Парламентарна мафија
Упанцирени сателити
Ових неколико последњих година наслушали смо се свакојаких партијско-предизборних обећања, почев од "отварања нових радних места", преко "борбе против корупције и криминала", па све до "кандидатуре" за место подворника пред вратима разједињене Европске уније. Истина, било је ту и оних обећања, које су они које би народ "изабрао" и "дао" им власт, барем привидно, покушавали да испуне. Сетимо се само силних "мафија", које су некакви изасланици "милосрдног анђели правде", с чарапама на главама, хапсили уз рефлекторе, камере и справе за ноћно осматрање: дуванска, царинска, друмска, просветна, фудбалска, гасна, коначно, и полицијска... Могло би се чак рећи, да једно време у Србији ниједан лопов није могао бити сигуран да га неће стићи рука правде, осим ако није уз себе имао владин "панцир" или "сателит".
Приватизација стечаја
Једино се, ваљда, још нису стекли услови за хапшење стечајне мафије (под диригентском палицом приватних агената из Агенција за приватизације), у чије се џепове, не њиховом кривицом, стекло више пара него што је то успело да се прилије у касе свих осталих (горе побројаних и, приде, непобројаних) мафија ђутуре. Председник државе је, негде у септембру прошле године, доказујући своју елиот-несовску оданост "борби против разбојништва", као и несаломиву прврженост "основним принципима правде и права", изашао пред своју партију и отворено признао, да је "корупција у Србији постала начин живота". Тада је председник Србије "одлучно" наговестио да ће најпре помести двориште испред своје ДС куће, те да ће се позабавити и другим странкама, пошто се и тамо налази "извор корупције".
Визија иза решетака
Наравно, како то иначе обично бива, говор страначког лидера тада је пропраћен френетичним аплаузом чланства, на који је овај "загонетно" одговорио: "Нисам сигуран да баш сви треба да се радују овој мојој реченици у ДС-у и осталим странкама". И заиста, није прошло дуго, у затвору се нашао један од чланова Главног одбора ДС - градоначелник Зрењанина Горан Кнежевић. Многи су у Демократској странци (али и у "демократској" Србији) били затечени таквом врстом борбе против, сада "новоформиране" грађевинске мафије, на чијем "челу" се нашао, нико други до један од најцењенијих функционера ДС и човек, који је само годину дана раније, добио награду "Градоначелник с визијом", као тадашњи најбољи лидер локалне самоуправе. Иоле информисани грађанин Србије, у часу хапшења "најбољег међу једнаким", логично је могао да очекује да ће барем деведесет посто градоначелника и председника општина бити такође стрпани иза решетака.
Хрватска веза
Данас постаје јасно да се Кнежевићу не суди ни за какву крађу, јер је пљачка у држави Србији одавно легалан "посао" оних који су на или близу власти. Једноставно, на Кнежевићеву несрећу, прорадила је "хрватска веза", пошто је Зрењанин већ прилично дуго у чељустима "аустро-угарске" економске "визије", коју здушно надгледају хрватски тајкуни и српски Хрвати. Заправо, у Зрењанину се све зна: Кнежевићу је "робију" напаковао нико други, до његов "најбољи" партијски "друг, Предраг Гргић, звани Грга. Опет, иако то сви знају, никоме не пада на памет да то јавно каже, те да дође под удар тог "српско-хрватског" моћника. Пуне три године, Предраг Гргић је провео у Загребу, где је прошао специјалну обуку хрватских служби, да би се одонуд вратио 2004. године и преузео једну од тренутно најважнијих функција у Извршном већу АП Војводине - где је задужен за област регионалне и међународне сарадње. Ако томе додамо да је покрајински секретар Покрајинског секретаријата за "међународне односе" Ивана Дулић-Марковић (као и Предраг хрватски кадар), тада постаје јасно да су "вањски односи" Војводине (која се на званичном сајту војвођанског government-a већ именује као "европски регион"; читај аустроугарски), потпуно самостални у односу на државу Србију.
Господар из сенке
Заправо, заточење првог човека зрењанинске општине, Горана Кнежевића, својеврсно је упозорење преосталим "српским кадровима", како у Зрењанину тако и у целој Војводини, каква ће их судбина задесити, уколико покушају и да помисле да се супроставе интересима државе Хрватске. Када знамо да Предраг Гргић и Ивана Дулић Марковић имају несумњиву срчану подршку председника Републике Србије, тада постаје јасно, због чега се и сам Кнежевић, из затвора, не усуђује да јасно укаже прстом на онога због кога је уклоњен са политичке сцене. Заправо, Кнежевић се још нада, да ће, кад малакса "хрватска" јарост, ипак успети да се избави из тамнице и, на неки начин, настави своју политичку каријеру. Јасно је, да је миг за хапшење Кнежевића дошао директно из Републике Хрватске, јер је њихова инфилтрација у економске и политичке токове северне српске покрајине све снажнија; то јесте, утамничењем Горана Кнежевића, који је годинама уназад био један од два-три водећа политичара у Војводини и чија је популарност могла само да расте, Хрватска је показала да је њен "намјештеник", "штовани" господин Гргић, сада неприкосновени господар у Војводини.
Подмићени од србо-кољача
На овом месту, можда ће се неко упитати, како је могуће (ако је све горе речено истина), да на такве активности нама непријатељске државе Хрватске не реагује нико из Београда, ниједан Србин који се тамо налази на власти, да ћуте посланици у српском парламенту, те да, ка крају крајева, о томе озбиљније не проговори српска штампа? Зар је могуће да је сва Србија пала на колена пред хрватском политичко-економском кнутом и пред оним ко је главни заступник хрватских интереса у Србији, а који је тренутно, на српску жалост, и српски (или пре хрватско-српски) председник. Несхватљиво је да су се српски политичари, сви до једног, продали онима који су у прошлом веку пола Срба поклали а пола протерали са територије, на којој су данас формирали нову НДХ. Како објаснити да они Срби, који се налазе на местима са којих би могли да остваре одређен утицај на освешћивање српске политике и српског народа у целини, ништа не предузимају, иако су им сви детаљи око преузимања Војводине од стране Хрватске морали бити познати. На горња питања постоји само један могући одговор, а тај је, да су се политичари Срби продали, неко за веће неко за мање своте новца.
Арчибалдова истина
Данас се најбоље може видети оно што је некада о српским политичарима говорио велики пријатељ Срба - Арчибалд Рајс! Наиме Арчибалд је приметио да српски политичари (а донекле и интелектуалци) посматрају свој род с крајњим презиром. Ево шта он каже у чувеном чланку "Чујте Срби!": "Обичаји професионалних политичара прво искорењују врлине српског тла. А, на несрећу, политичари су вам свемоћни. Политика се меша у све и свуда управља. Укаже ли се неко место у власти, било оно важно или осредње, свеједно, о избору не одлучују заслуге кандидата, већ политичке везе. Може он бити и највећа незналица, најнечаснији човек, ако је "штићеник" политичара-странчара странке на власти, победиће и човека најквалификованијег и у стручном и у моралном погледу." Изгледа да се ништа није променило од тог доба, када нас је Арчибалд тако немилосрдно, а опет, тако добронамерно "(из)грдио". Данас смо, захваљујући "прозору у свет", сви ми сведоци једног неописивог бешчашћа у српском парламенту, какво, вероватно, ни сам Рајс није могао да замисли. И заиста, да ли је тај осведочени пријатељ Срба могао да претпостави да ће Срби, само за дизање руку, моћи да инкасирају читавих два милиона евра? Или, можда нису у питању милиони, већ некаква "тричава" сума од неколико стотина хиљада "еврића"? Свеједно. Јасно је да је "најпатриотскија" српска странка, СРС, догурала дотле, да је спремна да "испуњава жеље" и да "пева" било коју "песму", само ако јој се добро плати.
Душа у ђубрету
Ко год је пред крај 2008. године пратио заседање парламента, морао је, и да није ни хтео, да примети како су на завршним сесијама "радикали" срдачно ћаскали са онима на њиховој десној страни. Гледаоци су били збуњени, јер нису могли да верују да су се "шешељевци" и "тадићевци" толико слизали, као да су род најрођенији. Као да до јуче једни друге нису називали издајницима и проданим душама, као да им је идеологија иста, као да нема ничега на белом свету што би те две партије, једну "леву" и једну "десну", могло раздвојити или сукобити. А државотворност, интерес народа, национална идеја, очување Косова и Метохије у оквирима Србије, борба против криминала и корупције, заустављање депопулације и повећање наталитета, радна места са и без мотки? Кришто? Опет "брат" Хрват, ко би други? Но добро, за њега је јасно. Није никакво чудо да он "леши" себи непријатељску државу, као што никакво изненађене не би требало да буде када нам сутра Борис, Предраг и Ивана, и Хрватска држава, тако запапре чорбу, да будемо принуђени да се селимо и из Војводине. Хрвати добро знају, одреши кесу и плати Србину, и он ће самом себи да гради вешала. Заправо, наши политичари верују да они нису рођени за страдање, барем не док још има њихових сународника, које ће бацати као храну у ждрело незаситој Медузи. Вратимо се још једном Арчију и чујмо шта нам је он давно поручио:
"Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у том ђубрету које се на њој наталожило нарочито после рата. Нација која је, попут ваше, одолела вековном ропству, која се повукла преко Албаније и која је, изгнана из своје земље, али не и поражена, успела да се врати на своја огњишта као победник – не допушта да је подјарми шака себичних и подмитљивих политичара, гнусних шићарџија, презира достојних забушаната и злочинских профитера и зеленаша."
No comments:
Post a Comment