Srbi i svet

Srbi i svet

Pre nesto vise od dve godine Srbi su jos bili na zestokom udaru tzv. Medjunarodne zajednice (Ujedinjenih nacija u kojima, zacudo, narod uopste ne postoji), kao i finansijskih (citaj: politickih) centara (sve)moci, koji su Srbiju prikovali za stub srama u onom casu (1992) kada se Srbima pricinilo da ce biti dostojni svojih slavnih predaka (ratnika).

Davljenje vojnika, pod kupolom tenka "slavne" JNA, u Splitu, pokazalo se, bilo je tada tek simbolicno ubijanje Srba i Srbije. Naravno, u tom casu mi nismo bili u stanju da prepoznamo ni bes ni mrznju ni zavist, niti zaverenicko kolo nase donedavne "brace", a pogotovo ne pritvorni "strani faktor", ciji su se interesi, odnekud, za nas neocekivano, poklopili sa zeljama "potlacenih" juznoslovenski naroda.

Nase neshvatanje realnosti bilo je porazno, tako da nije nikakvo cudo da smo do pocetka treceg milenijuma izgubili sve bitke, pocev od bojnog, preko propagandnog, pa do finansijskog polja. Drugacije nije moglo ni biti, ako se zna na koji nacin je srpski um, u toku nekoliko decenija komunisticke vladavine, najpre kontrolisano uspavljivan, a potom filantropski (sirokogrudo) oblikovan. Slika lazne velicine i neranjivosti, uz "nepostojanju neprijatelja", stvorila je od Srba tako "velikodusan" narod, koji je, eto, spreman cak i na samovesanje, samo ako ce takvim cinom usreciti svoje opasno razmazene ukucane.

Zbog svega toga desilo se da oni koji su prvi proglaseni dzelatima, budu poslednji u politickom organizovanju i odbrani vlastitog zivota. Srpskom drzavom odavno ne upravljaju Srbi, cak ni u onim slucajevima kada su ti "vladari" imali srpske roditelje. Tako je bilo stoga sto svoje vodje nikada nismo birali mi, vec oni krugovi u svetu ciji je glavni zadatak "da odliju dje je prepunano". Kada dodje do "zamora materijala", (belo)svetski kontrolori globalne opresije jednostavno odsrafe dotrajali deo i zamene ga novim, na njihovoj mocno prozdrljivoj vatri, nanovo iskovanim "ersatzteil-om".

Istorijska aritmija

Petog oktobra 2000. godine ucestvovao sam u demonstracijama koje su na vlast dovele tadasnju opoziciju i danasnju opozicionu poziciju. Nisam ni znao da cu biti svedok jedne nedovrsene revolucije, koja ce se docnije pokazati kao nedonosce, cedo pijanstva i kica, ciji zivot se nece moci odrzati bez aparata i kontinuirane transfuzije. Kada se stvari zacnu kilavo, ni zivot koji se radja ne moze biti drugaciji.

Bivsi predsednik, koji je "prvomajski" terevencio dok su srpske majke sahranjivale svoju decu sa njegovom slikom, sada je u Hagu, na sudu osnovanom za ono sto je "bivse" u prethodnoj Jugoslaviji. A izgleda da je bivse samo ono sto je vezano za srpski rod. Sloboda je ukorenjena ili, ako bas hocemo, iznikla je iz Zore Belog Dana, iz samog imena Srbinova (o takvoj etimologiji ili etiologiji bice vise reci drugom prilikom). Na osnovu toga evidentno je da je srpska sloboda danas na optuzenickoj klupi i, vec unapred, osudjena na robiju. Zanimljivo je to sto slobodu nije zanimala sloboda izvan Dedinja sve dok je bila na slobodi. Biti u robijanju slobodan najveca je srpska umetnost.

Pogledajmo sta danas obelezava srpsku stvarnost: kandi secerleme, biseri, djindje, svila i kadifa, nevidjeni glamur uz obavezni licht (light) show. Poceli smo s Kukanjcem i zavrsili sa Poplasenom. Varadi nam vesto vrda, ali je veliko pitanje da li ce nam ratna odsteta iz-vrdati, pogotovo kad se zna da sebe same opanjkavamo gde god stignemo. Nedostaje nam samo Pogrebeljanovic! Izgleda da sve vise licimo na sizofrenika koji dolazi da se prijavi za ubistvo, koje nije pocinio. Samo, ovo nije zapeceni "melting pot", u kome ce nam istrazitelj reci: Hm... dobro, dobro. Slobodan si(nema veze sa Hagom), idi kuci!"

Mazohizam i samokaznjavanje postale su nase najvaznije takmicarske discipline. U tome smo nepobedivi. Istina, u nekom prikrajku (iako ubijamo kolektivno u sebi i oko sebe), pojedinacno se odnekud nadamo da ce nasa glava ipak biti postedjena. Razmisljajuci pohlepnom utrobom nismo ni primetili da nam najveci deo glave nedostaje.

Busotina uma

Tuzilastvu, zaduzenom za "pravednu" osudu srpskog "genocida", cini se, i pored Lepog koji je ruzan dozlaboga i engleskog meseca Meja u kome se srpska krv ledi, nije jasno da li bi krali ili se karali. Seseljijada srpskih jada nije ni blizu svog kraja. Vojvodi se sudi zbog Vojvodine, u kojoj ce, sva je prilika, da inkasiraju najvise oni kojima led oko srca (ili oko Tise) nikada nije bio stran. Ko do canka stigne (ako takvih uopste bude) blago njemu. Taj ce da peva "I did it my way".

Bus je opasan, Bus je glavni, Bus je slavni ("Volim knjige jer u njima ima lepih fotografija"). Bus busi, Bus je iz busa. Nama fali busotina vise nego Busu, pa da se negde provucemo, zavucemo, sakrijemo, pobegnemo. Irak pa Srbija nekad, a sad opet Irak... Nece valjda. Mi smo vec toliko izbuseni, nabuseni i ubuseni, da bi nam jos jedno busenje bilo bas premnogo.

Ipak, mozda sam se previse uplasio. Imamo i mi naseg Eliot Nesu, to jeste, Vlada Batu (vladinu batinu) koji nece dopustiti da Marko kara, zapravo ore, carske drumove onako kako mu se prohte. Zar da nas i troglavi merkaju (merkatoruju) sa naseg bratski udjubrenog Zapada! Vucino podigni rep, arlaukni na mesec, pa da se i tvoji kumrovacki vucetici konacno pokrenu iz tazbine. Srbija ce se osloboditi svojih najcrnjih neprijatelja, narocito Busanovica, kada ozida ustavu, koja ce biti osnovni zakon ne samo za Srbe i bivse Srbe, vec i za Dunav i Savu.

Uostalom, prodacemo vodu Busu, vec izbusenu, ubunarenu, u plastiku zapusenu od Bondstila do Alibunara. Naravno, kada ovaj ozedni od iracke nafte i ugrusaka. Tako cemo valjda umilostiviti longajlendskog Drakulu, menhetenskog vampira, koji se (videli smo) ne libi ni rodjene, senzalske, trejdjunionske krvi. Jos kad bi bio mrtav ladan Bin Laden!