ВУЦИ СИТИ - ОВЦЕ НА БРОЈУ

ВУЦИ СИТИ - ОВЦЕ НА БРОЈУ

КСУ није никаква српска организација, већ је то један превејани синдикат разбојника свих боја и националности.

Министар за дијаспору, Војислав Вукчевић, крајем новембра, изјавио је у Јагодони да "дијаспора храни и брани Србију". Наравно, такву тврдњу нико здраве памети не би доводио у питање, да у исти контекст Вукчевић не ставља и Конгрес српског уједињења, за којег вајни министарац констатује, ни мање ни више, него да "брани Србију".

"Храни тако што шаље годишње три до пет милијарди долара и од тога новца живи и школује се велики број људи, а брани преко Конгреса српског уједињења у Америци који окупља веома истакнуте појединце не само на економском и пословном плану већ и интелектуалном и духовном", објаснио је он.

Заправо, тачно је да Србија добија велику помоћ од Срба из расејања, али врло мало тога се чини организовано (сем неких изузетака, Српски савез из Шведске, на пример), већ се поменуте "милијарде" сливају у Отаџбину тако што Срби из света шаљу помоћ својим породицама. А са тим ниједна српска институција ни у земљи ни у иностранству нема никакве везе. Но да не бисмо до краја били "неправедни", мора се признати да у склопу КСУ постоји задужбина "Студеница", која је ових дана одвојила 50.000 $ за стипендије "талентованим" студентима (хиљаду долара годишње по једној паметној главици). А студенти су углавном деца "високих" српских политичара, попут Милице Лабус, ћерке Мирољуба Лабуса. Из тога се види да је деловање "Студенице" чисто "економске" природе. Отприлике: Српски "Лабуси" ће свакојаким махинацијама да "намакну" новац из српске државне касе Мајклу Ђорђевићу, да би овај доцније "великодушно" помагао децу српске политичке "елите". Вуци сити а овце на броју!

САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА ONLY SUC SAVES THE SERBS

Пре готово годину дана, на многе српске адресе послао сам текст (на десној страни ове странице) под насловом "Српски какус - брука!", али на то нико није обратио озбиљнију пажњу. Данас је "демократски" конгресмен Рам Емануел, велики пријатељ бившег америчког председника Клинтона (човека који је Србију у црно завио), копредседник (уз Дена Бартона) некаквог вајног "српског лобија". Може ли се замислити већа фарса? Можда она, од стране чувеног "миротворца" Хавијара Солане, који Србима годинама соли и памет и ране.

У српском "какусу" је и даље човек који се 1999 године здушно залагао за независност Косова и Метохије - Роберт Векслер (на десној страни ове странице можете прочитати шта је Векслер рекао на Одбору за међународне односе у вези независности Косова и метохије (10.фебруар 1999); док, 8. октобра 1998. године исти конгресмен је, бранећи Клинтона, рекао следеће: "Док геноцид затире Косово, ми причамо о Моники Левинској"). Зачудо, Векслер је први члан "српског" какуса који је посетио Београд (децембар 2004), где је између осталог (да ли случајно?) изјавио, "да би Албаци требало да буду практичнији и стрпљивији".

Није јасно због чега Лантош није примљен у то спасоносно "српско" друштво, када су тамо већ сви они који су Србима годинама радили о глави. Шта рећи за Дениса Кучинића - Хрвата? Откуд он у "српском лобију"? Неко ће рећи, тако се то ради у Америци... не разумеш ти то. Ипак, КСУ челници су се хвалили како су "урнисали" поменутог Лантоша, који годинама "лобира" за албанску "ствар", желећи, ваљда, да покажу Србима да у "какусу" нема конгресмена који су према Србима крајње непријатељски расположени. А први човек "Конгреса српског разједињења" (синтагма Николе Јанића), истовремено и српски и амерички "патриота", Мајкл Ђорђевић, из дна своје сироте душе, мрзи народ и земљу из које је потекао. Ђорђевић то никада није крио и то је коначно показао својим подмуклим деловањем у Републици Српској и недавном афером око Банке за југоисточну Европу (Развојна банка - каква спрдачина!).

АМЕРИЧКИ ДРИЈЕМ

Коначно, поменимо и српске интелектуалце, посебно једног у Америци. Најпре, Срби би морали да што пре демаскирају двоструку игру Срђе Трифковића, човека веома умног, али, чини се, и невиђено препреденог. Пре неколико месеци, ја сам о том "господину" написао један афирмативан чланак, "Мотор српског ума", надајући се да ће његова савест прорадити и да ће урадити нешто корисно за српски род. Наиме, пре отприлике три месеца (можда и више) Трифковић је обећао да ће кренути у организовање једне "неополитичке, научно-истраживачке и културно-образовне установе", која би могла пресудно утицати на будућност српског народа. Међутим, показало се да је то био пуцањ из празне пушке. Срђа је тада помало окрпио и "српски лоби" (Кокус) и посредно свога "ментора" Ђорђевића и његов КСУ, вероватно из неких личних разлога, можда размирица или "показивања" своје снаге српским "босовима" у САД. У ствари, учинило му се, да је дошло време у коме ће се улоге обрнути: он ће бити "газда" а Ђорђевић "потрчко". У Америци човек мора да ради, али може и лепо да сања. Зашто и Трифковић не би имао свој "дријем"?

Истина је да сам ја у једном часу поверовао да је Трифковић схватио да је дошло време да се искупи за све своје раније грехове. Међутим, показало се да тај човек нимало не држи до властитог образа и људског и интелектуалног достојанства.