Tuesday, October 07, 2008

Виданова видна обневиделост

http://vukotic.atspace.com/vidan.htm
Извесни господин Видановић пише тако као да управо покушава да се ослободи тешког мамурлука. Ако конзумира алкохол, мислим да би било крајње време да размисли о последицама које би "дринкање" могло да остави на његову способност да правилно и правовремено доноси своје судове.Уколико не пије, тада је ствар далеко озбиљнија. У том случају, мислим да не би било лоше да Видановић посети доброг психолога (Миледи, на пример), који ће бити у стању да разреши, не само тајну "буздована Краљевића Марка", већ и "клупко едипалних комплекса", који су се, с годинама, опасно наталожили и замрсили у катакомбама Видановог, вишедеценијским претераним умовањем девастираног, "можданог лавиринта".
  
  Ко год погледа доњи Видановићев текст, видеће да он понајвише личи фризури некакве ознојане даме, која је управо сишла с пласта сена, на коме ју је пуна два сата "теслимио" један, здраво-квргави, сеоски мангаш. Заправо, Сава је у такву смршену "власуљу" скркао све што је имао да каже. Сручио је све своје збркане мисли у један једини параграф, насилно их углављујући, малтене, преко једне целе, густо куцане стране. Рачунао је ваљда да све те његове "длаке без језика" могу тако накривљено да стоје и без употребе било каквог "учвршћивача". Разлика између главе поменуте "даме" и Видановићеве главобитности је у томе, што нашој "избумпсаној" госпођи/ци никада не би пало на памет да се врати у "град", а да претходно сваку своју длаку не доведе у ред; док наш "етерски" о/гласник Сава није у стању да види огроман разбуцани пласт, како букти, котрљајући се с врха његове надобудне тиквине.
  
  Поента је у томе да је Сава Видановић, човек који једва да познаје слова на тастатури, нашао смелости да прича о некаквој "интелектуалној елити" и "докторима", као да се он сам ту у нешто разуме. Уствари, његов мали, жалосни его - исфрустриран довољном количином памети која га непрекидно опомиње да је далеко од онога што је себи однекуд зацртао као циљ; те да чак и у својим очима постаје све безвреднији - под старе дане му се враћа као бумеранг, кварећи му ону имагинарну "умну фризуру", какву је, целог свог бедног живота (у осами и часовима несврсисходне доколице), самозадовољно замишљао на својој у/жбуњено узбуњеној г/лобањи.
  
  Наравно, проблем није само у Савином, као од клизишта одваљеном параграфу, који је својом нарушеном естетиком убио готово сваку жељу да се човек озбиљније упусти у потрагу за евентуалним Видановим затрпаним мисаоним богазима. Чим човек баци поглед на ту неуобичајено унеобличену хрпу изметену из Савиног кефала, постаје јасно да се доле, у најдубљој дубини поменутог смета, не налази ништа што би завређивало и најмању људску пажњу. Опет, са друге стране, то што уистину, у нармалном свету, није вредно једне једине умне искре, у српском случају, зачудо, почиње да се пробија у први план.
  
  У српском свету политичког организовања (како у матици тако и у расејању) на кључна места, са којих се може утицати на будућност целе српске нације, засели су пробисвети, хуље, јебиветри и авантуристи свакојаких боја. Такви се никада не би могли учврстити (мада су такви углавном веома... то јесте, диајаболично интелигентни) у својим седлима да није "корисних" интелектуалних идиота, типа новинара Стојадиновића, Бујошевића или некаквих полуобразованих "политичких аналитичара", чији је задатак да унесу довољну количину пометње у народ, како би ствари и даље текле онако како су то "владари" замислили у својим подземним пештерама.
  
  Што се пак расејања тиче, ту се у последње време, поред легендарних, Симе Мраовића и Миле Алечковић, појавило још неколико нових "интелектуалних помагача", попут бечког "шрифтштелера" Петра Милатовића, омнипацифичког гусара Зорана Јовичића или самоубризгавајућег канадског радио-Србина Саве Видановића, који имају задатак да у корену сасеку сваку могућност једног смисленог и сврсисходног организовања Срба на тлу Европе. Наравно, ове интелектуалне "пчелице" раде за интерес једне групе КСУ/СНО америчких Срба, који деценијама паразитирају на телу њихове рањене и тешко оболеле "мајке" Србије.
  
  У светлу горе наведених активности дијаспорних (поред неспорних домаћих) пљачкаша, може се јасније видети позадина, због које је, пре неколико месеци, без икаквог споља видљивог повода, покренута једна од, до сада, најоштријих и најпримитивнијих кампања против Николе Јанића, председника Српског савеза (Шведска). Једно је сигурно, да се, по нискости и подлости, Милатовићевом нападу на Николу Јанића, тешко може наћи поређење и у најзаосталијим друштвима. Таква безочност је "видно промакла" Видановом оку и он ту ниједном речју није покушао да "измири браћу", нити му је пала на памет "српска слога", коју сада, како видимо, здушно заговара.
  
  Наравно, могуће је да Видановић није имао никаквих других мотива да поступи на начин како је то учинио, сем жеље да његови безвредни текстови и сутра освану на "значајном" Милатовићевом сајту. Опет, са друге стране, ако се узме у обзир да је Видановић (како сам тврди) некакав уредник на српском радију у Канади, тада се ни његова улога у опште српском збуњивању никако не би смела занемарити. Чињеница је да тај човек није одговорио ни на једно питање које сам му у ранијој поруци упутио, а једно од најважнијих је, свакако, зашто се није позивао на "братску слогу" у месецима када је Милатовић испаљивао отровне стреле на Николу Јанића, иако му овај за то није дао никаквог повода нити му је ишта одговарао. Дакле, ту није било никаквог (како је Видановић констатовао) "сукоба", јер је онај који је атаковао (Милатовић) то чинио месецима, пре него што је мета таквог нељудског напада (Јанић) био принуђен да реагује. Насилник и онај који је "објект" насиља никако не могу бити изједначени; то зна сваки иоле разуман човек. Насилник и жртва насиља никако не могу бити тема некакве приче о "помирењу". Где то још има у цивилизованом свету да се огољено насиље легитимише као "равноправна" страна у било каквом "суочавању" са нормалним (нормираном и опште прихваћеним) видом људског понашања?
  
  Душан Вукотић
  
  П.С.
  Доле у прилогу је моја ранија порука са питањима на која никада није добијен директан одговор.
  __________________________________________________________________
  
  Није ми јасно, господине Видановићу, шта вам то значи када кажете "лидери врхунског српског расејања"? Да ли је ту реч о томе да сте ви делимично заборавили српски језик или сматрате да имамо "врхунско српско расејање", као контраст некаквом другом, које бисмо, по оваквој вашој класификацији, могли да сврстамо у "расејање на дну". Или сте можда малчице покушали да се додворите одређеном појединцу ("врхунском лидеру српског расејања"), на сличан "мојсијевски" начин како је то недавно учинила српска Миледи - Мила Алечковић-Николић-Батаљ?
  
  Ви овде лепо зборите , тражећи да Срби престану да се међусобно сукобљавају, вређају и деле на, како велите, "патриоте и издајнике". Са своје стране, ја бих одмах могао да станем иза вашег апела за "српску слогу", да није једног вашег несхватљивог "превида", односно, несхватљиве недоследности ваших порука и ваших дела, којих бисте морали бити свесни.
  
  Наиме, ви сте се усудили да Србима упутите позив (или савет?) за "јединство" и "слогу" са страница једне интернет новине, чији је власник/уредник, недељама и месецима бљувао отров по појединцима, како из расејања тако и из матице. Ако имало држите до вашег образа и части, било би неопходно да нам објасните, како то да сте се усудили да свој "мировни апел" још упутите на форум "Србија међу шљивама", чијег је модератора, ваш (претпостављам) "врхунски српски лидер" извређао на најгори и наприземнији начин.
  
  Зачудо, ви сте тада остали неми, не марећи за чињеницу да нам човечност/пристојност налаже да увек станемо у одбрану основних људских и демократских права, до којих је модерна цивилизација до данас дошла, а којих се сваки човек који држи до себе ни по коју цену не би смео одрећи. Вас тада није занимала ни правда, ни истина, ни разумевање, ни слога, ни љував, нити било шта што је везано за људскост, част или достојанство. Никола Јанић је са тог истог сајта нападан месецима, а да ви нисте нашли за сходно да барем једном речју покушате да стишате беснило, које је пунило ступце новине, која се чак дрзнула да носи име "Истина".
  
  Сасвим ненадано, пробудили сте се и однекуд схватили да је дошло време да крикнете "из бијела грла": Слога је у интересу Срба! Као да постоји Србин на планети коме то није јасно? Али, нажалост, није мали број Срба имају друге, па и супротне мотиве, док здушно извикују пароле против српске неслоге. Да ваше речи нису упућене са сајта, који је лажима успео да придобије приличан број часних српских интелектуалаца, чија истина је евидентна, ја бих можда поверовао да сте ваш апел упутили искрено, од срца.
  
  Коначно, сваки онај српски човек ("интелектуалац" или "обичан смртник"), који је боравио и остављао своје чланке на поменутим интернет страницама, а који, након беспримерног и крајње нецивилизованог понашања уредника тих електронских новина, наставља да ту објављује своје текстове као да се ту ништа страшно није догодило, заслужује да буде презрен као биће без части и људског достојанства.
  
  Душан Вукотић

1 comment:

Anonymous said...

треба проверити:)