Сновиђење Срђе Трифковића-Кукараче
Срђа Трифковић, којем је Дракула омиљени "историјски" лик, објавио је 1. новембра ове године, у свом интернет магазину Chronicles, чланак под насловом Defamation on B92 TV (Клевета са ТВ Б92), у коме је оптужио водитеља Б92, извесног Милоша Максимовића, за (по Трифковићевим речима), "смишљену дефамацију". Заправо, реч је о томе, да је "оптужени" Максимовић у емисији Б92, "Стање нације", како Срђа Трифковић тврди, рекао, "да Трифковић има обичај да Мекејна назива 'неуротичном бубашвабом' "(детаљније о томе у данашњем издању новине "Правда", под насловом "Злонамерне лажи"). На такву "лажну тврдњу", Трифковић није реаговао у самој емисији, јер се онако "неелоквентан" није успео "сабрати", пошто "није знао" у каквом "контексту" је Максимовић лансирао поменуту "лаж".
О каквој се, заправо, "лажној тврдњи" ту ради? Водитељ емисије је такву "смишљену дефамације" сасуо Трифковићу у лице, а не иза леђа. Наравно, Трифковић се тада правио "невешт", да би доцније, у наступу "накнадне памети", схватио "у ком грму лежи зец". Чињеница је да не постоји човек који неће импулсивно и тренутно реаговати, уколико неко тврди да је он нешто рекао, а што не одговара истини. Овде се намеће логично питање: зашто је Трифковић остао нем у самом току емисије, ни не покушавши да разјасни "нејасноћу" (које како ћемо видети није ни било) у Максимовићевој "тврдњи". Такво питање постаје још актуелније, ако се зна да ту неко тврди да сте некога другога безочно увредили (па макар то био и сам Мекејн), а ви не само да никада нисте увредили поменуту "персону", већ вам у животу не би пало на памет да се послужите сличним "приземним речником".
Одговор на поменуто питање добили смо следећег дана (1. новембар), након емисије, када Трифковић каже, да је, након што је "прегледао" снимак својег неславног наступа на Б92, "схватио" да је ту реч о "смишљеној клевети". А шта се уистину десило? У току саме емисије, када је водитељ поменуо "неуротичну бубашвабу", Трифковић није био до краја сигуран да ли је некада употребио такву квалификацију, те му није било друге већ да остане нем на ту "констатацију". Сутрадан, пак, када се коначно "пробудио", Трифковић се изненада "сетио" да сличну синтагму никада раније у свом животу није употребио. За свкаи случај, да би био до краја сигуран, Срђа је ушао на Google и тамо, на свом "матерњем" укуцао речи "neurotic cockroach". Резултат "претраживања" је био негативан, баш у складу с Трифковићевим очекивањима. У том часу, њему несрећнику (ником није јасно зашто) нису пале на памет српске "бубашвабе".
Бубашвабе су познате по томе што се разбеже када се упали светло. Да се Трифковић сетио да "упали сијалицу", сигурно му не би промакла "неуротична бубашваба", која се у "Гласу јавности" закамуфлирала још 4. јула 2008. "Нека нам Бог буде на помоћи", написао је тада Срђа, као да је слутио да ће му поменута "бубашваба", онако јадна и неугледна, доћи његове "интелектуалне главе" и вратити га тамо (одакле је некада, веровао је, заувек утекао), у само средиште можданог расула - у нуклеус похлепне пустоши. И уместо да се вансудски "поравна" са "клеветницима" и да му ненадани "мали џепарац" улети у алави џеп, биће срећан уколико се "клеветник" Максимовић сада не дохвати исте "дефаматорске клепетаљке" и он покуша да искористи своја права у складу с "принципима журнализма", онаквима какве, по мишљењу великог српског "интелектуалца и родољуба" Сержа Трифковића, практикују "парагони поштених и независних медија у Западном свету" ("...the principles of journalism as practiced by the paragons of media integrity and independence in the Western world...").
Наравно, Срђс Трифковић не би био то што јесте, да није један од "најумнијих" Срба у нашем расејању. Када је схватио у какву се невољу увалио (након што је писац ових редова покушао да га заштити од веће бруке, указавши му место где станује "бубашваба"), Срђа, уместо јединог часног излаза који је имао, а то је извињење, он крајње нељудски, покушава да пребаци сву кривицу на "Глас јавности", који је, наводно, објавио његов "неауторизован" текст и, успут, нетачно превео Трифковићев "опис" Мекејна са енглеског језика. Наиме, чланак који је објављен у "Гласу јавности", уствари је превод ранијег Трифковићевог текста писаног на енглеском језику, а објављеног на страницама Кроникла, неколико дана раније, под насловом, Obama the “Patriot”. Тамо је Трифковић написао "McCain is a neurotic scumbag". Саму реч scumbag веома је тешко превести на српски језик, пошто scumbag има изразито погрдно значење, које је сасвим у равни "кукараче", или чак у себи садржи далеко увредљивији смисао него сам cockroach (бубашваба). Ради илустрације, да кажемо да је енглеском scumbag можда најближа српска реч "багра". Дакле, упоредимо ли исказ "Мекејн је неуротична багра" са "Мекејн је неуротична бубашваба", увидећемо да је преводилац датог енглеског оригинала, заправо, покушао да ублажи "приземност" речника, који је ту употребљен.
Да је Трифковић свега тога свестан, указује чињеница, да он 2. новембра исправља свој ранији текст у Крониклу и насловљава га - уместо Defamation on B92 TV - са Defamation vs. Poor Jurnalism: My B92 TV Interview (Клеветање и/или лош журнализам). Наравно, "лош журнализам" је квалификација за "Глас јавности", који ће, како Трифковић тврди, морати да му се извини на својим страницама. Иако, како се из горње анализе може јасно видети, "Глас јавности" не сноси никакву кривицу у Трифковићевом покушају да похлепним умом, "ванразумски", поравна свој калкулаторско-рачунџијски ментални склоп, чини се да је понизно уредништво "Гласа јавности" пристало да удовољи његовом захтеву (Трифковић тврди да ће се поменуто "извињење" појавити на страницама "Гласа јавности" у току сутрашњег дана, 4. новембра 2008). Ипак, сачекаћемо сутрашњи дан, да видимо да ли је уредништво поменутог листа спремно на такву врсту самопонижења.
Не само да је Трифковић изменио наслов свог ранијег "тужбеног захтева", већ је из тог чланка избацио читаве параграфе, а који су се односили на, малтене, "доказану чињеницу", да он никада не би спао на то да се користи "језиком улице" (language of the gutter), нити би тако лако допустио да му се "руши лична и професионална репутација", као и "кредибилитет новинара и аналитичара". Схвативши да McCain-scumbag управо руши читаву "тврђаву" његове "оптужнице", не само против Б92, већ и ову, накнадну, против "Гласа јавности" (где је крајње непоштено и подмукло покушао да властиту кривицу пребаци на леђа оних који са његовом недоследношћи и заборавношћу немају никакве везе), Трифковић није имао избора, већ да крајње трапаво покуша да умањи штету, коју је сам себи нанео ранијим неразумним поступцима, а можда и да се некако "ослободи" једног новог "поравнања", које би могло да уследи од стране оних који су, колико јуче, седели на "оптуженичкој клупи".
Serbian White Dawn
Срђа Трифковић, којем је Дракула омиљени "историјски" лик, објавио је 1. новембра ове године, у свом интернет магазину Chronicles, чланак под насловом Defamation on B92 TV (Клевета са ТВ Б92), у коме је оптужио водитеља Б92, извесног Милоша Максимовића, за (по Трифковићевим речима), "смишљену дефамацију". Заправо, реч је о томе, да је "оптужени" Максимовић у емисији Б92, "Стање нације", како Срђа Трифковић тврди, рекао, "да Трифковић има обичај да Мекејна назива 'неуротичном бубашвабом' "(детаљније о томе у данашњем издању новине "Правда", под насловом "Злонамерне лажи"). На такву "лажну тврдњу", Трифковић није реаговао у самој емисији, јер се онако "неелоквентан" није успео "сабрати", пошто "није знао" у каквом "контексту" је Максимовић лансирао поменуту "лаж".
О каквој се, заправо, "лажној тврдњи" ту ради? Водитељ емисије је такву "смишљену дефамације" сасуо Трифковићу у лице, а не иза леђа. Наравно, Трифковић се тада правио "невешт", да би доцније, у наступу "накнадне памети", схватио "у ком грму лежи зец". Чињеница је да не постоји човек који неће импулсивно и тренутно реаговати, уколико неко тврди да је он нешто рекао, а што не одговара истини. Овде се намеће логично питање: зашто је Трифковић остао нем у самом току емисије, ни не покушавши да разјасни "нејасноћу" (које како ћемо видети није ни било) у Максимовићевој "тврдњи". Такво питање постаје још актуелније, ако се зна да ту неко тврди да сте некога другога безочно увредили (па макар то био и сам Мекејн), а ви не само да никада нисте увредили поменуту "персону", већ вам у животу не би пало на памет да се послужите сличним "приземним речником".
Одговор на поменуто питање добили смо следећег дана (1. новембар), након емисије, када Трифковић каже, да је, након што је "прегледао" снимак својег неславног наступа на Б92, "схватио" да је ту реч о "смишљеној клевети". А шта се уистину десило? У току саме емисије, када је водитељ поменуо "неуротичну бубашвабу", Трифковић није био до краја сигуран да ли је некада употребио такву квалификацију, те му није било друге већ да остане нем на ту "констатацију". Сутрадан, пак, када се коначно "пробудио", Трифковић се изненада "сетио" да сличну синтагму никада раније у свом животу није употребио. За свкаи случај, да би био до краја сигуран, Срђа је ушао на Google и тамо, на свом "матерњем" укуцао речи "neurotic cockroach". Резултат "претраживања" је био негативан, баш у складу с Трифковићевим очекивањима. У том часу, њему несрећнику (ником није јасно зашто) нису пале на памет српске "бубашвабе".
Бубашвабе су познате по томе што се разбеже када се упали светло. Да се Трифковић сетио да "упали сијалицу", сигурно му не би промакла "неуротична бубашваба", која се у "Гласу јавности" закамуфлирала још 4. јула 2008. "Нека нам Бог буде на помоћи", написао је тада Срђа, као да је слутио да ће му поменута "бубашваба", онако јадна и неугледна, доћи његове "интелектуалне главе" и вратити га тамо (одакле је некада, веровао је, заувек утекао), у само средиште можданог расула - у нуклеус похлепне пустоши. И уместо да се вансудски "поравна" са "клеветницима" и да му ненадани "мали џепарац" улети у алави џеп, биће срећан уколико се "клеветник" Максимовић сада не дохвати исте "дефаматорске клепетаљке" и он покуша да искористи своја права у складу с "принципима журнализма", онаквима какве, по мишљењу великог српског "интелектуалца и родољуба" Сержа Трифковића, практикују "парагони поштених и независних медија у Западном свету" ("...the principles of journalism as practiced by the paragons of media integrity and independence in the Western world...").
Наравно, Срђс Трифковић не би био то што јесте, да није један од "најумнијих" Срба у нашем расејању. Када је схватио у какву се невољу увалио (након што је писац ових редова покушао да га заштити од веће бруке, указавши му место где станује "бубашваба"), Срђа, уместо јединог часног излаза који је имао, а то је извињење, он крајње нељудски, покушава да пребаци сву кривицу на "Глас јавности", који је, наводно, објавио његов "неауторизован" текст и, успут, нетачно превео Трифковићев "опис" Мекејна са енглеског језика. Наиме, чланак који је објављен у "Гласу јавности", уствари је превод ранијег Трифковићевог текста писаног на енглеском језику, а објављеног на страницама Кроникла, неколико дана раније, под насловом, Obama the “Patriot”. Тамо је Трифковић написао "McCain is a neurotic scumbag". Саму реч scumbag веома је тешко превести на српски језик, пошто scumbag има изразито погрдно значење, које је сасвим у равни "кукараче", или чак у себи садржи далеко увредљивији смисао него сам cockroach (бубашваба). Ради илустрације, да кажемо да је енглеском scumbag можда најближа српска реч "багра". Дакле, упоредимо ли исказ "Мекејн је неуротична багра" са "Мекејн је неуротична бубашваба", увидећемо да је преводилац датог енглеског оригинала, заправо, покушао да ублажи "приземност" речника, који је ту употребљен.
Да је Трифковић свега тога свестан, указује чињеница, да он 2. новембра исправља свој ранији текст у Крониклу и насловљава га - уместо Defamation on B92 TV - са Defamation vs. Poor Jurnalism: My B92 TV Interview (Клеветање и/или лош журнализам). Наравно, "лош журнализам" је квалификација за "Глас јавности", који ће, како Трифковић тврди, морати да му се извини на својим страницама. Иако, како се из горње анализе може јасно видети, "Глас јавности" не сноси никакву кривицу у Трифковићевом покушају да похлепним умом, "ванразумски", поравна свој калкулаторско-рачунџијски ментални склоп, чини се да је понизно уредништво "Гласа јавности" пристало да удовољи његовом захтеву (Трифковић тврди да ће се поменуто "извињење" појавити на страницама "Гласа јавности" у току сутрашњег дана, 4. новембра 2008). Ипак, сачекаћемо сутрашњи дан, да видимо да ли је уредништво поменутог листа спремно на такву врсту самопонижења.
Не само да је Трифковић изменио наслов свог ранијег "тужбеног захтева", већ је из тог чланка избацио читаве параграфе, а који су се односили на, малтене, "доказану чињеницу", да он никада не би спао на то да се користи "језиком улице" (language of the gutter), нити би тако лако допустио да му се "руши лична и професионална репутација", као и "кредибилитет новинара и аналитичара". Схвативши да McCain-scumbag управо руши читаву "тврђаву" његове "оптужнице", не само против Б92, већ и ову, накнадну, против "Гласа јавности" (где је крајње непоштено и подмукло покушао да властиту кривицу пребаци на леђа оних који са његовом недоследношћи и заборавношћу немају никакве везе), Трифковић није имао избора, већ да крајње трапаво покуша да умањи штету, коју је сам себи нанео ранијим неразумним поступцима, а можда и да се некако "ослободи" једног новог "поравнања", које би могло да уследи од стране оних који су, колико јуче, седели на "оптуженичкој клупи".
Serbian White Dawn
No comments:
Post a Comment