Да ли је несрећни Сава Видановић свестан своје јадне, бесрамне улоге у ширењу лажи и клеветању људи без доказа.
Пре само четири дана, 9. октобра о.г., Видановић је написао следеће: Неоспорне су заслуге и способности, како Јањица тако и Милатовица и да треба да схвате да је слога и јединство изнад лицних конфликата." Само два дана касније, Видановићу се изненада упалила сијалица: "Да ли си се икада запитао засто је Петар Милатовиц иступио тако против оних Срба".
А шта се ту уистину десило? Како то да се, у само два дана, Јанић, од "способног и заслужног" Србина трансформише у "денунцијанта" најгорег типа? Одакле Сави (или било ком човеку на свету) смелост, да некога назива клеветником или цинкарошем, а да за то не изнесе ниједан доказ, којим би ту своју тврдњу могао да поткрепи? У најбољем коминтерновско-бољшевичко-терористичко-џихадлијском маниру, Сава је одлучио да послуша инструкције, које је у времену од 9-11 октобра добио од комесара Петра Милатовића.
А Петар, нашавши се и небраном грожђу, није имао друге (побогу, утећи ће му и оно мало преосталих "сарадника") већ да измисли некакву причу, којом би се његово примитивно понашање могло објаснити. Наравно, требало му је неколико месеци, да би му коначно "планула" сијалица, те да би смислио нешто јако паметно. Такву, ненаданом срећом обасјану "врхунску тајну" (којом ће запушити уста свим српским "издајницима", "доушницима", "потказивачима", "достављачима" и осталим "нитковима" и "никоговићима"), Милатовић је чувао као "очи у глави", да би, ето, дочекао дан, у коме ће, преко једне "врхунски интелигентне" персоне, по имену - Сава Видановић - ту своју "ТАЈНУ ИСТИНУ" саопштити "урби ет орби".
Сада свако може да види да Сава Видановић није само "врхунски" неописмењен, већ и да га је његова "врхунска памет" недвосмислено кандидовала за место "врхунског" српског харлекина, на харлекинијади, коју (а да и не знају) режирају "врхунски доктори", уз "асистенцију" оних који "врхунски све знају"; свакако, под будним оком "врхунски" оштрог "острошког пера" и још "оштријег" Милединог, "врхунско-едипално-комплексног, блебетања".
То што Сава Видановић пати од осећања ниже вредности, само по себи, није некаква мана, ако човек остане у средини у којој би његови квалитети могли да дођу до изражаја. Природа се углавном труди да ствари постави на своје место. Људи се однекуд сами групишу у друшва у којима ће им бити пријатно. Али, невоља настаје у часу, када се "врхунски чобани" нађе у друштву "врхунских доктора". Тада то бива непријатност за обе "врхунске" стране, које не знају о чему би уопште могле да разговарају.
Замислимо чобанина, који би се мешао у медицину или лекара који би покушавао да чобанину објасни како се чувају овце (или говеда без копита!). По својим "врхунским" психофизичким квалитетима, Сава Видановић би, на пример, могао бити "врхунски експерт" у ланцу производње пива - "врхунски" би контролисао да ли су флаше до "врха" (да не кажемо "врхунски") напуњене и да ли су ваљано запушене, наравно, "врхунским" чеповима (запушачима или затвараћима). И све би било у реду, барем до оног часа, у коме би се, евентуално, дознала ИСТИНА, да такав "контролор запушача" (чепова) крадомице отпушава (отчепљује) чепове (запушаче), које је, претходно, "врхунски" запушио (зачепио).
Наравно, ни сам процес "отпушавања" (отчепљивања) не би морао, сам по себи, да буде лош, уколико се поменути "отчепљивач" (отпушивач) не би жешће "навукао" на отпушену (отчепљену) садржину "врхунски" отчепљене (отпушене) боце. Главни проблем би се појавио онда, када би наш "врхунски" отчепљивач (отпушивач) "врхунско" зачепљеног" (запушеног) пива, након "зачепи-отчепи" активности (запушно-отпушног рада), почео да говори све најгоре о људима, о којима је причао све најбоље пре него што се чеп (запушач), сам од себе, неконтролисано "врхунски" отчепио" (отпушио).
Но, пустимо чепове (запушаче) и вратимо се у сурову реалност. Након "објашњења", које је Видановић упутио на српске форуме, намеће се питање, да ли би Сава исто тако поверовао, ако би му Петар Милатовић, свечано и под заклетвом, саопштио, како његову (Савину) жену крешу не само најбољи пријатељи, већ и камионџије, које ова, у слободном времену (док Сава отпушава запушену памет), "лови" по паркинзима и "стајалиштима" поред пута?
Откада сам ступио на интернет и од када се ломатам по српским дискусионим групама, још нисам чуо ништа ружније нити одвратније, од Видановићевог ненаданог "сазнања", да је дојучершњи "заслужни и способни" Србин, преко ноћи, обрнуо "ћурак" и трансформисао се у "потказивача" и моралну "ништарију", којој свака шуша (Милатовићевог несоја) може некажњено да изговори сваку увреду која јој падне на памет.
Дакле, крајње је време да се господа, која се појављује са својим чланцима на сајту "Истина", добро преиспита и схвати, да човек који држи до себе, до свог образа и части, никако не би смео да се нађе у друштву оних, који су спремни да месецима (а без иједног јединог доказа) опањкавају, блате и вређају оне који им, из неког личног разлога, нису по вољи. Једно је јасно, након текста под насловом: "Нећемо кловнове, хоћемо умове" (одавде се може видети да аутор ових редова није направио такву поделу, како му, подмукло, подмеће "запушни отпушивач", Сава Видановић), на страницама интернет портала "Истина" (то је јасно сваком човеку који иоле уме да мисли), остаће само КЛОВНОВИ Миледи и Милата.
Пре само четири дана, 9. октобра о.г., Видановић је написао следеће: Неоспорне су заслуге и способности, како Јањица тако и Милатовица и да треба да схвате да је слога и јединство изнад лицних конфликата." Само два дана касније, Видановићу се изненада упалила сијалица: "Да ли си се икада запитао засто је Петар Милатовиц иступио тако против оних Срба".
А шта се ту уистину десило? Како то да се, у само два дана, Јанић, од "способног и заслужног" Србина трансформише у "денунцијанта" најгорег типа? Одакле Сави (или било ком човеку на свету) смелост, да некога назива клеветником или цинкарошем, а да за то не изнесе ниједан доказ, којим би ту своју тврдњу могао да поткрепи? У најбољем коминтерновско-бољшевичко-терористичко-џихадлијском маниру, Сава је одлучио да послуша инструкције, које је у времену од 9-11 октобра добио од комесара Петра Милатовића.
А Петар, нашавши се и небраном грожђу, није имао друге (побогу, утећи ће му и оно мало преосталих "сарадника") већ да измисли некакву причу, којом би се његово примитивно понашање могло објаснити. Наравно, требало му је неколико месеци, да би му коначно "планула" сијалица, те да би смислио нешто јако паметно. Такву, ненаданом срећом обасјану "врхунску тајну" (којом ће запушити уста свим српским "издајницима", "доушницима", "потказивачима", "достављачима" и осталим "нитковима" и "никоговићима"), Милатовић је чувао као "очи у глави", да би, ето, дочекао дан, у коме ће, преко једне "врхунски интелигентне" персоне, по имену - Сава Видановић - ту своју "ТАЈНУ ИСТИНУ" саопштити "урби ет орби".
Сада свако може да види да Сава Видановић није само "врхунски" неописмењен, већ и да га је његова "врхунска памет" недвосмислено кандидовала за место "врхунског" српског харлекина, на харлекинијади, коју (а да и не знају) режирају "врхунски доктори", уз "асистенцију" оних који "врхунски све знају"; свакако, под будним оком "врхунски" оштрог "острошког пера" и још "оштријег" Милединог, "врхунско-едипално-комплексног, блебетања".
То што Сава Видановић пати од осећања ниже вредности, само по себи, није некаква мана, ако човек остане у средини у којој би његови квалитети могли да дођу до изражаја. Природа се углавном труди да ствари постави на своје место. Људи се однекуд сами групишу у друшва у којима ће им бити пријатно. Али, невоља настаје у часу, када се "врхунски чобани" нађе у друштву "врхунских доктора". Тада то бива непријатност за обе "врхунске" стране, које не знају о чему би уопште могле да разговарају.
Замислимо чобанина, који би се мешао у медицину или лекара који би покушавао да чобанину објасни како се чувају овце (или говеда без копита!). По својим "врхунским" психофизичким квалитетима, Сава Видановић би, на пример, могао бити "врхунски експерт" у ланцу производње пива - "врхунски" би контролисао да ли су флаше до "врха" (да не кажемо "врхунски") напуњене и да ли су ваљано запушене, наравно, "врхунским" чеповима (запушачима или затвараћима). И све би било у реду, барем до оног часа, у коме би се, евентуално, дознала ИСТИНА, да такав "контролор запушача" (чепова) крадомице отпушава (отчепљује) чепове (запушаче), које је, претходно, "врхунски" запушио (зачепио).
Наравно, ни сам процес "отпушавања" (отчепљивања) не би морао, сам по себи, да буде лош, уколико се поменути "отчепљивач" (отпушивач) не би жешће "навукао" на отпушену (отчепљену) садржину "врхунски" отчепљене (отпушене) боце. Главни проблем би се појавио онда, када би наш "врхунски" отчепљивач (отпушивач) "врхунско" зачепљеног" (запушеног) пива, након "зачепи-отчепи" активности (запушно-отпушног рада), почео да говори све најгоре о људима, о којима је причао све најбоље пре него што се чеп (запушач), сам од себе, неконтролисано "врхунски" отчепио" (отпушио).
Но, пустимо чепове (запушаче) и вратимо се у сурову реалност. Након "објашњења", које је Видановић упутио на српске форуме, намеће се питање, да ли би Сава исто тако поверовао, ако би му Петар Милатовић, свечано и под заклетвом, саопштио, како његову (Савину) жену крешу не само најбољи пријатељи, већ и камионџије, које ова, у слободном времену (док Сава отпушава запушену памет), "лови" по паркинзима и "стајалиштима" поред пута?
Откада сам ступио на интернет и од када се ломатам по српским дискусионим групама, још нисам чуо ништа ружније нити одвратније, од Видановићевог ненаданог "сазнања", да је дојучершњи "заслужни и способни" Србин, преко ноћи, обрнуо "ћурак" и трансформисао се у "потказивача" и моралну "ништарију", којој свака шуша (Милатовићевог несоја) може некажњено да изговори сваку увреду која јој падне на памет.
Дакле, крајње је време да се господа, која се појављује са својим чланцима на сајту "Истина", добро преиспита и схвати, да човек који држи до себе, до свог образа и части, никако не би смео да се нађе у друштву оних, који су спремни да месецима (а без иједног јединог доказа) опањкавају, блате и вређају оне који им, из неког личног разлога, нису по вољи. Једно је јасно, након текста под насловом: "Нећемо кловнове, хоћемо умове" (одавде се може видети да аутор ових редова није направио такву поделу, како му, подмукло, подмеће "запушни отпушивач", Сава Видановић), на страницама интернет портала "Истина" (то је јасно сваком човеку који иоле уме да мисли), остаће само КЛОВНОВИ Миледи и Милата.
No comments:
Post a Comment