Назад у Аустро-Угарску

Назад у Аустро-Угарску


(По)крадена и покројена покрајина

На управо окончаном (из)ванредном конгресу Лиге социал-демократа Војводине (ЛСВ), малтене једногласно, Ненад Чанак је, као једини кандидат, (ре)изабран на место председника те партије. Рекло би се да није случајно то што Чанак својом појавом (психофизички) личи на Јосипа Броза; мада је почео да шепа у доста млађем узрасту него што је то био случај с оновременим "сином (и оцем) свих наших 'братских' народа и народности". Овог пута, Чанак је одлучио да се врати на политичку сцену Србије у "великом стилу" и без "длаке на језику", баш онако како је то пре неко туце година (по)чинио у "освит-у" српске "слободе" и нове "демократске (на)мисли". С модерно-ново(на)сађеном "Вудроу Вилсон" главом, по Брозовом об(ез)личју, Ненад Чанак је уверљивији и полетнији него икада раније. Јасније него икада раније, Чанак је "поручио" народу Војводине (будућим сито-ухрањеним "Војвођанима"), да Војводина није Србија и да то никада неће ни бити. По Чанку, Војводина је "украдена" земља, а украо ју је, нико други, до Србин (Геџа), с ону страну Саве и Дунава.

Варка Жуте греде

Чини се, на овом месту би се могла повући паралела између онога што се донедавно догађало у Црној Гори (Српској Спарти) и активности једног тамошњег политичког "зеца", Славка Перовића, који је деценијама уназад водио партију сличног акронима - ЛСЦГ (Либерални савез Црне Горе). Наиме, Перовићева улога у Црној Гори, баш као и данашња Чанкова у Војводини, била је да непрестано подгрејава нетрпељивост према Србима и Србији и да тиме створи оне предуслове, који ће на крају довести до отцепљења те "савезне" републике. Такође је занимљиво да су поменути Перовић и његова ЛСЦГ имали подршку веома малог броја гласача у Црној Гори, баш онако, како је то данас случај са војвођанском "Вудроу" ЛСВ филијалом, која, ако би самостално изашла на изборе, сигурно не би успела да пређе цензус и уђе у Парламент Србије, а највероватније ни у Скупшину Војводине. Као што знамо, у Црној Гори, Славко Перовић и ЛСЦГ су "трчали" док су имали снаге, да би потом "штафету" црногорске "суверености" преузели они, који су својевремно, "догађањем народа", на Жутој греди ударали печат на "бесмртно братство" Србије и "српске" Црне Горе.

Жута линија српског растакања

Једно, рекло би се, логично питање могло би да уследи у овом часу. Заправо, ако су улоге Славка Перовића и Ненада Чанка конципиране на исти начин, тада би се могло очекивати да, ускоро, "штафетна палица" вовођанске самодовољности буде предата у руке онима који су боље "утренирани" и чији је дах (дух) инспиративнији или конспиративнији на "спирометру" српске испране памети. Јасно је да Војводина данас нема боље "мустре" црногорској ДПС (Демократска партија социјалиста) него што је то српски ДПС (Демократска партија + Социјалисти). Ипак, такав српски ДПС, за разлику од црногорског ДПС-а, који се простирао само на територији републике Црне. Горе, није, како би се то могло очекивати, стациониран само на тлу Војводине, већ је дубоко "инфилтриран" на највећем делу ове, још увек важеће државе Србије, укључујући и једно парче окупираног Косова и Метохије. Оно што је некада у Црној Гори лукаво подвучено "жутом (тројанском) гредом", софистицирано се, већ годинама подвлачи "жутом линијом" српског обезглављивања, не само у двема српским покрајинама (Косово и Метохија и Војводина), него и на целом подручју за које се данас верује да је још под контролом власти из Београда.

Уставом уместо законом

На поменутом конгресу ЛСВ-а, Чанак је затражио да се приступи новом писању Устава Србије, који ће омогућити да Војводина има суверену (извршну, судску и законодавну) власт на својој територији. Осим поменутог, Чанак још једино тражи да Војводина има "право на власништво и изворне приходе". Да се Власи не досете, лидер ЛСВ-а се данас одриче некада главног циља у статуту те партије, познатог по синтагми "Република Војводина". Наравно, за тим више и нема потребе, јер, након што се испуне услови из његовог "ултиматума" Србији, Војводина неће бити република - биће суверена држава! По предлогу новог статута Војводине, та српска покрајина је већ "добила" свог председника, своју владу и своју "Војвођанску" академију "знаности". Чанку је јасно да би се такав "државни статус" Војводине боље чувао и даље јачао, ако би се њен положај учврстио уставном регулативом, уместо некаквог помоћног, пратећег закона, чија важност не би била "трајног" карактера. Вероватно су центри светске моћи, који стоје иза Ненада Чанка или чији је главни сатрап у Воводини Ненад Чанак, проценили да би се у овом часу могло кренути далеко агресивније у "освајање" душа у северној српској покрајини.

Игра именима

У ствари, пројекат Војводина - независна држава (НДВ), одавно се, већ годинама у назад, спроводи на простору Војводине. На пример, у банатским школама, па и онима у којима уче само српска деца, службени печати су исписани, поред српског, на мађарском, румунском и словачком језику. У селу Лукићеву, које се налази на домак Зрењанина, пре отприлике месец дана, на сеоској амбуланти осванула је нова табла, исписана на сва четири "службена" језика у Банатском округу. На делу табле, који се обраћа мађарској мањини (које, узгред речено, у Лукићеву уопште нема, јер у том насељу живе искључиво Срби), стоји обавештење да се у дотичној згради налази сеоска амбуланта, те да се село зове Szigmondfalva (Жигмондово село) и да се оно налази на територији општине Nagybecskerek varos (града Велики Бечкерек). Зачудо, румунска и словачка мањина се ипак одлучила да не мења својевољно називе места, не само Лукићева, него и Лазарева (на мађарском је то данас Lázárföld; нем. Lazarfeld), Книћанина (мађ. Rezsőháza; у преводу нешто попут "кућа на страни", нем. Rudolfsgnad, по аустријском принцу Рудолфу, сину цара Франца Јозефа).

Жигмондизација Зигмунда

Осионост или, да будемо блажи, неувиђавност мађарских реваншиста се свакако може разумети. Они деценијама сањају дан када ће се Угарска обновити и засијати старим сјајем. Ипак, тешко је схватљиво да Срби на такве активности "хортијеваца" гледају или незаинтересовано или чак са симпатијама, јер је ту реч о српској судбини на северу Србије. Чињеница је да данашња српска "демократска" власт потпомаже афирмацију оних мањинских "вредности", које директно иду на штету већинског српског народа. Поменута табла на амбулантама српских села у Банату, где се на мађарском језику противуставно мењају називи насељених места, пример је крајњег немара и неодговорности српских власти према властитој судбини и историјском трајању на просторима данашње Аутономне покрајине Војводине. Да би се схватила величина безобзирности српских власти и мађарске националне мањине, у случајевима мењања имена насељених места на мађарском језику, илустроваћемо то примером поменутог села Лукићева, које је једно време носило име немачког великаша Зигмунда (не Жигмонда) Еделсбахера (нем. Sigmund Edelsbacher). Наиме, у том селу су пре Другог светског рата живели Немци (Фолксдојчери) и они су га звали Зигмундфелд (Sigmund-feld, Зигмундово поље), а не Жигмондфолво (Жигмондово село; Szigmond-falva), како то данас, остварујући своје великомађарске политичке циљеве, а удружени са српском актуелном власти, покушавају (фалсификатом историјских чињеница) да обману јавност у Србији али и у Европи.

ДПС губилиште

То исто село (Лукићево, Зигмундфелд), звало се у XVII, XVIII и првом делу XX века Мартиница, а његови први мештани (по Катастигу Пећке патријаршије из 1660 и 1666) били су Срби, да би се крајем XVIII века у том истом месту, одлуком Аустроугарске царевине, почело с насељавањем Немаца, највећим делом оних који су због одређених прекршаја раније одговарали пред аустријским законом и судом. Новопридошли "фолкс-осуђеници" су временом истиснули староседеоце (Србе), тако да је у Лукићеву, пре почетка Другог светског рата, живиела само једна или, евентуално, две српске породице. Дакле, историја овог банатског села, како видимо, нема баш никакве везе с Мађарима. У њему Мађари никада нису живели, нити је Банатом управљала Угарска власт, јер је тај простор био директно потчињен Аустријском двору. Без обзира на све наведене чињенице, мађарска мањина у Војводини не преза ни од каквих нискости нити, пак, подлости, да би искривила слику о "мађарском трајању" на северу Србије, а Србе приказала као "придошлице", "дошље" или "дођоше", како то партијски ЛСВ другови уобичавају да кажу. Једини који су у датом случају покваренији и подлији од "хортијевих кохорти" и ЛСВ "зечје" партије, јесу горе-поменути ДПС жуто-линијаши (Демократе + Социјалисти), који су за новац спремни да главу Србије ставе на пањ. И то не само да је тамо ставе, већ и да свом својом снагом замахну џелатском секиром.

Српска Зора Бела