Господине Обрадовићу,
Изгледа да није нимало случајно да се ваш помоћник у Министарству просвете презива ─ Јауковић. За последњих годину дана, некада у пратњи поменутог Јауковића, а понекад без њега, успели сте да обиђете, малтене, цео свет: Кина, В. Британија, Француска, Куба. Наравно, све сте то обилазили у жељи да унапредите српску просвету. На Куби сте научили да се шећер може правити и од шећерне трске, а у Кини сте увидели да људи могу да комуницирају и уз помоћ слика. У Француској, пак, похађали сте курс о томе како се "фејсује" социјалистичка интернационала (СПС-ДС), док сте у Лондону сазнали да и кинески "даблдекери" имају две платформе.
Звучи готово фантастично, да сте се тако жестоко "распутовали" (заједно са својом не малом свитом) по свету, као да сте мега министар иностраних послова једне од великих сила или некакав мега интернационални менаџер ─ можда мега маркетиншки експерт, без кога се функционисање великих (мега!) светских бизнис-система никако не може замислити. Уз све то, како нам јављају провладини медији (а других у Србији скоро да и немамо), ви сте се великодушно одрекли ваше плате у Министарству просвете. Заиста, тешко је замислити министра у било којој влади у свету, који се одриче плате која му по закону припада. С друге стране, такође је тешко замислити министра, који волонтерски ради као шеф Министарства просвете, а стално је "ухлебљен" на другом "мегатренд" месту. Заправо, како замислити министра који волонтира у Влади Републике Србије? Да ли је таква пракса "добровољног и неплаћеног министарског рада" икада и игде забележена у некој другој држави на свету (у мирнодопским условима)? Тешко да јесте.
Али, мора се знати да на свету и нема тако напредне земље каква је Србија.
Дакле, одрекли сте се министарске плате, у замену за друго радно место ─ место ванредног професора на приватном Мегатренд универзитету. На сајту Мегатренд универзитета стоји да сте одржали 115 часова предавања студентима Факултета за државну управу и администрацију и Геоекономског факултета Мегатренд универзитета, од почетка академске 2008/09. године. Уз то још се додаје "да су ваша предавања, у редовној анкети студената, оцењена највишим оценама и у научном и у педагошком смислу". Свакако, другачије и није могло бити. Побогу, па професор тим "срећним" мега студентима није било ко ─ већ мега министар просвете главом и брадом!
И све би то било лепо ─ вансеријски мега способан човек, рекло би се. Стиже на све стране света, држи дивна предавања мега студентима и, уз све то, министар је српске просвете у слободном времену. Неко би се на овом месту можда упитао, када ви то (и како) господине министре стижете да испуните ваше министарске обавезе? Или, што није искључено, ваше министарске обавезе и не морају бити обавезне, пошто сте на том месту свакако добровољно, тј. необавезујуће, без икакве плате/принадлежности. А човека with no income (нема потребе да ово преводимо, пошто сте похађали Мемфис и Долину краљева о трошку српских пореских обвезника) није морално терати да нешто озбиљно ради. Заправо, сада нам постаје јасно да све што ви радите на месту министра просвете није ништа друго до ваш "хуманитарни" рад in your spare time ─ малтене као "добри Самарићанин"!!
И замислите, док ви радите на два места, а плаћени сте само за једно, неки просветни радници (за које сте ви волонтерски задужени) бивају "двоструко" плаћени за исти наставни час. Недопустиво. Страшно! С друге стране, ма неких злобника који вам замерају на вашем доброчинитељском раду. Кажу, да је ваш рад у министарству и на приватном факултету неспојив и да се ту ради о класичном облику "сукоба интереса". Уз то још додају како је ваш Мегатренд добио акредитацију тек када вам је повећао месечну апанажу за тричавих 65 000 динара (са 200 000 на 265 000). Има и оних који тврде да се истовремени рад у Министарству просвете и на приватном (страном) факултету може упоредити са министром финансија који би био стално запослен у некој од страних банака. Ипак, ти људи не разумеју да су финансије једно, а просвета нешто сасвим друго. Јесте да се не зна тачно ко је власник Мегатренд факултета (председник је Валтер Швимер, некада генерални секретар Савета Европе, који нас је недавно саветовао да се одрекнемо Космета ако желимо да уђемо у ЕУ); очигледно то је неко ко стоји иза MEGATREND International Expert Consortium Limited, London, чији је домен на интернету тренутно угашен. Уосталом, кога баш занима како је "порођен" Мегатренд, може се о томе обавестити директно на сајту Мегатренд универзитета. Образовање, поготово високо, веома је комплексно да би се могло, тек тако, једноставно, апсолвирати. Али, ко се потруди (уколико му је IQ довољно висок), схватиће да је Мегатренд јако упориште "еуропске културе", јер је ректор тог универзитета, Мића Јовановић, истовремено и потпредседник Атлантског савета Србије.
А председник Атлантског савета је Владан Живуловић, својевремено Директор фонда за реформу војске СЦГ, која је тако умешно "реформисана" да више, по речима њеног врховног команданта и председника Србије, "никада неће ратовати".
Стога, господине министре, никакво чудо није да сте ви, као мега-српски ум, засели (добровољно и за "џабака") на чело српске евроатлантске просвете. Требало би да знате, да има и оних смућених глава у Србији, који свим силама покушавају да умање ваше мега интелектуалне и мега организационе квалитете. Такви, верујте, нису у стању да разумеју ново време, које тражи веома софистицирану технологију и софистициране просветне раднике, који ће бити у стању да прате мега савремене и мега ефикасне Мега-трендове. Ваше жртвовање за добро Србије и српске просвете, морам признати, полако добија епску димензију. Мегатрендовци, односно, евроатлантиђани, сигурно су највећа нада, не само српске просвете; они су велика нада боље српске будућности уопште. Уместо негдашњег српског војводе, данас имамо господина Вејводу (да ли је ово штампарска грешка?), који је главна перјаница српских евроатлантиђана, српске политике, али и српске просвете. Човек се вешто (што ви добро знате господине Обрадовићу) инфилтрирао у редове наших противника; био је председник Сорошеве фондације у периоду од 1998-2002).
Наравно, ово ја говорим онако, да остане међу нама, јер народ то не треба да зна, а поготово не просветни радници, које треба припремити за једно остракизам-инклузивно-екстензивно пропадање у мега светлу будућност мега евроатлантског мегатрендног мегалополиса.
Да би просветни радници у Србији били у стању да схвате зашто ви остајете верни Мегатренду и зашто волонтирате у влади Србије на месту министра просвете, неопходно је да се каже какве су све величине (мега интелектуалне громаде!) добиле титулу почасног доктора наука на вашем Мегатренд универзитету. Најпре, ту је Џон Незбит, човек који је експерт за кинеско економско и социјално "чудо", а који је, однекуд и један од оснивача (вероватно и власника) Мегатренд универзитета у Србији. Потом, ко ће коме ако неће свој своме: син Мића Јовановић, ректор Мегатренда, додељује титулу почасног доктора своме оцу ─ Божину Јовановићу. Коначно, да не би било спора да је Мегатренд факултет место окупљања врхунских светских стручњака показаћемо то примером још једног почасног доктора наука, чије је име добро познато широм земаљског шара ─ мега проф. мр. др Милутин Мркоњић!
И поред тога што имате плату од 2500 евра (готово сиротињску у односу на Евроатлантиду), повремено се појаве они међу просветним радницима, који су спремни да вас опањкавају. На школским одморима, такви просветни зли језици (углавном нерадници и набигузи који нису заслужили ни ту плату коју добијају ─ око 350 евра ако имају пуну норму) причају да сте купили стан од готово пола милиона евра. Не знам да ли сте заиста купили тих двестотинак квадратића стамбеног простора, али и ако јесте, не видим ту ништа лоше. Шта хоће овај свет? Одрекли сте се министарске плате, хеј! Да ли би то исто иједан од поменутих просветних лајаваца урадио, и тиме, попут вас, показао своје огромно срце и бескрајно добру душу? Сумњам да би. А све те паре, које нису мале (хеј, министарска плата, бре!) ви остављате држави, која ће то дати у социјалне сврхе. Ти погани просветни језици, који би хтели да вас оцрне, требало би да размисле одакле су добили оних 5000 динара (готово целих 50 евра) садака зеката (помоћи за сиротињу).
Уосталом, за способног и вредног човека пола милиона евра и није некакав велики новац. Толико новца се, за време шефовања вашег СПС вожда и црвене ружице, крајем прошлог миленијума, могло зарадити на брању малина, трешања или крушака дивљака, зар не!
Господине министре, ових дана, словеначка фирма Комтрејд отворила је скуп под називом "Фабрика знања". Однекуд ми се чини да су организатори те "фабрике" сасвим маргинализовали вашу мега величину и да су вас гурнули у запећак, заједно са мега привредником Мирославом Мишковићем. Јако ми је жао због тога, и кад бих могао, жестоко бих критиковао Словенце, који игноришу нашег мега министра просвете, да не кажем ─ министра знања. Како, бре, неко сме да прави фабрику знања, а да се ту ништа не пита српски МЕГА министар ЗНАЊА. Несхватљиво. Уместо да причате о знању, школству, просвети, едукацији, инклузији и конклузији и оклузији с преклузијом, остало вам је да са привредником Мишковићем разглабате о новом успону СПС-а и најновијим директивама пристиглим из Мишковићеве "јулске" Дирекције.
Заправо, имам утисак као да неко покушава да вас дискредитује, то јесте, да умањи углед једне доказане мега звезде српске науке и образовања. Не дајте се.
Знање је сила, знање је моћ.
Коначно, драги наш министре, веома ми је драго што сте започели са оном реформом на коју смо чекали дуже од педесет година. Ваш рационализам је, заиста, оно што нам је недостајало, па да добијемо школство по мери човека/детета. Доста је било ослањања на танане и варљиве емоције, на бесмислене и бескорисне људске медитације . Потребан нам је ваш хладан интелект и ваш непогрешиво дедуктивни критеријум истине. Раније реформе и рационализације школског система нису успевале зато што су се претходни реформисти освртали на законе и правилнике. Не, ви сте први од оних великих организатора који су схватили да се поштовањем глупавих норми и правила никуда не може стићи. Интерес друштва и државе мора бити испред сваког закона, осим оног евроатлантидског. Има и оних који тврде да се закони морају поштовати, па чак и тада када су наопаки, попут оних који су допустили да наставници могу да буду двоструко плаћена за један исти час. Невиђена брука. Ипак, ви сте то, хвала богу, запазили вашим интроспективним оком. Решили сте да разрешите тај замршени чвор, попут Гордија, брзо и ефикасно, једним потезом вашег мачо пера.
Господине Обрадовићу, верујте ми на реч, велики број наставница леже у кревет с вашом сликом на својим обнаженим и ознојаним грудима. Има и један број наставника, који ради то исто, следећи ваша и евроатлантидска упутства о родној равноправности. Каква ће тек вриска настати, када се заједно са вашим драгим колегама министрима, тако наочити и зубати појавите на челу поносне геј параде. Ипак, скренуо бих вам пажњу да има и оних гадова, који около причају, да ви излазите на поменути сајам поноса зато што су вам тако наредили министри, немачки Гвидо Вестервеле и британски Вилијам Хејг. Људи ваљда мисле да ви не одлучујете ни о чему у овој нашој лепој државици, јер су погрешно протумачили ваше речи, да ништа не можете казати о повећању плата у просвети, док не видите шта о томе мисли ММФ.
Такви сироти не знају, да ММФ долази у Србији да научи како се може преживети без посла и без плате. |
Monday, September 13, 2010
Писмо мега министру Жарку Обрадовићу
Subscribe to:
Posts (Atom)