Чини се да се српска дијаспора буди из подужег стања обамрлости. Повремене муње као да највљују једно озбиљније невреме. Дође ми готово жао што ја нисам тамо негде, "вани", па да се директно укључим (како би моји Банаћани рекли) у добру "шору" (здраво "шорање"). Наравно, ово "шорање" може се разумети двоструко, чак троструко ако поред туче и удара кишних капи томе придодамо "мокрење" (по мокрим чворовима и шире). Коначно да не би било забуне, када кажем "туча", заиста мислим на праву тучу (а не на ону, Његошеву, двосмислену), "мару" или "шибање", односно мушко песничење, на које сам готово заборавио, а у коме сам као дечак, па, богме, и младић, страшно уживао. У то доба, крвави носеви су се заборављали већ следећег дана, а они са којима смо се најжешће макљали постајали су нам временом најбољи пријатељи.
Елем, као и сваки Србин, заљубљен у себе (образовани би рекли "нарцисоидан"), знајући да сам мудрији и паметнији од моје сабраће — која, опет, са своје стране, мисле да то није тачно, те да су они баш ТАЈ или ОНАЈ који је надмашио све остале (у памети наравно)— решио сам да мало прокрстарим мојом Српском Зором Белом и успут посетим Истину чији би Корени морали бити усађени у природан амбијент запретеног бића, у коме се све зна и све разуме. Корене прескочих и уђох у Истину ("на истину" још не планирам, сем ако буде Божја воља), тек да проверим да се случајно није појавио неко ко би се могао са мном мерити, или, не дај Боже — надмашити ме.
Истина је разлог што почех овако умно да трабуњам, јер тамо, in the middle of die Wahrheit, пронађох расписан "конкурс" за "све српске интелектуалце", да пријаве "докторат" на тему "организовања српског расеја(ва)ња". Помислих, ко би то могао да напише боље од мене? Кад добро и поштено размислим — нико! Опет, штрецнух се, ја нисам човек из расејања, а нисам ни толико расејан, да се, на пример, не бих могао сетити где ми се налази кућа (осим кад се напијем). А да кажем Истину, не пијем често, не стижем, јер након добре пијанке по три дебела дана мамурам. Уосталом, бодрим се, ово је прилика да се памет овери (ту мислим на "докторску диплому", а не она "оверавања" на каква смо ми у задњим деценијама у Србији навикли), овде нема "цензуре", а ни лекарско, колико видим, није неопходно. Читам даље, у "конкурсу" се на крају (или при крају) наглашава, како је важно да све то (цео "докторат") буде "у служби зналачке одбране српских виталних интереса".
Пошто спадам људе који не желе да било шта препусте случају, одлучих се да још једном пажљиво прочитам die wichtigsten Anweisungen (ćirilicom, ди вихтихстен анвајзунген), да се негде успут на зај... што би наша мудра народна рекла. Видим, одмах на старту, да су "неписмене аналфабете" искључени из програма "алфабетског описмењавања". Велим, ово је добро речене, јасно и написмено или, алфабетски писмено, баш онако како то небески и људски, како аналфабетски тако и писани, закони налажу. Посебно ме одушевљава део упутства који се односи на "емигрантско робље", али ме донекле збуњује њихов "материјалистички поглед на свет". Зар је могуће да су гастарбајтери читали Марксов "Капитал" или бар "Беду философије" (Elend der Philosophie) као њихово свесно-комунистичко одбацивање или мудро неприхватање Прудонове (Proudhon) "Философије беде" (La Philosophie de la misère).
Морам да признам да сам се мало уплашио пред будућим задатком, замало избегавши бездан "дубоке плиткоће", када се спотакох о чудесни "бољшевички ред" који је ижџикљао "из доњег миљеа памети". Што даље урањам у Истину, то се моје првобитно веровање у властиту памет све више топило. Једноставно, морао сам да се помирим: у ПМ...! Десило се оно чега сам се годинама прибојавао. Ипак се појавио неко ко је и мене надмашио у мудрости и свезнању. Јесте, човек је у праву, потребна нам је чиста (ексклузивна) елита, чиста памет, чиста крв. Њега ћемо за вођу. Он је прави Спартанац. Führer бре! Све што је "кусо", "кљасто", "убого" у српском роду — правац Тајгет, гулаг, Треблинка! "Непотврђена мајка" — у амбис с њом! А мешовит брак? Мандарин? И њега на Тајгет, па у провалију! Најважнија је "ментална хигијена нормалног човека"! Како је то дивно речено.
Сачекајте и мене, и ја бих да допринесем српској чистоћи, и ја бих некога да фрљнем низ/а страну.
Ево, опет ми се врати пређашње самопоуздање. Схватио сам суштину "конкурса". Поменути "докторат" се не пише, он се ради алаткама. Секира, нож, жица, понека бомба, утока. Напред, у нове победе; с новом "интелектуалном елитом"! И Вођом кога ћемо ваљда поздравити! Sieg Heil!
Sunday, August 31, 2008
FROM OBAMA TO MCCAIN - the anti-Serb campaigns REGAIN
Beau Biden : “When Serbian thugs were committing genocide in the Balkans, Dad didn't hesitate to call Slobodan Milosevic a war criminal to his face, and to convince Congress and our allies to act,” Why should this surprise anyone?
As well as we all know that no one is surprised to see that the Serbian government doesn't dear to raise a note of protest against Biden's son and the most offensive words he used against the Serbs at the DNC. BTW, Obama appeared to be a new Fürer of the Forth Reich.... DNC atmosphere looked as ecstatic as the one seen on the gatherings of the German Workers' Party in a Munich brewery during the thirties of the last century.
I think that ever Serb in the USA should stay out of this presidential elections, because there is no difference between Biden (Obama) and McCain (see below):
John mcCain: "...the Serbs threatened “our global credibility and the long-term viability of the Atlantic Alliance
"He (John mcCain) did everything that we asked of him, including arming the KLA", said Albanian lobbyist Joe DioGuardi. The Albanians collected one million dollars for the presidential campaign of this senator.
http://www.shiturl.com/d9c91b
http://www.jihadwatch.org/dhimmiwatch/archives/019960.php
http://www.blinkx.com/video/mccain-is-pro-amnesty-anti-israel-and-anti-serb/aGrl04L394jaSxeNAFtsIw
http://www.nationalreferendum.org/mccain.html
McCain: "Finally, Congress should -- this week -- debate and vote on a resolution authorizing the President to use WHATEVER FORCE NECESSARY (!) to force Serbia from Kosovo."
"Within two weeks after the first NATO airstrike, Serb military and paramilitary forces were in complete control of Kosovo after having waged a campaign of ATROCITIES against ethnic Albanians THE LIKES OF WHICH WE NEVER EXPECTED TO SEE AGAIN IN EUROPE. Moreover, as part of their aggression Serbia has deliberately promoted instability in Macedonia, Albania, and threatened aggression against Montenegro.
----- Original Message ----
From: Boba
To: info@demconvention.com
Sent: Sunday, August 31, 2008 6:10:44 AM
Subject: [sorabia] FROM OBAMA TO MCCAIN
NO CHANGE IN AMERICAN BELLIGERENT FOREIGN POLICY
FROM OBAMA TO MCCAIN
Beau Biden : “When Serbian thugs were committing genocide in the Balkans, Dad didn't hesitate to call Slobodan Milosevic a war criminal to his face, and to convince Congress and our allies to act,”
Why should this surprise anyone?
Serbs are designated usual suspects and Mr. Milosevic can't be avoided either by the American politicians ready to do and say anything to get to power.
"Americans pretend not to know any better and wallow in turpitude of those who (would) lead them. The Serbs who know the truth vote for those who willingly submit themselves to the likes of Joe Biden," says one blogger on Pravda.ru.
If anything like a "thug" was said of a Jewish, Black, Arab, or just about any other person or nation we would hear no end of it. But with the Serbs the rule does not apply. It's been an open season on the Serbs, ever since!
In his remarks delivered to theDemocratic National Convention(DNC) on Wednesday, August 27, 2008 BeauBiden, Delaware Attorney General, son of the US senator from Delaware and the Vice President hopeful, stressed that one of qualities of his father was his ability to speak “with a clear and strong voice”. Biden’s greatest achievement as chairman of the Senate Foreign Relations Committee, it seems, was to convince Congress and American allies to bomb Serbia .
“When Serbian thugs were committing genocide in the Balkans, Dad didn't hesitate to call Slobodan Milosevic a war criminal to his face, and to convince Congress and our allies to act,” Beau Biden said at the DNC.
This was the only foreign policy “achievement” by Joe Biden worth mentioning at the Convention. What an immoral assertion by BeauBiden. As immoral as the whole American led NATO policy against the Serbs and Serbia .
It remains to be seen if the official diplomatic representative of the Republic of Serbia in the US and Serbian authorities in Belgrade will submit an official letter of protest to the DNC and the US Embassy in Belgrade . It is had to predict if American Serbs will and in what way react to these hateful remarks by BeauBiden and the jubilation that remarks were greeted by the rest of Democratic audience at the Convention.
Before the Convention Beau Biden said that his father would: “bring the same passion to the fight for change at this critical time in our history."Judging by the remarks “the same passion to the fight” will remain, but no change in American belligerent foreign policy is anywhere in sight.
==== ===== ===Boba Borojevic
Saturday, August 30, 2008
Shevtsova vs Trifkovic
Interesting, today the Hamburger Abendblatt published an interview with Lilia Shevtsova on the Caucasian crisis issues. Lilia is a "scientist" who teaches at the Institute for international relations in Moscow. At the same time, Shevtsova is a member of the Russian filial of the Carnegie Foundation for International Peace (Washington).
One of the sentences from her interview was very indicative and it reminded me of what Mr. Trifkoviæ said (contrary to facts) about Slobodan Miloševiæ in U.S. News & World Report (November 1990):
"Communist leader Slobodan Milosevic needs outside enemies to halt the erosion of his popularity... "
Namely, Shevtsova has (almost) repeated Trifkovic's words from nineteen years ago:
"Seine Führer wissen deshalb nicht, wie man mit Kompromissen und Konsens umgeht. Dieser russische Staat braucht Feinde zum Überleben."
[..."Its (Russian) leaders do not know how to outflank the compromises and consensus. The Russian state needs enemies to survive!"...]
Maybe someone might have asked Trifkovic what doctrine he followed and who was his idol at the time when he stated that:
"[Trusting] Milosevic is like giving a bloodbank to Count Drakula." The Times (London), Thursday, November 23, 1995, p. 16)."
__________
Иста и слична питања упућивао сам на Трифковићеву адресу... не знам колико пута. Човек једноставно игнорише "боранију". Чак и у оно доба када сам говорио против Трифковићеве "републиканске" кампање, пре четири године (Срђа се тада, да се подсетимо, борио за Буша као да му је овај род најрођенији), Трифковић је остао нем, уваливши ме у ишчашени дијалог са некаквим несрећним Алексом Стојшићем.
Можда грешим, али мислим да су нам интелектуалци типа Трифковића не само нејасни него и опасни, јер с њима никад нисте начисто докле су спремни да иду у одбрани или издаји српских интереса. Сигурно је да је Трифковићево писање о Милошевићу, те далеке 1990. године, било неистинито, па ако хоћете, и издајничко. Заправо, Трифковић је тада лагао, "да су Милошевићу били потребни спољни непријатељи да би остао на власти и да не би изгубио на популарности". Сви ми, који смо живели у то време, знамо да је Милошевић тада имао малтене стопроцентну подршку од стране српског народа, али и приличног дела националних мањина. Ако је то тако, а сигурно је да јесте, који су то онда мотиви, којим се Трифковић руководио, да је био чак спреман да се послужи очигледном (огавном) лажи? Патриотски? Сумњам.
Да се разумемо, ја никада нисам био Милошевићев следбеник. Био сам против његове политике од новембра 1991, када је изговорио "да је неспорно да су Срби и Црногорци два народа", покушавши доцније да се исправи оном блесавом синтагмом, "два ока у глави". Ипак, сматрам да не постоји српски родољуб, нити частан човек уопште, који би могао рећи (поготово 1995, у години невиђеног српског страдања) оно што је Трифковић написао у Лондонском "Тајмсу" - а то је да, "веровати Милошевићу исто је што и дати крв на чување грофу Дракули!"
Тако нешто, сматрам, могу да напишу само људи који су продали душу ђаволу. Наравно, у датом случају јасно је ко је "ђаво" а ко "продана душа", јер уопште није тачно да је Милошевић био човек коме се није могло веровати. Он је, на српску несрећу, држао до своје речи, барем у оном делу када су обећања која је давао Западу била у питању. Када се од њега тражило да затвори границе на Дрини, да ли је он тада изневерио своје западне патроне? Није. Да ли их је изневерио у било којој другој ситуацији. Да ли је мирно прихватио да се прогна више од 300, 000 Срба са својих вековних огњишта у Крајини? Јесте. Да ли је и у једном договору са Западом уопште покушао да не испуни све задате клаузуле? Нажалост, није.
Откуда онда Трифковић нађе тако сликовито поређење? Случајно? Не!
По задатку? Сасвим могуће.
One of the sentences from her interview was very indicative and it reminded me of what Mr. Trifkoviæ said (contrary to facts) about Slobodan Miloševiæ in U.S. News & World Report (November 1990):
"Communist leader Slobodan Milosevic needs outside enemies to halt the erosion of his popularity... "
Namely, Shevtsova has (almost) repeated Trifkovic's words from nineteen years ago:
"Seine Führer wissen deshalb nicht, wie man mit Kompromissen und Konsens umgeht. Dieser russische Staat braucht Feinde zum Überleben."
[..."Its (Russian) leaders do not know how to outflank the compromises and consensus. The Russian state needs enemies to survive!"...]
Maybe someone might have asked Trifkovic what doctrine he followed and who was his idol at the time when he stated that:
"[Trusting] Milosevic is like giving a bloodbank to Count Drakula." The Times (London), Thursday, November 23, 1995, p. 16)."
__________
Иста и слична питања упућивао сам на Трифковићеву адресу... не знам колико пута. Човек једноставно игнорише "боранију". Чак и у оно доба када сам говорио против Трифковићеве "републиканске" кампање, пре четири године (Срђа се тада, да се подсетимо, борио за Буша као да му је овај род најрођенији), Трифковић је остао нем, уваливши ме у ишчашени дијалог са некаквим несрећним Алексом Стојшићем.
Можда грешим, али мислим да су нам интелектуалци типа Трифковића не само нејасни него и опасни, јер с њима никад нисте начисто докле су спремни да иду у одбрани или издаји српских интереса. Сигурно је да је Трифковићево писање о Милошевићу, те далеке 1990. године, било неистинито, па ако хоћете, и издајничко. Заправо, Трифковић је тада лагао, "да су Милошевићу били потребни спољни непријатељи да би остао на власти и да не би изгубио на популарности". Сви ми, који смо живели у то време, знамо да је Милошевић тада имао малтене стопроцентну подршку од стране српског народа, али и приличног дела националних мањина. Ако је то тако, а сигурно је да јесте, који су то онда мотиви, којим се Трифковић руководио, да је био чак спреман да се послужи очигледном (огавном) лажи? Патриотски? Сумњам.
Да се разумемо, ја никада нисам био Милошевићев следбеник. Био сам против његове политике од новембра 1991, када је изговорио "да је неспорно да су Срби и Црногорци два народа", покушавши доцније да се исправи оном блесавом синтагмом, "два ока у глави". Ипак, сматрам да не постоји српски родољуб, нити частан човек уопште, који би могао рећи (поготово 1995, у години невиђеног српског страдања) оно што је Трифковић написао у Лондонском "Тајмсу" - а то је да, "веровати Милошевићу исто је што и дати крв на чување грофу Дракули!"
Тако нешто, сматрам, могу да напишу само људи који су продали душу ђаволу. Наравно, у датом случају јасно је ко је "ђаво" а ко "продана душа", јер уопште није тачно да је Милошевић био човек коме се није могло веровати. Он је, на српску несрећу, држао до своје речи, барем у оном делу када су обећања која је давао Западу била у питању. Када се од њега тражило да затвори границе на Дрини, да ли је он тада изневерио своје западне патроне? Није. Да ли их је изневерио у било којој другој ситуацији. Да ли је мирно прихватио да се прогна више од 300, 000 Срба са својих вековних огњишта у Крајини? Јесте. Да ли је и у једном договору са Западом уопште покушао да не испуни све задате клаузуле? Нажалост, није.
Откуда онда Трифковић нађе тако сликовито поређење? Случајно? Не!
По задатку? Сасвим могуће.
Још о Сими и "конгресима"
И још нешто Симо. Како те није срамота да се појавиш било где, међу часним светом? Хтео си да изиграш друге, а сам си на крају извисио. Твоја Мила је, за разлику од тебе, коначно успела да се "удоми". Колико знам она је "почасна председница Светског Српског Конгреса". Летела је од тебе до Дугина и Уагадугуа, Тбилисија, Пекинга и Нџамене, па се на крају бацила у наручје Јовичићу, који још вероватно не зна шта га је снашло (наравно, ако је оснивању ССК пришао са часном и искреном намером). Не знам човека нити знам његове мотиве - (нити ме много занима пошто сам од свега тога давно дигао руке, схвативши да ни у земљи ни у дијаспори ми, овакви какви смо, не можемо ништа озбиљно да учинимо) - али знам да ће му с Милом живот пресести, баш као и теби.
Негде сам раније читао, да је Јовичић рекао, да је "немогуће да на исти састанак позове Алечковићеву и Јанића" - назвавши их представницима "француске и шведске дијаспоре". Одмах сам видео да човек нема представу у какво се коло хвата и да нема никакве шансе да успе у некаквој замисли (ако је ишта и замислио). Између Јанића и Миле, Јовичић се одлучио за Милу. Наравно, када би се ту радило о сексуалном партнеру, избор би био нормалан. Али, човек је изразио жељу да створи Светски Српски Конгрес(!), а одлучио се да такву "институцију" гради са женом која никог не представља, или са женом која се годинама (баш као и ти) лажно представља. Да је мало млађа и лепша, могла би да замени и Миледи и главосечну секиру у истом часу. А ти би, Симо, могао да будеш један од преварених мускетара - Арамис, на пример?
Јовичић изгледа уопште не уме да размишља, или можда уме, пошто је почео да дели захвалнице (ваљда својим меценама) и пре него је његов Васељенски Конгрес основан. Сада му (Јовичићу), вероватно, "власник" Светског Сабора Срба, Владимир Умељић - коме ето недостаје само једно С, па да "слога" не буде крња (можда да дода слово "С" свом презимену) - крпи све по списку. Какви црни "светски сабори и конгреси"; тамо где сте ти и Мила, може постојати само Лудница (видиш, великим словом!), па макар и не била "светска".
Ето, Јовичићу допаде Мила Миледи (да милије не може бити), а Милатовићу остаде Мраовић, то јесте, ти Симо, и некакв полуписмени "speech writer" Урошевић, који сада вошти све редом својом рустик-кочијашком канџијом, почев од твоје Миле (Евите), преко Јовичића (кога он крсти именом "Кенгур"), Јанића (Викинг) и тако надаље...
На крају Симо, да се више никада ниси усудио да кажеш "наше време", пошто моје време нема ничег заједничког са твојим. Ја своје време трошим у својој земљи (каква је да је), а ти своје арчиш крчећи туђе лугове по белом свету. Било би далеко боље да заборавиш Србе и окренеш себи, погледаш се у огледало и схватиш да си ти неко други, баш као и Милатовић и већина вас који "ложите" наиван свет како бисте ви (наводно) хтели да учините нешто корисно за вашу бившу државу, по чему ће вас ваш бивши род памтити. Крајње је време да се освестите и схватите да из вас не говори родољубље, већ похлепа и бес, помешани с изгриженом савести.
Не Симо, не! Мало је вас који имате ичег заједничког са земљом (отаџбином) која вас је изнедрила.
Душан Вукотић
Dusan Vukotic wrote:
Уопште немам намеру да с тобом губим време, Симо. Као што сам претпостављао, ниси смео да укажеш директно на нешто сам наводно слагао о теби (или о било коме другоме).
О томе да ти је жена Кинескиња, ја први пут чујем. Да сам то знао, можда те не бих звао Сима Мандарин. Али и ако бих те звао, то сигурно никада не би било ни у каквој вези са било којим чланом твоје породице. У сваком случају, ја поштујем жене, па и твоју свакако, без обзира на то које су нације, расе, боје коже, нивоа образовања и било чега другог. То са Мао Це Тунгом и тобом, сасвим се случајно поклопило. Ја сам хтео тиме да сликовито представим твоју грандоманску природу, и то је све.
Коначно, ја се лично никада не бих осетио увређеним да ме неко пореди са тако великом и значајним (позитивним) историјском громадом. Био бих на то изузетно поносан, Да није било Мао Цеа, можда Кина данас не би ни постојала, а сигурно је да без њега Кина не би била тако моћна као што је, хвала Богу, данас.
Ако већ причаш о неморалу или некаквој недоследности, тада се упитај, зашто си, као мушкарац и Србин, сада решио да се заштитиш иза "скутова и рукава" своје жене. Мислим да то уопште није у реду. Ти знаш да ја твоју (нити било чију) жену никада нисам поменуо, нити ме икада занимало ко је чија жена, а још мање шта је по нацији, вери и сл.
Душан Вукотић
sima mraovitch wrote:
Dusane,
Tvoji internet tekstovi, na koje si ocigledno ponosan, pored neistina, zaista odaju utisak coveka niskih moralnih kvaliteta. A ti se i dalje hvalis sa njima. Upucujes nas na njih. Zao mi sto moram da ti uputim neprijatne reci, jer i dalje, nepopravljivo i na maliciozan nacin izvrgavas sve ruglu i vredjanju. Mislio sam da si za ove protekle godine relativnog cutanja shvatio neke stvari. Pogresio sam. Nisi se promenio.
Objasni, Dusane, zasto si ulozio toliko truda da me na najnizi nacin blatis kad me nikada u zivotu nisi ni video? Ti dobro znas da sve ono sto si govorio, ili pisao o meni, potice direktno od bivsih komunistickih, sada "demokratskih" dousnika i konzularno-policijs kih informatora iz Pariza. Vlast, i to dobro znas, jer kako kazes bavis se dijasporom, nikada nije zelela da se Srbi Evrope ujedine u jednu evropsku patriotsku organizaciju. Na zalost, koristili su tebe kao pismenog coveka, dousnike na lokalnom terenu kao skupljace sitnih informacija i dezinformacija i uspeh nije izostao. Ti si to pretvarao u recite poslastice koje su nasu u Evropi rado citali, i verovali u njih. Rezultat, dobrim delom zahvaljujuci i tvojoj razbijackoj aktivnosti, Srbi su jedan od retkih naroda koji do danas nisu uspeli da osnuju svoju, od vlasti nezavisnu, organizaciju. Kao sto znas, to je trebalo da bude Kongres Srba Evrope. Ti si iz tvog Zrenjanina obilato doprineo da se preko diskreditacije mene, diskredituje i Kongres. Priznajem kod lakovernih Srba to nije bilo tesko postici. To si dobro znao.
Sta si hteo da postignes time sto me nazivas "Mandarin"? Sta si hteo da postignes sto moju sliku stavljas naspram Mao Ce Tunga? Zar zbog toga sto mi je zena, majka moje troje dece, Kineskinja? Niski udarci, Dusane, nemoralni, za coveka tvojih intelektualnih sposobnosti.
Sta imas od toga da lazes u vezi mojih "odnosa" sa Majklom Djordjevicem, kad coveka u zivotu nisam video, niti imao kontakte sa njim? itd., da ne nabrajam.
Znas Dusane, vreme tvog krasnopisa je proslo. Razocarao si me i kao Srbin i kao intelektualac. Tvoj talenat si mogao bolje da iskoristis.
Ali, dolaze neki novi klinci. Nase vreme prolazi. Kad tad, Srbi Evrope ce se organizovati. Patriotski.
Sima Mraovic
Негде сам раније читао, да је Јовичић рекао, да је "немогуће да на исти састанак позове Алечковићеву и Јанића" - назвавши их представницима "француске и шведске дијаспоре". Одмах сам видео да човек нема представу у какво се коло хвата и да нема никакве шансе да успе у некаквој замисли (ако је ишта и замислио). Између Јанића и Миле, Јовичић се одлучио за Милу. Наравно, када би се ту радило о сексуалном партнеру, избор би био нормалан. Али, човек је изразио жељу да створи Светски Српски Конгрес(!), а одлучио се да такву "институцију" гради са женом која никог не представља, или са женом која се годинама (баш као и ти) лажно представља. Да је мало млађа и лепша, могла би да замени и Миледи и главосечну секиру у истом часу. А ти би, Симо, могао да будеш један од преварених мускетара - Арамис, на пример?
Јовичић изгледа уопште не уме да размишља, или можда уме, пошто је почео да дели захвалнице (ваљда својим меценама) и пре него је његов Васељенски Конгрес основан. Сада му (Јовичићу), вероватно, "власник" Светског Сабора Срба, Владимир Умељић - коме ето недостаје само једно С, па да "слога" не буде крња (можда да дода слово "С" свом презимену) - крпи све по списку. Какви црни "светски сабори и конгреси"; тамо где сте ти и Мила, може постојати само Лудница (видиш, великим словом!), па макар и не била "светска".
Ето, Јовичићу допаде Мила Миледи (да милије не може бити), а Милатовићу остаде Мраовић, то јесте, ти Симо, и некакв полуписмени "speech writer" Урошевић, који сада вошти све редом својом рустик-кочијашком канџијом, почев од твоје Миле (Евите), преко Јовичића (кога он крсти именом "Кенгур"), Јанића (Викинг) и тако надаље...
На крају Симо, да се више никада ниси усудио да кажеш "наше време", пошто моје време нема ничег заједничког са твојим. Ја своје време трошим у својој земљи (каква је да је), а ти своје арчиш крчећи туђе лугове по белом свету. Било би далеко боље да заборавиш Србе и окренеш себи, погледаш се у огледало и схватиш да си ти неко други, баш као и Милатовић и већина вас који "ложите" наиван свет како бисте ви (наводно) хтели да учините нешто корисно за вашу бившу државу, по чему ће вас ваш бивши род памтити. Крајње је време да се освестите и схватите да из вас не говори родољубље, већ похлепа и бес, помешани с изгриженом савести.
Не Симо, не! Мало је вас који имате ичег заједничког са земљом (отаџбином) која вас је изнедрила.
Душан Вукотић
Dusan Vukotic
Уопште немам намеру да с тобом губим време, Симо. Као што сам претпостављао, ниси смео да укажеш директно на нешто сам наводно слагао о теби (или о било коме другоме).
О томе да ти је жена Кинескиња, ја први пут чујем. Да сам то знао, можда те не бих звао Сима Мандарин. Али и ако бих те звао, то сигурно никада не би било ни у каквој вези са било којим чланом твоје породице. У сваком случају, ја поштујем жене, па и твоју свакако, без обзира на то које су нације, расе, боје коже, нивоа образовања и било чега другог. То са Мао Це Тунгом и тобом, сасвим се случајно поклопило. Ја сам хтео тиме да сликовито представим твоју грандоманску природу, и то је све.
Коначно, ја се лично никада не бих осетио увређеним да ме неко пореди са тако великом и значајним (позитивним) историјском громадом. Био бих на то изузетно поносан, Да није било Мао Цеа, можда Кина данас не би ни постојала, а сигурно је да без њега Кина не би била тако моћна као што је, хвала Богу, данас.
Ако већ причаш о неморалу или некаквој недоследности, тада се упитај, зашто си, као мушкарац и Србин, сада решио да се заштитиш иза "скутова и рукава" своје жене. Мислим да то уопште није у реду. Ти знаш да ја твоју (нити било чију) жену никада нисам поменуо, нити ме икада занимало ко је чија жена, а још мање шта је по нацији, вери и сл.
Душан Вукотић
sima mraovitch
Dusane,
Tvoji internet tekstovi, na koje si ocigledno ponosan, pored neistina, zaista odaju utisak coveka niskih moralnih kvaliteta. A ti se i dalje hvalis sa njima. Upucujes nas na njih. Zao mi sto moram da ti uputim neprijatne reci, jer i dalje, nepopravljivo i na maliciozan nacin izvrgavas sve ruglu i vredjanju. Mislio sam da si za ove protekle godine relativnog cutanja shvatio neke stvari. Pogresio sam. Nisi se promenio.
Objasni, Dusane, zasto si ulozio toliko truda da me na najnizi nacin blatis kad me nikada u zivotu nisi ni video? Ti dobro znas da sve ono sto si govorio, ili pisao o meni, potice direktno od bivsih komunistickih, sada "demokratskih" dousnika i konzularno-policijs kih informatora iz Pariza. Vlast, i to dobro znas, jer kako kazes bavis se dijasporom, nikada nije zelela da se Srbi Evrope ujedine u jednu evropsku patriotsku organizaciju. Na zalost, koristili su tebe kao pismenog coveka, dousnike na lokalnom terenu kao skupljace sitnih informacija i dezinformacija i uspeh nije izostao. Ti si to pretvarao u recite poslastice koje su nasu u Evropi rado citali, i verovali u njih. Rezultat, dobrim delom zahvaljujuci i tvojoj razbijackoj aktivnosti, Srbi su jedan od retkih naroda koji do danas nisu uspeli da osnuju svoju, od vlasti nezavisnu, organizaciju. Kao sto znas, to je trebalo da bude Kongres Srba Evrope. Ti si iz tvog Zrenjanina obilato doprineo da se preko diskreditacije mene, diskredituje i Kongres. Priznajem kod lakovernih Srba to nije bilo tesko postici. To si dobro znao.
Sta si hteo da postignes time sto me nazivas "Mandarin"? Sta si hteo da postignes sto moju sliku stavljas naspram Mao Ce Tunga? Zar zbog toga sto mi je zena, majka moje troje dece, Kineskinja? Niski udarci, Dusane, nemoralni, za coveka tvojih intelektualnih sposobnosti.
Sta imas od toga da lazes u vezi mojih "odnosa" sa Majklom Djordjevicem, kad coveka u zivotu nisam video, niti imao kontakte sa njim? itd., da ne nabrajam.
Znas Dusane, vreme tvog krasnopisa je proslo. Razocarao si me i kao Srbin i kao intelektualac. Tvoj talenat si mogao bolje da iskoristis.
Ali, dolaze neki novi klinci. Nase vreme prolazi. Kad tad, Srbi Evrope ce se organizovati. Patriotski.
Sima Mraovic
Friday, August 29, 2008
Одговор Сими Мраовићу
И још нешто Симо. Како те није срамота да се појавиш било где, међу часним светом? Хтео си да изиграш друге, а сам си на крају извисио. Твоја Мила је, за разлику од тебе, коначно успела да се "удоми". Колико знам она је "почасна председница Светског Српског Конгреса". Летела је од тебе до Дугина и Уагадугуа, Париза, Пекинга и Нџамене, па се на крају бацила у наручје Јовичићу, који још вероватно не зна шта га је снашло (наравно, ако је оснивању ССК пришао са часном и искреном намером). Не знам човека нити знам његове мотиве - (нити ме много занима пошто сам од свега тога давно дигао руке, схвативши да ни у земљи ни у дијаспори ми, овакви какви смо, не можемо ништа озбиљно да учинимо) - али знам да ће му с Милом живот пресести, баш као што је и теби.
Негде сам раније читао, да је Јовичић рекао, да је "немогуће да на исти састанак позове Алечковићеву и Јанића" - назвавши их представницима "француске и шведске дијаспоре". Одмах сам видео да човек нема представу у какво се коло хвата и да нема никакве шансе да успе у некаквој замисли (ако је ишта и замислио). Између Јанића и Миле, Јовичић се одлучио за Милу. Наравно, када би се ту радило о сексуалном партнеру, избор би био нормалан. Али, човек је изразио жељу да створи Светски Српски Конгрес(!), а одлучио се да такву "институцију" гради са женом која никог не представља, или са женом која се годинама (баш као и ти) лажно представља. Да је мало млађа и лепша, могла би да замени и Миледи и главосечну секиру у истом часу. А ти би, Симо, могао да будеш један од преварених мускетара - Арамис, на пример?
Јовичић изгледа уопште не уме да размишља, или можда уме, пошто је почео да дели захвалнице (ваљда својим меценама) и пре него је његов Васељенски Конгрес основан. Сада му (Јовичићу), вероватно, "власник" Светског Сабора Срба, Владимир Умељић - коме ето недостаје само једно С, па да "слога" не буде крња (можда да дода слово "С" свом презимену) - крпи све по списку. Какви црни "светски сабори и конгреси"; тамо где сте ти и Мила, може постојати само Лудница (видиш, великим словом!), па макар и не била "светска" нити "српска".
Ето, Јовичићу допаде Мила Миледи (да милије не може бити), а Милатовићу остаде Мраовић, то јесте, ти Симо, и некакав полуписмени "speech writer" Урошевић, који сада вошти све редом својом рустик-кочијашком канџијом, почев од твоје Миле ("Евита"), преко Јовичића (кога он крсти именом "Кенгур"), Јанића ("Викинг") и тако надаље...
На крају Симо, да се више никада ниси усудио да кажеш "наше време", пошто моје време нема ничег заједничког са твојим. Ја своје време арчим у својој земљи (каква је да је), а ти своје трошиш певајући по туђим луговима у белом свету. Стога, било би далеко боље да заборавиш Србе и окренеш се себи, погледаш се у огледалу и схватиш да си ти неко други, баш као и Милатовић и већина вас који "ложите" наиван свет како бисте ви (наводно) хтели да учините нешто корисно за вашу бившу државу, нешто по чему ће вас ваш бивши род памтити. Крајње је време да се освестите и схватите да из вас не говори родољубље, већ похлепа и бес, помешани с изгриженом савести.
Не Симо, не! Мало је вас који имате ичег заједничког са земљом (отаџбином) која вас је изнедрила.
Душан Вукотић
Dusan Vukotic wrote:
Уопште немам намеру да с тобом губим време, Симо. Као што сам претпостављао, ниси смео да укажеш директно на нешто сам наводно слагао о теби (или о било коме другоме).
О томе да ти је жена Кинескиња, ја први пут чујем. Да сам то знао, можда те не бих звао Сима Мандарин. Али и ако бих те звао, то сигурно никада не би било ни у каквој вези са било којим чланом твоје породице. У сваком случају, ја поштујем жене, па и твоју свакако, без обзира на то које су нације, расе, боје коже, нивоа образовања и било чега другог. То са Мао Це Тунгом и тобом, сасвим се случајно поклопило. Ја сам хтео тиме да сликовито представим твоју грандоманску природу, и то је све.
Коначно, ја се лично никада не бих осетио увређеним да ме неко пореди са тако великом и значајнoм (позитивнoм) историјском громадом. Био бих на то изузетно поносан, Да није било Мао Цеа, можда Кина данас не би ни постојала, а сигурно је да без њега Кина не би била тако моћна као што је, хвала Богу, данас.
Ако већ причаш о неморалу или некаквој недоследности, тада се упитај, зашто си, као мушкарац и Србин, сада решио да се заштитиш иза "скутова и рукава" своје жене. Мислим да то уопште није у реду. Ти знаш да ја твоју (нити било чију) жену никада нисам поменуо, нити ме икада занимало ко је чија жена, а још мање шта је по нацији, вери и сл.
Душан Вукотић
sima mraovitch wrote: Dusane,
Tvoji internet tekstovi, na koje si ocigledno ponosan, pored neistina, zaista odaju utisak coveka niskih moralnih kvaliteta. A ti se i dalje hvalis sa njima. Upucujes nas na njih. Zao mi sto moram da ti uputim neprijatne reci, jer i dalje, nepopravljivo i na maliciozan nacin izvrgavas sve ruglu i vredjanju. Mislio sam da si za ove protekle godine relativnog cutanja shvatio neke stvari. Pogresio sam. Nisi se promenio.
Objasni, Dusane, zasto si ulozio toliko truda da me na najnizi nacin blatis kad me nikada u zivotu nisi ni video? Ti dobro znas da sve ono sto si govorio, ili pisao o meni, potice direktno od bivsih komunistickih, sada "demokratskih" dousnika i konzularno-policijs kih informatora iz Pariza. Vlast, i to dobro znas, jer kako kazes bavis se dijasporom, nikada nije zelela da se Srbi Evrope ujedine u jednu evropsku patriotsku organizaciju. Na zalost, koristili su tebe kao pismenog coveka, dousnike na lokalnom terenu kao skupljace sitnih informacija i dezinformacija i uspeh nije izostao. Ti si to pretvarao u recite poslastice koje su nasu u Evropi rado citali, i verovali u njih. Rezultat, dobrim delom zahvaljujuci i tvojoj razbijackoj aktivnosti, Srbi su jedan od retkih naroda koji do danas nisu uspeli da osnuju svoju, od vlasti nezavisnu, organizaciju. Kao sto znas, to je trebalo da bude Kongres Srba Evrope. Ti si iz tvog Zrenjanina obilato doprineo da se preko diskreditacije mene, diskredituje i Kongres. Priznajem kod lakovernih Srba to nije bilo tesko postici. To si dobro znao.
Sta si hteo da postignes time sto me nazivas "Mandarin"? Sta si hteo da postignes sto moju sliku stavljas naspram Mao Ce Tunga? Zar zbog toga sto mi je zena, majka moje troje dece, Kineskinja? Niski udarci, Dusane, nemoralni, za coveka tvojih intelektualnih sposobnosti.
Sta imas od toga da lazes u vezi mojih "odnosa" sa Majklom Djordjevicem, kad coveka u zivotu nisam video, niti imao kontakte sa njim? itd., da ne nabrajam.
Znas Dusane, vreme tvog krasnopisa je proslo. Razocarao si me i kao Srbin i kao intelektualac. Tvoj talenat si mogao bolje da iskoristis.
Ali, dolaze neki novi klinci. Nase vreme prolazi. Kad tad, Srbi Evrope ce se organizovati. Patriotski.
Sima Mraovic
----- Message d'origine ----
De : Sava Zxivanovich
À : srbija_medjusljivam a@yahoogroups. com
Envoyé le : Mardi, 26 Août 2008, 15h52mn 16s
Objet : Re: [srbija_medjusljiva ma] Re: Trojanski magarac (Svi za sebe niko za sve)
Поштовани господине Вукотићу,
нисам ја ,,фин" нити неспреман да се свађам - и они који ме не знају добро знају за ту моју особину.
Сматрам да је та ,,Ватра" о којој причате потребна и да је култура опхођења део те ,,Ватре"!
Наметнут нам је језик који нам не приличи и наметнут нам је жиг Геноцидног народа. Док се сами кољемо као што се кољемо, лако ће бити показивати прстом на нас и рећи - видите какви су, ко звери, понашају се тако једни према другима, шта смо вам рекли да су урадили тамо оним јадним ... тамо и тамо...
Сабили су нас у торове као вукове и сада чекају да се сами покољемо и нестанемо преузимајући њихову кривицу на себе! Да ли треба да им дозволимо да успеју у свом плану?
Ваш текст који сте послали по други пут је на врло очигледан начин показао како МОЖЕМО да будемо људи једни према другима.
Будимо људи једни према другима! Имаћемо више снаге да се боримо за Србију тамо где треба!
Са поштовањем,
Сава Живановић
----- Original Message ----
From: Dusan Vukotic
To: srbija_medjusljivam a@yahoogroups. com
Sent: Tuesday, 26 August, 2008 22:15:24
Subject: [srbija_medjusljiva ma] Re: Trojanski magarac (Svi za sebe niko za sve)
Покушао сам да на неки начин одговорим на вашу претходну "мировну иницијативу", али тај мој одговор изгледа није стигао на групу (или га ја нисам видео), па ћу стога покушати да га проследим још једном (доле испод "црте"). Ваше размишљање је наизглед лепо, прихватљиво, али, у суштини, то је чиста утопија. Свет и људи нису онакви какви бисмо ми желели да буду. Међу Србима у дијаспори само жесток сукоб би могао да оствари нешто квалитетно ново; само се у ватри једна озбиљна "алатка" може исковати. А систем "буди фин" више је за неку другу врсту живог света. Нажалост, Срби нису спремни да се много жртвују, нити пак свађају, за добробит свога народа. Постали су "културни" и, мислећи само на себе, одрекли се свега онога што карактерише здраво друштвено биће.
Поздрав,
Душан Вукотић
____________ _________ _________ _________ ________
Негде сам раније читао, да је Јовичић рекао, да је "немогуће да на исти састанак позове Алечковићеву и Јанића" - назвавши их представницима "француске и шведске дијаспоре". Одмах сам видео да човек нема представу у какво се коло хвата и да нема никакве шансе да успе у некаквој замисли (ако је ишта и замислио). Између Јанића и Миле, Јовичић се одлучио за Милу. Наравно, када би се ту радило о сексуалном партнеру, избор би био нормалан. Али, човек је изразио жељу да створи Светски Српски Конгрес(!), а одлучио се да такву "институцију" гради са женом која никог не представља, или са женом која се годинама (баш као и ти) лажно представља. Да је мало млађа и лепша, могла би да замени и Миледи и главосечну секиру у истом часу. А ти би, Симо, могао да будеш један од преварених мускетара - Арамис, на пример?
Јовичић изгледа уопште не уме да размишља, или можда уме, пошто је почео да дели захвалнице (ваљда својим меценама) и пре него је његов Васељенски Конгрес основан. Сада му (Јовичићу), вероватно, "власник" Светског Сабора Срба, Владимир Умељић - коме ето недостаје само једно С, па да "слога" не буде крња (можда да дода слово "С" свом презимену) - крпи све по списку. Какви црни "светски сабори и конгреси"; тамо где сте ти и Мила, може постојати само Лудница (видиш, великим словом!), па макар и не била "светска" нити "српска".
Ето, Јовичићу допаде Мила Миледи (да милије не може бити), а Милатовићу остаде Мраовић, то јесте, ти Симо, и некакав полуписмени "speech writer" Урошевић, који сада вошти све редом својом рустик-кочијашком канџијом, почев од твоје Миле ("Евита"), преко Јовичића (кога он крсти именом "Кенгур"), Јанића ("Викинг") и тако надаље...
На крају Симо, да се више никада ниси усудио да кажеш "наше време", пошто моје време нема ничег заједничког са твојим. Ја своје време арчим у својој земљи (каква је да је), а ти своје трошиш певајући по туђим луговима у белом свету. Стога, било би далеко боље да заборавиш Србе и окренеш се себи, погледаш се у огледалу и схватиш да си ти неко други, баш као и Милатовић и већина вас који "ложите" наиван свет како бисте ви (наводно) хтели да учините нешто корисно за вашу бившу државу, нешто по чему ће вас ваш бивши род памтити. Крајње је време да се освестите и схватите да из вас не говори родољубље, већ похлепа и бес, помешани с изгриженом савести.
Не Симо, не! Мало је вас који имате ичег заједничког са земљом (отаџбином) која вас је изнедрила.
Душан Вукотић
Dusan Vukotic
Уопште немам намеру да с тобом губим време, Симо. Као што сам претпостављао, ниси смео да укажеш директно на нешто сам наводно слагао о теби (или о било коме другоме).
О томе да ти је жена Кинескиња, ја први пут чујем. Да сам то знао, можда те не бих звао Сима Мандарин. Али и ако бих те звао, то сигурно никада не би било ни у каквој вези са било којим чланом твоје породице. У сваком случају, ја поштујем жене, па и твоју свакако, без обзира на то које су нације, расе, боје коже, нивоа образовања и било чега другог. То са Мао Це Тунгом и тобом, сасвим се случајно поклопило. Ја сам хтео тиме да сликовито представим твоју грандоманску природу, и то је све.
Коначно, ја се лично никада не бих осетио увређеним да ме неко пореди са тако великом и значајнoм (позитивнoм) историјском громадом. Био бих на то изузетно поносан, Да није било Мао Цеа, можда Кина данас не би ни постојала, а сигурно је да без њега Кина не би била тако моћна као што је, хвала Богу, данас.
Ако већ причаш о неморалу или некаквој недоследности, тада се упитај, зашто си, као мушкарац и Србин, сада решио да се заштитиш иза "скутова и рукава" своје жене. Мислим да то уопште није у реду. Ти знаш да ја твоју (нити било чију) жену никада нисам поменуо, нити ме икада занимало ко је чија жена, а још мање шта је по нацији, вери и сл.
Душан Вукотић
sima mraovitch
Tvoji internet tekstovi, na koje si ocigledno ponosan, pored neistina, zaista odaju utisak coveka niskih moralnih kvaliteta. A ti se i dalje hvalis sa njima. Upucujes nas na njih. Zao mi sto moram da ti uputim neprijatne reci, jer i dalje, nepopravljivo i na maliciozan nacin izvrgavas sve ruglu i vredjanju. Mislio sam da si za ove protekle godine relativnog cutanja shvatio neke stvari. Pogresio sam. Nisi se promenio.
Objasni, Dusane, zasto si ulozio toliko truda da me na najnizi nacin blatis kad me nikada u zivotu nisi ni video? Ti dobro znas da sve ono sto si govorio, ili pisao o meni, potice direktno od bivsih komunistickih, sada "demokratskih" dousnika i konzularno-policijs kih informatora iz Pariza. Vlast, i to dobro znas, jer kako kazes bavis se dijasporom, nikada nije zelela da se Srbi Evrope ujedine u jednu evropsku patriotsku organizaciju. Na zalost, koristili su tebe kao pismenog coveka, dousnike na lokalnom terenu kao skupljace sitnih informacija i dezinformacija i uspeh nije izostao. Ti si to pretvarao u recite poslastice koje su nasu u Evropi rado citali, i verovali u njih. Rezultat, dobrim delom zahvaljujuci i tvojoj razbijackoj aktivnosti, Srbi su jedan od retkih naroda koji do danas nisu uspeli da osnuju svoju, od vlasti nezavisnu, organizaciju. Kao sto znas, to je trebalo da bude Kongres Srba Evrope. Ti si iz tvog Zrenjanina obilato doprineo da se preko diskreditacije mene, diskredituje i Kongres. Priznajem kod lakovernih Srba to nije bilo tesko postici. To si dobro znao.
Sta si hteo da postignes time sto me nazivas "Mandarin"? Sta si hteo da postignes sto moju sliku stavljas naspram Mao Ce Tunga? Zar zbog toga sto mi je zena, majka moje troje dece, Kineskinja? Niski udarci, Dusane, nemoralni, za coveka tvojih intelektualnih sposobnosti.
Sta imas od toga da lazes u vezi mojih "odnosa" sa Majklom Djordjevicem, kad coveka u zivotu nisam video, niti imao kontakte sa njim? itd., da ne nabrajam.
Znas Dusane, vreme tvog krasnopisa je proslo. Razocarao si me i kao Srbin i kao intelektualac. Tvoj talenat si mogao bolje da iskoristis.
Ali, dolaze neki novi klinci. Nase vreme prolazi. Kad tad, Srbi Evrope ce se organizovati. Patriotski.
Sima Mraovic
----- Message d'origine ----
De : Sava Zxivanovich
À : srbija_medjusljivam a@yahoogroups. com
Envoyé le : Mardi, 26 Août 2008, 15h52mn 16s
Objet : Re: [srbija_medjusljiva ma] Re: Trojanski magarac (Svi za sebe niko za sve)
Поштовани господине Вукотићу,
нисам ја ,,фин" нити неспреман да се свађам - и они који ме не знају добро знају за ту моју особину.
Сматрам да је та ,,Ватра" о којој причате потребна и да је култура опхођења део те ,,Ватре"!
Наметнут нам је језик који нам не приличи и наметнут нам је жиг Геноцидног народа. Док се сами кољемо као што се кољемо, лако ће бити показивати прстом на нас и рећи - видите какви су, ко звери, понашају се тако једни према другима, шта смо вам рекли да су урадили тамо оним јадним ... тамо и тамо...
Сабили су нас у торове као вукове и сада чекају да се сами покољемо и нестанемо преузимајући њихову кривицу на себе! Да ли треба да им дозволимо да успеју у свом плану?
Ваш текст који сте послали по други пут је на врло очигледан начин показао како МОЖЕМО да будемо људи једни према другима.
Будимо људи једни према другима! Имаћемо више снаге да се боримо за Србију тамо где треба!
Са поштовањем,
Сава Живановић
----- Original Message ----
From: Dusan Vukotic
To: srbija_medjusljivam a@yahoogroups. com
Sent: Tuesday, 26 August, 2008 22:15:24
Subject: [srbija_medjusljiva ma] Re: Trojanski magarac (Svi za sebe niko za sve)
Покушао сам да на неки начин одговорим на вашу претходну "мировну иницијативу", али тај мој одговор изгледа није стигао на групу (или га ја нисам видео), па ћу стога покушати да га проследим још једном (доле испод "црте"). Ваше размишљање је наизглед лепо, прихватљиво, али, у суштини, то је чиста утопија. Свет и људи нису онакви какви бисмо ми желели да буду. Међу Србима у дијаспори само жесток сукоб би могао да оствари нешто квалитетно ново; само се у ватри једна озбиљна "алатка" може исковати. А систем "буди фин" више је за неку другу врсту живог света. Нажалост, Срби нису спремни да се много жртвују, нити пак свађају, за добробит свога народа. Постали су "културни" и, мислећи само на себе, одрекли се свега онога што карактерише здраво друштвено биће.
Поздрав,
Душан Вукотић
____________ _________ _________ _________ ________
Tuesday, August 26, 2008
Истина лажи
Наравно, господин Живановић је, генерално узето, у праву када каже да не би требало да користимо увредљиве изразе у нашем, међусобном (међусрпском) саобраћању. Знам да је таква Савина сугестија мотивисана крајње хуманим разлозима и жељом да наше дискусије остану у границама основне пристојности (уљуђености), али, рекао бих, да он губи из вида да постоје ситуације у којима је слична "ненасилна комуникација", једноставно, немогућа.
Од када је света и века, и човека као разумног бића, слична дилема се наметала и људи су покушавали да остваре свет "хумане" (цивилизоване) интерперсоналне комуникације; заправо, истински хуманисти су се надали да постоји начин да се од модерног човека (којег Фројд с правом зове - "културни симулант"), обликује "човек културе" (der Mensch der Kultur).
У нашем конкретном случају, један Србин (Милатовић), жестоко је оклеветао другог (Јанић), успут га поредећи са "бароном Минхаузеном" - што је, сложићемо се, делимично еуфемизована форма српске стандардне речи - лажов. Ипак, надајмо се, да је Милатовић то учинио у афекту и да ће након проспаване ноћи схватити да је учинио велику неправду, не само Николи, већ и српству у расејању, па и самом себи; а понајвише оној српској речи, која се (надајмо се не случајно) налази у наслову његовог сајта - ИСТИНА.
Највећи проблем код нас, Срба, јесте немогућност да раздвојимо ту, горе поменуту реч - ИСТИНА - и све оно што она у себи као појам носи - од наших унутрашњих емотивних струја и онога што се колоквијално зове љубав или мржња, пријатељство, непријатељство, симпатија или антипатија. Јасно је да Петар Милатовић, у свом чланку о "магарећим отисцима", осим љутње, беса и јаросног етикетирања, то јесте, покушаја дискредитовања немиле му особе, није успео да покаже (а поготово докаже) ништа од онога што му је, као почетна замисао, стајало у глави.
Милатовићево посрнуће (брукање) пред "интернет публиком" било је неминовно, јер ту његов ум није био вођен основним моралним принципима, заснованим на поштењу, правди и, коначно, на чињеницама, које би могле да поткрепе његову неконтролисану и лошим осећањима набијену не-ИСТИНУ. Необично је да господин Милатовић, чини се, још увек није схватио, да ИСТИНА постоји независно од наше воље. Чак и тада када се ноторна лаж успе наметнути као ИСТИНА, таква "истина" је, ипак, најобичнија (суштинска) ЛАЖ.
Морам да признам да сам сматрао да је Милатовић, уистину, прави српски националиста. Надам се да се том смислу нисам преварио. Такође се надам да ће он још једном размислити и одрећи се текста који је недавно на свом сајту објавио, у коме у исти кош трпа доказаног српског издајника Мајкла Ђорђевића и доказаног српског патриоту Николу Јанића. Бојим се да су Сима Мраовић и Мила Алечковић сасвим замутили памет Милатовићу, јер то двоје је способно за сваку врсту нискости.
Душан Вукотић
П.С.
Немам намеру да одговарам на оптужбе Симе Мраовића. Ко год уђе на сајт Српска Зора Бела и прочита нешто од онога што сам тамо писао или што и данас пишем, схватиће какав сам ја "плаћеник", "слуга режима" и "шпијун". С друге стране, на интернету се налази приличан број текстова у којима сам потанко објаснио и разголитио све нечасне радње Симе Мраовића и Миле Алечковић. Уколико тамо постоји било шта што није тачно, нека Мраовић на то укаже. Наравно, он то неће смети ни да покуша, пошто зна да за све што сам о њему рекао (за разлику од њега), имам конкретне (необориве) доказе.
Моја деца нису само Срби
----- Original Message ----
From: Sava Zxivanovich
To: srbija_medjusljivama@yahoogroups.com
Sent: Tuesday, August 26, 2008 11:53:27 AM
Subject: Re: Re : [srbija_medjusljivama] Trojanski magarac
Поштовани господине Мраовићу,
Рецимо да ви окренете образ и да први престанете да користите било какве увредљиве изразе?
Са поштовањем,
Сава Живановић
----- Original Message ----
From: sima mraovitch
To: srbija_medjusljivam a@yahoogroups. com
Sent: Monday, 25 August, 2008 22:20:46
Subject: Re : [srbija_medjusljiva ma] Trojanski magarac
Postovani gospodine Zivanovicu,
Vas predlog je castan, ali Vi gospodine Zivanovicu, i svi mi, koji smo posteno zeleli da nesto uradimo po pitanju ujedinjenja naseg naroda u rasejanju, imamo izuzetno sposobnog placenika, Dusana Vukotica koji iz Zrenjanina (!!!), neverovatno, u sprezi sa Nikolom Janicem vec godinama radi po tudjem diktatu (bio je to ranije ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic); sada je verujem neki drugi naredbodavac, ali je filijala ista. Cilj da se spreci svako patriotsko deleovanje Srba u rasejanju. Taj zadatak je bio, i jos uvek je na snazi: obezvrediti, ukaljati sve one pojedince koji deluju u patriotskom i nacionalnom duhu medju Srbima u rasejanju.
Sto se tice Kongresa Srba Evrope, priznajem, nismo uspeli. Vlast preko svojih "srpskih briznika", ustvari pravih srpskih stetocina i obmanjivaca, (Vukotica i Janica), uspela je da spreci njegovo istinsko i trajno utemeljenje. Steta. Da se razumemo, sve je to radjeno pod maskom "srpskog ujedinjenja" , a protiv navodnih "srpskih stetocina" i "lazova". Takvu nemoralnu zamenu teza i perfidnu propagandu vec godinama sprovodi Vukotic. Na zalost taj covek je jos uvek djavolski efikasan. Treba se upitati sta je tandem Janjic-Vukotic, na polju srpskog patriotskog ujedinjenja uradio? Nista. Apsolutno nista, osim hvalisanja sa brije lokalnog clanstva u Svedskoj.
Iz perspektive proteklih godina njihova uloga je sada jasna i providana: u ime "evropskog Srpstva" (Ujedinjena Srpska Dijaspora Evrope) po koncepciji Vlasti, rusili su svaki pokusaj ujedinjenja Srba na patriotskom planu. Lukavi Vukotic je jedno pisao, a drugo je radio. To bi trebalo da danas svima bude jasno i da nam bude lekcija.
Suprotno svojim izjavama Nikola Janic i njegov glasnogovornik iz Zrenjanina (!!!) do sada nista konkretno nisu uradili po pitanju ujedinjenja Srba u Evropi. A kritika i omalazavanje takvih pokusaja od drugih bila je uvek izdasna i bogata uvredama i lazima.
Danas su srpske organizacije u Evropi uglavno lisene znacajnih aktivnosti na nacionalnom i patriotskom planu. Na dogadjaje u Srbiji i u srpskim zemljama Srbi u rasejanju prakticno vise ne reaguju. Medjutim, jos uvek neki pojedinci dovode u pitanje mir vazala u Srbiji. Jedan od tih pojedinaca je nesumnjivo Petar Milatovic.
Petar Milatovic je izuzetnim licnim naporom stvorio srpsku tribinu ISTINA na koju bi svaki Srbin trebalo da bude ponosan. Medjutim, to ocigledno neodgovara srpskim vazalima. Zato, Vukoticu, na posao!
Ovih dana Vlast ponovo, koristi usluge Dusana Vukitica iz Zrenjanina (!!!) koji je, treba priznati, obdaren izuzetno otrovnim recnikom. Sto je jos vaznije, metodologijom omalovazavanja i zloupotrebom srpskog jezika, on veoma uspesno, majstorski, destabilizuje sve one koji bi zeleli da odgovore na njegove lazi, ali ne zele da se upustaju sa tim covekom u jezicki obracun. U vec poznatom stilu, Vukotic, pored Petra Milatovica prozive i one Srbe koji su casno i nesebicno pokusavali da doprinesu ujedinjenju i patriotskom delovanju Srba u Evropi i Svetu.
Pouceni iskustvom, napad i vulgarna omalovazavanja na racun Petra Milatovica nece uspeti. ISTINA je previse znacajna i dragocena tribina slobode za srpski narod, ne samo u rasejanju, vec i u otadzbini, da bi dozvolila da ih stetocina, kao sto je Vukotic, dovede u pitanje.
Sima Mraovic
Од када је света и века, и човека као разумног бића, слична дилема се наметала и људи су покушавали да остваре свет "хумане" (цивилизоване) интерперсоналне комуникације; заправо, истински хуманисти су се надали да постоји начин да се од модерног човека (којег Фројд с правом зове - "културни симулант"), обликује "човек културе" (der Mensch der Kultur).
У нашем конкретном случају, један Србин (Милатовић), жестоко је оклеветао другог (Јанић), успут га поредећи са "бароном Минхаузеном" - што је, сложићемо се, делимично еуфемизована форма српске стандардне речи - лажов. Ипак, надајмо се, да је Милатовић то учинио у афекту и да ће након проспаване ноћи схватити да је учинио велику неправду, не само Николи, већ и српству у расејању, па и самом себи; а понајвише оној српској речи, која се (надајмо се не случајно) налази у наслову његовог сајта - ИСТИНА.
Највећи проблем код нас, Срба, јесте немогућност да раздвојимо ту, горе поменуту реч - ИСТИНА - и све оно што она у себи као појам носи - од наших унутрашњих емотивних струја и онога што се колоквијално зове љубав или мржња, пријатељство, непријатељство, симпатија или антипатија. Јасно је да Петар Милатовић, у свом чланку о "магарећим отисцима", осим љутње, беса и јаросног етикетирања, то јесте, покушаја дискредитовања немиле му особе, није успео да покаже (а поготово докаже) ништа од онога што му је, као почетна замисао, стајало у глави.
Милатовићево посрнуће (брукање) пред "интернет публиком" било је неминовно, јер ту његов ум није био вођен основним моралним принципима, заснованим на поштењу, правди и, коначно, на чињеницама, које би могле да поткрепе његову неконтролисану и лошим осећањима набијену не-ИСТИНУ. Необично је да господин Милатовић, чини се, још увек није схватио, да ИСТИНА постоји независно од наше воље. Чак и тада када се ноторна лаж успе наметнути као ИСТИНА, таква "истина" је, ипак, најобичнија (суштинска) ЛАЖ.
Морам да признам да сам сматрао да је Милатовић, уистину, прави српски националиста. Надам се да се том смислу нисам преварио. Такође се надам да ће он још једном размислити и одрећи се текста који је недавно на свом сајту објавио, у коме у исти кош трпа доказаног српског издајника Мајкла Ђорђевића и доказаног српског патриоту Николу Јанића. Бојим се да су Сима Мраовић и Мила Алечковић сасвим замутили памет Милатовићу, јер то двоје је способно за сваку врсту нискости.
Душан Вукотић
П.С.
Немам намеру да одговарам на оптужбе Симе Мраовића. Ко год уђе на сајт Српска Зора Бела и прочита нешто од онога што сам тамо писао или што и данас пишем, схватиће какав сам ја "плаћеник", "слуга режима" и "шпијун". С друге стране, на интернету се налази приличан број текстова у којима сам потанко објаснио и разголитио све нечасне радње Симе Мраовића и Миле Алечковић. Уколико тамо постоји било шта што није тачно, нека Мраовић на то укаже. Наравно, он то неће смети ни да покуша, пошто зна да за све што сам о њему рекао (за разлику од њега), имам конкретне (необориве) доказе.
Моја деца нису само Срби
----- Original Message ----
From: Sava Zxivanovich
To: srbija_medjusljivama@yahoogroups.com
Sent: Tuesday, August 26, 2008 11:53:27 AM
Subject: Re: Re : [srbija_medjusljivama] Trojanski magarac
Поштовани господине Мраовићу,
Рецимо да ви окренете образ и да први престанете да користите било какве увредљиве изразе?
Са поштовањем,
Сава Живановић
----- Original Message ----
From: sima mraovitch
To: srbija_medjusljivam a@yahoogroups. com
Sent: Monday, 25 August, 2008 22:20:46
Subject: Re : [srbija_medjusljiva ma] Trojanski magarac
Postovani gospodine Zivanovicu,
Vas predlog je castan, ali Vi gospodine Zivanovicu, i svi mi, koji smo posteno zeleli da nesto uradimo po pitanju ujedinjenja naseg naroda u rasejanju, imamo izuzetno sposobnog placenika, Dusana Vukotica koji iz Zrenjanina (!!!), neverovatno, u sprezi sa Nikolom Janicem vec godinama radi po tudjem diktatu (bio je to ranije ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic); sada je verujem neki drugi naredbodavac, ali je filijala ista. Cilj da se spreci svako patriotsko deleovanje Srba u rasejanju. Taj zadatak je bio, i jos uvek je na snazi: obezvrediti, ukaljati sve one pojedince koji deluju u patriotskom i nacionalnom duhu medju Srbima u rasejanju.
Sto se tice Kongresa Srba Evrope, priznajem, nismo uspeli. Vlast preko svojih "srpskih briznika", ustvari pravih srpskih stetocina i obmanjivaca, (Vukotica i Janica), uspela je da spreci njegovo istinsko i trajno utemeljenje. Steta. Da se razumemo, sve je to radjeno pod maskom "srpskog ujedinjenja" , a protiv navodnih "srpskih stetocina" i "lazova". Takvu nemoralnu zamenu teza i perfidnu propagandu vec godinama sprovodi Vukotic. Na zalost taj covek je jos uvek djavolski efikasan. Treba se upitati sta je tandem Janjic-Vukotic, na polju srpskog patriotskog ujedinjenja uradio? Nista. Apsolutno nista, osim hvalisanja sa brije lokalnog clanstva u Svedskoj.
Iz perspektive proteklih godina njihova uloga je sada jasna i providana: u ime "evropskog Srpstva" (Ujedinjena Srpska Dijaspora Evrope) po koncepciji Vlasti, rusili su svaki pokusaj ujedinjenja Srba na patriotskom planu. Lukavi Vukotic je jedno pisao, a drugo je radio. To bi trebalo da danas svima bude jasno i da nam bude lekcija.
Suprotno svojim izjavama Nikola Janic i njegov glasnogovornik iz Zrenjanina (!!!) do sada nista konkretno nisu uradili po pitanju ujedinjenja Srba u Evropi. A kritika i omalazavanje takvih pokusaja od drugih bila je uvek izdasna i bogata uvredama i lazima.
Danas su srpske organizacije u Evropi uglavno lisene znacajnih aktivnosti na nacionalnom i patriotskom planu. Na dogadjaje u Srbiji i u srpskim zemljama Srbi u rasejanju prakticno vise ne reaguju. Medjutim, jos uvek neki pojedinci dovode u pitanje mir vazala u Srbiji. Jedan od tih pojedinaca je nesumnjivo Petar Milatovic.
Petar Milatovic je izuzetnim licnim naporom stvorio srpsku tribinu ISTINA na koju bi svaki Srbin trebalo da bude ponosan. Medjutim, to ocigledno neodgovara srpskim vazalima. Zato, Vukoticu, na posao!
Ovih dana Vlast ponovo, koristi usluge Dusana Vukitica iz Zrenjanina (!!!) koji je, treba priznati, obdaren izuzetno otrovnim recnikom. Sto je jos vaznije, metodologijom omalovazavanja i zloupotrebom srpskog jezika, on veoma uspesno, majstorski, destabilizuje sve one koji bi zeleli da odgovore na njegove lazi, ali ne zele da se upustaju sa tim covekom u jezicki obracun. U vec poznatom stilu, Vukotic, pored Petra Milatovica prozive i one Srbe koji su casno i nesebicno pokusavali da doprinesu ujedinjenju i patriotskom delovanju Srba u Evropi i Svetu.
Pouceni iskustvom, napad i vulgarna omalovazavanja na racun Petra Milatovica nece uspeti. ISTINA je previse znacajna i dragocena tribina slobode za srpski narod, ne samo u rasejanju, vec i u otadzbini, da bi dozvolila da ih stetocina, kao sto je Vukotic, dovede u pitanje.
Sima Mraovic
Sunday, August 24, 2008
Тројански Магарац
Пре неколико дана, сасвим случајно, на сајту Глас дијаспоре, налетех на одговор Николе Јанића на текст Петра Милатовића "Тројански коњи остављају магареће отиске".
Наравно, „размена ватре“ између два Србина (у датом случају, једног из Аустрије и другог из Шведске), није никаква посебан догађај сам по себи, јер су сличне „омразе“ међу Србима (како у отаџбини тако и у дијаспори), постале уобичајена слика, којој смо, нажалост, савременици и (не)вољни сведоци у овом, по Србе, страшном и одсудном часу.
Ипак, оно што би морало да збуни сваког оног ко имало озбиљније познаје стање у српском исељеништву, јесте чињеница, да је Петар Милатовић (Остерајхијски), однекуд, (да ли сам или по нечијем наговору) одлучио да оспе паљбу из свих оружја, по свом дојучерашњем „пријатељу“ – Николи Јанићу. Да ли је то на помолу нова расподела „моћи“ и „утицаја“ у самом језгру српске исељеничке „елите“?
Између осталог, Петар Милатовић, у свом „циљаном“ памфлету, вели: „Боже ме сачувај самозваних самохвалисаваца којима би позавидео и један барон Минхаузен.“ Оставимо Милатовићеве „самозване самохвалисавце“ (као да „самохвалисавац“ може бити „несамозван“) и обратимо пажњу на синтагму „барон Минхаузен“, којом остерајхијски „самохвални самозванац“ части свог донедавног „саборца“ у борби за „истину“ и „боље сутра“.
Заправо, Милатовић заправо тврди (чак и не трепнувши), да је Никола Јанић лажов, пошто је јасно да се такав „епитет“ (барон Минхаузен*) не користи у квалификовању поштеног и часног човека. Уз све то, наш остерајхиски заступник „свесрпске ИСТИНЕ“, не наводи ни једну чврсту чињеницу (осим нејасне формулације „о 12, или 15 хиљада чланова и реципијенти у отаџбини“?; у Шведској или Србији?), којом би, евентуално, могао да поткрепи своју тврдњу – да је Никола Јанић „лажов“.
Пошто је Никола Јанић у свом одговору на Милатовићеву тврдњу поднео валидан доказ о више од 12, 000 чланова Српског савеза у Шведској, читаоцима Милатовићевог острашћеног памфлета остаје да нагађају због чега је Никола (у Петровом размишљању) „барон Минхаузен“, то јесте – лажов? Коначно, да ли се неко сме некажњено вређати и називати лажовом, а да се при томе не изнесе барем један озбиљан аргумент, који би таквим тешким речима дао барем привидну веродостојност?
Очигледно, Милатовић се потрудио да Николу Јанића нагрди бајатим и овешталим комуњарским речником („пропали глумац“, „самозвани вођа“, „фарисеј“, „југо-комунистички активиста“, „саморекламер“ итд.), трудећи и надајући се да ће таквом пљувачком реториком успети да утиче на високо мишљење, које о Николи Јанићу неспорно имају Срби у српским земљама.
С друге стране, добре познаваоце српске слике у расејању, свакако је веома зачудила/збунила чињеница да је Милатовић жестоко „окрпио“ једну Олгу Даниловић и (поготово!) Мајкла Ђорђевића? Да ли су то дани Мајклове, некада неприкосновене capo di capi роле у српској дијаспори, коначно одбројани? Није ли поменути напад на Николу Јанићу, уствари, Милатовићево „заузимање стартне позиције“, пред трку за новог српског „кума“?
Након свега, остаје неодговорено питање (уколико је горња претпоставка о „пресабирању“ српских „снага“ у дијаспори тачна), да ли се Милатовић бори за себе или за друге? Судећи по крајње неинтелигентном (примитивном) и неуспелом покушају оцрњивања Николе Јанића, тешко би се могло рећи да би Петар Остерајхијски могао да улови нешто у мутном (или у оном што покушава да замути), јер су му „трикови“ провидни, а „мутилица“ слабашна.
Коначно, ко год уђе на сајт ИСТИНА, чији је уредник Петар Милатовић, наћи ће међу „сталним сарадницима“ доста умних и часних Срба, али, однекуд, ту су се нашле и пришипетље попут Симе Мраовића и Миле Алечковић – некада, главних „узданица“ Мајкла Ђорђевића и његовог КСУ, којег Милатовић у поменутом тексту назива - „професионални 'Србин'“. Довољно је само сетити се разних „европских конгреса“ (КСЕ, КСЕА, ЕКС), које су по Ђорђевићевој замисли покушавали да остваре, редом, Сима Мраовић, Мила Алечковић, те оно париско спадало Милинковић, који се својевремено досетио како да заради коју цркавицу на српским председничким изборима.
*Писац ових редова је посебно љут на Милатовића због злоупотребе имена „барон Минхаузен“, кога у српској дијаспори, одавно и уверљиво, репрезентује српски првак међу лажовима - Сима Мраовић.
Наравно, „размена ватре“ између два Србина (у датом случају, једног из Аустрије и другог из Шведске), није никаква посебан догађај сам по себи, јер су сличне „омразе“ међу Србима (како у отаџбини тако и у дијаспори), постале уобичајена слика, којој смо, нажалост, савременици и (не)вољни сведоци у овом, по Србе, страшном и одсудном часу.
Ипак, оно што би морало да збуни сваког оног ко имало озбиљније познаје стање у српском исељеништву, јесте чињеница, да је Петар Милатовић (Остерајхијски), однекуд, (да ли сам или по нечијем наговору) одлучио да оспе паљбу из свих оружја, по свом дојучерашњем „пријатељу“ – Николи Јанићу. Да ли је то на помолу нова расподела „моћи“ и „утицаја“ у самом језгру српске исељеничке „елите“?
Између осталог, Петар Милатовић, у свом „циљаном“ памфлету, вели: „Боже ме сачувај самозваних самохвалисаваца којима би позавидео и један барон Минхаузен.“ Оставимо Милатовићеве „самозване самохвалисавце“ (као да „самохвалисавац“ може бити „несамозван“) и обратимо пажњу на синтагму „барон Минхаузен“, којом остерајхијски „самохвални самозванац“ части свог донедавног „саборца“ у борби за „истину“ и „боље сутра“.
Заправо, Милатовић заправо тврди (чак и не трепнувши), да је Никола Јанић лажов, пошто је јасно да се такав „епитет“ (барон Минхаузен*) не користи у квалификовању поштеног и часног човека. Уз све то, наш остерајхиски заступник „свесрпске ИСТИНЕ“, не наводи ни једну чврсту чињеницу (осим нејасне формулације „о 12, или 15 хиљада чланова и реципијенти у отаџбини“?; у Шведској или Србији?), којом би, евентуално, могао да поткрепи своју тврдњу – да је Никола Јанић „лажов“.
Пошто је Никола Јанић у свом одговору на Милатовићеву тврдњу поднео валидан доказ о више од 12, 000 чланова Српског савеза у Шведској, читаоцима Милатовићевог острашћеног памфлета остаје да нагађају због чега је Никола (у Петровом размишљању) „барон Минхаузен“, то јесте – лажов? Коначно, да ли се неко сме некажњено вређати и називати лажовом, а да се при томе не изнесе барем један озбиљан аргумент, који би таквим тешким речима дао барем привидну веродостојност?
Очигледно, Милатовић се потрудио да Николу Јанића нагрди бајатим и овешталим комуњарским речником („пропали глумац“, „самозвани вођа“, „фарисеј“, „југо-комунистички активиста“, „саморекламер“ итд.), трудећи и надајући се да ће таквом пљувачком реториком успети да утиче на високо мишљење, које о Николи Јанићу неспорно имају Срби у српским земљама.
С друге стране, добре познаваоце српске слике у расејању, свакако је веома зачудила/збунила чињеница да је Милатовић жестоко „окрпио“ једну Олгу Даниловић и (поготово!) Мајкла Ђорђевића? Да ли су то дани Мајклове, некада неприкосновене capo di capi роле у српској дијаспори, коначно одбројани? Није ли поменути напад на Николу Јанићу, уствари, Милатовићево „заузимање стартне позиције“, пред трку за новог српског „кума“?
Након свега, остаје неодговорено питање (уколико је горња претпоставка о „пресабирању“ српских „снага“ у дијаспори тачна), да ли се Милатовић бори за себе или за друге? Судећи по крајње неинтелигентном (примитивном) и неуспелом покушају оцрњивања Николе Јанића, тешко би се могло рећи да би Петар Остерајхијски могао да улови нешто у мутном (или у оном што покушава да замути), јер су му „трикови“ провидни, а „мутилица“ слабашна.
Коначно, ко год уђе на сајт ИСТИНА, чији је уредник Петар Милатовић, наћи ће међу „сталним сарадницима“ доста умних и часних Срба, али, однекуд, ту су се нашле и пришипетље попут Симе Мраовића и Миле Алечковић – некада, главних „узданица“ Мајкла Ђорђевића и његовог КСУ, којег Милатовић у поменутом тексту назива - „професионални 'Србин'“. Довољно је само сетити се разних „европских конгреса“ (КСЕ, КСЕА, ЕКС), које су по Ђорђевићевој замисли покушавали да остваре, редом, Сима Мраовић, Мила Алечковић, те оно париско спадало Милинковић, који се својевремено досетио како да заради коју цркавицу на српским председничким изборима.
*Писац ових редова је посебно љут на Милатовића због злоупотребе имена „барон Минхаузен“, кога у српској дијаспори, одавно и уверљиво, репрезентује српски првак међу лажовима - Сима Мраовић.
Wednesday, July 30, 2008
Караџић - симбол српске голготе
Рок је -одмах!
Да ли постоји граница понижењу које су Срби спремни да отрпе. Радован Караџић је, упркос великог јучерашњег протеста (или баш због тога), преко ноћи, "упакован" и предат хашким злотворима. У току јучерашњег дана (29. јул 2008), службеници хашке ка(р)лакурнице су у више наврата изјављивали како је рок за "испоруку" Караџића - ОДМАХ! Српска издајничка власт није се усудила да не поступи онако како јој западни "гаврани" наређују. Истина закаснили су неколико часова, али, надају се да ће им њихове газде то толерисати и опростити. Иако Србија није једина банана република у свету, ипак, тешко да постоји иједна таква земља, у којој се вазалске власти не труде да своме народу пруже макар илузију властите суверености. Такође, тешко да би се могао наћи народ на свету, који би огољену и крајње понижавајућу послушност њихових домаћих "владара" према стварним господарима био у стању да без жестоког отпора отрпи.
Четрдесет доживотних година
Ових дана, на страним телевизијским станицама, владала је права еуфорија у хајци на Србију и српски народ. Опет су се разбуктале старе приче о, наводно, "8.000 убијених муслиманских мушкараца и дечака", о "злостављањима и силовањима која су починили Срби", о "српској геноцидној природи". Наравно, све то би требало да убрзо, након већ "доказане" (али још неозваничене) "истине" о "Републици Српској као геноцидној творевини", да послужи тзв. "међународној заједници" (без народа) као аргумент за укидање те српске, прекодринске земље. Докле је острашћеност и болесни ум Запада стигао, могло би се илустровати "медитацијом" извештача CNN-а (Robertson), да ће Радован Караџић, због "почињених злочина" и "геноцида над Муслиманима" добити максималну казну "од 40 година робије", што је исто (када се узму у обзир Караџићеве године) што и "доживотна робија".
Дембелијске лојаре
Огољени и лудачки антисрбизам (раван антисемитизму у Вајмарској и, доцније, Хитлеровој Немачкој), који је деведесетих година прошлог миленијума срачунато распириван од стране западних медија и политичара, поново је актуелизован у свој својој монструознозности и безочности. Показало се да нема тога што би у западној политици могло да измени изграђени стереотип о Србима као "злим момцима" и ту, чак, није помогло ни сервилно скакање и махање репом српских постоктобарских сатрапа и извршавање свих заповести, које би могле да падну на памет евро-атлантском дресеру. Дакле, чињеница је да се на уништењу Срба и српске државе и даље ради несмањеном жестином и Запад то никада није посебно скривао; мада је повремено знао да "награди" Србију кутијом, у којој, сем шареног папира у који је била умотана, није било ничега. Тада би се српски вазали лешинарски сјатили око "дара", да би се мало доцније покуњено разишли и отишли у "земљу" Дембелију у којој ће јести "хлеба преко погаче", сањајући и даље да су свом господару "мезимци" а не "лојаре".
Поглед из обора
Нажалост, срамно (преконоћно, вампирско) утамничење Радована Караџића и слање његове (наше) главе најцрњим српским непријатељима (огавним чином којим су Срби, чини се, неповратно предали/продали и своју душу и савест ђаволу), неславно се завршило поглавље некада славно започете српске духовне, културне и националне еманципације. Очигледно је да српске националне снаге лагано напуштају размождени српски корпус. У пониженој, бедној Србији, нико, изгледа, није спреман да се одрекне "црног (западног) комада" и замени га "празном торбом", коју би сам, својом памећу и снагом морао да напуни. Србин се данас понаша, малтене, као крме у обору, које од свог газде очекује шаку влажне прекрупе, чак и тада када тог истог газду види како залаже ватру и оштри ножеве.
Вентил за рањену душу
Позиви на "мирну" и "демократску побуну" (contradictio in adjecto), којима смо сведоци ових дана, и који долазе од стране српских опозиционих странака, заправо су вентил, којим се растерећује српска колективна фрустрација. Сваки Србин, који иоле држи до своје части, осећао је да му његова савест налаже, да ни по коју цену не допусти да Радован Караџић буде одведен из земље Србије. Када је у питању спасавање властите главе (а сви Срби су данас Радовани, чак и они који се малоумно радују његовом заточењу), тада су сва средства дозвољена и тада је сваки позив или указивање на "демократију" бесмислица. Да ли су наше "патриоте" свесне да се владајућа, издајничка и разбојничка клика, не може другачије уклонити са српске грбаче сем применом силе?
Да ли постоји граница понижењу које су Срби спремни да отрпе. Радован Караџић је, упркос великог јучерашњег протеста (или баш због тога), преко ноћи, "упакован" и предат хашким злотворима. У току јучерашњег дана (29. јул 2008), службеници хашке ка(р)лакурнице су у више наврата изјављивали како је рок за "испоруку" Караџића - ОДМАХ! Српска издајничка власт није се усудила да не поступи онако како јој западни "гаврани" наређују. Истина закаснили су неколико часова, али, надају се да ће им њихове газде то толерисати и опростити. Иако Србија није једина банана република у свету, ипак, тешко да постоји иједна таква земља, у којој се вазалске власти не труде да своме народу пруже макар илузију властите суверености. Такође, тешко да би се могао наћи народ на свету, који би огољену и крајње понижавајућу послушност њихових домаћих "владара" према стварним господарима био у стању да без жестоког отпора отрпи.
Четрдесет доживотних година
Ових дана, на страним телевизијским станицама, владала је права еуфорија у хајци на Србију и српски народ. Опет су се разбуктале старе приче о, наводно, "8.000 убијених муслиманских мушкараца и дечака", о "злостављањима и силовањима која су починили Срби", о "српској геноцидној природи". Наравно, све то би требало да убрзо, након већ "доказане" (али још неозваничене) "истине" о "Републици Српској као геноцидној творевини", да послужи тзв. "међународној заједници" (без народа) као аргумент за укидање те српске, прекодринске земље. Докле је острашћеност и болесни ум Запада стигао, могло би се илустровати "медитацијом" извештача CNN-а (Robertson), да ће Радован Караџић, због "почињених злочина" и "геноцида над Муслиманима" добити максималну казну "од 40 година робије", што је исто (када се узму у обзир Караџићеве године) што и "доживотна робија".
Дембелијске лојаре
Огољени и лудачки антисрбизам (раван антисемитизму у Вајмарској и, доцније, Хитлеровој Немачкој), који је деведесетих година прошлог миленијума срачунато распириван од стране западних медија и политичара, поново је актуелизован у свој својој монструознозности и безочности. Показало се да нема тога што би у западној политици могло да измени изграђени стереотип о Србима као "злим момцима" и ту, чак, није помогло ни сервилно скакање и махање репом српских постоктобарских сатрапа и извршавање свих заповести, које би могле да падну на памет евро-атлантском дресеру. Дакле, чињеница је да се на уништењу Срба и српске државе и даље ради несмањеном жестином и Запад то никада није посебно скривао; мада је повремено знао да "награди" Србију кутијом, у којој, сем шареног папира у који је била умотана, није било ничега. Тада би се српски вазали лешинарски сјатили око "дара", да би се мало доцније покуњено разишли и отишли у "земљу" Дембелију у којој ће јести "хлеба преко погаче", сањајући и даље да су свом господару "мезимци" а не "лојаре".
Поглед из обора
Нажалост, срамно (преконоћно, вампирско) утамничење Радована Караџића и слање његове (наше) главе најцрњим српским непријатељима (огавним чином којим су Срби, чини се, неповратно предали/продали и своју душу и савест ђаволу), неславно се завршило поглавље некада славно започете српске духовне, културне и националне еманципације. Очигледно је да српске националне снаге лагано напуштају размождени српски корпус. У пониженој, бедној Србији, нико, изгледа, није спреман да се одрекне "црног (западног) комада" и замени га "празном торбом", коју би сам, својом памећу и снагом морао да напуни. Србин се данас понаша, малтене, као крме у обору, које од свог газде очекује шаку влажне прекрупе, чак и тада када тог истог газду види како залаже ватру и оштри ножеве.
Вентил за рањену душу
Позиви на "мирну" и "демократску побуну" (contradictio in adjecto), којима смо сведоци ових дана, и који долазе од стране српских опозиционих странака, заправо су вентил, којим се растерећује српска колективна фрустрација. Сваки Србин, који иоле држи до своје части, осећао је да му његова савест налаже, да ни по коју цену не допусти да Радован Караџић буде одведен из земље Србије. Када је у питању спасавање властите главе (а сви Срби су данас Радовани, чак и они који се малоумно радују његовом заточењу), тада су сва средства дозвољена и тада је сваки позив или указивање на "демократију" бесмислица. Да ли су наше "патриоте" свесне да се владајућа, издајничка и разбојничка клика, не може другачије уклонити са српске грбаче сем применом силе?
Monday, July 28, 2008
Благо у коферу Србија у ковчегу
Српска издајничка власт је у грозници. Први пут, након осам година, нису до краја сигурни да се "5. октобар" не би могао поновити, овог пута у једној измењеној варијанти. Није потребно посебно доказивати, да хапшење Радована Караџића оставља дубок ожиљак у души сваког часног Србина . С друге стране, ни душе српске квинслиншке власти нису поштеђене "прималног" бола, не због тога што им Радован нешто значи, било у људском или симболичном смислу, већ зато што никако не могу да дознају ко заправо стоји иза "ненаданог" утамничења "највећег злотвора" у историји свих пређашњих и будућих светова. Заправо, српска разбојничка власт види Караџића као "велики бизнис" у коме се могло инкасирати који милион долара више. Оно што их прождире и цепа њихову вазалску душу, јесте питање: ко је покупио кофер или ковчег с благом? ЗЕЗ коалиција је убеђена да их је Дачић и његова "јединствено напу(м)псана" коалиција превела жедне преко воде и пре њих стигла до оног "кофера" због којег су некада сви они одлучили да се ангажују за "добробит народа и државе", укључујући у све то и "социјалну правду и благостање". Дачић, наоружан Кркобабићем (остарелим оцем и још старијим сином) и јагодинским Бетовеном, размишља на исти начин као и његов ЗЕЗ партнер, само у обрнутом смеру: Тадић их је преварио и то не само тако што им је однео "кофер" испред носа, већ их је индиректно означио као главне кривце пред историјим и српским народом, за крајње нечасну и неопростиву издајничку работу.
Ипак, издајници и не би били издајници, када би могли веровати једни другима. Сумња и неповерње израсло је директно из њихових незајажљивих утроба, и они добро знају шта би урадили уколико бе се нашли на месту оног другога. Не само да би били спремни да преваре своје "од јуче најрођеније", већ би били спремни да мењају ковчег (не свој) за ковчег залудног блага, а живот (свој) за смрт свих оних у чије су се име, колико до јуче, "истински" борили. Сва је прилика да ће се две или више група издајника жестоко сукобити око невидљивог ковчега/кофера пуног зелених новчаница. Наравно, прича се да иза Караџићевог и свесрпског окивања стоји БИА, па и ВБА. Али чија БИА и чија ВБА? Није могуће да се између два, три или четири главна (педигрирана) издајника појавио и неки пети или шести, можда енти, до сада непознати "распикућитељ", који се усудио да узме оно што му по "закону" и по "правди Бога истинога" никако не припада? ЗЕЗ и "татини синови" завијају из свег гласа, арлаучу као рањене звери, док се сударају ужареним главама у облацима и магли коју су донедавно тако вешто продавали.
Наравно, сумња пада и на Мантера, али нико то још не сме гласно да каже. Опет, ако је Мантер однео кофер на суверену територију земље коју представља, тада им (ЗЕЗ-у, тати и синовима) не би било толико жао, јер благо ипак не би припало њиховим "најмилијим". Тадић зна да Мантер може, колико сутра, да раз-монтира и њега и његову тренутно "лагодну" позицију. Могао би чак и да га оптужи да је новац од уцене (уз џентлменски договор с "дародавцима"), крадомице, задржао за себе. Он то наравно није учинио, у то је малтене сигуран. Малтене, јер несрећник није још није начисто да кофер није дрпио неко други, а у његово име. А тај "неко други" могао би бити само онај који је већ имао дебелог искуства како с коферима тако и ковчезима (укључујући и онај у Пожаревцу). Као и сваки издајник, Тадић је свестан, да онима којима пружа своје "услуге" мора до краја бити одан. Грешке се код таквих не исправљају осим на један једини начин, а о том начини нешто више могли би да кажу бивши шефови српске државе и владе - Слободан Милошевић и Зоран Ђинђић.
Поред свих мука на којима се налазе ЗЕЗ и Дачићеви десперадоси, остајући криви и кратких рукава, издајнички посао се сада мора ревносно довршити. Радована морају што хитније "испоручити" онима, који тог истог Радована никада нису желели да виде у Хашкој тамници. Природно, зар би постојао нормалан суд на свету, који би, након тешке бруке у случајевима "Милошевић" и "Војислав Шешељ", пожелео још једно слично суђење, у коме суд заправо изриче најтежу казну себи и, уопште, европској судској пракси и хуманистичкој мисли. Правда и истина, која се некада шепурила по голооточком камењару или сибирским тајгама, данас се преместила у лепо, готово монденско место звано Шевенинген. Тога су многи Европљани итекако свесни, али ипак виде да данас живе у "слободном свету", у коме је најбоље држати језик за зубима. За сваки случај. ЗЕЗ, Тадић, Дачић, ретардирани пензионери и јагодински "савременик" Бетовена и других сличних "свирача" из њихове младости, најжалоснија су слика данашње Србије и тужно опредмећење жеља свих оних Срба, којима је "пут у Европу" незамислив без кофера или ковчега с благом, па макар били свесни чињенице да ће, након свега, "блажена" бити само истина, да је благо из кофера замењено Србијом у ковчегу!
Ипак, издајници и не би били издајници, када би могли веровати једни другима. Сумња и неповерње израсло је директно из њихових незајажљивих утроба, и они добро знају шта би урадили уколико бе се нашли на месту оног другога. Не само да би били спремни да преваре своје "од јуче најрођеније", већ би били спремни да мењају ковчег (не свој) за ковчег залудног блага, а живот (свој) за смрт свих оних у чије су се име, колико до јуче, "истински" борили. Сва је прилика да ће се две или више група издајника жестоко сукобити око невидљивог ковчега/кофера пуног зелених новчаница. Наравно, прича се да иза Караџићевог и свесрпског окивања стоји БИА, па и ВБА. Али чија БИА и чија ВБА? Није могуће да се између два, три или четири главна (педигрирана) издајника појавио и неки пети или шести, можда енти, до сада непознати "распикућитељ", који се усудио да узме оно што му по "закону" и по "правди Бога истинога" никако не припада? ЗЕЗ и "татини синови" завијају из свег гласа, арлаучу као рањене звери, док се сударају ужареним главама у облацима и магли коју су донедавно тако вешто продавали.
Наравно, сумња пада и на Мантера, али нико то још не сме гласно да каже. Опет, ако је Мантер однео кофер на суверену територију земље коју представља, тада им (ЗЕЗ-у, тати и синовима) не би било толико жао, јер благо ипак не би припало њиховим "најмилијим". Тадић зна да Мантер може, колико сутра, да раз-монтира и њега и његову тренутно "лагодну" позицију. Могао би чак и да га оптужи да је новац од уцене (уз џентлменски договор с "дародавцима"), крадомице, задржао за себе. Он то наравно није учинио, у то је малтене сигуран. Малтене, јер несрећник није још није начисто да кофер није дрпио неко други, а у његово име. А тај "неко други" могао би бити само онај који је већ имао дебелог искуства како с коферима тако и ковчезима (укључујући и онај у Пожаревцу). Као и сваки издајник, Тадић је свестан, да онима којима пружа своје "услуге" мора до краја бити одан. Грешке се код таквих не исправљају осим на један једини начин, а о том начини нешто више могли би да кажу бивши шефови српске државе и владе - Слободан Милошевић и Зоран Ђинђић.
Поред свих мука на којима се налазе ЗЕЗ и Дачићеви десперадоси, остајући криви и кратких рукава, издајнички посао се сада мора ревносно довршити. Радована морају што хитније "испоручити" онима, који тог истог Радована никада нису желели да виде у Хашкој тамници. Природно, зар би постојао нормалан суд на свету, који би, након тешке бруке у случајевима "Милошевић" и "Војислав Шешељ", пожелео још једно слично суђење, у коме суд заправо изриче најтежу казну себи и, уопште, европској судској пракси и хуманистичкој мисли. Правда и истина, која се некада шепурила по голооточком камењару или сибирским тајгама, данас се преместила у лепо, готово монденско место звано Шевенинген. Тога су многи Европљани итекако свесни, али ипак виде да данас живе у "слободном свету", у коме је најбоље држати језик за зубима. За сваки случај. ЗЕЗ, Тадић, Дачић, ретардирани пензионери и јагодински "савременик" Бетовена и других сличних "свирача" из њихове младости, најжалоснија су слика данашње Србије и тужно опредмећење жеља свих оних Срба, којима је "пут у Европу" незамислив без кофера или ковчега с благом, па макар били свесни чињенице да ће, након свега, "блажена" бити само истина, да је благо из кофера замењено Србијом у ковчегу!
Friday, July 25, 2008
Хапшење здравог живота
Бетовен се огласи из мобилног телефона.
Председник се промешкољи и пружи руку: "Мала, додај ми ту јагодинску 'палму'. То је поклон из Кончарева, хе, хе... даћу ти га за који дан, чим га изгустирам."
"Ја бих морала да кренем", јави се мазним гласом девојка, додајући му телефон, "родитељи ће се забринути..."
"Иди, истуширај се.. позваћу возача", одврати јој председник и прихвати мобилни.
Видевши на дисплеју исписано име, председник готово заурла: "Опет овај јебени идиот... Милошевићево копиле!"
"Шта је сад опет, Дачићу?", нервозним гласом упита председник онога кога је малочас назвао "копиле" и који се јављао с друге стране "жице": "Увек си незадовољан... сад би мењао Кипар за Хаваје, шта ли...?
"Ама, не зовем те због тога. Ваљда ти је јасно, кад те овако директно зовем, да се нешто важно десило.."
"Важно...да се није онај, кога си коначно пробо глоговим коцем, опет дигао из мртвих, повампирио"?
"Зар ти не знаш?!"
"А шта би то требало да знам?"
"Тешко ми је да поверујем да о томе ниси обавештен....", као да је подрхтавао је Дачићев глас. "Ниси ти Коштуница! Борисе, кад чујеш вест, има да паднеш на дупе"!"
"Ја могу да паднем на дупе само због неке добре цице! Једна таква, која ме је вечерас обарала, управо одлази", председник кратко махну девојци, која је још стајала код излазних врата и настави: "Хајде сад причај... али пази како!"
"Шта да пазим, човече? Они нас виде и на клозетској шољи! Да могу, сутра бих се покупио из политике."
"Мислиш оно... узмеш коферче и одеш... не иде то тако", одбруси председник 'оностраном' Дачићу. "Него дај да чујемо шта је то толико важно; само немој да ми причаш како је неко поново тукао новинаре... То ме заиста не занима!"
Са друге стране дубок уздах, као да се Дачек спрема да скочи у дубоку и ледену воду, а онда човек 'испали' гробним гласом:
"Борисе, Радован Караџић је ухваћен!"
"Ко?!", упита председник измењеним тоном, видно изненађен.
"Радован, ето ко. Ваљда знаш ко је Радован Караџић?"
"Знам, наравно да знам", покушавао је председник да среди ускомешане мисли. "Како не бих знао?"
"И..."?, питао је глас из апарата.
"Шта 'и...', не разумем шта ме питаш", одврати председник несувисло, тек да добије на времену. Потом, прибравши се донекле, поново се, овог пута далеко оштрије, обрати Дачићу: "Шта си чекао до сада?! Зашто ме о томе ниси раније обавестио!? Много се зајебаваш Ивице! Шта мислиш ко сам ја, човече!".
"Ништа је тебе не зајебавам", смиривао га је глас из слушалице, "али, рекао бих, да неко дебело зајебава и мене и тебе и све нас. Полиција није хапсила Радована!"
"Како то мислиш?", упита председник, скачући из кревета. "Причај, ко је ухватио... то јесте, ухапсио Караџића. Ко, буразеру, ако није твоја полиција?"
"Не знам ко, ја сам мислио да то ти знаш...". збуњено ће Ивица.
"Можда безбедњаци...?", почеша се председник иза ува и дохвати гаће.
"Питао сам их", рече глас из мобилног, "они, такође, кажу да ништа не знају, баш као ни ти".
"А откуд си ти то сазнао", љутито ће председник, облачећи пантолоне и придржавајући мобилни апарат брадом. "Јесте да си ти министар полиције, али, није ђаво, да си ти најважнији човек у овој држави? Одакле ти та информација?"
"Малочас ме звао колега Рончевић, знаш га?"
"Знам, знам... Месић не може да га смисли, баш као ни ја тебе", председник на тренутак застаде, закопча шлиц, и онда продужи: "Можда се човек зајебавао?"
"Не, ипак, није", ражалости се Дачић, "рекао ми је да питам Наташу Кандић или Дејана Анастасијевића, који, по Рончевићевим речима, о томе имају све важније податке. Ја сам одмах послао људе да то провере код ово двоје и они су (Дејан и Наташа) потврдили да је Радован ухваћен и да ће за који дан та вест бити пласирана у јавност."
"Па, знају ли њих двоје ко је уловио Караџића?", неодлучно ће председник.
"Наравно да знају! За разлику од тебе и мене и целог државног врха Србије, 'невладини' све знају!
"Је'л ти то нешто на мој рачун, Дачићу?!", обрецну се председник љутито.
"Не, то ја на мој властити рачун... без крчмара".
"Немој тако Ивице. Ти си господин човек, крчму си давно напустио, као и овце у околини Призрена, не заборави", одбруси му председник саркастично.
"Јесте, јесте...", кркљао је Дачић кроз етер, "знам ја да је овај наш народ стока и заболе ме за њих. Него, ипак ме је однекуд срамота да нам државом управљају други и да нам о томе шта се дешава у рођеној кући говоре комшије Хрвати и наше невладине организације. Зар то теби, Борисе, нимало не смета?"
"Далеко смо заглибили Ивице", насмеја се председник кисело, "да бисмо данас могли да размишљамо у моралним категоријама. Србији је суђено шта је суђено, и да ту нема нас двојице били би неки други који би чинили исто што и ми. Ни мени није право што
'они' нису најпре обавестили нас. То показује да нас 'они' још не доживљавају као пријатеље."
"Дакле", закикота се Дачић, "нема нам друге већ да и даље гутамо жабе и гледамо да уживамо у животу колико можемо."
"Баш тако Ивице, баш тако. Видиш како ти умеш да будеш паметан кад хоћеш".
С оне стране жице кикотање постаде још јаче: "Добро велиш, коме је до морала нека иде у цркву"!
Неко покуца на врата.
"Да", огласи се председник.
Након неколико тренутака председник се врати свом телефонском саговорнику: "Ивице, звао ме је Мантер. И они су изгледа слушали ову нашу причу. Сада морам да прекинем. Зваћу те после разговора с Мантером. Надам се да ће нам овај рећи зашто су баш сада одлучили да отворе Караџићев случај.
__________________
Тадић и Магарац
Сабах
Отворено писмо председнику Тадићу [pdf 200kb]
Председник се промешкољи и пружи руку: "Мала, додај ми ту јагодинску 'палму'. То је поклон из Кончарева, хе, хе... даћу ти га за који дан, чим га изгустирам."
"Ја бих морала да кренем", јави се мазним гласом девојка, додајући му телефон, "родитељи ће се забринути..."
"Иди, истуширај се.. позваћу возача", одврати јој председник и прихвати мобилни.
Видевши на дисплеју исписано име, председник готово заурла: "Опет овај јебени идиот... Милошевићево копиле!"
"Шта је сад опет, Дачићу?", нервозним гласом упита председник онога кога је малочас назвао "копиле" и који се јављао с друге стране "жице": "Увек си незадовољан... сад би мењао Кипар за Хаваје, шта ли...?
"Ама, не зовем те због тога. Ваљда ти је јасно, кад те овако директно зовем, да се нешто важно десило.."
"Важно...да се није онај, кога си коначно пробо глоговим коцем, опет дигао из мртвих, повампирио"?
"Зар ти не знаш?!"
"А шта би то требало да знам?"
"Тешко ми је да поверујем да о томе ниси обавештен....", као да је подрхтавао је Дачићев глас. "Ниси ти Коштуница! Борисе, кад чујеш вест, има да паднеш на дупе"!"
"Ја могу да паднем на дупе само због неке добре цице! Једна таква, која ме је вечерас обарала, управо одлази", председник кратко махну девојци, која је још стајала код излазних врата и настави: "Хајде сад причај... али пази како!"
"Шта да пазим, човече? Они нас виде и на клозетској шољи! Да могу, сутра бих се покупио из политике."
"Мислиш оно... узмеш коферче и одеш... не иде то тако", одбруси председник 'оностраном' Дачићу. "Него дај да чујемо шта је то толико важно; само немој да ми причаш како је неко поново тукао новинаре... То ме заиста не занима!"
Са друге стране дубок уздах, као да се Дачек спрема да скочи у дубоку и ледену воду, а онда човек 'испали' гробним гласом:
"Борисе, Радован Караџић је ухваћен!"
"Ко?!", упита председник измењеним тоном, видно изненађен.
"Радован, ето ко. Ваљда знаш ко је Радован Караџић?"
"Знам, наравно да знам", покушавао је председник да среди ускомешане мисли. "Како не бих знао?"
"И..."?, питао је глас из апарата.
"Шта 'и...', не разумем шта ме питаш", одврати председник несувисло, тек да добије на времену. Потом, прибравши се донекле, поново се, овог пута далеко оштрије, обрати Дачићу: "Шта си чекао до сада?! Зашто ме о томе ниси раније обавестио!? Много се зајебаваш Ивице! Шта мислиш ко сам ја, човече!".
"Ништа је тебе не зајебавам", смиривао га је глас из слушалице, "али, рекао бих, да неко дебело зајебава и мене и тебе и све нас. Полиција није хапсила Радована!"
"Како то мислиш?", упита председник, скачући из кревета. "Причај, ко је ухватио... то јесте, ухапсио Караџића. Ко, буразеру, ако није твоја полиција?"
"Не знам ко, ја сам мислио да то ти знаш...". збуњено ће Ивица.
"Можда безбедњаци...?", почеша се председник иза ува и дохвати гаће.
"Питао сам их", рече глас из мобилног, "они, такође, кажу да ништа не знају, баш као ни ти".
"А откуд си ти то сазнао", љутито ће председник, облачећи пантолоне и придржавајући мобилни апарат брадом. "Јесте да си ти министар полиције, али, није ђаво, да си ти најважнији човек у овој држави? Одакле ти та информација?"
"Малочас ме звао колега Рончевић, знаш га?"
"Знам, знам... Месић не може да га смисли, баш као ни ја тебе", председник на тренутак застаде, закопча шлиц, и онда продужи: "Можда се човек зајебавао?"
"Не, ипак, није", ражалости се Дачић, "рекао ми је да питам Наташу Кандић или Дејана Анастасијевића, који, по Рончевићевим речима, о томе имају све важније податке. Ја сам одмах послао људе да то провере код ово двоје и они су (Дејан и Наташа) потврдили да је Радован ухваћен и да ће за који дан та вест бити пласирана у јавност."
"Па, знају ли њих двоје ко је уловио Караџића?", неодлучно ће председник.
"Наравно да знају! За разлику од тебе и мене и целог државног врха Србије, 'невладини' све знају!
"Је'л ти то нешто на мој рачун, Дачићу?!", обрецну се председник љутито.
"Не, то ја на мој властити рачун... без крчмара".
"Немој тако Ивице. Ти си господин човек, крчму си давно напустио, као и овце у околини Призрена, не заборави", одбруси му председник саркастично.
"Јесте, јесте...", кркљао је Дачић кроз етер, "знам ја да је овај наш народ стока и заболе ме за њих. Него, ипак ме је однекуд срамота да нам државом управљају други и да нам о томе шта се дешава у рођеној кући говоре комшије Хрвати и наше невладине организације. Зар то теби, Борисе, нимало не смета?"
"Далеко смо заглибили Ивице", насмеја се председник кисело, "да бисмо данас могли да размишљамо у моралним категоријама. Србији је суђено шта је суђено, и да ту нема нас двојице били би неки други који би чинили исто што и ми. Ни мени није право што
'они' нису најпре обавестили нас. То показује да нас 'они' још не доживљавају као пријатеље."
"Дакле", закикота се Дачић, "нема нам друге већ да и даље гутамо жабе и гледамо да уживамо у животу колико можемо."
"Баш тако Ивице, баш тако. Видиш како ти умеш да будеш паметан кад хоћеш".
С оне стране жице кикотање постаде још јаче: "Добро велиш, коме је до морала нека иде у цркву"!
Неко покуца на врата.
"Да", огласи се председник.
Након неколико тренутака председник се врати свом телефонском саговорнику: "Ивице, звао ме је Мантер. И они су изгледа слушали ову нашу причу. Сада морам да прекинем. Зваћу те после разговора с Мантером. Надам се да ће нам овај рећи зашто су баш сада одлучили да отворе Караџићев случај.
__________________
Тадић и Магарац
Сабах
Отворено писмо председнику Тадићу [pdf 200kb]
Thursday, May 22, 2008
"Правилац" безвезног режима
Моја деца нису само Срби
Актуелни (да ли и будући?) Председник Републике Србије, гостујући у емисији ХРТ, “Недељом у 2” (24. јун 2007.) и правдајући се због нечега, ничим изазван, рекао је хрватском водитељу Александру Станковићу (!): “моја деца нису само Срби”! Користећи се силогизмом: “ја сам Србин” и “Србин је човек”, могли бисмо да закључимо да Тадићева деца “нису само људска бића”. Ако “сва Преседникова деца” нису “само људи”, тада би она морала бити или над-људи или полу-људи. Свакако, пошто је тешко претпоставити да Председник Србије има лоше мишљење о својој деци, тада испада да његови потомци могу бити само над-људи. Надаље, ако је то тако и ако су Тадићева деца “übermenschen-ски” парагони новог, “не-само-српског” човека, било би, чини се, логично да се упитамо, шта је то што ће у будућности разликовати дивинизованог “не-само-Србина” од “само-Србина”, обичног смртника? Да ли ће то бити ташта (пуница) која се крсти с лева на десно?
Чекање у магли
Тог дана, 15. децембра 2006. у Србији је била таква магла, да су, истовремено, аеродроми “Никола Тесла” у Београду и “Константин Велики” у Нишу морали да буду затворени. Тако се десило да председник Србије није имао избора, те је, враћајући се из Брисела, након потписивања приступања Србије програму НАТО-а “Партнерство за мир” (!), морао да слети на аеродром у Скопљу. Тог истог дана, “сасвим случајно” на исти аеродром слетео је и Агим Чеку (самозвани премијер Косова), враћајући се из Будимпеште. Наравно, тог дана је због “магле” био затворен и аеродром “Слатина” у Приштини. Да би таква “случајност” не само била “случајна” него и “зачуђујућа” потрудио се нико други до командант УНМИК снага на Космету, Јоахим Рикер, за кога није јасно ни одакле је “долетео” ни куда ће “одлетети”. Иначе, сусрет је трајао свега “пет минута” - сувише кратко за забаву али довољно дуго за утаначење “озбиљног посла”.
Црновођење
У септембру 2005. године, говорећи на John F. Kennedy Jr. Форуму, Тадић је рекао: “Учинили смо много страшних ствари на Косову; одговорни смо према нашој деци да се суочимо са прошлошћу!”Дакле, уместо да каже да је било појединчних злочина почињених и са српске стране, ни мање ни више него што је то “нормално” у сваком рату, Тадић је изјавио управо оно што се од њега том приликом и очекивало. Његово “много страшних ствари” је остало недоречено и толико растегљиво да би се могло једнако применити како на чин премлаћивања, силовања, пљачке тако и на најгору врсту ратног злочина, закључно са геноцидом. То је било управо оно што су Тадићеви NDI учитељи и желели да чују. Одавно заговарана “денацификација” Србије могла је да започне свом својом силином.
С друге стране, поменута NDI (алијас IRI - International Republican Institute), на чијем челу је годинама био нико други до тренутни кандидат за председника САД из редова републиканаца, John McCain, умешана је у многе изборне кампање широм света, почев од Камбоџе преко Грузије, Украјине, Молдавије па све до Србије, када је активно помагала изборни штаб Бориса Тадића 2004. године. Интересантно је додати да је NDI&IRI била главни организатор и “спонзор” петооктобарске ДОС револуције у 2000. години, као и то да су два “њена” балканска “адута” (премијер Србије, Зоран Ђинђић и председник Македоније, Борис Трајковски) окончали свој животни и политички пут на трагичан начин.
Свако ко уме да упореди NDI (National Democratic Institute) и IRI (International Republican Institute) приметиће да међу њима нема никакве разлике, иако нас њихова имена директно упућују на Демократску, односно, Републиканску странку. Такве организације су и доказ да у Сједињеним Државама Америке упште не постоји демократија и да је тамо присутна нека врста “једнопартијског” а двоименог система.
Оно што не успевају да ураде NDI и IRI, препушта се институцији “државног” тероризма, данас познатој под именом Blackwater , раније U.S. Navy Seal.
Тадићево Гузенбауерисање
У априлу 2007 године, саветник председника Републике Србије, дао је оставку не само на место саветника него се сасвим повукао из Преговарачког тима за Косово и Метохију. Разлог за такав свој поступак Коена био је интервју који је аустријски канцелар Алфред Гузенбауер, два дана раније дао Ројтерсу. У том интервјуу Гузенбауер је рекао да су се “он и председник Тадић сложили око инаугурисања Ахтисаријевог плана на Косову”. Да ли је Коенова “оставка” била изнуђена искреном Коеновом жељом да сачува “чист образ” или је она само део једне закулисне игре у којој би српски народ требало да се “навикне” и у срцу “сложи” са “јасном” чињеницом како је независност Косова “готова ствар”, заиста је тешко знати. Ипак, једно је сигурно, Тадић јесте разговарао са Гузенбауером о начину на који би се Ахтисаријев план могао најбезболније провести у стварност. Таква Тадићева политика једноставно показује да је будућност Косова и Метохије, барем што се тиче институције Председника Републике, јасно “дефинисана” и одавно позната.
У свему томе, онога ко пажљиво прати догађаје на српској политичкој сцени, сигурно не изненађује “млитаво” држање Бориса Тадића; али, остаје нејасно због чега су реакције бројних српских “патриота”, почев од “легалистичког” премијера Војислава Коштунице, Илића као новог “само-изградитеља” Србије (пре и после рока), па до, у празно пуцајуће опозиције ― “поштених и честитих” домаћина Српских Радикала или “самоумећућих” и на све спремних “социјалистичких резервиста” ― углавном биле немуште и неспремне да реагују у складу са оним што би требало и морало да буде главни интерес државе Србије. Као и до сада, када се радило о кључним питањима српског националног и државног опстанка, ниједна политичка групација није била спремна да предузме озбиљније кораке, барем у циљу спасавања онога што се још, евентуално, спасити могло.
Актуелни (да ли и будући?) Председник Републике Србије, гостујући у емисији ХРТ, “Недељом у 2” (24. јун 2007.) и правдајући се због нечега, ничим изазван, рекао је хрватском водитељу Александру Станковићу (!): “моја деца нису само Срби”! Користећи се силогизмом: “ја сам Србин” и “Србин је човек”, могли бисмо да закључимо да Тадићева деца “нису само људска бића”. Ако “сва Преседникова деца” нису “само људи”, тада би она морала бити или над-људи или полу-људи. Свакако, пошто је тешко претпоставити да Председник Србије има лоше мишљење о својој деци, тада испада да његови потомци могу бити само над-људи. Надаље, ако је то тако и ако су Тадићева деца “übermenschen-ски” парагони новог, “не-само-српског” човека, било би, чини се, логично да се упитамо, шта је то што ће у будућности разликовати дивинизованог “не-само-Србина” од “само-Србина”, обичног смртника? Да ли ће то бити ташта (пуница) која се крсти с лева на десно?
Чекање у магли
Тог дана, 15. децембра 2006. у Србији је била таква магла, да су, истовремено, аеродроми “Никола Тесла” у Београду и “Константин Велики” у Нишу морали да буду затворени. Тако се десило да председник Србије није имао избора, те је, враћајући се из Брисела, након потписивања приступања Србије програму НАТО-а “Партнерство за мир” (!), морао да слети на аеродром у Скопљу. Тог истог дана, “сасвим случајно” на исти аеродром слетео је и Агим Чеку (самозвани премијер Косова), враћајући се из Будимпеште. Наравно, тог дана је због “магле” био затворен и аеродром “Слатина” у Приштини. Да би таква “случајност” не само била “случајна” него и “зачуђујућа” потрудио се нико други до командант УНМИК снага на Космету, Јоахим Рикер, за кога није јасно ни одакле је “долетео” ни куда ће “одлетети”. Иначе, сусрет је трајао свега “пет минута” - сувише кратко за забаву али довољно дуго за утаначење “озбиљног посла”.
Црновођење
У септембру 2005. године, говорећи на John F. Kennedy Jr. Форуму, Тадић је рекао: “Учинили смо много страшних ствари на Косову; одговорни смо према нашој деци да се суочимо са прошлошћу!”Дакле, уместо да каже да је било појединчних злочина почињених и са српске стране, ни мање ни више него што је то “нормално” у сваком рату, Тадић је изјавио управо оно што се од њега том приликом и очекивало. Његово “много страшних ствари” је остало недоречено и толико растегљиво да би се могло једнако применити како на чин премлаћивања, силовања, пљачке тако и на најгору врсту ратног злочина, закључно са геноцидом. То је било управо оно што су Тадићеви NDI учитељи и желели да чују. Одавно заговарана “денацификација” Србије могла је да започне свом својом силином.
С друге стране, поменута NDI (алијас IRI - International Republican Institute), на чијем челу је годинама био нико други до тренутни кандидат за председника САД из редова републиканаца, John McCain, умешана је у многе изборне кампање широм света, почев од Камбоџе преко Грузије, Украјине, Молдавије па све до Србије, када је активно помагала изборни штаб Бориса Тадића 2004. године. Интересантно је додати да је NDI&IRI била главни организатор и “спонзор” петооктобарске ДОС револуције у 2000. години, као и то да су два “њена” балканска “адута” (премијер Србије, Зоран Ђинђић и председник Македоније, Борис Трајковски) окончали свој животни и политички пут на трагичан начин.
Свако ко уме да упореди NDI (National Democratic Institute) и IRI (International Republican Institute) приметиће да међу њима нема никакве разлике, иако нас њихова имена директно упућују на Демократску, односно, Републиканску странку. Такве организације су и доказ да у Сједињеним Државама Америке упште не постоји демократија и да је тамо присутна нека врста “једнопартијског” а двоименог система.
Оно што не успевају да ураде NDI и IRI, препушта се институцији “државног” тероризма, данас познатој под именом Blackwater , раније U.S. Navy Seal.
Тадићево Гузенбауерисање
У априлу 2007 године, саветник председника Републике Србије, дао је оставку не само на место саветника него се сасвим повукао из Преговарачког тима за Косово и Метохију. Разлог за такав свој поступак Коена био је интервју који је аустријски канцелар Алфред Гузенбауер, два дана раније дао Ројтерсу. У том интервјуу Гузенбауер је рекао да су се “он и председник Тадић сложили око инаугурисања Ахтисаријевог плана на Косову”. Да ли је Коенова “оставка” била изнуђена искреном Коеновом жељом да сачува “чист образ” или је она само део једне закулисне игре у којој би српски народ требало да се “навикне” и у срцу “сложи” са “јасном” чињеницом како је независност Косова “готова ствар”, заиста је тешко знати. Ипак, једно је сигурно, Тадић јесте разговарао са Гузенбауером о начину на који би се Ахтисаријев план могао најбезболније провести у стварност. Таква Тадићева политика једноставно показује да је будућност Косова и Метохије, барем што се тиче институције Председника Републике, јасно “дефинисана” и одавно позната.
У свему томе, онога ко пажљиво прати догађаје на српској политичкој сцени, сигурно не изненађује “млитаво” држање Бориса Тадића; али, остаје нејасно због чега су реакције бројних српских “патриота”, почев од “легалистичког” премијера Војислава Коштунице, Илића као новог “само-изградитеља” Србије (пре и после рока), па до, у празно пуцајуће опозиције ― “поштених и честитих” домаћина Српских Радикала или “самоумећућих” и на све спремних “социјалистичких резервиста” ― углавном биле немуште и неспремне да реагују у складу са оним што би требало и морало да буде главни интерес државе Србије. Као и до сада, када се радило о кључним питањима српског националног и државног опстанка, ниједна политичка групација није била спремна да предузме озбиљније кораке, барем у циљу спасавања онога што се још, евентуално, спасити могло.
Wednesday, July 26, 2006
Чекајући Чекуа
(Коментар на интервју - "Србија да сачува тапију на Косово" - Срђа Трифковић)
Срђа Трифковић с правом каже да ће Црна Гора доживети судбину "охридске Македоније". Заправо, биће и горе од тога. Црна Гора је и данас јасно интересно подељена на прохрватске, проалбанске и промуслиманске зоне. Једино није до краја јасно како ће Срби у Црној Гори проћи, пошто их највећим делом воде људи, слични Булатовићу, који би желели да и даље седе на двема столицама – српској и црногорској.
__________________________________________________________________
Затирање српског језика у некадашњој "српској Спарти" успешно је окончано. И то тако вешто и ефикасно, да то нису стигли да примете, како Срби у Црној Гори тако ни у Србији. Сада је време да се такав експеримент понови на "заморчићима" у северној српској покрајини. Чанак је због таквог "огледа" провео неколико месеци добоко-пенетрантне "инструктаже" у САД-у.
Директор Рокфорд института жали што српска влада није значајније "лобирала" код нове америчке администрације. То би се делимично могло уважити, мада је нормалном човеку, који зна на који начин функционише империја, одавно јасно да су Срби пре много деценија изабрани за жртвеног јарца, тако да нам било какво "мекетање" тешко може бити од помоћи.
Сетимо се само Трифковићевог здушног залагања за Буша и Републиканце уочи последњих тамошњих председничких избора. Тада је, по његовим тврдњама, било потребно само да Демократе не победе и Србији ће процветати руже. Наравно, након Бушовог устоличења, Трифковић је схватио, да се у америчкој политици према Србији ништа није променило.
Необично је да један врхунски познавалац "светске политике" каже да је Влада Србије "допустила" да се њоме баве представници бивше америчке админстрације – Бернс, Монтгомери, Проспер или актуелни амбасадор у Београду. Није јасно како би то српска влада уопште могле спречити. С друге стране, Трифковић даље наглашава, како поменути "пулени" Медлин Олбрајт, "немају апсолутно никакву тежину на америчкој јавној и политичкој сцени". Ако је то заиста тако, зашто би се Трифковић или садашња српска политике њима бавили? Зашто би се неко трудио да "затвара уста" некоме ко је безначајан и без икаквог политичког утицаја?
Рокфордски експерт* лаконски каже да Србија може, на основу Резолуције 12444, "да ускрати признање самопроглашеној албанској држави". Наравно, то је тачно и то нико, здраве памети, не доводи у питање. Проблем није у томе, већ је невоља у ономе што ће уследити након српског одбијања да такав документ о властитом комадању, беспоговорно потпишу. Чудно је да Трифковић не помиње данашње преговоре са представницима шиптарских "власти", који полако добијају форму међудржавних билатералних комуникација. Да ли су то "балканске пијанке" председника и премијера две суверене државе – Тадић и Коштуница, лицем у лице с председником и премијером тзв. Косова, Сејдиуием и Чекуом?
Додатно питање, уколико до Бечких преговора дође у горе наведеном саставу, намеће се у таквом случају: да ли Срби и српске власти сматрају да Агим Чеку није ратни злочинац? Уколико се сећамо каква нам је зла, поменути, најпре хрватски, а потом и шиптарски "генерал" нанео, тада је несхватљиво да било ко од Срба таквог злочинца прихвати као преговарача у име српских шиптара. У случају да смо Чекуу опростили и заборавили силна мучења и убијања српских цивила и заробљених војника, као и протеривање стотина хиљада Срба из Српске Крајине (Чеку је био на челу хрватско-америчке злочиначке војне акције "Олуја"), а доцније и са Космета, тада је јасно да ћемо једног дана (пре или касније) заборавити и нашу Колевку, па и себе саме.
Помињање Рамсфелда и Буша делује прилично наивно, јер Трифковић сматра да они нису посебно заинтересовани за проблем Косова и Метохије. Свакако да нису или јесу, у истој мери колико их занимају или не занимају догађаји у другим крајевиома света. Чини се да Трифковић још не успева да схвати да лична мишљења председника и других службеника Стејт Департмента, немају никаквог значаја за разматрање српских мука на Косову и Метохији.
За Србе би, чини се, било најбоље, баш као што и Трифковић каже на крају свог интервјуа листу "Глас јавности", да косовско питање остане нерешено на дуге стазе. Једно због чињенице да је реинтеграције шиптарског становништва (српских Шиптара) у економско-политичке токове Републике Србије, тренутно неизводљива, а друго, због тога што нам "планетарни полицајци" у овом часу нимало нису наклоњени.
________________________________________________________________
Monday, December 12, 2005
ВУЦИ СИТИ - ОВЦЕ НА БРОЈУ
ВУЦИ СИТИ - ОВЦЕ НА БРОЈУ
КСУ није никаква српска организација, већ је то један превејани синдикат разбојника свих боја и националности.
"Храни тако што шаље годишње три до пет милијарди долара и од тога новца живи и школује се велики број људи, а брани преко Конгреса српског уједињења у Америци који окупља веома истакнуте појединце не само на економском и пословном плану већ и интелектуалном и духовном", објаснио је он.
Заправо, тачно је да Србија добија велику помоћ од Срба из расејања, али врло мало тога се чини организовано (сем неких изузетака, Српски савез из Шведске, на пример), већ се поменуте "милијарде" сливају у Отаџбину тако што Срби из света шаљу помоћ својим породицама. А са тим ниједна српска институција ни у земљи ни у иностранству нема никакве везе. Но да не бисмо до краја били "неправедни", мора се признати да у склопу КСУ постоји задужбина "Студеница", која је ових дана одвојила 50.000 $ за стипендије "талентованим" студентима (хиљаду долара годишње по једној паметној главици). А студенти су углавном деца "високих" српских политичара, попут Милице Лабус, ћерке Мирољуба Лабуса. Из тога се види да је деловање "Студенице" чисто "економске" природе. Отприлике: Српски "Лабуси" ће свакојаким махинацијама да "намакну" новац из српске државне касе Мајклу Ђорђевићу, да би овај доцније "великодушно" помагао децу српске политичке "елите". Вуци сити а овце на броју!
САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА ONLY SUC SAVES THE SERBS |
Пре готово годину дана, на многе српске адресе послао сам текст (на десној страни ове странице) под насловом "Српски какус - брука!", али на то нико није обратио озбиљнију пажњу. Данас је "демократски" конгресмен Рам Емануел, велики пријатељ бившег америчког председника Клинтона (човека који је Србију у црно завио), копредседник (уз Дена Бартона) некаквог вајног "српског лобија". Може ли се замислити већа фарса? Можда она, од стране чувеног "миротворца" Хавијара Солане, који Србима годинама соли и памет и ране.
У српском "какусу" је и даље човек који се 1999 године здушно залагао за независност Косова и Метохије - Роберт Векслер (на десној страни ове странице можете прочитати шта је Векслер рекао на Одбору за међународне односе у вези независности Косова и метохије (10.фебруар 1999); док, 8. октобра 1998. године исти конгресмен је, бранећи Клинтона, рекао следеће: "Док геноцид затире Косово, ми причамо о Моники Левинској"). Зачудо, Векслер је први члан "српског" какуса који је посетио Београд (децембар 2004), где је између осталог (да ли случајно?) изјавио, "да би Албаци требало да буду практичнији и стрпљивији".
Није јасно због чега Лантош није примљен у то спасоносно "српско" друштво, када су тамо већ сви они који су Србима годинама радили о глави. Шта рећи за Дениса Кучинића - Хрвата? Откуд он у "српском лобију"? Неко ће рећи, тако се то ради у Америци... не разумеш ти то. Ипак, КСУ челници су се хвалили како су "урнисали" поменутог Лантоша, који годинама "лобира" за албанску "ствар", желећи, ваљда, да покажу Србима да у "какусу" нема конгресмена који су према Србима крајње непријатељски расположени. А први човек "Конгреса српског разједињења" (синтагма Николе Јанића), истовремено и српски и амерички "патриота", Мајкл Ђорђевић, из дна своје сироте душе, мрзи народ и земљу из које је потекао. Ђорђевић то никада није крио и то је коначно показао својим подмуклим деловањем у Републици Српској и недавном афером око Банке за југоисточну Европу (Развојна банка - каква спрдачина!).
АМЕРИЧКИ ДРИЈЕМ
Коначно, поменимо и српске интелектуалце, посебно једног у Америци. Најпре, Срби би морали да што пре демаскирају двоструку игру Срђе Трифковића, човека веома умног, али, чини се, и невиђено препреденог. Пре неколико месеци, ја сам о том "господину" написао један афирмативан чланак, "Мотор српског ума", надајући се да ће његова савест прорадити и да ће урадити нешто корисно за српски род. Наиме, пре отприлике три месеца (можда и више) Трифковић је обећао да ће кренути у организовање једне "неополитичке, научно-истраживачке и културно-образовне установе", која би могла пресудно утицати на будућност српског народа. Међутим, показало се да је то био пуцањ из празне пушке. Срђа је тада помало окрпио и "српски лоби" (Кокус) и посредно свога "ментора" Ђорђевића и његов КСУ, вероватно из неких личних разлога, можда размирица или "показивања" своје снаге српским "босовима" у САД. У ствари, учинило му се, да је дошло време у коме ће се улоге обрнути: он ће бити "газда" а Ђорђевић "потрчко". У Америци човек мора да ради, али може и лепо да сања. Зашто и Трифковић не би имао свој "дријем"?
Истина је да сам ја у једном часу поверовао да је Трифковић схватио да је дошло време да се искупи за све своје раније грехове. Међутим, показало се да тај човек нимало не држи до властитог образа и људског и интелектуалног достојанства.
Dissolution of Serbia
The time of the final „negotiation” about the future status of Kosovo and Metohija is knocking mercilessly on our dilapidated door of remorseful consciousness. Serbian “negotiators” were skillfully prepared to accept the “inevitable caress of destiny”. They are repeating the “passionate” and exceptionally “shrewd” slogan: “More than autonomy and less than independence!”, as they finally have invented the anal feculent-eating smudging. Serbian authority learned the lesson how to follow the dresser’s signals in the approved manner. Were they lucky, there is a new chance for them and Serbs in general to become acceptable and “valuable” domestic animals – castrated bulls for instance if not the noble sheep.
Serbian tragedy started fifteen years ago with Holbrook’s (or Van den Brook) “peace initiative” and it could not be well finished without him (serb.bruka shame, disgrace). Today, the brook of political events is heading (flowing) upstream in Serbia, against any sound logic. Kosovo must be a sovereign state, of course, Albanian one. Albanians are the majority in this (former?) Serbian province, as the Moslems are in some districts of Paris, Marseille, London, Berlin or Hispanics in New Mexico, Texas…Any state in the world has its “natural” rights defined by the international law except Serbia. In spite of the fact that Serbs are the absolute majority in Republic of Srpska, so-called International Community deprived them of having even a Serbian entity, which that “global” institution certified a decade ago with the signs of the most prominent world politicians in the Dayton agreement.
A complete dissolution of Serbia is precisely scheduled for years to come. European Union and USA seemingly supported in the beginning the state union of Serbia and Monte Negro, the same way they did in case of former Yugoslavia during the nineties. The good old “medicine” appeared to be still very effective. Although Montenegrin’s landlords have not yet achieved their own “free” state, they already “speak” a new branded “mother language” (a linguistic phenomenon!), they forged quite a new diaper-national-name and created one man church according to the pro-self-rule objectives of the Montenegrin authorities. Using the bribes, blackmails and extortions International Capital Communism succeeded in their wicked new-world-order lab to “convince” the significant part of one nation (Serbian) in Monte Negro to reject its own name and being.
Great Serbian poet and thinker Vladika Njegos would say: “They locked up themselves into the stranger!” Similar obliteration of the national name had not been accomplished by force threw the centuries, but with the help of the “almighty” pecuniary it is possible to do in a few decades. Now, the northern part of Serbia is “eagerly” waiting for its turn. Parliament of the Counsel of Europe expressed a “deep” concern towards the “violation of the minority’s rights” in the province of Vojvodina. Hungarian foreign affairs minister Laszlo Kovacs announced an offensive in European Parliament against Serbia a year ago, but the irrational Serbian politicians did not take it seriously. For decades, Hungary is questioning (more or less openly) the articles of the Trianon peace agreement (1920), trying to reestablish the Greater Magyarorszag that historically existed before the World War I as a part of Austro-Hungarian Empire.
As far as interethnic clashes in Vojvodina are concerned, the truth is that it exists on a small level, not more than in any other of European countries. Mostly, those conflicts are a simple saloon scuffles between heavily drunken people where no body even think about ethnicity background. The worst incidents in sense of interethnic (Serb – Magyar) “brawling” was the one that took place in Temerin (a small town near Novi Sad). Than five young Hungarians had severely beaten a Serb (Zoran Petrovic) stubbing the wooden stake in his anus (a bad reminiscence to the well-known case “Martinovic” in Kosovo; Albanian used the bottle instead of pole) and left him to die in a ditch. Petrovic survived but his normal life abilities were irremediable ruined.
Orchestrated and precisely synchronized anti Serb campaign is reaching its second pinnacle. Who ever believes it would be possible to avoid a new cataclysmic time for Serbia and Serbian people that is either naïve or stupid. As we see, Western countries and NATO do nothing to prevent Albanian bellicose exhilaration. So-called KLA still exists in Kosovo and they are threatening not only the rest of Serbian population in the Province but the “international forces” itself. Unfortunately, in this moment, the bad past and bad reputation purposely and cunningly imposed to the complete Serbian nation has chained Serbia’s hands. It seems, nothing left but to watch the last Serbian havoc well prepared in the Western brainwashing labs.
Nevertheless, there is always a chance to escape the bleakest prospects until the man is alive. Shakespeare says:
Oft expectation fails and most oft there
Where most it promises, and oft it hits
Where hope is coldest and despair most fits.
(All's Well That Ends Well)
Therefore, Serbian government must not take part in any kind of negotiation with Kosovo Albanians, UN, EU, and neither NATO. Kosovo and Metohija is historically Serbian land and cannot be the subject of any kind of compromise. Any eventual decision that “international community” could bring and impose to Serbia would be illegitimate act and not in accordance with the international justice. If so, Serbia will wait the inevitable changes on the global political scene and a new climate, which would be “friendlier” and more inclined towards Serbian interest and than retrieve the Serbian sacred soil again.
Furthermore, Serbia should concentrate all its intellectual powers towards two goals. First and most important are the essential changes in the demographic policy. Depopulation of Serbia is far more important Serbian problem, bigger than all other troubles together. We can preserve Serbian future only if we have enough living souls, id est, if we can significantly increase the rate of newborn children. The second one is the recovery of Serbian economy through private enterprises, foreign investments and the curbing of criminal activities and corruption. All above-mentioned tasks could have been feasible in a very short period – in a span of four years (one mandate of the government). Of course, it unnecessary to say, if we want to realize that specified objectives, the government of Serbia must be constituted of intelligent, proud and honest individuals.
Serbian tragedy started fifteen years ago with Holbrook’s (or Van den Brook) “peace initiative” and it could not be well finished without him (serb.bruka shame, disgrace). Today, the brook of political events is heading (flowing) upstream in Serbia, against any sound logic. Kosovo must be a sovereign state, of course, Albanian one. Albanians are the majority in this (former?) Serbian province, as the Moslems are in some districts of Paris, Marseille, London, Berlin or Hispanics in New Mexico, Texas…Any state in the world has its “natural” rights defined by the international law except Serbia. In spite of the fact that Serbs are the absolute majority in Republic of Srpska, so-called International Community deprived them of having even a Serbian entity, which that “global” institution certified a decade ago with the signs of the most prominent world politicians in the Dayton agreement.
A complete dissolution of Serbia is precisely scheduled for years to come. European Union and USA seemingly supported in the beginning the state union of Serbia and Monte Negro, the same way they did in case of former Yugoslavia during the nineties. The good old “medicine” appeared to be still very effective. Although Montenegrin’s landlords have not yet achieved their own “free” state, they already “speak” a new branded “mother language” (a linguistic phenomenon!), they forged quite a new diaper-national-name and created one man church according to the pro-self-rule objectives of the Montenegrin authorities. Using the bribes, blackmails and extortions International Capital Communism succeeded in their wicked new-world-order lab to “convince” the significant part of one nation (Serbian) in Monte Negro to reject its own name and being.
Great Serbian poet and thinker Vladika Njegos would say: “They locked up themselves into the stranger!” Similar obliteration of the national name had not been accomplished by force threw the centuries, but with the help of the “almighty” pecuniary it is possible to do in a few decades. Now, the northern part of Serbia is “eagerly” waiting for its turn. Parliament of the Counsel of Europe expressed a “deep” concern towards the “violation of the minority’s rights” in the province of Vojvodina. Hungarian foreign affairs minister Laszlo Kovacs announced an offensive in European Parliament against Serbia a year ago, but the irrational Serbian politicians did not take it seriously. For decades, Hungary is questioning (more or less openly) the articles of the Trianon peace agreement (1920), trying to reestablish the Greater Magyarorszag that historically existed before the World War I as a part of Austro-Hungarian Empire.
As far as interethnic clashes in Vojvodina are concerned, the truth is that it exists on a small level, not more than in any other of European countries. Mostly, those conflicts are a simple saloon scuffles between heavily drunken people where no body even think about ethnicity background. The worst incidents in sense of interethnic (Serb – Magyar) “brawling” was the one that took place in Temerin (a small town near Novi Sad). Than five young Hungarians had severely beaten a Serb (Zoran Petrovic) stubbing the wooden stake in his anus (a bad reminiscence to the well-known case “Martinovic” in Kosovo; Albanian used the bottle instead of pole) and left him to die in a ditch. Petrovic survived but his normal life abilities were irremediable ruined.
Orchestrated and precisely synchronized anti Serb campaign is reaching its second pinnacle. Who ever believes it would be possible to avoid a new cataclysmic time for Serbia and Serbian people that is either naïve or stupid. As we see, Western countries and NATO do nothing to prevent Albanian bellicose exhilaration. So-called KLA still exists in Kosovo and they are threatening not only the rest of Serbian population in the Province but the “international forces” itself. Unfortunately, in this moment, the bad past and bad reputation purposely and cunningly imposed to the complete Serbian nation has chained Serbia’s hands. It seems, nothing left but to watch the last Serbian havoc well prepared in the Western brainwashing labs.
Nevertheless, there is always a chance to escape the bleakest prospects until the man is alive. Shakespeare says:
Oft expectation fails and most oft there
Where most it promises, and oft it hits
Where hope is coldest and despair most fits.
(All's Well That Ends Well)
Therefore, Serbian government must not take part in any kind of negotiation with Kosovo Albanians, UN, EU, and neither NATO. Kosovo and Metohija is historically Serbian land and cannot be the subject of any kind of compromise. Any eventual decision that “international community” could bring and impose to Serbia would be illegitimate act and not in accordance with the international justice. If so, Serbia will wait the inevitable changes on the global political scene and a new climate, which would be “friendlier” and more inclined towards Serbian interest and than retrieve the Serbian sacred soil again.
Furthermore, Serbia should concentrate all its intellectual powers towards two goals. First and most important are the essential changes in the demographic policy. Depopulation of Serbia is far more important Serbian problem, bigger than all other troubles together. We can preserve Serbian future only if we have enough living souls, id est, if we can significantly increase the rate of newborn children. The second one is the recovery of Serbian economy through private enterprises, foreign investments and the curbing of criminal activities and corruption. All above-mentioned tasks could have been feasible in a very short period – in a span of four years (one mandate of the government). Of course, it unnecessary to say, if we want to realize that specified objectives, the government of Serbia must be constituted of intelligent, proud and honest individuals.
Srbi i svet
Srbi i svet
Pre nesto vise od dve godine Srbi su jos bili na zestokom udaru tzv. Medjunarodne zajednice (Ujedinjenih nacija u kojima, zacudo, narod uopste ne postoji), kao i finansijskih (citaj: politickih) centara (sve)moci, koji su Srbiju prikovali za stub srama u onom casu (1992) kada se Srbima pricinilo da ce biti dostojni svojih slavnih predaka (ratnika).
Davljenje vojnika, pod kupolom tenka "slavne" JNA, u Splitu, pokazalo se, bilo je tada tek simbolicno ubijanje Srba i Srbije. Naravno, u tom casu mi nismo bili u stanju da prepoznamo ni bes ni mrznju ni zavist, niti zaverenicko kolo nase donedavne "brace", a pogotovo ne pritvorni "strani faktor", ciji su se interesi, odnekud, za nas neocekivano, poklopili sa zeljama "potlacenih" juznoslovenski naroda.
Nase neshvatanje realnosti bilo je porazno, tako da nije nikakvo cudo da smo do pocetka treceg milenijuma izgubili sve bitke, pocev od bojnog, preko propagandnog, pa do finansijskog polja. Drugacije nije moglo ni biti, ako se zna na koji nacin je srpski um, u toku nekoliko decenija komunisticke vladavine, najpre kontrolisano uspavljivan, a potom filantropski (sirokogrudo) oblikovan. Slika lazne velicine i neranjivosti, uz "nepostojanju neprijatelja", stvorila je od Srba tako "velikodusan" narod, koji je, eto, spreman cak i na samovesanje, samo ako ce takvim cinom usreciti svoje opasno razmazene ukucane.
Zbog svega toga desilo se da oni koji su prvi proglaseni dzelatima, budu poslednji u politickom organizovanju i odbrani vlastitog zivota. Srpskom drzavom odavno ne upravljaju Srbi, cak ni u onim slucajevima kada su ti "vladari" imali srpske roditelje. Tako je bilo stoga sto svoje vodje nikada nismo birali mi, vec oni krugovi u svetu ciji je glavni zadatak "da odliju dje je prepunano". Kada dodje do "zamora materijala", (belo)svetski kontrolori globalne opresije jednostavno odsrafe dotrajali deo i zamene ga novim, na njihovoj mocno prozdrljivoj vatri, nanovo iskovanim "ersatzteil-om".
Istorijska aritmija
Petog oktobra 2000. godine ucestvovao sam u demonstracijama koje su na vlast dovele tadasnju opoziciju i danasnju opozicionu poziciju. Nisam ni znao da cu biti svedok jedne nedovrsene revolucije, koja ce se docnije pokazati kao nedonosce, cedo pijanstva i kica, ciji zivot se nece moci odrzati bez aparata i kontinuirane transfuzije. Kada se stvari zacnu kilavo, ni zivot koji se radja ne moze biti drugaciji.
Bivsi predsednik, koji je "prvomajski" terevencio dok su srpske majke sahranjivale svoju decu sa njegovom slikom, sada je u Hagu, na sudu osnovanom za ono sto je "bivse" u prethodnoj Jugoslaviji. A izgleda da je bivse samo ono sto je vezano za srpski rod. Sloboda je ukorenjena ili, ako bas hocemo, iznikla je iz Zore Belog Dana, iz samog imena Srbinova (o takvoj etimologiji ili etiologiji bice vise reci drugom prilikom). Na osnovu toga evidentno je da je srpska sloboda danas na optuzenickoj klupi i, vec unapred, osudjena na robiju. Zanimljivo je to sto slobodu nije zanimala sloboda izvan Dedinja sve dok je bila na slobodi. Biti u robijanju slobodan najveca je srpska umetnost.
Pogledajmo sta danas obelezava srpsku stvarnost: kandi secerleme, biseri, djindje, svila i kadifa, nevidjeni glamur uz obavezni licht (light) show. Poceli smo s Kukanjcem i zavrsili sa Poplasenom. Varadi nam vesto vrda, ali je veliko pitanje da li ce nam ratna odsteta iz-vrdati, pogotovo kad se zna da sebe same opanjkavamo gde god stignemo. Nedostaje nam samo Pogrebeljanovic! Izgleda da sve vise licimo na sizofrenika koji dolazi da se prijavi za ubistvo, koje nije pocinio. Samo, ovo nije zapeceni "melting pot", u kome ce nam istrazitelj reci: Hm... dobro, dobro. Slobodan si(nema veze sa Hagom), idi kuci!"
Mazohizam i samokaznjavanje postale su nase najvaznije takmicarske discipline. U tome smo nepobedivi. Istina, u nekom prikrajku (iako ubijamo kolektivno u sebi i oko sebe), pojedinacno se odnekud nadamo da ce nasa glava ipak biti postedjena. Razmisljajuci pohlepnom utrobom nismo ni primetili da nam najveci deo glave nedostaje.
Busotina uma
Tuzilastvu, zaduzenom za "pravednu" osudu srpskog "genocida", cini se, i pored Lepog koji je ruzan dozlaboga i engleskog meseca Meja u kome se srpska krv ledi, nije jasno da li bi krali ili se karali. Seseljijada srpskih jada nije ni blizu svog kraja. Vojvodi se sudi zbog Vojvodine, u kojoj ce, sva je prilika, da inkasiraju najvise oni kojima led oko srca (ili oko Tise) nikada nije bio stran. Ko do canka stigne (ako takvih uopste bude) blago njemu. Taj ce da peva "I did it my way".
Bus je opasan, Bus je glavni, Bus je slavni ("Volim knjige jer u njima ima lepih fotografija"). Bus busi, Bus je iz busa. Nama fali busotina vise nego Busu, pa da se negde provucemo, zavucemo, sakrijemo, pobegnemo. Irak pa Srbija nekad, a sad opet Irak... Nece valjda. Mi smo vec toliko izbuseni, nabuseni i ubuseni, da bi nam jos jedno busenje bilo bas premnogo.
Ipak, mozda sam se previse uplasio. Imamo i mi naseg Eliot Nesu, to jeste, Vlada Batu (vladinu batinu) koji nece dopustiti da Marko kara, zapravo ore, carske drumove onako kako mu se prohte. Zar da nas i troglavi merkaju (merkatoruju) sa naseg bratski udjubrenog Zapada! Vucino podigni rep, arlaukni na mesec, pa da se i tvoji kumrovacki vucetici konacno pokrenu iz tazbine. Srbija ce se osloboditi svojih najcrnjih neprijatelja, narocito Busanovica, kada ozida ustavu, koja ce biti osnovni zakon ne samo za Srbe i bivse Srbe, vec i za Dunav i Savu.
Uostalom, prodacemo vodu Busu, vec izbusenu, ubunarenu, u plastiku zapusenu od Bondstila do Alibunara. Naravno, kada ovaj ozedni od iracke nafte i ugrusaka. Tako cemo valjda umilostiviti longajlendskog Drakulu, menhetenskog vampira, koji se (videli smo) ne libi ni rodjene, senzalske, trejdjunionske krvi. Jos kad bi bio mrtav ladan Bin Laden!
Pre nesto vise od dve godine Srbi su jos bili na zestokom udaru tzv. Medjunarodne zajednice (Ujedinjenih nacija u kojima, zacudo, narod uopste ne postoji), kao i finansijskih (citaj: politickih) centara (sve)moci, koji su Srbiju prikovali za stub srama u onom casu (1992) kada se Srbima pricinilo da ce biti dostojni svojih slavnih predaka (ratnika).
Davljenje vojnika, pod kupolom tenka "slavne" JNA, u Splitu, pokazalo se, bilo je tada tek simbolicno ubijanje Srba i Srbije. Naravno, u tom casu mi nismo bili u stanju da prepoznamo ni bes ni mrznju ni zavist, niti zaverenicko kolo nase donedavne "brace", a pogotovo ne pritvorni "strani faktor", ciji su se interesi, odnekud, za nas neocekivano, poklopili sa zeljama "potlacenih" juznoslovenski naroda.
Nase neshvatanje realnosti bilo je porazno, tako da nije nikakvo cudo da smo do pocetka treceg milenijuma izgubili sve bitke, pocev od bojnog, preko propagandnog, pa do finansijskog polja. Drugacije nije moglo ni biti, ako se zna na koji nacin je srpski um, u toku nekoliko decenija komunisticke vladavine, najpre kontrolisano uspavljivan, a potom filantropski (sirokogrudo) oblikovan. Slika lazne velicine i neranjivosti, uz "nepostojanju neprijatelja", stvorila je od Srba tako "velikodusan" narod, koji je, eto, spreman cak i na samovesanje, samo ako ce takvim cinom usreciti svoje opasno razmazene ukucane.
Zbog svega toga desilo se da oni koji su prvi proglaseni dzelatima, budu poslednji u politickom organizovanju i odbrani vlastitog zivota. Srpskom drzavom odavno ne upravljaju Srbi, cak ni u onim slucajevima kada su ti "vladari" imali srpske roditelje. Tako je bilo stoga sto svoje vodje nikada nismo birali mi, vec oni krugovi u svetu ciji je glavni zadatak "da odliju dje je prepunano". Kada dodje do "zamora materijala", (belo)svetski kontrolori globalne opresije jednostavno odsrafe dotrajali deo i zamene ga novim, na njihovoj mocno prozdrljivoj vatri, nanovo iskovanim "ersatzteil-om".
Istorijska aritmija
Petog oktobra 2000. godine ucestvovao sam u demonstracijama koje su na vlast dovele tadasnju opoziciju i danasnju opozicionu poziciju. Nisam ni znao da cu biti svedok jedne nedovrsene revolucije, koja ce se docnije pokazati kao nedonosce, cedo pijanstva i kica, ciji zivot se nece moci odrzati bez aparata i kontinuirane transfuzije. Kada se stvari zacnu kilavo, ni zivot koji se radja ne moze biti drugaciji.
Bivsi predsednik, koji je "prvomajski" terevencio dok su srpske majke sahranjivale svoju decu sa njegovom slikom, sada je u Hagu, na sudu osnovanom za ono sto je "bivse" u prethodnoj Jugoslaviji. A izgleda da je bivse samo ono sto je vezano za srpski rod. Sloboda je ukorenjena ili, ako bas hocemo, iznikla je iz Zore Belog Dana, iz samog imena Srbinova (o takvoj etimologiji ili etiologiji bice vise reci drugom prilikom). Na osnovu toga evidentno je da je srpska sloboda danas na optuzenickoj klupi i, vec unapred, osudjena na robiju. Zanimljivo je to sto slobodu nije zanimala sloboda izvan Dedinja sve dok je bila na slobodi. Biti u robijanju slobodan najveca je srpska umetnost.
Pogledajmo sta danas obelezava srpsku stvarnost: kandi secerleme, biseri, djindje, svila i kadifa, nevidjeni glamur uz obavezni licht (light) show. Poceli smo s Kukanjcem i zavrsili sa Poplasenom. Varadi nam vesto vrda, ali je veliko pitanje da li ce nam ratna odsteta iz-vrdati, pogotovo kad se zna da sebe same opanjkavamo gde god stignemo. Nedostaje nam samo Pogrebeljanovic! Izgleda da sve vise licimo na sizofrenika koji dolazi da se prijavi za ubistvo, koje nije pocinio. Samo, ovo nije zapeceni "melting pot", u kome ce nam istrazitelj reci: Hm... dobro, dobro. Slobodan si(nema veze sa Hagom), idi kuci!"
Mazohizam i samokaznjavanje postale su nase najvaznije takmicarske discipline. U tome smo nepobedivi. Istina, u nekom prikrajku (iako ubijamo kolektivno u sebi i oko sebe), pojedinacno se odnekud nadamo da ce nasa glava ipak biti postedjena. Razmisljajuci pohlepnom utrobom nismo ni primetili da nam najveci deo glave nedostaje.
Busotina uma
Tuzilastvu, zaduzenom za "pravednu" osudu srpskog "genocida", cini se, i pored Lepog koji je ruzan dozlaboga i engleskog meseca Meja u kome se srpska krv ledi, nije jasno da li bi krali ili se karali. Seseljijada srpskih jada nije ni blizu svog kraja. Vojvodi se sudi zbog Vojvodine, u kojoj ce, sva je prilika, da inkasiraju najvise oni kojima led oko srca (ili oko Tise) nikada nije bio stran. Ko do canka stigne (ako takvih uopste bude) blago njemu. Taj ce da peva "I did it my way".
Bus je opasan, Bus je glavni, Bus je slavni ("Volim knjige jer u njima ima lepih fotografija"). Bus busi, Bus je iz busa. Nama fali busotina vise nego Busu, pa da se negde provucemo, zavucemo, sakrijemo, pobegnemo. Irak pa Srbija nekad, a sad opet Irak... Nece valjda. Mi smo vec toliko izbuseni, nabuseni i ubuseni, da bi nam jos jedno busenje bilo bas premnogo.
Ipak, mozda sam se previse uplasio. Imamo i mi naseg Eliot Nesu, to jeste, Vlada Batu (vladinu batinu) koji nece dopustiti da Marko kara, zapravo ore, carske drumove onako kako mu se prohte. Zar da nas i troglavi merkaju (merkatoruju) sa naseg bratski udjubrenog Zapada! Vucino podigni rep, arlaukni na mesec, pa da se i tvoji kumrovacki vucetici konacno pokrenu iz tazbine. Srbija ce se osloboditi svojih najcrnjih neprijatelja, narocito Busanovica, kada ozida ustavu, koja ce biti osnovni zakon ne samo za Srbe i bivse Srbe, vec i za Dunav i Savu.
Uostalom, prodacemo vodu Busu, vec izbusenu, ubunarenu, u plastiku zapusenu od Bondstila do Alibunara. Naravno, kada ovaj ozedni od iracke nafte i ugrusaka. Tako cemo valjda umilostiviti longajlendskog Drakulu, menhetenskog vampira, koji se (videli smo) ne libi ni rodjene, senzalske, trejdjunionske krvi. Jos kad bi bio mrtav ladan Bin Laden!
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
Да се не заборави
30.05.2003.
Све буде и прође, каже наш народ, ваљда, свикнут на свакојаке невоље и несреће. Наравно, то је истина, која важи само за оне Србе, који, некаквим чудом успеју да се провуку између злих сила и сачувају живу главу на рамену. Тако је то било кроз многе векове, па и миленијуме, да би се, као што видимо, исто то наставило и у овом, "савременом" добу. Топимо се, нестајемо, што од рата, што од беле куге, а највише, од сопственог немара, као и необјашњиве незаинтересованости за судбину властитог рода. Сва та апатија, неким чудом разастрта по самој основи српског бића, тешко се може објаснити нечим другим, сем нашом прекинутом предачком "жицом" и заборављеним силним вековима, наопако пресложеним у нашим душама, нарочито у времену у коме је започело "испирање српског мозга" уз помоћ модерних медијских "справа", уређених сјајем и шареним, моћним и заводљивим сликама Луциферових поданика.
THE DAY AFTER
Четири године су прошле од оног часа, када су нас сирене упозориле да се налазимо на ивици свеопште пропасти, а ми, чини се, не само да у међувремену ништа нисмо предузели на нашем опоравку и духовном (пре)сабирању, већ смо наставили путем без повратка, у бездану распуклину похлепом прогрижене свести. Наш "Day After" раскалашно нам се смеје у брк, а ми га уопште не видимо, јер нам ,однекуда, не пада на памет да бацимо поглед у небо и схватимо да нам сунце бледи, лагано се утапајући у сивило западног хоризонта. Оно од нас тражи да заборавимо, не само "милосрдни огањ", који нас је "добродушно" усмерио ка идеалу обезглавЉеног и полумртвог европског човека, ка глобалној оглобљености ума и новој цивилизацији духовног уједначавања, већ хоће да се одрекнемо свега што нас подсећа на јуче, на наше претке, на прошлост.
БЕЗЛИЧНО МИЛОСРЂЕ
Истина, више нема ранијих подела на четнике и партизане, јер смо изгледа, коначно, појмили да смо једно те исто, неразлучиво, "милосрдним" нитима увезано и у безличност бачено, распојасано а обезгаћено биће. Сви смо, коначно, дочекали нови миленијум без подела, сви смо једно јединствено НИШТА - Срби без јутарњег руменила, Срби западнуто уврнутог Запада, Срби заласка и одласка, Срби којима је, чак, и рођено име страно. Хтели бисмо негде а не знам где, хтели бисмо нешто а не знамо шта.
АЛ СМО БРОЗНИ
Пошто већини Срба, највероватније, ама баш ништа није јасно, нашли су се они међу нама,од других вешто подучени и богато нагр(а)ђени, који су окренули леђа српским митовима (али не и подмићивањима), који су добро научили језик крваво руменог, западнутог сунца, језик учен више од пола века у Брозовим комитетским катакомбама (кумровачки ђаци), који су више него успешно заменили наше Брозовиће, називајући се Матићима и Орлићима, мада ни са мајком ни са Српским остарелим Орлом немају никакве везе. Разлика је једино у томе, што су они први ишли по своје мишљење у Комитет, а ови други, кибернетски и на дугме управљани, одлазе по свој став у владајуће Невладине организације, израсле на стоглавом рамену Капитал монструма.
Увијена премија
Ако је Луцифер, а сва је прилика да јесте, измислио чудесна медијска страшила, наравно, да би његове идеје лакше продрле у разводњену свест модерног човека, тада није никакво чудо да смо догурали дотле, да оно што се није појавило у прозору привлачног шаренила, заправо, никада и није било део наше стварности. Да трагично убиство Премијера Србије није забележено "свевидећим" оком (не)објективног објектива, вероватно, да се у Србији никада не би увело ванредно стање, већ би оно било нормално, то јесте, ванрадно и најнапорније у Заводима за запошљавање. Профит је оно што се данас тражи, и ако неко није у стању да га умножава, за тога је боље и да се није родио. Невладин(а) статив(а) нам показује да се и на добро одабраној смрти може лепо зарађивати. Скривене легије и мобстер батаљони смрти, потом се свале на леђа једног превејаног Семелиног потомка, можда и најзаслужнијег за устоличење (не)владајућих олигарха. Ничија глава више није света, уколико постоји прилика да се иста добро уновчи. Отуда сузе и плач оних, који би требало да владају барем својим емоцијама (боље рећи страхом), ако већ нису у стању да контролишу "сиНдикална језгра".
МИЛОВАНЕ КРАДЕШ БОГУ ДАНЕ
Када се МОБ-СИНДИКАТ* добро орагнизује, тада се на њиховим ретким састанцима разматрају теме "заштите", "утеривања дугова", "имунитета" и сличне теме које су од виталног значаја за њихово "братско" удруживање. Сваки сепаратизам ту се, тра највећом јерези, а ако већ до тога дође, Синдикат ће учинити све што је у његовој моћи, да, користећи сва (не)дозвољена средства, такву пошаст у корену (с)у(з)бије. Свакако да је најгора варијанта, када се у поменутом "удружењу уважених грађана", сваки члан острви и направи сопствену синдикалну "подружницу". Тада је сукоб неминован и трајаће све до оног часа док једна асоцијација, претходно сахранивши остале, не преузме све дизгине у своје руке. То је и рецепт за добро организовано, прагматично и лукративно Друштво.
* Да ли је то пинк боја ил сам ја далтониста?
МАТИЋЕВ ОРЛИЋ
Стриктна подела на Орлове и Орлиће, уколико се ствар доведе прецизно до краја,вратиће нас, полако али сугурно, у мирну и срећну Матићеву (Матичну) Луку. Шеф МОБ-СИНДИКАТА мора да има душу, барем у свом имену, јер ако то не би било тако, сав крвави посао био би узалудан. Бува се не сме пустити из рођеног окриља, јер би онда могла да се насели у нечије здраво и добро чујеће ухо. Чума се нипошто не сме поменути. Побогу, није ово средњовековно, pestis/testis доба или време сифилитичних гума, већ цивилизација кондома и bullet- proof панцира и оклопњача.
ЈЕЗИК У ОСТРУГАМА
Нама Србима, а и целом Истоку, Потемкин је све потамно и потанко објаснио. Изградили смо Тврђаву, Утврду од напрегнутог бонтона, осветлили наш дом свемогућом луст(е)рацијом и луциферацијом и кренули, као и сав поштен (српски) свет у Хашко чистилиште. Уместо утврде, у Међународном без-ујачком Суду, распиштољили смо (без)вредне варде и варадије, које пуцају ћорцима, одлучно и немилосрдно. Као и сваки самоубица, праве метке остављамо за себе. Нико још себе није толико жртвовао за универзално добро, колико ми Срби. Слободу смо предали или продали, писмо и језик ловимо по остругама, стругарама, све до Острошког Манастира и надамо са да ћемо их коначно ухватити и стрпати у џак, напуњен камењем, а потом све то бацити у бездани Западни океан. На крају, доћи ћемо ми главе и нашој националистичкој младости и свим Младићима, који нису у стању да се уклопе у нови свет виртуелног (не)постојања. Исплакани српски ум више се и не сећа Караџића (Вука), јер данас проговара модерним, "сајберспејс" чипом, сасвим обезличен и, зачудо, срећан и "поносан", иако без осмеха и радовања одлази у "лијепу" Еуропу.
РАШКО-РАСНИ ЧАНАК
Расним Расима нема расне, верске и националне трпељивости, без рашког човека, још увек генетски и отомански немодификованог, бившег Србина, Рашанина гордог и анадолским семеном расађеног по српској испошћеној ораници. Однекуда се верује, да пружање малог прста неће довести до одгризања читаве руке, а можда и главе. Члан СИНДИКАТА, задужен за међуљудско мањинско разумевање, лепо збори, али о томе шта уистину мисли може се прочитати једино у ел Курану. Иако је чанак заједнички и њему и нама, њему је та"спасоносна" посуда "заједничкија" са онима који ручају на поду и јела спремају на "лојаницама". "Буди фин", његова је девиза, бар док не дође у прилику да окрене ћурак наопако. Из чанка Војводства Српског, свакодневно се, са остацима мрсне гозбе и помијама, избацују српска деца на ђубриште некакве војвођанске наднације, наказно чудне државотворности, у којој поглавица, велики шаман, призива аустроугарске вампире и мађарске превејане чардашлије, да се добрано припреме за нови војвођански лед и успављујуће "мирољубље" реке Тисе.
МИРОЉУБИВИ ЈАСТРЕБОВИ
Некадашње чедо мира, претворило се, у том ковитлацу незајажљивих жеља, о острвљеног јастреба, који, с велике и, наизглед, недостижне висине, управља свој оштровиди поглед ка оном потенцијалном плену, који није у стању да обузда своје стегнуто грло. Основни закон, не само Војводине, већ и целокупне природе, јесте тај, да се пред опасношћу не смеју пуштати ни најмањи гласи, чак ни вапаји, док се на крике не сме ни помишљати. Ипак, усуди ли се неко да гукне, ту су и други предатори, чова (човек за сва времена) и владина батина, који ће тог несрећника искидати на парампарчад. Ама, ванредно је стање, без обзира што нам је неред остао исти или , чак, и већи. На срећу, још није свануо тај, дугоочекивани шести октобар, тако да још има наде да нам сунце још једном изгреје у зору, а ако, на крају, дође и шести октобар, сва је прилика, нигде нас неће бити, јер ћемо се сасвим смешати са најгушћом тмином. Опет, да све није црно како нам се чини, показује нам дружина "седамнаест величанствених", опегланих, уштирканих, углађених и упарађених, албусом испр(в)них, чији ће имиџ најпословнијих "синдикалиста", свакако, допринети да нам Анђео Милосрђа баци какво зрно у наш похабани и дебело напукли чанак, барем да не скапамо од неухрањености. Зрно ће нам сигурно бити удељено, јер, побогу, кога би силници могли да туку да није оваквих као што смо ми.
ПАТРИОТИЗАМ И УСКОГРУДОСТ
Но да бацимо малчице поглед и на ону страну, одакле би нам требало да дуну повољнији ветрови. Да видимо, шта се то дешава у оном делу српске интелектуалне елите, од које, с правом, очекујемо спасење од претеће апокалипсе и излазак из мрака и деценијског глиба. Чини се, сем часних изузетака, који уистину и практично раде на изградњи српске самосвести (попут Српског савеза из Шведске и Николе Јанића) није мали део оних, чија су уста пуна жала због евидентне српске несреће, али, њихови мотиви се,ипак, врло мало разликују од оних, којим се покрећу Срби, васпитани и обучени да затиру властити род. Сем "добре" приче, као да код таквих патриота ничега другог и нема. Да има, они би се ујединили око тог заједничког циља, и не би се, обузети ускогруђем, више бринули око тога да ли ће они у таквој саборности водити главну реч. Да ли ћемо, коначно, превазићи ту нашу, надалеко чувену "српску краву", или ћемо "крепати" заједно са нашом саможивошћу и гордошћу, који као да су важнији од будућности нације, земље Србије и изгубљених српских потомака. Докле ћемо заваравати себе? Погледајмо истини у очи! Погледајмо себе у огледалу и видећемо тамо халапљиви Мидин поглед, своје, од себичности "упакоштено" и извраћено лице, видећемо да једно причамо а друго радимо, видећемо великог српског Нарциса, који је, зарад властите лепоте, спреман да жртвује рођени дом, државу, народ...
Господо Српска, покренимо се! Учинимо оно што смо давно морали да урадимо! Будимо једно, ма где да смо!
30.05.2003.
Све буде и прође, каже наш народ, ваљда, свикнут на свакојаке невоље и несреће. Наравно, то је истина, која важи само за оне Србе, који, некаквим чудом успеју да се провуку између злих сила и сачувају живу главу на рамену. Тако је то било кроз многе векове, па и миленијуме, да би се, као што видимо, исто то наставило и у овом, "савременом" добу. Топимо се, нестајемо, што од рата, што од беле куге, а највише, од сопственог немара, као и необјашњиве незаинтересованости за судбину властитог рода. Сва та апатија, неким чудом разастрта по самој основи српског бића, тешко се може објаснити нечим другим, сем нашом прекинутом предачком "жицом" и заборављеним силним вековима, наопако пресложеним у нашим душама, нарочито у времену у коме је започело "испирање српског мозга" уз помоћ модерних медијских "справа", уређених сјајем и шареним, моћним и заводљивим сликама Луциферових поданика.
THE DAY AFTER
Четири године су прошле од оног часа, када су нас сирене упозориле да се налазимо на ивици свеопште пропасти, а ми, чини се, не само да у међувремену ништа нисмо предузели на нашем опоравку и духовном (пре)сабирању, већ смо наставили путем без повратка, у бездану распуклину похлепом прогрижене свести. Наш "Day After" раскалашно нам се смеје у брк, а ми га уопште не видимо, јер нам ,однекуда, не пада на памет да бацимо поглед у небо и схватимо да нам сунце бледи, лагано се утапајући у сивило западног хоризонта. Оно од нас тражи да заборавимо, не само "милосрдни огањ", који нас је "добродушно" усмерио ка идеалу обезглавЉеног и полумртвог европског човека, ка глобалној оглобљености ума и новој цивилизацији духовног уједначавања, већ хоће да се одрекнемо свега што нас подсећа на јуче, на наше претке, на прошлост.
БЕЗЛИЧНО МИЛОСРЂЕ
Истина, више нема ранијих подела на четнике и партизане, јер смо изгледа, коначно, појмили да смо једно те исто, неразлучиво, "милосрдним" нитима увезано и у безличност бачено, распојасано а обезгаћено биће. Сви смо, коначно, дочекали нови миленијум без подела, сви смо једно јединствено НИШТА - Срби без јутарњег руменила, Срби западнуто уврнутог Запада, Срби заласка и одласка, Срби којима је, чак, и рођено име страно. Хтели бисмо негде а не знам где, хтели бисмо нешто а не знамо шта.
АЛ СМО БРОЗНИ
Пошто већини Срба, највероватније, ама баш ништа није јасно, нашли су се они међу нама,од других вешто подучени и богато нагр(а)ђени, који су окренули леђа српским митовима (али не и подмићивањима), који су добро научили језик крваво руменог, западнутог сунца, језик учен више од пола века у Брозовим комитетским катакомбама (кумровачки ђаци), који су више него успешно заменили наше Брозовиће, називајући се Матићима и Орлићима, мада ни са мајком ни са Српским остарелим Орлом немају никакве везе. Разлика је једино у томе, што су они први ишли по своје мишљење у Комитет, а ови други, кибернетски и на дугме управљани, одлазе по свој став у владајуће Невладине организације, израсле на стоглавом рамену Капитал монструма.
Увијена премија
Ако је Луцифер, а сва је прилика да јесте, измислио чудесна медијска страшила, наравно, да би његове идеје лакше продрле у разводњену свест модерног човека, тада није никакво чудо да смо догурали дотле, да оно што се није појавило у прозору привлачног шаренила, заправо, никада и није било део наше стварности. Да трагично убиство Премијера Србије није забележено "свевидећим" оком (не)објективног објектива, вероватно, да се у Србији никада не би увело ванредно стање, већ би оно било нормално, то јесте, ванрадно и најнапорније у Заводима за запошљавање. Профит је оно што се данас тражи, и ако неко није у стању да га умножава, за тога је боље и да се није родио. Невладин(а) статив(а) нам показује да се и на добро одабраној смрти може лепо зарађивати. Скривене легије и мобстер батаљони смрти, потом се свале на леђа једног превејаног Семелиног потомка, можда и најзаслужнијег за устоличење (не)владајућих олигарха. Ничија глава више није света, уколико постоји прилика да се иста добро уновчи. Отуда сузе и плач оних, који би требало да владају барем својим емоцијама (боље рећи страхом), ако већ нису у стању да контролишу "сиНдикална језгра".
МИЛОВАНЕ КРАДЕШ БОГУ ДАНЕ
Када се МОБ-СИНДИКАТ* добро орагнизује, тада се на њиховим ретким састанцима разматрају теме "заштите", "утеривања дугова", "имунитета" и сличне теме које су од виталног значаја за њихово "братско" удруживање. Сваки сепаратизам ту се, тра највећом јерези, а ако већ до тога дође, Синдикат ће учинити све што је у његовој моћи, да, користећи сва (не)дозвољена средства, такву пошаст у корену (с)у(з)бије. Свакако да је најгора варијанта, када се у поменутом "удружењу уважених грађана", сваки члан острви и направи сопствену синдикалну "подружницу". Тада је сукоб неминован и трајаће све до оног часа док једна асоцијација, претходно сахранивши остале, не преузме све дизгине у своје руке. То је и рецепт за добро организовано, прагматично и лукративно Друштво.
* Да ли је то пинк боја ил сам ја далтониста?
МАТИЋЕВ ОРЛИЋ
Стриктна подела на Орлове и Орлиће, уколико се ствар доведе прецизно до краја,вратиће нас, полако али сугурно, у мирну и срећну Матићеву (Матичну) Луку. Шеф МОБ-СИНДИКАТА мора да има душу, барем у свом имену, јер ако то не би било тако, сав крвави посао био би узалудан. Бува се не сме пустити из рођеног окриља, јер би онда могла да се насели у нечије здраво и добро чујеће ухо. Чума се нипошто не сме поменути. Побогу, није ово средњовековно, pestis/testis доба или време сифилитичних гума, већ цивилизација кондома и bullet- proof панцира и оклопњача.
ЈЕЗИК У ОСТРУГАМА
Нама Србима, а и целом Истоку, Потемкин је све потамно и потанко објаснио. Изградили смо Тврђаву, Утврду од напрегнутог бонтона, осветлили наш дом свемогућом луст(е)рацијом и луциферацијом и кренули, као и сав поштен (српски) свет у Хашко чистилиште. Уместо утврде, у Међународном без-ујачком Суду, распиштољили смо (без)вредне варде и варадије, које пуцају ћорцима, одлучно и немилосрдно. Као и сваки самоубица, праве метке остављамо за себе. Нико још себе није толико жртвовао за универзално добро, колико ми Срби. Слободу смо предали или продали, писмо и језик ловимо по остругама, стругарама, све до Острошког Манастира и надамо са да ћемо их коначно ухватити и стрпати у џак, напуњен камењем, а потом све то бацити у бездани Западни океан. На крају, доћи ћемо ми главе и нашој националистичкој младости и свим Младићима, који нису у стању да се уклопе у нови свет виртуелног (не)постојања. Исплакани српски ум више се и не сећа Караџића (Вука), јер данас проговара модерним, "сајберспејс" чипом, сасвим обезличен и, зачудо, срећан и "поносан", иако без осмеха и радовања одлази у "лијепу" Еуропу.
РАШКО-РАСНИ ЧАНАК
Расним Расима нема расне, верске и националне трпељивости, без рашког човека, још увек генетски и отомански немодификованог, бившег Србина, Рашанина гордог и анадолским семеном расађеног по српској испошћеној ораници. Однекуда се верује, да пружање малог прста неће довести до одгризања читаве руке, а можда и главе. Члан СИНДИКАТА, задужен за међуљудско мањинско разумевање, лепо збори, али о томе шта уистину мисли може се прочитати једино у ел Курану. Иако је чанак заједнички и њему и нама, њему је та"спасоносна" посуда "заједничкија" са онима који ручају на поду и јела спремају на "лојаницама". "Буди фин", његова је девиза, бар док не дође у прилику да окрене ћурак наопако. Из чанка Војводства Српског, свакодневно се, са остацима мрсне гозбе и помијама, избацују српска деца на ђубриште некакве војвођанске наднације, наказно чудне државотворности, у којој поглавица, велики шаман, призива аустроугарске вампире и мађарске превејане чардашлије, да се добрано припреме за нови војвођански лед и успављујуће "мирољубље" реке Тисе.
МИРОЉУБИВИ ЈАСТРЕБОВИ
Некадашње чедо мира, претворило се, у том ковитлацу незајажљивих жеља, о острвљеног јастреба, који, с велике и, наизглед, недостижне висине, управља свој оштровиди поглед ка оном потенцијалном плену, који није у стању да обузда своје стегнуто грло. Основни закон, не само Војводине, већ и целокупне природе, јесте тај, да се пред опасношћу не смеју пуштати ни најмањи гласи, чак ни вапаји, док се на крике не сме ни помишљати. Ипак, усуди ли се неко да гукне, ту су и други предатори, чова (човек за сва времена) и владина батина, који ће тог несрећника искидати на парампарчад. Ама, ванредно је стање, без обзира што нам је неред остао исти или , чак, и већи. На срећу, још није свануо тај, дугоочекивани шести октобар, тако да још има наде да нам сунце још једном изгреје у зору, а ако, на крају, дође и шести октобар, сва је прилика, нигде нас неће бити, јер ћемо се сасвим смешати са најгушћом тмином. Опет, да све није црно како нам се чини, показује нам дружина "седамнаест величанствених", опегланих, уштирканих, углађених и упарађених, албусом испр(в)них, чији ће имиџ најпословнијих "синдикалиста", свакако, допринети да нам Анђео Милосрђа баци какво зрно у наш похабани и дебело напукли чанак, барем да не скапамо од неухрањености. Зрно ће нам сигурно бити удељено, јер, побогу, кога би силници могли да туку да није оваквих као што смо ми.
ПАТРИОТИЗАМ И УСКОГРУДОСТ
Но да бацимо малчице поглед и на ону страну, одакле би нам требало да дуну повољнији ветрови. Да видимо, шта се то дешава у оном делу српске интелектуалне елите, од које, с правом, очекујемо спасење од претеће апокалипсе и излазак из мрака и деценијског глиба. Чини се, сем часних изузетака, који уистину и практично раде на изградњи српске самосвести (попут Српског савеза из Шведске и Николе Јанића) није мали део оних, чија су уста пуна жала због евидентне српске несреће, али, њихови мотиви се,ипак, врло мало разликују од оних, којим се покрећу Срби, васпитани и обучени да затиру властити род. Сем "добре" приче, као да код таквих патриота ничега другог и нема. Да има, они би се ујединили око тог заједничког циља, и не би се, обузети ускогруђем, више бринули око тога да ли ће они у таквој саборности водити главну реч. Да ли ћемо, коначно, превазићи ту нашу, надалеко чувену "српску краву", или ћемо "крепати" заједно са нашом саможивошћу и гордошћу, који као да су важнији од будућности нације, земље Србије и изгубљених српских потомака. Докле ћемо заваравати себе? Погледајмо истини у очи! Погледајмо себе у огледалу и видећемо тамо халапљиви Мидин поглед, своје, од себичности "упакоштено" и извраћено лице, видећемо да једно причамо а друго радимо, видећемо великог српског Нарциса, који је, зарад властите лепоте, спреман да жртвује рођени дом, државу, народ...
Господо Српска, покренимо се! Учинимо оно што смо давно морали да урадимо! Будимо једно, ма где да смо!
Subscribe to:
Posts (Atom)