White Wedding

by Dušan Vukotić / December 25th, 2009

White Wedding PDF 220 kb

There is/was a saying in Serbia, odveli/oteli su nam devojku (they took our girl away) usually spoken by parents and girl’s relatives after the wedding. It was like that for centuries: groom was considered as a sort of “pirate” and those who dared to “steal” the girl were never seriously condemned by society. On the contrary, those who committed such “crime” were secretly praised among their friends and neighbors. In the above case (p.p. odveli ‘taken away’) we have to deal with the Serbian verb voditi ‘lead’ (Cz. vést, vodit, Russ. вести, при-водить, OSl. водити).

Now, if someone suggested that English wed is related to the Serbian/Slavic word voditi ‘lead’, I suppose, everyone would be laughing. Nevertheless, let us be more patient and try to reconsider this (mine) suggestion. The same pattern seems to have been used on the soil of whole Europe and people in the West as well as those in the East used to grab (i.e. to take by force; Serb, grabiti ‘grab’) their future wedded wife/bliss¹. If we thumb more carefully through the Slavic dictionary we are going to find some words that may be cognates to English wed. For instance, there are the Serbian word svatovi, svadbeni ‘nuptial’, svadba ‘wedding ceremony’, svatovska povorka ‘wedding procession’, where, as we can see, the above-mentioned Slavic verb voditi, od-voditi (lead, to take away) is omnipresent. In addition, there is the Serbian word svodnik, that, according to the above words and their original logic, has an unexpected meaning – pimp!

Farther, there are words zavoditi ’seduce’ and zavodnik ’seducer’ (Russ. соблазнять ’seduce’; Cz. svůdník ’seducer’, svádět ’seduce’ that, not by chance, reminds us of Serbian svaditi, svađa ‘dispute, argument, broil’; Lat. suadeo -ere; -persuadeo, -suadere), who is the same sort of villain/rogue as bludnik ‘rake, wanton’, and this word indicates that the proto-form of IE *wod-, *wed- was *belg^h-, an initial, maybe, more agglutinated/extended proto-word, which sounded (roughly taken) like *belg^h-g^hno- (close to Engliish belggining => beginning). The Latin verb seduco², seducere has almost the same meaning as Serbian zavoditi ’seduce, lead astray, lead away’.

An enormously interesting word is the Serbian noun nevesta ‘bride’ (Russ. невеста, Cz. nevesta; Osl. невѣста), because nevesta is ne-uzeta (Russ. взять ‘take’); i.e. it is a girl, which is “not yet taken” (Vasmer, не и ведать; III, p. 54). In fact, Slavic ne-vesta is the word with the same meaning as Serbian ne-udata ‘not married, unmarried’. The meaning of the Serbian word udova/udovica ‘widow’ shows that udova (Russ. вдова, Cz. vdova, OSl. въдова) is a woman who is “vodiva” (ready to be taken (away) again, free; od-vodiva). Following these etymologies many researchers were confused with a great number of words, which are phonetically close and whose semantics seem to be “intertwined”. Old Slavic возити (Serb. voziti; Russian возить , Cz. vozit, vézt) is clearly related to English way (German Weg, Goth. vagjan, OHG weggen, ONor. bæsa ‘drive’), Greek ὀχέων, ἔχειν, ἄγειν “keep doing, keep going’, and Latin veho ere. In Sanskrit there are almost all the forms of the verb ‘drive’ as in Slavic (váhati, vákṣi , voḍham, voḍhvam , ūḍhvam , úhāna, uvāha , ūhúḥ , ūhé, vakṣyáti; Monier Williams, p. 933) and among such words very indicative are two forms of that word: one is voḷham, which reminds us to the Slavic word vlak ‘train’, and the other is voḍhā ‘led home married’, which asserts the above-mentioned suggestion that *wed- originally meant ‘to lead away’ (Slav. voditi).

In Old Icelandic there is a word bæsa -ta, -tra, which means ‘to drive cattle into the stall’ and it could be taken as a counterpart word to the Serbian verb uvesti ‘to bring into’. Here we can understand the origin of the word vezati ‘bind’ (Russ. вязать, связывать, Cz. svázat, OSl. вѩзати) – it comes from the same proto-word as Serbian vijanje ‘driving, chasing’, vijugav ‘winding’, and uvijanje ‘winding, binding’ (Russ. вить; hence Serb. vez ‘embroidery’). Sometimes certain words may be absolutely different in phonetic sense, although they have appeared from the same “womb”, like Russian вышивание ‘ebroidery’, which is related to вязание ‘binding’ (Serb. vezivanje ‘binding’) and Serb. ušivanje, šivenje, šiti, šav ‘needle, sew, stitch’, which lost its initial syllable vi- or replaced it with u-. Surprisingly or not, we can see that Serbian vijuga ‘convolution, wind, row, girus’ (cf. Skr. vīthī ‘line, row’) is the word from the same “depot’ as English way or German Weg, and Latin via, viae ‘road’. Actually, Serbian vezanje ‘binding’ is nothing alse but vijuganje ‘wriggling’ (so, in that sense, Greek ὄφις ’snake’ is the “winding” animal; cf. ὀφεώδης ’snake-like’, equal to Serbian uvojit ‘curled, coiled’).

The Serbian words for water, wind and fire (voda, vetar, vatra) are closely related to the winding movement, similar as in English (wind, winding, weather, winter; OE. windan, Serb, uvunuti ‘twist’, vintanje ‘circumvolution’ ). Here we must follow the Latin words like vulgus, volate, vello in order to grasp what the “original output” of similar IE words was the above-mentioned basis *belg^h-g^hno-, like in Serbian words put ‘road, path’, pod ‘floor, bottom’, putovanje ‘traveling’. namely, Serbian putovati ‘to travel’ comes from a previous form *bludovati, the same proto-form from which the other Serbian words were born, like blud ‘wanton, lust, whoredom’, lud ‘crazy’ and latalica ‘a tramp’ (cf. Latin vulgo originally ‘divulge, circulate, prostitute’). In this context, it would be interesting to see if the word lunatic is linked to Slavic lud, ludak ‘fool’ (OSl. лудъ), in some Serbian dialect luntor (crazy man, wanderer, tramp), also landarati ‘to move freely in an uncontrolled manner’.

It seems that we have gone to far away from our “wedding” and therefore let us return to the subject by saying that the Serbian word udata has the same “value” as English wedded (Eng. wedded wife = Serb. udata žena; and Eng. widow = Serb. udova). Old Slavic дѣва ‘virgin, unmarried girl, adolescent’ (Serb. devojka, devica, Cz. děvice) is the grown up, mature girl, which is ready for “abduction” (Serb. odvoditi), and in Czech language, there is a word děvka (whore), now related to Slavic davati (Serb. podavati se ‘to indulge in sex easily’; OSl. -давати ‘give away’). Also, the Czech word vydávat ‘give’ supports the supposition that wedding is a process of “giving away” (Serb. odvoditi); i.e. it is a process of the implementation or bringing (of a woman) into the house (Serb. uvod ‘prelude’, uvoditi ‘introduce’. Additionally, the Slavic verb davati/dati ‘give’ is also related ti the verb voditi ‘lead’ (dovoditi, dovesti ‘bring’, odvoditi, odvesti ‘taking away’. Slavic davati is derived from the ancient form *geb^h- (cf. Ger. geben ‘give’), and it means that some sort of a “sound hierarchy” must be introduced in a serious investigation, because we can suppose that velars are the “first”, “primal layer” of the speech sounds, while dentals belong to the much younger layers of sounds. For instance, we must precisely examine how it happened that the primal form *geb^h- was turned to *dav- in Slavic. Nevertheless, that initial form was kept in word gubiti ‘lose’ (OSl. гоубити).

We can also remark that the above-mentioned word svat ‘a member of the wedding procession’ sound very similar to the word svet ‘world’, svetina ‘a multitude of people’ and svetkovanje ‘celebration’. Is there anything more or is it just a chance resemblance? There are some possible explanation for these enigmas:

1) We have already seen that verbs zavoditi ’seduce’, svađati ‘quarell’, zavideti ‘be envy’ may be “constructed” on the basis of voditi ‘lead’, but we may suppose that the verb videti ’see’ is also involved here as a principal ingredient of those words. What is then a possible relation between voditi and videti (OSl. видѣти)? Is there any other Slavic word that may be common for both of these words? What about buditi ‘wake up’ (OSl. боудити)? It seems that the voiced bilabial /b/ is on the first level of the above-proposed “sound hierarchy” (as a “parent”), while voiced /v/, voiceless /p/ and fricative /f/ are certain sort of “children”. If it had been true, then we could have said that the verb buditi was a progenitor of voditi and videti. Philosophically, such a premise could have been taken as really possible, because the process of waking up comprises in itself the both notions: seeing and motion (running, circulation).

2) Slavic svet (OSl. свѣтъ) appeared to be logically related to svitanje ‘day-break, dawning’, svitati (OSl. *свьтѣти; see Vasmer, III, p. 575). The Old English word woruld, worold might be interpreted differently than wer- + old (Kluge-Seebold, p. 885, Torp-Falk, p.21), because the present explanation sounds rather unconvincing and strained. Would it not be more conceivable if we presume that English world is related to German Urvelt ‘primeval world’? Bosworth’s Anglo-Saxon or-eald (see p. 270; “very old”) suggest a connection to German Ur-Welt (“old world”; see William Bell, Shakespeare’s Puck, p. 94-95). It means that Ur-Welt could, through the metathesis, become world (*urwold => wurold => world). And German Ur-Welt might be one of few Ur-bases (*xur-b^hel-g^hn-), that generated thousands and thousands of IE words. Among them is Slavic “world” too – svet (from *survelt => *svelt => svet). Of course, this kind of deliberation deserves a much deeper analysis in the future.

3) English white is probably related to both Slavic words, svet and cvet/kvet (Cz. květ, OSl. цвѣть; Vasmer, IV, p. 292-293), but it could indirectly be related to wed. Although it might look strange the genuine “root” of white and svet is *b^hel-g^hno-, and those words, Slavic and Germanic are compound words; i.e. prefixed as in Serbian za-beleti, iz-beliti. Hence we’ve got Slavic svitanje ‘dawning’ and svetlo ‘light, bright’ (a metathesis from *s-belt-, s-velt-; cf. Ger. Welt ‘world’). The Serbian words like beljenje ‘bleaching’, paljenje ‘blaze, light up, ignition’, planuti ‘flare up’ are obvious derivatives from the above mentioned Ur-basis. Even English fire came from that same “root” (related to Gr. πυρά ‘to kindle fire’, Serb. purenje, puriti ‘burn’, Lat. flagro -are), i.e. fire is coming from Latin flagro (cf. flare) in the same way as Serbian puriti has lost the sound [l] (*pulrenje, like in Lat. flagro; from *b^hel-her).

Posted in Uncategorized | Edit | Leave a Comment »

No victim no crime (2)

Thank you Robert!
I see you are perfectly (well) informed about the historical facts and the reasons why the demonization of Serbs re-erupted and never stopped after the nineties of the 20th centuries.
As you have already said, one of the main reasons that Serbs are outlawed and convicted (in advance) for any possible evil in the world is the fact that Serbs were the victims of the most hideous crime ever committed on this planet (one of the most notorious WWII death camps - Jasenovac-Gradina), which was approved and consciously/purposely directed by the highest circles of the Catholic priesthood. Before the First World War Austro-Hungarian politicians and clergy announced they deadly anti-Serbian doctrine with slogan: Serbien muss sterbien (Serbia must die!; sterben). Yesterday is like today, and today will be like tomorrow - nothing will essentially change. Serbia was and will always be a boring blood-besprinkled sputum in the Westerner's throat, which should be coughed up and spat out once for all.

The other thing that aggravates Serbian position is the Serbian "Russian-like" appearance. Namely, in the mind of an average Western man the Serbs are surrogates for his obsessive "red-Russian" menace; something he has been frightened with since the day he was born. Psychologically It could be called a "change of motives" where the real but powerful enemy was substituted with a small (manifold weaker) imitation of the original adversary.

Beside the above "historically-conditioned pressures" Serbia is burdened with an additional and rather unforeseen exigency, which sprang directly out of the American contemporary anti-Muslim and "anti-terrorists" policy. Actually, USA is trying to convince the Middle East Muslims that Uncle Sam has nothing against the Muslim world in general; and the best example to prove such a stance is the Balkan. According to US administration, the Balkan Muslims are "moderate" and "civilized" people and they, unlike their Middle-Eastern "brothers", deserve any kind of Imperial help and sustenance. Finally, if you wish to help someone to obtain his freedom - i.e. if you intend to "liberate" him from an oppression - the first thing you must do is to locate and identify his "oppressor". To the Serbian misfortune, nobody in the Balkan region fits better for the role of an invented torturer as the Serbs do.

Dušan Vukotić

---

Dusan,
You are correct in your view that the West, in total, participated in the cover up of the Serbian Holocaust because at the time of the end of WWII Europe, political preferences were shifting massively towards socialism and the Soviets were held in high esteem for their central role in the defeat of Nazi Germany. The British who were the main architects of the cover up generally were not in favor of Catholicism, but the overwhelming threat of Soviet Socialism made partners out of former adversaries.
The British started their project for a unified anti Serb Yugoslavia in December 1941 when they sent Col. William Bailey to Canada to recruit Croatian communist for guerrilla war training and eventual insertion into Yugoslavia. So why do the British want to create a Croat communist force in Yugoslavia. Who would they fight - their most natural opponents would be the Serb Royalist (Mihailovic).
The British next send Bailey as liaison officer to Mahailovic and within a year Bailey is trying to organize the assassination of Mihailovic. As we say in the US - "the fix was in" It didn't matter what Mihailovic did or didn't do, he was doomed because the British knew he was a Serb patriot and would seek justice at war's end and that would expose the Catholic Church - game over.
Robert Oklejas

No victim no crime

Of course, we must appreciate the heroism of the English/British and American soldiers, especially at the end of the WW2 - after the so called "Overlord" operation (The Invasion of Normandy; June-August 1944). Nevertheless, there is a looming question would they have started that invasion if they hadn't been forced to do it, because the victorious Red Army advancing towards Berlin was well visible? It seems, we could say that the main reason why the Anglo-American forces were engaged into a full-scale war against Germany was a future division of the war booty. In that context, maybe we should consider separately the great deeds and prowess of the Anglo-American soldiers on one side and the "brave" decisions brought by their political elite on the other.

Personally, I would agree with the opinion that the Western politicians (not only British) tried to cover up the genocide (Jasenovac holocaust) that was committed against Serbs in the Nazi-puppet state of Croatia during the Second World War - under the direct supervision of the Catholic church and its highest clergy. Actually, the great part of the Western population is of the Catholic provenience and they couldn't admit that such an unspeakable crime occurred under the tutorship of the "most civilized" Western Society and "culturally superior" Western Christianity.

Even today, such hideous crime (indiscriminate and most savage killings of Serbs in Jasenovac; unmatched in human history) on the soil and in history of Europe threaten to become an unbearable burden for an average Westerner and could brand an "eternal" and indelible stigma across the "humanitarian" face of the whole Western World.

This WWII genocide of Serbs (the Jasenovac holocaust) could be the reason why the West was/is so eager to see Serbs wiped out from the map of Europe.
No victim no crime!

Dušan Vukotić
_____________________________

Sent: Monday, May 11, 2009 5:32:26 PM
Subject: RE: [srbija_medjusljivama] Дан Победе над фашизмом није Дан ЕУ!

All,

If you live in the West as I do, the US, hardly any mention is ever made of Soviet contribution to the Allied victory and no mention whatsoever is ever made to the March 27th revolution in Serbia that according to German Chief of Staff Alfred Jodl cost Germany the war.

Now there was a big difference between the US under Roosevelt and Britain under Churchill. The US fought the war honestly while Britain according to Gen Eisenhower protected Germany Western flank by delaying D Day almost two years. . The British Empire only deserves credit for making the war inevitable by supporting Hitler’s rise to power.

The same is true for Yugosalvia. Roosevelt and the American were much more inclined to support Mihailovic while the British support for Tito was unqualified. The Brits needed to cover up the Serbian Holocaust in Croatia to save the Catholic Church for the Cold War which they were planning since late 1941and Tito was their creation to do that. It is time for Serbs to reexamine WWII from this prospective. At the time the Brits said we are supporting Tito because he is fighting the Germans, they were at the very same time were seeking a separate peace with Germany for a united front against the Soviets. Serb historians need to see the world as the Brits saw it in WWII. With the entry of the US in the war, the fate of Germany was sealed. The British could care less who was killing any Germans in Yugoslavia . What they wanted was a unified Yugosalvia under their puppet Tito who only could hold the country together by denying the Serbian Holocaust. With the unfortunate death of Roosevelt the British policy determined the course of the civil war in Yugoslavia .

The cover up of the Serbian Holocaust was and is the primary force beghind Western policy toward Serbia- to this day.

Robert Oklejas


lyubomir_gruyitch@yahoo.com; Robert Oklejas; zbucevac@afrodita.rcub.bg.ac.yu
Subject: Re: [srbija_medjusljivama] Дан Победе над фашизмом није Дан ЕУ!



11 05 2009

(допуна)



Поштовани господине ГЛИШИЋУ,

Ваш чланак би имао необориву вредност да Вaш предлог да се изоставе англо-америчке заставе на прослави Дана Победе не значи да се тиме обара несумњива историјска вредност борбе англо-америчких храбрих и племенитих бораца и војсковођа из 2.гог Светског рата.

Никоме не може да буде теже него тим англо-америчким херојима што су англо-америчке власти окренуле своју политику и подвеле је под подршку васпостављању фашизма.

Англо-америчке заставе заслужују и морају да се виоре са заставама антифашистичких држава на Дан Победе, јер су то заставе држава које су биле, с СССРом, и Кином, и с француским, и као што написасте, с грчким, пољским и србским борцима, водеће у борби против фашизма. Ваш предлог да њихове заставе не буду с осталима на дан победе би била још једна победа растућег неофашизма.

Као што с правом протествујете против брисања Дана Победе увеђењем Дана Европе, тако и Ваш предлог за изостављањем застава Велике Британије и Сједињених Америчких Држава на прослави Дана Победе значи изопачавање Дана Победе.

Молим Вас да схватите ово еписмо као протест против омаловажавања неоспорног херојства војника и старешина из 2. Светског Рата, овог пута Велике Британије и Сједињених Америчких Држава.

С уважавањем,

Љубомир Т. ГРУЈИЋ





05 11 2009

(addition)



Dear Mr. GLISHITCH,

Your article would have had an untouchable value if youр suggestion to omit the Anglo-American flags during the celebration of the Victory Day had not meant to push down the

uncontestable historical value of the anti-fascist struggle and contribution of the Anglo-American brave and noble warriors and leaders from the II World War.

Nobody can suffer more than those Anglo-American soldiers and leaders from the II World War for the later politics of the Anglo-American Governments to support the reestablishment of fascism.

The Anglo-American flags deserve fully and must be together with the flags of antifascist states on the Victory Day, because they are the flags of the countries which, together with USSR, and China, with French, and, as you wrote, with Greek, Polish and Serb warriors, were the leaders in the struggle against fascism. Your proposition to omit their flags on the Victory Day would be one new victory of the increasing neofascism.

As you rightfully protest against the ignorance of the Victory Day by replacing it by the Europe Day, so your suggestion to omit the flags of Great Britain and of the United States of America at the celebration of the Victory Day means the degeneration of the Victory Day.

I kindly ask you to understand this email as a protest against the ignorance of the uncontestable heroism of soldiers and leaders of the II World War, in this case of Great Britain and of the United States of America .

Sincerely yours,

Lyubomir T. GRUYITCH



http://www.dverisrp ske.com/tekst/ 173862

Дан Победе над фашизмом није Дан ЕУ!

Аутор: Владан Глишић, Објављено: 10. 05. 2009.

Штампај

| Пошаљи на маил

Англоамеричке заставе морају да изостану јер су они били лицемери који су омогућили читавој булументи нацистичких злочинаца да избегну заслужену казну после рата. Они су од нацистичких злочинаца направили своје савезнике у времену Хладног рата. И оно што их највише дисквалификује за прослављање Дана победе над фашизмом је чињеница да САД и В. Британија баштине и шире најмодернију верзију фашизма – НАТО пакт. Они убијају цивиле широм света, они муче политичке заточенике, они крше људска права ратних заробљеника, они организују концентрационе логоре, они уводе тоталитарни високотехнолошки надзор целог друштва и обесправљују своје грађане, они укидају суверенитет малих народа и окупирају читаве државе, они оружаном силом руше међународни правни поредак – њихови ће званичници једном бити на оптуженичкој клупи у неком новом Нирнбергу! Зато им није место на прослави Дана победе над фашизмом.

Јуче је Београд опет био место парадирања лажима и перфидног подметања измишљене историје као разлога за прославу.

Јуче се обележио 9. мај – Дан Европске уније који се притворно зове Дан Европе. У том знаку центар Београда су претворили у циркуску арену где су многобројне креатуре, стране и домаће, трудили да прикрију пун и прави смисао овог датума – Дана победе над фашизмом.

Много пре одлуке САД и Ватикана да треба направити одбрамбени бедем према совјетском продору у Европу – Европску Унију, сви слободарски народи и грађани Европе су овај датум прослављали као Дан победе над фашизмом. И не само временски, већ и вредносно, Дан победе над фашизмом је много значајнији од Дана ЕУ и прославе евроатлантских интеграција.

Потреба Европске уније и евроунијата да Дан победе над фашизмом прикажу као Дан Европе није случајна и има своје дубоке разлоге.

Наиме, гро европских држава није имао никакав или је имао врло безначајан допринос у сламању фашистичких Сила Осовине. Касније произведени митови о наводним „покретима отпора“ Холандије, Француске, Данске, Немачке, Француске, Аустрије само говоре о нивоу фрустрације који у односу према фашизму имају европски народи који су тај идеолошки концепт и осмислили и извезли широм света као аутентични европски производ.

Тек уласком Англо-америчких снага са Запада и Црвене армије са Истока у Европу, долази до сламања Хитлеровог „бастиона Европа“ и тек тада, данашњи носиоци ЕУ (и наводни баштиници антифашизма) почињу да организују некакав отпор дотадашњем окупатору а уствари почињу сарадњу са новим окупаторима. За разлику од ових лажних антифашиста, Срби пружају озбиљан оружани отпор фашизму у тренутку када је он на врхунцу своје моћи – у првим годинама Другог светског рата.

Срби, за разлику од многих данашњих европских фолираната који се бусају у своја антифашистичка прса, имају две озбиљне гериле које се са оружјем у рукама, у озбиљним војним формацијама, на озбиљним слободним територијама са ослобођеним селима и градовима, уз огромне жртве боре против нациста и фашиста. Поред Пољака, Грка и још неколико народа, Срби су једини аутентични антифашисти у Европи. Сви остали лажу и зато имају потребу да Даном Еворпе (читај Даном ЕУ) прикрију величанственост Дана победе над фашизмом. Сви њихови „покрети отпора“ нису били ништа друго него део обавештајне мреже британских служби, или глумљење некаквих ненасилних отпора… Док су Срби са оружјем у рукама (био као партизани, било као равногорци) гинули у борби против фашиста, дотле су народи који су данас најважнији Европљани подржавали Силе Осовине, слали „крсташе“ против Црвене армије и пред крај рата мало сервисирали шпијунску мрежу англоамеричких снага.

Зато су данас тако лако спремни Србе да оптуже за непостојећи фашизам. Ми смо сведоци да су они лагали, да су они цео Други светски рат провели у топлом загрљају фашизма док је над нама спровођен геноцид због спремности да се фашизму супротставимо.

Зато данас заставу ЕУ треба спустити на пола копља, зато данас треба истаћи српске заставе – партизанске и равногорске – заједно са заставом Црвене армије и Руске федерације, јер су то малобројне аутентично антифашистичке заставе на европском континенту!

Англоамеричке заставе морају да изостану јер су они били лицемери који су омогућили читавој булументи нацистичких злочинаца да избегну заслужену казну после рата. Они су од нацистичких злочинаца направили своје савезнике у времену Хладног рата. И оно што их највише дисквалификује за прослављање Дана победе над фашизмом је чињеница да САД и В. Британија баштине и шире најмодернију верзију фашизма – НАТО пакт. Они убијају цивиле широм света, они муче политичке заточенике, они крше људска права ратних заробљеника, они организују концентрационе логоре, они уводе тоталитарни високотехнолошки надзор целог друштва и обесправљују своје грађане, они укидају суверенитет малих народа и окупирају читаве државе, они оружаном силом руше међународни правни поредак – њихови ће званичници једном бити на оптуженичкој клупи у неком новом Нирнбергу! Зато им није место на прослави Дана победе над фашизмом.

Зато ни слугерањској Европској унији није место на прослави Дана победе над фашизмом јер као што су њене чланице послушно лизале чизме Хитлеровом фашизму тако данас исто то раде и НАТО фашистима. Зато данас Срби треба да славе Дан победе над фашизмом, а да са гађењем окрену главу од оних који славе Дан Европе – уствари Дан Европске уније и НАТО окупације.

Јуче је мала група храбрих Срба на Тргу Републике у Београду прославила Дан победе над фашизмом, док су остали – сарадници окупатора и старих и нових фашизама, славили Дан Европе – Дан ЕУ. Оне малобројне – праве антифашисте препознаћете по ленти Светог Георгија којом ће бити окићени исто као и многобројни руски антифашисти које та Лента подсећа на Дан победе над фашизмом и који данас у Москви величанствено прослављају дан када је словенска антифашистичка Црвена армија сломила кичму европском фашистичком пројекту.

Shackled Cattle

But let us imagine that the original meaning was less definite, perhaps “large quadruped” or the like (the meaning “donkey” of the Armenian reflex is worthy of notice in this context).

Or might it be more definite? For instance, why not something like ‘hoof’? Is hoof related to coffin? An unusual question, isn’t it? How this sounds to you, crazy, foolish, silly… naive?

But, let us first see what the earliest history of hoof might be? According to Pokorny that word comes from the PIE root *kāpho-/ *k^ō̆pho-. Is the German word Huf (hoof) related to Skr. śapha- (hoof, claw) and Serbian šapa (paw; Russ. лапа; Cz. tlapa ‘paw’)? Vasmer says (following the Kluge’s earlier conclusion: …dass an russ. ‘kopát’ angeschlossen werden kann) that Slavic kopito (hoof) comes from the verb kopati (dig, shovel). Can it be accepted as an unshakable truth?

Is Slavic kopati related to German klopfen (to beat, nock, clap; Serb. klepati and lupati ‘beat’, ’strike’,‘clap’, ‘pound’, ‘throb’)?

Let us try to go a step further. What if English coin (OFr coigne, Lat. cuneus ‘wedge’) is related to Slavic kovati (to coin, hammer, forge; Russ. ковать, Cz. kovat) and klin (quoin, wedge, bolt, nail)? Greek κόπτω (to hammer, beat, strike) also belongs to the same sort of IE words.

Is the Serbian verb čupati (pluck, tear out, pull out) in any relation with English chop? What Serbian čupav (tufted) and čuperak/ćuba (tuft) have to do with the above-mentioned words? Of course, Serbian čupav tufted) is not directly related to the Serbian verb čupati (pluck), but both words are derived from the same root, or from the same basis.

Could we grasp that Serbian stopalo (sole; Russ. ступня) and taban (sole) are related to šapa (paw; Cz. tlapa, Russ. lapa) and dlan (Pol. dłoń; Russ.ладонь*; OSl длань)?

Are we able to understand the “unusual” relation between Latin solea (sole; cf. Gr. σανδάλιον; Aeol. σάμβαλον!) and solum (bottom, ground, soil), on one side, and the “connection” among Serbo-Slavic taban (sole), dlan (palm, flat of the hand), šapa (paw; from šlapa/tlapa), dolina (valley, dingle, dale) and zemlja (earth, soil) on the other?

Might the Greek word ἵππος (horse. mare) be derived from the above mentioned κόπτω or κοπτός (pounded, forged; κόπτε δὲ δεσμούς ‘to forge fetters’)? Is horseshoe a kind of fetter? Compare Slavic okov (fetter) and podkov (horseshoe; pod-okov, literally ‘under-fetter’; Serb. pot-kovica, from pod okov; Cz. pod-kova ‘horsehoe’, kovat ‘forge’, koval ‘forged’; Russ.ковать ‘hammer, forge’, подкова ‘horseshoe’, Pol. pod-kowa ‘horseshoe’, wy-klepywać ‘hammer out’).

English chain is derived from Latin catena (fetter). Although it is difficult to prove, it is quite possible that catena comes from Latin capto, similar to the Serbian verbs okovati, hvatati (catch) and German heften (to tack, staple); German Haft (arrest, jail) is the word equal to Serbian haps/ana (arrest, jail); cf. Ger. ver-haften (to arrest) = Serb. hapsiti (to arrest); also Haft (haft, handle) = Serb. hvat (handle, haft). I suppose I do not need to explain that the German adjective gefesselt (enchained, bounded) is the same word as Serbian uvezan/svezan (bounded, tied; Serb. s-veza-li su ga ‘they tied him up’).

Starting from the “more definite” we are now (unwillingly) pushed back to the David’s “less definite”. Comparing Latin asinus, Gothic asilus with the OSl осьлъ (Cz. osel; Pol. оsiоɫ, Sorb. wоsоɫ) it would probably be possible to imagine ("reconstruct") the PIE ur-word for that horse’s cousin; it could be something similar to *ha-hin-lu-s or even *ha-gni-(b)lu-s. In Serbian, donkey is also called tovar (load, cargo), because donkey is well known draught animal.

Animals, cabalus and asilus, apeared to be related to the PIE "root" for animal.(*ane-). Although it doesn’t look like that, Latin and Slavic general word for animal are derived from the same basis. Caballus is nothing else but animal and Latin animal is related to Slavic životinja (animal) in the same way as čelovek (man) and galava (head) are related to human and head (OE heafod). One of the arguments that animal sounded once as g/khanibal is the Breton word aneval (animal; cf. Lith. gyvulys and Latv. dzīvnieks); also Greek words ζώων, ζωικός, ζωώδης (animal) seems to be very close to Slavic životnoe, životinjsko, živinsko, živina (animal).

The main problem here is to "reconcile" two different meanings, kovati (coin) and živeti (live) and to understand which one of these two was used as a name for horse (equus = okovan/okovat/hvat/uhvaćen/Haft ‘fettered’ or življenje ‘living’, živo(l)tinja ‘animal’. In some cases is absolutely impossible to determine the way of evolution of a certain word although we know exactly the basis from which that word began its “journey".

For instance, Gothic asilus sounds very close to Greek ἀσυλαι̂ος (asylum). Asilus in asylum! :-) Let us first see why the Greeks used the same word for ‘letters’ as the Serbs did: slova = συλλαβαί (letters, syllable). There are two possibilities in Serbian. One is that the word ’slovo’ (letter, word; OSl слово) is related to ’slava’ (glory, celebration; OSl слава; Gr. κλέος ‘fame’, ‘glory’; see Vasmer p. 3,673) and the Slavic verbs sliti, slivati (pour off; amalgamate, merge, cast), izlivati (pour out), which is indirectly related to iz-lagati/iz-ložiti (to tell, speak; Gr. λόγος) via the verb iz-linuti (pour out; from iz-lignuti). Maybe, it would be interesting to mention that Greek verb αγάλλομαι (to exult, glory, jubilate) sounds almost the same as Serbian galama (noise, uproar; cf. Gr. γλώσσα tongue, language; Serb. glas voice). The other possibility iz that Greek and Serbian slova (letters) are mutually connected by the way how the letters were casted (Serb. iz-liti, iz-livati) from lead (Serb. olovo; from liti, livati ‘pour’, ‘cast’; livid color is in fact the color of lead). The simillar could have happened to the English word letter in relation to lead (metal) if the word lead is a cognate of Latin fluito (to flow; from PIE *plou-d-).

Greek σῡλη means “right of seizure", “right of reprisal” and it might be compared to the Serbian nouns sila (force, power), silina (intesity) and the adjective silan (mighty, vehement, terrific). Similar as in Serbian, the Greek language has the word συλλείβω “collect by streaming", which is equal to Serbian sliv (confluence) and the verb slivati/slijevati se (to flow; novac se sliva “the money flows in").

Above mention “right of reprisal” or “right of seizure” is a “right to use the force” (Serb. sila ‘force’); also σύλλεκτος ‘gathered’, Serbian slagati (to gather, pile up). In reality, Serbian sila (force), Greek σύλησις (spoiling, plundering) and Serbian silovanje (violation, raping) are the words with the clear association to the river flowing or the river flooding. As we can see, the both languages, Greek and Serbian, used the “flowing of water” (Serb. slivanje “pouring"; Greek συλλείβω “collect by stream", “flow together") to name the letters (Gr. συλλαβαί; Serb. slova) and to describe a violent behavior (Serb, silovanje, sila; Greek σύλησις, σῡλη).

Now it becomes clear that ‘asylum’ is a place were the use of force (Serb. sila) is forbidden (α-̓συλαι̂ος without violence). Most of the Greek and Serbian words used the same basis, but usually it is very difficult to detect. For instance, who would say that Greek συγκλειστός (shut up) is the same word as Serbian zaključati (lock up, shut)? Above mentioned Serbian silovanje (violence), prisiljavanje (forcing, compulsion) or siljenje (forcing) are in fact just one form of sudden movement, similar to the Serbian verb kuljanje/suljanje/sukljanje (gushing; kuljati to spout, gush) and kuljanje comes from kobeljanje (rolling about; Eng. hobble) => gibanje (movement, motion, stir). Namely, it seems that all idea about life and movement is originally connected to the movement of clouds (Serb. oblak; from gnoblak => hoblak).

There is a “byname” for donkey in Serbian - sivonja - and that word (just like caballus) goes back to “animal” (Serb. životinja, živina); i.e. to the above mentioned kobeljanje/gibanje or življenje (gibati ‘move’ = živeti ‘live’). In order to understand this logic of “living” (gi-b-lenie => ži-v-lenie; Lith. gyvuoti) the Serbian word ugibati (to die, perish, expire; Lith. keipti) could be of a great help. Ugibati/ugi(b)nuti (die) is an antonym to živeti (live). Slavic konj (horse, OSl конь), from the proto Slavic *kobnь (Vasmer, p. 2316), and kobila (mare) are cognates to Latin caballus (pack-horse).

The diminutive of the word osel (donkey) is oslić and it rhymes with poslić (a small job). It is hard to tell if Serbian posao has anything in common with English business (busy; OE bisig). In Serbian, posao is probably related to the verb slušati (hear) and poslušati (obey; Russ. послушаться); hence the Slavic words sluga/posluga (servant; OSl слоуга; Cz. sluha, služebna; Gr. κλύω to hear; κέκλυτέ μευ “hear from me", analogous to Serbian saslušajte me “hear me", “listen to me").

Although it is evident that ass/donkey is a man’s servant his name appeared to have nothing to do with his “servile” behavior. The name osel/Esel is most probably derived from the PIE root *stol-b- wherefrom we obtained the words like Slavic stub/stolb (OSl стлъпъ column, pillar, pole), Eng. stubborn, stub, stupid (OE stybb), Serb. tupav, zatupljen; dialect. zatupit (stupid). Now we can understand that osel/Esel is a “stupid animal", an ass that was named like that in accordance with his stupidity. One of the key evidences for such an assumption is Russian word остолоп (ostolop; gawk, chump), also known as ослоп (metatheses ostolp => oslopt; oslo-p “fool, idiot"; Vasmer, p. 3,161).

What about the Latin word equus -i (horse)? Is it related to caballus (pack-horse)? Is the phonetic similarity between word equus, equi- (horse) and aqua- (water) just a product of pure coincidence? If we compare Serbian adjectives uhvaćen (captured, arrested, caught) and ukvašen (soaked, wet) we can suppose that the verb uhvatiti shifted to ukvasiti in accordance with the Serbian syntagn “uhvatila ga kiša” (caught by rain). Even the noun kiša (rain) appears as to be derived from ‘kvašenje’ (wetting, soaking)? Is Latin capto related to aqua and equus in the same way as the Serbian verbs hapsiti (arrest) and hapiti (take. seize) are related to hvatati (catch), kobila (mare), konj (horse; from *kobnь) and possible to kvasiti (soak, wet)?

What about the history of the words like Slavic skot/skotin/stoka (cattle, animal) and Gothic skatts (money), German Schatz (jewelry), OFries sket (money, cattle)? Does English catlle really originate from Latin caput? Why not from Latin capio or habeo or Gemanic haban/habt? What is the relation (if any) among words capio, habeo, haben, imanje and caput, heafod, golova, kefalos, globe etc.?

Finally, let me try to answer the question I postulated in the beginning of this “essay” about the origin of “equally-aqueous-equus-as/s-caballus". :-) Is it not interesting that coffin also has the meaning “the horny part of a horse’s hoof” (Slavic kopyto)? In Serbian kofa is bucket (kofa from kabao, kabal, kablica bucket, pail) and coffin is kovčeg (box, chest, trunk) and it appeared to be related to the noun kovanje (forging, coining, mintage) as well as to kovač (blacksmith) and to kopča (buckle, fastener, clutch, clasp, fibula). Maybe, this is a good enough evidence that kopyto (hoof) is related to kovati (forge) and okovati (shackle); hence possible Serbian govedo (cattle), from okovati (shackle; dial. okovato ’shackled); okovato govedo “shackled cattle”?

Mafijaški parlament

Парламентарна мафија
 

Упанцирени сателити

Ових неколико последњих година наслушали смо се свакојаких партијско-предизборних обећања, почев од "отварања нових радних места", преко "борбе против корупције и криминала", па све до "кандидатуре" за место подворника пред вратима разједињене Европске уније. Истина, било је ту и оних обећања, које су они које би народ "изабрао" и "дао" им власт, барем привидно, покушавали да испуне. Сетимо се само силних "мафија", које су некакви изасланици "милосрдног анђели правде", с чарапама на главама, хапсили уз рефлекторе, камере и справе за ноћно осматрање: дуванска, царинска, друмска, просветна, фудбалска, гасна, коначно, и полицијска... Могло би се чак рећи, да једно време у Србији ниједан лопов није могао бити сигуран да га неће стићи рука правде, осим ако није уз себе имао владин "панцир" или "сателит".
 
Приватизација стечаја

Једино се, ваљда, још нису стекли услови за хапшење стечајне мафије (под диригентском палицом приватних агената из Агенција за приватизације), у чије се џепове, не њиховом кривицом, стекло више пара него што је то успело да се прилије у касе свих осталих (горе побројаних и, приде, непобројаних) мафија ђутуре. Председник државе је, негде у септембру прошле године, доказујући своју елиот-несовску оданост "борби против разбојништва", као и несаломиву прврженост "основним принципима правде и права", изашао пред своју партију и отворено признао, да је "корупција у Србији постала начин живота". Тада је председник Србије "одлучно" наговестио да ће најпре помести двориште испред своје ДС куће, те да ће се позабавити и другим странкама, пошто се и тамо налази "извор корупције".

Визија иза решетака
 
Наравно, како то иначе обично бива, говор страначког лидера тада је пропраћен френетичним аплаузом чланства, на који је овај "загонетно" одговорио: "Нисам сигуран да баш сви треба да се радују овој мојој реченици у ДС-у и осталим странкама". И заиста, није прошло дуго, у затвору се нашао један од чланова Главног одбора ДС - градоначелник Зрењанина Горан Кнежевић. Многи су у Демократској странци (али и у "демократској" Србији) били затечени таквом врстом борбе против, сада "новоформиране" грађевинске мафије, на чијем "челу" се нашао, нико други до један од најцењенијих функционера ДС и човек, који је само годину дана раније, добио награду "Градоначелник с визијом", као тадашњи најбољи лидер локалне самоуправе. Иоле информисани грађанин Србије, у часу хапшења "најбољег међу једнаким", логично је могао да очекује да ће барем деведесет посто градоначелника и председника општина бити такође стрпани иза решетака.

Хрватска веза

Данас постаје јасно да се Кнежевићу не суди ни за какву крађу, јер је пљачка у држави Србији одавно легалан "посао" оних који су на или близу власти. Једноставно, на Кнежевићеву несрећу, прорадила је "хрватска веза", пошто је Зрењанин већ прилично дуго у чељустима "аустро-угарске" економске "визије", коју здушно надгледају хрватски тајкуни и српски Хрвати. Заправо, у Зрењанину се све зна: Кнежевићу је "робију" напаковао нико други, до његов "најбољи" партијски "друг, Предраг Гргић, звани Грга. Опет, иако то сви знају, никоме не пада на памет да то јавно каже, те да дође под удар тог "српско-хрватског" моћника. Пуне три године, Предраг Гргић је провео у Загребу, где је прошао специјалну обуку хрватских служби, да би се одонуд вратио 2004. године и преузео једну од тренутно најважнијих функција у Извршном већу АП Војводине - где је задужен за област регионалне и међународне сарадње. Ако томе додамо да је покрајински секретар Покрајинског секретаријата за "међународне односе" Ивана Дулић-Марковић (као и Предраг хрватски кадар), тада постаје јасно да су "вањски односи" Војводине (која се на званичном сајту војвођанског government-a већ именује као "европски регион"; читај аустроугарски), потпуно самостални у односу на државу Србију.

Господар из сенке

Заправо, заточење првог човека зрењанинске општине, Горана Кнежевића, својеврсно је упозорење преосталим "српским кадровима", како у Зрењанину тако и у целој Војводини, каква ће их судбина задесити, уколико покушају и да помисле да се супроставе интересима државе Хрватске. Када знамо да Предраг Гргић и Ивана Дулић Марковић имају несумњиву срчану подршку председника Републике Србије, тада постаје јасно, због чега се и сам Кнежевић, из затвора, не усуђује да јасно укаже прстом на онога због кога је уклоњен са политичке сцене. Заправо, Кнежевић се још нада, да ће, кад малакса "хрватска" јарост, ипак успети да се избави из тамнице и, на неки начин, настави своју политичку каријеру. Јасно је, да је миг за хапшење Кнежевића дошао директно из Републике Хрватске, јер је њихова инфилтрација у економске и политичке токове северне српске покрајине све снажнија; то јесте, утамничењем Горана Кнежевића, који је годинама уназад био један од два-три водећа политичара у Војводини и чија је популарност могла само да расте, Хрватска је показала да је њен "намјештеник", "штовани" господин Гргић, сада неприкосновени господар у Војводини.

Подмићени од србо-кољача

На овом месту, можда ће се неко упитати, како је могуће (ако је све горе речено истина), да на такве активности нама непријатељске државе Хрватске не реагује нико из Београда, ниједан Србин који се тамо налази на власти, да ћуте посланици у српском парламенту, те да, ка крају крајева, о томе озбиљније не проговори српска штампа? Зар је могуће да је сва Србија пала на колена пред хрватском политичко-економском кнутом и пред оним ко је главни заступник хрватских интереса у Србији, а који је тренутно, на српску жалост, и српски (или пре хрватско-српски) председник. Несхватљиво је да су се српски политичари, сви до једног, продали онима који су у прошлом веку пола Срба поклали а пола протерали са територије, на којој су данас формирали нову НДХ. Како објаснити да они Срби, који се налазе на местима са којих би могли да остваре одређен утицај на освешћивање српске политике и српског народа у целини, ништа не предузимају, иако су им сви детаљи око преузимања Војводине од стране Хрватске морали бити познати. На горња питања постоји само један могући одговор, а тај је, да су се политичари Срби продали, неко за веће неко за мање своте новца.

Арчибалдова истина

Данас се најбоље може видети оно што је некада о српским политичарима говорио велики пријатељ Срба - Арчибалд Рајс! Наиме Арчибалд је приметио да српски политичари (а донекле и интелектуалци) посматрају свој род с крајњим презиром. Ево шта он каже у чувеном чланку "Чујте Срби!": "Обичаји професионалних политичара прво искорењују врлине српског тла. А, на несрећу, политичари су вам свемоћни. Политика се меша у све и свуда управља. Укаже ли се неко место у власти, било оно важно или осредње, свеједно, о избору не одлучују заслуге кандидата, већ политичке везе. Може он бити и највећа незналица, најнечаснији човек, ако је "штићеник" политичара-странчара странке на власти, победиће и човека најквалификованијег и у стручном и у моралном погледу." Изгледа да се ништа није променило од тог доба, када нас је Арчибалд тако немилосрдно, а опет, тако добронамерно "(из)грдио". Данас смо, захваљујући "прозору у свет", сви ми сведоци једног неописивог бешчашћа у српском парламенту, какво, вероватно, ни сам Рајс није могао да замисли. И заиста, да ли је тај осведочени пријатељ Срба могао да претпостави да ће Срби, само за дизање руку, моћи да инкасирају читавих два милиона евра? Или, можда нису у питању милиони, већ некаква "тричава" сума од неколико стотина хиљада "еврића"? Свеједно. Јасно је да је "најпатриотскија" српска странка, СРС, догурала дотле, да је спремна да "испуњава жеље" и да "пева" било коју "песму", само ако јој се добро плати.

Душа у ђубрету

Ко год је пред крај 2008. године пратио заседање парламента, морао је, и да није ни хтео, да примети како су на завршним сесијама "радикали" срдачно ћаскали са онима на њиховој десној страни. Гледаоци су били збуњени, јер нису могли да верују да су се "шешељевци" и "тадићевци" толико слизали, као да су род најрођенији. Као да до јуче једни друге нису називали издајницима и проданим душама, као да им је идеологија иста, као да нема ничега на белом свету што би те две партије, једну "леву" и једну "десну", могло раздвојити или сукобити. А државотворност, интерес народа, национална идеја, очување Косова и Метохије у оквирима Србије, борба против криминала и корупције, заустављање депопулације и повећање наталитета, радна места са и без мотки? Кришто? Опет "брат" Хрват, ко би други? Но добро, за њега је јасно. Није никакво чудо да он "леши" себи непријатељску државу, као што никакво изненађене не би требало да буде када нам сутра Борис, Предраг и Ивана, и Хрватска држава, тако запапре чорбу, да будемо принуђени да се селимо и из Војводине. Хрвати добро знају, одреши кесу и плати Србину, и он ће самом себи да гради вешала. Заправо, наши политичари верују да они нису рођени за страдање, барем не док још има њихових сународника, које ће бацати као храну у ждрело незаситој Медузи. Вратимо се још једном Арчију и чујмо шта нам је он давно поручио:
"Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у том ђубрету које се на њој наталожило нарочито после рата. Нација која је, попут ваше, одолела вековном ропству, која се повукла преко Албаније и која је, изгнана из своје земље, али не и поражена, успела да се врати на своја огњишта као победник – не допушта да је подјарми шака себичних и подмитљивих политичара, гнусних шићарџија, презира достојних забушаната и злочинских профитера и зеленаша."

---

Српска Зора Бела