Писмо Борису Тадићу
Господине председниче!
Само дан раније, уочи мишљења МСП о шиптарској Декларацији о независности, изјавили сте да “не бисмо више живели у истом свету, уколико би одлука суда легализовала сецесионистички покушај”. Нисам сигуран да ли сте то рекли тек онако, реда ради, или заиста тако мислите. Ако је у питању ово друго, тада ви показујете такву наивност каква се ретко 
може срести код једног државника. Или сте, што би се пре могло рећи, добро премазани свим евро-атлантским “помадама”, које вас, ето, већ годинама успешно штите од било каквог негативног зрачења вашег бирачког тела. Наиме, да би се претпоставило каква би одлука МСП могла бити када су у питању спорови које води Србија (или се воде против Србије), није неопходно да будете велики стручњак за политичка питања. Највећи део информација о раду МСП и подацима о судијама који се тамо тренутно налазе, могу се данас веома лако наћи на интернету; потребно је само да у претрживач укуцате право “питање”. Да бих јасно илустровао ово о чему говорим, узећу слободу да вас упутим на страницу коју је моја маленкост “окачила” на интернет пре готово две године (јесен 2008). Дакле, ако је један лаик, којем политика није занимање и који се тиме бави само узгредно, био у стању да претпостави лош исход нашег обраћања Међународном суду (не)-правде, тада помало чуди да сте ви (заједно са дивизијом саветника који вас прате) потражили “сламку спаса” тамо где се она никако није могла наћи — усред “леденог” евроатлантског океана. Као што горе рекох, тешко је поверовати да сте толико наивни или глупи, да не бисте били у стању да схватите у каквом свету живите. 
За арапску телевизију Ал Џазира изјавили сте да не можете предвидети да ли ће српски парламент усвојити и другу резолуцију (да се 11. јул прогласи даном сећања на “геноцид” у Сребреници), али, иза вашег таквог дипломатског одговора, да се закључити да ћете се трудити да Србија и ту своју “обавезу” према “цивилизованом” свету коначно испуни, као што ћете се трудити да ухапсите генерала Младића, за којег чак знате да се “налази у Србији”. Ових дана, у посету Србији (или пре Санџаку) дошао је други представник Турске, премијер Ердоган, који је у Новом Пазару (Yeni Pazara) отворио Турски културни центар. Нормалном човеку тешко је појмљиво да у једној сувереној држави, на улазу у једну институцију, види ратну заставу неке друге земље. Наиме, како се на основу снимака, који су направљени за време Ердоганове 
Има доста тога необичног вашем понашању, господине председниче. Зар то није ствар "ишчашених"
владара/идеолога, да се, у “сумњивим” ситуацијама, када немају праве одговоре на економске и политичке изазове, свесрдно и “ауторитативно” позивају на “доказане аксиоме” и друге, одавно “утврђене” комуно-атеистичко-глобалистичке догме. Како другачије протумачити вашу иницијативу да српски парламент усвоји поменуту декларацију о Сребреници, осим као “неодложни евро-коминтерновски задатак”. Ваши поступци јасно говоре да сте у потпуној власти “еуропске” фаланге, јер да нисте, ви бисте се барем потрудили да штетне одлуке по српске државе и српски народ не доносите на значајне датуме из српске историје. Наиме, тачно на 11-годишњицу злочиначког/варварског напада НАТО земаља на Србију, декларација о Сребреници (коју вам је написао ваш словеначки пријатељ и осведочени непријатељ Срба, Јелко Кацин), по вашој вољи, улази у скупштинску процедуру.
Истог дана (24. март), ви одлазите у ненајављену посету Хрватској и тамошњем новоустоличеном “поглавнику” савремене НДХ, Иви Јосиповићу, човеку који је и кључни аутор тужбе против Србије пред Међународним судом правде. Зашто сте учинили то што сте учинили, вама је најбоље знано. Можда због тога што вам је такво наређење стигло из Европске уније, преко горе поменутог Јелка Кацина, “изасланика ЕУ за Србију без Косова”? Или можда зато што “нисте поносни што сте председник Србије” (то сте имплицитно изјавили пре нешто мање од три године у емисији “Недељом у два”, на ХРТ). Коначно, у тој истој емисији покушали сте да “фасцинирате” хрватске гледаоце тврдњом да ваша деца “нису само Срби”.
У поменутој “безкраватној” посети Кроацији седели сте и пријатељски ћаскали с вашим колегом Јосиповићем (којем су деца “само Хрвати”) на палуби брода, док се иза ваших леђа виорила хрватска застава. Испало је да на крмном делу брода седе два функционера Хрватске. Уосталом, погледајте и сами оно што сте поносно “окачили” на вашем Facebook-у. 
Die Welt, 17. 10. 2010; Warum sollte Serbien Mladic schützen?). Све оно што се годинама говори за “домаћу употребу”, то јесте, “да не може бити говоро о колективној кривици једног народа и државе”, ви сте у самој једној секунди анулирали. Наиме, уколико сте се извинили за “злочине” које је починила “ваша земља” (под претпоставком да сте ту мислили на земљу у којој се налазите на функцији председника државе), тада је Србија, уистину, “злочиначка држава”; а по логици ствари, народ који живи у таквој земљи “недвојбено” је “злочиначки”. Зар није противно интересима земље Србија то што ви молите хрватског председника да предузме одређене кораке како би дошло до “историјског помирења Хрватске и Србије”? Зашто понижавате Републику Србију? Да ли због чињенице да ви у вашој породице “баштините и хрватску културу”? Ако је тако, да ли под таквом “хрватском културом” подразумевате и таква “дела” слична Туђмановој “политичко-филозофској литератури”? Туђман тврди да су најстрашнијим концентрационим логором у људској историји управљали Јевреји (Туђман, Фрањо, Беспућа повијесне збиљности, Накладни завод Матице хрватске, Загреб, 1990.,стр.319.).
Ове године посетили сте Доњу Градину и на том грозоморном стратишту нагласили, да српски народ, упркос страшним жртвама које је имао у прошлом веку, “ипак мора пронаћи снаге за помирење”. У најмању руку, таква ваша изјава била је непристојна. Испало је да су стотине хиљада невино уморених Срба од стране хрватских усташа (на крајње бестијалан начин: 
клање “србосијеком”, убијање маљевима, спаљивањем, бацањем у Саву, чак вађењем и убијањем још нерођене српске деце из мајчине утробе и слично), заправо, били они који су се с неким “свађали”, па би, ето, било добро да се таква “свађа” (која је, узгред речено, однела око милион српских живота) коначно “прекине” и заборави. Не, господине председниче, немају Срби с ким да се мире, јер се ни са ким нису свађали. Оно што је требало да урадите у тој несрећној посети, коју сте започели у “част” НАТО дивљаштва над Србијом, јесте, да барем подсетите Хрвате да су они ти који су починили геноцид према Србима, наставивши онај из Другог светског рата, и протеравши, у августу 1995. године, стотине хиљада Срба са њихових вековних огњишта. Уосталом, за разлику од вас, који се Срба нисте ни сетили приликом вашег “бега” у Истру, ваш тамошњи саговорник, Иво Јосиповић (онај исти који је писао тужбу против Срба за “геноцид над Хрватима”, за МСП), дошао вам је у узвратну посету, али, по његовом понашању, није посетио Републику Србију, већ Бачки Моноштор и тамошњу Заједницу војвођанских Хрвата (заправо Буњеваца, Срба католика, које је Србија заборавила). Заправо, Јосиповић долази у мисију “похрваћивања Срба”, а ви га у томе пратите глумећи да не схватате о чему се ту ради.
“Када влада не би продавала државне компаније, Србија би онда била комунистичка, а не модерна земља са тржишном економијом”. Неко ће се упитати, зашто се обраћам вама, а не председнику владе, који је горе поменуту несувислост изговорио? 
То је зато, господине председниче, што је сваком у Србији јасно, да се Мирко Цветковић и Влада Републике Србије уоште не мешају у “свој посао” и да сте ви, лично, “алфа и омега” српског политичког, економског, културног, па чак и спортског живота. Нема никаквог спора, да ниједна значајнија одлука у Србији не може бити донета без вашег знања и одобрења. Отуда, јасно је да сте ви онај “фактор”, који је одлучио да Србија више не буде “комунистичка” земља, мада није јасно како је могуће да се “комунизам” толико дуго задржао, чак десет година након што је “демократска опција” освојила власт у Србији. Истина, не тако давно, пре нешто више од годину дана (ваљда док су “комунистичке” идеје владале вашим умом?), ваша размишљања била су дијаметрално другачија. На пример, на конференцији за штампу поводом деветнаестогодишњице оснивања Демократске странке, рекли сте: “Нисам велики присталица продаје ни ЕПС-а, ни Телекома, јер су те компаније важне за вођена економске и регионалне политике Србије”. Биће занимљиво да чујемо шта ћете о “приватизацији и комунизму” рећи сутра. Добија се утисак, да сте намерно изабрали Цветковића (чија интелигенција већ на први поглед делује упитно), да изговори горњу неистину, како бисте “сондирали” јавно мњење. У великом броју “некомунистичких” земаља, држава управља телекомуникацијама, енергетским постројењима и другим великим привредним системима (железница, инфраструктура и сл.), а то је, како видимо, у потпуној супротности с Цветковићевим “мишљењем”, које он малоумно испољава, тврдећи “да држава не треба да управља привредом”. За разлику од Цветковића, претпостављам, ви сте интелигентан човек и добро знате да је у свету на делу тзв. мешана економија, дакле, делом је она планска, а делом је то “слободно тржиште”. Наравно, онај део економије, који је од стратешког интереса за одређену земљу, налази се под већинском државном контролом, а негде је и потпуно у државном власништву. У Ајови, на пример (једна од држава САД), телекомуникације су у стопостотном државном власништву. Да ли то, судећи по Цветковићевој “памети”, значи да је Ајова комунистичка држава? Премијер Цветковић, надаље, сам себи “скаче у стомак”, говорећи најпре “да је економска наука као аксиом ставила да је приватна својина ефикаснија од државне”, додајући потом “да ће држава кроз значајно учешће од 20 одсто да задржи своје интересе у Телекому". Прво, шта ће нам ту “државни интереси”, ако је “приватна својина ефикаснија од државне”, а друго, како је могуће да неко сачува “државне интересе” са само 20 процената учешћа у власништву? Можда применом државне (при)силе?
