "пулени", јер чега се такви дотакну то остаје затровано и бескорисно за дужи временски период.
КСУ и европски Срби
Врло је чудно (ако не и загонетно), због чега су се Миледи и Милатовић окомили таквом жестином на председника Српског савеза (Шведска)? Без икаквог конкретног повода, ово двоје српских "десперадоса" покренуло је дивљу, крајње примитивну кампању против Николе Јанића, као да им је он некакво зло учинио. Поставља се питање, шта би то могло да се крије иза таквог покушаја једне оркестриране (планске) харанге? Коначно, на какав су се пут Миледи и Мојсије одлучили, када им је унапред јасно, да ће им у таквом "путешествију" највише засметати Никола Јанић? Заправо, најважније је питање, ко стоји иза ово двоје интелектуалних лилипутанаца? Да ли је то КСУ, који је исту разбијачку политику у бићу српске дијаспоре водио у претходним годинама, користећи за своје нељудске (разбојничке) циљеве "двојац" - Миледи и Сима Мраовић (са Ђорђевићем као кормиларом)? Овог пута, изгледа, Сима Мраовић, коме је остављено да "пимпује" из прикрајка, замењен је Милатовићевом "несумњивом харизмом".
Сви Миледини кловнови
Причом о некаквим "стотинама српских доктора", Миледи је успела да убеди један део полуписмене Милатовићеве "елите" (типа приученог "експерта" за "умове" - Саве Видановића), да је српски проблем у томе што људи са "др" титулама (каква је "Ресавка" Миледи) нису на челу српске "духовно-моралне" обнове. Наравно, нико нормалан нема ништа против образованих људи, поготово оних с највишим титулама, који су своја звања стекла поштеним радом, а не на "лепе очи". Ниједан озбиљан човек (са "др" титулом или без ње), никада се неће укључити у коло у коме се налази особа која није у стању да напише један најобичнији чланак, а да га не препише (украде) од оних који ни до чега у животу нису дошли другачије, сем свакодневним упорним радом. Наши прави "доктори" и, уопште, темељно образовани људи, немају времена да се баве сексуалним уз-буђењима и дебелим фрустрацијама недовршене (фелеричне) српске комуналне "принцезе".
Несрећни Вуловић није схватио да кроз њега "умовима" кличе плиткоумна Миледи, која у српском случају, лако долази главе набеђеним српским "мускетарима" ("елитним" интелектуалним наивчинама). Причајући о "кловновима" Оли-Вули, чини се, није ни близу тога да схвати да се озбиљно кандидовао за улогу харлекина у Милединој "комедији преварантске уметности". Ипак, шта да кажемо за млађаног Оливера, када у Милину замку упадају "проверени" српски "интелектуалци", какав је, на пример, Брана Црнчевић, који чак радосно прежвакавају оно што српска Миледи "испљуне".
No comments:
Post a Comment